Slike Vaših ljubimaca

Kažite nam nešto o Vašim ljubimcima i postavite slike.
Pričajte nam o njihovim i Vašim dogodovštinama.



Ovo je Leon, štene maltezera, staro nešto više od 4 meseca. Ime je dobio po horoskopskom znaku u mesecu u kom je rođen - 20. avgust, lav. Druželjubiv je i shodno godinama, tj. mesecima, veoma razigran. Još uvek grize sve po kući, ali najviše voli moje papuče, čak i spava na njima

Kakva mala kičerica, presladak je... Ima ga jedna komšinica, on je mera za srdačnost; ako ga pustiš, ući će ti u usta...

Ovaj moj je u fazonu - daš mu prst, a on hoće celu ruku

Sad ga je uhvatila neka manija, trči po stanu, udara u šta stigne, kliza se po parketu i isplazi jezičak - kao da se smeje..

Takvi su, bezbrižni i bezazleni; zato su tako beskrajno simpatični. Maze i razigrani do besvesti... Moj mali komšija me vidi svakih mesec dana; a kad god me vidi- poludi od sreće; vlasnica se čudom čudi šta mu je, jer ni na koga tako ne reaguje....

Ima tu nečega

Maltezeri jesu velike maze, ali i hrabri psi (verovali ili ne), retko kada nepoverljivi, ali sve i svašta ih interesuje i u tome i jeste njihova čar.

Ma, svaki pas je hrabar, manje ili više; samo, ti si ovog izabrala jer je tako pozitivno blesav i sladak, a ne što je hrabar. da si htela hrabrog, uzela bi šarplaninca, hrabrijeg nema... Mada, bilo bi teško držati to tele u krilu i maziti ga...

Tebi i ovoj devojcici koja voli zivotinje svu srecu ovog sveta zelim
a sebi da se lepo druzimo i dogodine

I ja tebi i Otelu, koga bih baš voleo da upoznam, i da ga malo izgnjavim... Prelep dečko.

Ma, svaki pas je hrabar, manje ili više; samo, ti si ovog izabrala jer je tako pozitivno blesav i sladak, a ne što je hrabar. da si htela hrabrog, uzela bi šarplaninca, hrabrijeg nema... Mada, bilo bi teško držati to tele u krilu i maziti ga...

Što jes' jes', ali i ovakav pas se može držati u stanu, a šarplaninac ne verujem da bi pristao na takve uslove

Tebi i ovoj devojcici koja voli zivotinje svu srecu ovog sveta zelim
a sebi da se lepo druzimo i dogodine

Hvala, takođe sve najbolje želim, srećna nova godina! :mmm:

Fristajlo ::Ma, svaki pas je hrabar, manje ili više; samo, ti si ovog izabrala jer je tako pozitivno blesav i sladak, a ne što je hrabar. da si htela hrabrog, uzela bi šarplaninca, hrabrijeg nema... Mada, bilo bi teško držati to tele u krilu i maziti ga...

Moj pas uopste nije hrabar,on tacno proceni dominantnog psa i odgovarajuce
se ponasa. To je stvar inteligencije, kao i kod ljudi,Samo su budale neustrashive
i idu grlom u jagode pa nek "ide zivot".

Sarplaninca ne bih nikada , ali zaista nikada uzela jer ne znam cemu bi mi sluzio
pas koji bi samo da se bije :sleep:

Doduse,ovo ne vazi samo za Sarplaninca nego i za silne druge rase koji
kao cuvaju , zrtvuju zivot za gazdu,ovce ili kako im vec nadodje.

Treba imati psa ( barem je to moja logika) koji ti je drugar, sa kojim se savrseno razumes, u koga imas bezgranicno poverenja , a koje bi se sastojalo uglavnom u tome da nikada,ali nikada nece napasti coveka, dete, stene, ali ni drugog psa.

Ja sam zelela psa sa kojim mogu svuda bez povodca, koji je svuda rado vidjen
i koji je zaista inteligentan pa je sa vec 6-7 meseci svog zivota polagao i prvi ispit,
( ja sam bila vise uzbudjena nego on), a tu je poenta bila da ga "odlozis", odes nekuda, da mu prilaze drugi ljudi, da se i puca iz pistolja, a da on nemrdne, nego
ostane tako u lezecem stavu i pola sata.

Ovi Sharplaninci ( ali i kavkaski ovcar, takodje prelep pas) ne umeju da nauce
nista. Oni iskljucivo reaguju kako im geni i instikt nalaze.

ludo_913 ::

Što jes' jes', ali i ovakav pas se može držati u stanu, a šarplaninac ne verujem da bi pristao na takve uslove

Znam i one koji ih drže u stanu, no, nije to za takvog psa; njemu treba prostora za jurcanje, treba onu silu negde trošiti...

Fraya

Samo su budale neustrashive
i idu grlom u jagode pa nek "ide zivot".

Ne radi se tu o neustrašivosti iz gluposti, samo radi tuče, već o odanosti i prijateljstvu.

zaista nikada uzela jer ne znam cemu bi mi sluzio
pas koji bi samo da se bije

Mislim da ih ne poznaješ dovoljno; taj se nikad ne "bije" bez dobrog razloga, i vrlo su umiljati. Agresivni su oni koje kinje i uče da budu agresivni, inače su vrlo pitomi i velike maze.

Treba imati psa ( barem je to moja logika) koji ti je drugar, sa kojim se savrseno razumes, u koga imas bezgranicno poverenja , a koje bi se sastojalo uglavnom u tome da nikada,ali nikada nece napasti coveka, dete, stene, ali ni drugog psa.

Ljudi koji imaju šarplanince ni ne uče da im ovi čuvaju decu; ovaj to sam ukapira, i ima mnogo slučajeva gde su ovi psi po cenu svog života spasavali druge.
Ti psi su mnogo bolji od ljudi; doduše, kao i ostali psi...

ne umeju da nauce
nista. Oni iskljucivo reaguju kako im geni i instikt nalaze.

Potpuno pogrešno, samo su malo čudniji; neće da uče svašta. Recimo, šarplaninac je "čuven" po tome što ne voli da se igra "donesi štap 25 puta"; ode jednom, dva puta. Posle toga, kad skapira koncept igre- idi sam po štap, ti si ga i bacio...
Moj čupavi prijatelj Aleks je, recimo, uživao da se vozi kolima, da ga vozim na Dunav na kupanje, da pliva oko klinaca, da se drže za njega. Bez povoca, jer je bio pitom kao jagnje; da legne meni u krilo, da ga češkam, a on reži na 20-ak herca od uživanja.
Tako dobar, uhvatio je lopova i držao ga u garaži do dolaska policije par sati, kad je taj upao u pokušaju da mazne neki alat. Lopov je pričao onu poznatu priču za njih- sedi i gleda te pravo u oči; slediš se, jer to psi inače ne rade...

Ovaj moj laje samo kad mu ja kazem.Nije umeo godinu dana da laje, pa
sam morala da ga ucim jer me bilo sramota da imam psa koji ne ume da laje.

A jednom, ali samo u jednom u zivotu (njegovom) zalajao je u gluvo doba,
a ima neki bariton da se smrznes kad ga cujes.

U Italiji smo iznajmili neku kucu, a bio april, mi i jedini gosti u celoj ulici,
on poceo da laje oko 1 ujutru ( mozda i 2), mi pomislili laje bez veze
(mada to nikada ne radi) produzili da spavamo. Ujutru ( ja ujutru s njim idem jedan sat u setnju) vidim vrata ulazna obijena,a nista ne fali.
Lova,moj prilicno skupocen nakit, kreditne kartice sve na svom mestu.

Lopov se uplasio i pobegao

Posle su nam pricali da neka ( jbga,uvek rumunska) banda hara po Italiji,
castili Otela sa kilo nekih finih kobasica ( koje smo mi pojeli).

Inace ( nema sada veze ni sa kakvom rasom) psi ne vole decu,narocito
ne malu decu. To je savrseno pogresno kada negde stoji da taj ili ovaj obozavaju malu decu. Mala deca nemaju uopste osecaja kako sa psom,
zato psi ( barem ovaj moj) eskivira uvek kad ih vidi.

Vecu decu "zloupotrebljava" da mu bacaju loptu,stap ili sada
zimi da ga grudvaju, a on kao pokusava da uhvati grudvu snega.

Generalno se slazem s tobom da nema zlih i dobrih pasa/rasa,
nekada su mesanci bas savrseni psi.

Sarplanininci su u Srbiji jako nekako popularni( barem je tako u
Zajecaru) i ja onda stvarno ludim kada vidim da stene (a ima li lepseg
i sladjeg od bas tog Sharplaninca) stave na kratak lanac sa njegovih
8 nedelja zivota. Pokusavam na sve moguce nacine da se borim protiv
toga, ali je to beznadezna borba.

Ovo je moje pasce. Dobilo je ime po cuvenom mafijasu. Opravdao je svoje ime. Prvo smo mi bili izujedani, a posle, komsije i prijatelji. Sad se svi cuvamo od njega jer po pogledu znamo kad se sprema u napad. Inace, to je mali pas a jak kao neka velika dzukela. Ima 8 kg. Crno-bele boje, mini fox terijer. Kupili smo ga slucajno. Nismo planirali. Tako je bio sladak da nismo mogli da odemo kuci bez njega. Platili smo ga 370 dolara pre 11 godina. Othranjen je na svemu sto najvise voli. A voli pecene pilice na zaru, curece meso sa kiselim kupusom.. itd. Pravi srpski pas. Zaboravila sam reci da je bilo problema kada smo mu davali ime. Morali smo napisati na papirice imena koja volimo, pa koje izvucemo, tako ce se on zvati. Ja sam htela da bude Zeljko. Ana, posto je mnogo volela dedu, mog oca, Radovan. Maja je htela da bude Laki Lucijano. Izvukli smo ime Laki i tako je ostalo.

Vaspitan da bude glavni. Tu su 2 macke i kucka Lola. Lola je bila 4 godine kada smo doneli Lakija. Laki je mislio da je Lola njegova mama, pojurio da sisa, ona ga ogrebala za uvo. Mnogo nam je bilo zao jer je plakao. Posle su imali decu 3 x. Jedva smo se oprostili od njihove dece. Laki je bio otac za primer. Ostavljao je deci /kucicima/ hranu, ucio ih kako da se bore, skakali su po njemu, cupali su i trazili od njega da jedu, zamenili ga za Lolu, on se izvrne, lezi i cvili a njih 6 su napadali na njega...Tada se pokazao kao savrsena kukakvica. Bezao od dece pod krevet kao da je njima bilo tesko da ga nadju. Morali smo ga braniti od kucica. Kada smo ih dali u dobre kuce, Lola i Laki su bili srecni a mi nesrecni.

Laki otvara vrata mackama, trazi ih kad negde odu ili se sakriju jer se brine kad se mi uplasimo da su macke nestale. Ne voli pasju hranu. Spava samo u krevetu, ili kod Maje /starije cerke/ ili kod mene. Ana mu neda da udje u njenu sobu. Naucio je da ne ulazi jos kad je donet, kao beba. Laki je najbolji muz na svetu. Svojoj kucki ostavlja hranu pa sto ostane on jede. Ako ne ostavi nista, on se ne ljuti. Ujutru dotrci da joj ljubi oci i lize usi dok ona uziva. Nikada mu nije palo na pamet da je napadne iako je mladji i jaci. Dovoljno je da ga samo preteci pogleda i on se sklanja. Ponizan je i nezan. Mrzi druge pse i obozava da ujeda. Kada ujede, sa dva pretnja zubica, odmah odustaje i bezi pod krevet. Tamo drhti, a posle izadje i na stomaku se vuce da kaze koliko mu je zao...Laki je nasa dusa.

Pisacu dalje o mojim drugim zivotinjicama.

Ovako izgleda Laki izbliza.

Laki je dobrica, vidi mu se u ocima, sigurno bi se on i moj Daddy lepo slagali.
Daddy je fin pas. Americki staford koji uopste ne podleze predrasudama o tim psima. Trebao bi biti agresivan- a nije, trebao bi rezati na nepoznate- a on mase repom i raduje se svakom ko mu ide u susret. Voli ljude(tu ne znam na koga je? haha), i do sada ni jednom nije zalajao ni na jednog psa koga je video. Dok se oni ''poderu'' lajuci kada ga vide. Upornost, a pomalo ''antiprotivnost'' su mu glavne osobine, na koga je, majku mu poljubim? :haa:








Inace, ''pravo ime'' iz rodovnika mu je Jack Daniels iz legla je Srcky i ovako je izgledao sa dva meseca kada je stigo kad nas kuci, pile moje, ljubi ga mama Divlja. :cmok:


Sad ima devet meseci.

Prelepi pas... Ali stvarno

Da, mnogi to kazu, i vidi se sve, ne lazu.

Uopste nije bitan pedigre, kazem imala sam Bocu ,jednu slatku kujicu mesanku pre Dadija, i volela je neizmerno. Uginula je i.... Bila je nesto posebno, pas nad psima, elita medju psima.
Ugledala sam ovog malisu na netu jednom, rekla sebi ''bice moj'' i tako.... Presladak je. Pre neki dan peglam ves a on seo na stolicu do mene i gleda sta radim, prati radnju. Sad samo da me jednom odmeni. :divlja2: haha

Digi , uzmi haskija, garant se neces se pokajati, sa decom su ekstra.

Ovakva je bila moja draga Lola. Welsh corgie. Zivela je 16 godina. Ostavila sam je u bolnici jer joj bubrezi nisu radili. Primala je svaki dan terapiju i preciscavanje krvi. Bila prikljucena na aparat. Iako je bila u takvom stanju, ustajala je kada sam dolazila da je vidim. Veterinari su se cudili kako ima snage! Ali ljubav joj dala snagu! Svaki dan u bolnici za nju je kostao oko 50 dolara. Bila sam spremna da je drzim tako u zivotu sve dok moze. Cak i kada potrosim sav novac i pocnem davati od moje socijalne pomoci.

Morala sam ici u Srbiju jer me izdala najbolja prijateljica /iz ciste pakosti i ljubomore jer je mislila da zivim bolje od nje/. Trebala sam da organizujem ponovo ono sto je ona obecala da ne bih izgubila svu imovinu, koja se sastoji od nekih bednih 70 000 EUR-a. Cerka me nagovorila da idem i ostavim bolesnu Lolu, ona ce voditi racuna o njoj dok se ne vratim. Nisam mislila da cu ostati dugo. Samo mesec dana i nadala sam se da ce toliko ziveti jer je bila na life support 24 sata. Jednog popodneva, deca me zovu i kazu. Mama, otpustili su je iz bolnice i dali inekciju za bolove. Ona umire. Organizam vise ne prima nikakvu tecnost. Pocela sam da placem. Nisam znala sta cu sa sobom. Cerke su zvale i pricale kako se ona muci...Svi smo plakali na glas! Njima je bilo lakse jer su bili sa njom a ja daleko u tudjoj zemlji gde su sve sami ljudi sotone...Molila sam se Bogu da je izleci ili uzme. Nisam znala sta cu! Sve je drhtalo u meni...Bilo mi je mnogo gore nego kada su umrla ona dva gresnika, bezboznika, moji roditelji...Nismo, i nemamo nikog na ovom svetu osim psa i Boga na nebu...Lola je umrla. Ana je kupila laneno platno. Zavila je po hriscanskim obicajima i sahranila u dvoristu. Poslala slike sa sahrane. Kada sam dosla, posadila sam passion tree na njen grobic...

Kitty je sada 3 godine. Svaku noc dodje kod mene I spava sa sapicom na mojoj ruci. Gleda me dugo I pazljivo a onda mi ljubi ruku. Kad je zovem, trci I 'prica', mau, mau, mau...Da se javi da ne brinem. Kada neko dolazi kod nas, ona uvek oseti. Ustaje, ide prema vratima I pokusava da napravi 'kontakt' sa mojim ocima. Neko dolazi, mama! Ustani!

Cim cuje da je neko na ulazim vratima, odmah pobegne I sakrije se. To nije borbena, jaka macka. Ragdol je kombinacija od burmanske I sijamske macke. Tako je nastala ta rasa u Americi. Kada se opusti, kazu, moze se prelomiti. Mozes je saviti kako god hoces. Tako je fleksibilna. Inace ova rasa je mnogo slicna psima I jako se dobro slazu. Ona obozava pse, samo ako oseti da je ne podnosi, ne prilazi blizu. Odmah skace sto moze vise da je ne dohvati. Ne sme da luta jer bi bila lak plen za ostale sorte, narocito domace, obicne macke. Nije borbena. Veoma je ljubazna I nezna. Zna da voli kao pas...

Sta reci osim.. moj secer, moja srecica..



 

djavolica ::Sta reci osim.. moj secer, moja srecica..



 

Res je lepa, kakšna frizurca!

Aneda.. lepotička..