LED ZEPPELIN

od **sanjalica** Uto Mar 23, 2010 12:11 pm

Led cepelin (Led Zeppelin) - britanska rok grupa, jedna od najuspešnijih i najuticajnijih grupa u istoriji popularne muzike. Grupu su činila četiri člana: Džimi Pejdž (solo gitara), Robert Plant (vokal), Džon Bonam (bubnjevi) i Džon Pol Džons (bas gitara i klavijature).
Grupa je osnovana 1968. godine te je zahvaljujući svom inovativnom pristupu rok muzici stekla brojne poklonike, obožavaoce i poštovaoce. Grupa se smatra pionirom hard roka i hevi metala ali su se u njenom zvuku uočavali i uticaji bluza, rokabilija, regea, soula, fanka, džeza, keltske muzike, indijske muzike, folka, popa, latino muzike i kantrija.
Grupa je rasformirana 1980. godine nakon smrti bubnjara Džona Bonama. Ostavila je dubok trag u istoriji roka, prvenstveno svojim umetničkm dostignućima, nesumnjivim uticajem na druge izvođače te ennormnim komercijalnim uspehom. Grupa je do danas prodala preko 300 miliona albuma širom sveta, a od toga 109,5 miliona u SAD.

Rane godine (1968-1970)

Godine 1968. Bitlsi i Rolingstonsi su još uvek dominirali top-listama sa obe strane Atlantika, ali se polako probijao i "teški" rokenrol kojeg su svirale grupe Hu, Džimi Hendriks Ekspirijens i Krim. Te iste, 1968. godine, nova engleska grupa Led cepelin predstavlja se sa novim, svežim ali prepoznatljivim "teškim" zvukom čime preuzima ključnu ulogu u stvaranju novog muzičkog žanra, hevi metala.

Osnivanje grupe

Počeci grupe sežu od trenutka kada se Džimi Pejdž 1966. pridružio rok grupi Jardberds, prvo svirajući bas gitaru a potom, kada su u grupi primetili njegov svirački talenat, prešavši na solo gitaru. Dotadašnji ritam gitarista Kris Dreja se, nakon kraćeg perioda privikavanja, prebacio na bas gitaru. Nakon odlaska Džefa Beka u oktobru 1966, Jardberdsi, umorni od stalnih turneja i snimanja, počinju stagnirati. Pejdž počinje razmišljati o osnivanju super grupe u kojoj bi, uz njega, gitaru svirao Bek, a bubnjeve i bas gitaru ondašnji članovi grupe Hu, Kit Mun i Džon Entvisl. Kandidati za pevača bili su Donovan, Stiv Vinvud i Stiv Mariot. Pejdž nikad nije realizovao svoju zamisao o osnivanju super grupe, iako su 1966. Pejdž, Bek i Mun snimili pesmu "Beck's Bolero", koja se pojavila na Bekovom albumu "Truth" iz 1968. Na snimanju je učestvovao basistu Džon Pol Džons koji je Pejdžu saopštio da je zainteresovan da radi sa njim na budućim projektima.
Jardberdsi su svoj poslednji koncert odsvirali u julu 1968. nakon čega su pevač Kit Relf i bubnjar Džim Makarti napustili grupu, želeći da se bave folk muzikom. Međutim, Jardberdsi su još uvek bili obavezni da odsviraju nekoliko koncerata u Skandinaviji. Makarti i Relf su ovlastili Pejdža i Dreju da koriste ime Jardberds da bi ispunili ugovorne obaveze grupe. Pejdž i Dreja su zajednički pokušali da formiraju novu postavu. Pejdžov prvi izbor za pevača, Teri Rid, odbija ponudu, ali preporučuje pevača Roberta Planta kog je znao sa birmingemske muzičke scene. Plant prihvata poziv i preporučuje bubnjara Džona Bonama koji je takođe svirao u birmingemskim grupama. Plant i Bonam su malo pre toga zajedno nastupali u grupi Bend of džoj. Kada je Dreja napustio projekat da bi se posvetio fotografiji (jedna od njegovih fotografija kasnije će biti upotrebljena za pozadinu omota debitanskog albuma Led cepelina). Džon Pol Džons sam se ponudio Pejdžu koji ga, nakon provere, uključuje kao četvrtog člana grupe.
Grupa je odradila skandinavsku turneju pod imenom NJu Jardberds. Nakon kraćih konsultacija dogovoreno je da novo ime grupe bude Led cepelin, a ime, na osnovu fraze (Lead Zeppelin - olovni cepelin) predložio je Kit Mun tokom razgovora sa Pejdžom o osnivanju super grupe. Mun je smislio ime na osnovu termina Džon Entvisla za loš nastup (pad poput olovnog cepelina). Grupa je namerno izbacila „a“ u reči Lead na sugestiju svog menadžera, Pitera Granta, da bi sprečili ljude da je izgovaraju kao "lid" (leed).

Prvi album grupe, nazvan jednostavno "Led Zeppelin" objavljen je 12. januara 1969, neposredno po okončanju prve turneje. Mešavina bluza, folka i istočnjačke muzike, kasnije se ispostavilo, bila je jedan od ključnih momenata u nastajanju novog muzičkog žanra - hevi metala.

Trenutni uspeh prvog albuma je naglo započeo karijeru grupe, posebno u Sjedinjenim Državama. Druga ploča, nazvana prosto "Led Zeppelin II", sledila je sličnim stilom kasnije tokom te godine. Album je bio još veći uspeh od prvog, stižući na prvo mesto top-lista i u SAD i u Velikoj Britaniji.

Za sastavljanje trećeg albuma "Led Zeppelin III", Džimi Pejdž i Robert Plant su se povukli u Bron-Ir-Or, udaljenu vikendicu u Velsu. Ovo će rezultovati ruralnijim, akustičnijim zvukom nego onim koji je ranije grupa prikazila (a pesma "Bron-Yr-Aur Stomp", pogrešno napisana kao "Bron-Y-Aur Stomp" na omotu albuma, je bila kompletna obrada pesme Berta Džanša "The Waggoners Lad"). Pod jakim uticajem keltske i folk muzike, album je otkrio drugu stranu Pejdžove svestranosti, najviše u mirnijim pesmama "That's The Way" i "Tangerine". Još jedna od pesama inspirisanih folkom na albumu je „Gallows Pole“, koja je znatno inspirisana Ledbelijevom Gallis Pole. Plant takođe koristi originalnu pesmu u svojoj trenutnoj grupi „The strange sensation“ gde je pesma restruktuirana korišćenjem originalnog rifa iz Ledbelijeve verzije.

“Najveći bend na svetu” (1971. – 1975.)

Uspeh ranijih godina Led cepelina će biti zasenjen ovim petogodišnjim periodom u kom će grupa objaviti svoje najpoznatije albume i dostići sam vrh tokom sedamdesetih. Izgled grupe se takođe promenio kako su članovi počeli da nose doteranu, šarenu odeću i nakit. Ako je popularnost grupe bila impresivna, isto takva je bila njena reputacija zbog vanscenskih ludovanja i ekcesa. Led cepelin je počeo da putuje privatnom avionskom linijom (koja je dobila nadimak Staršip - Zvezdani avion), zakupljuje cele delove hotela (najpoznatije Kontinental Hajat haus u Los Anđelesu, kolokvijalno poznata kao "Kuća buke") i postao je predmet mnogih najpoznatijih rok priča o razuzdanosti. Jedna ludorija je uključivala Džona Bonama koji je izbacivao televizore iz "Kuće buke" tokom svog pijanstva i zatim okrivljavanje devojki-pratilja Led cepelina za štetu. Ali možda najčuvenija priča o ekscesima Led cepelina je bila poznata epizoda sa ajkulom, koja se odigrala u hotelu Edžvoter In u Sijetlu, 28. jula 1969.

Četvrti album Led cepelina je bio objavljen 8. novembra 1971. Nije bilo naznake o imenu na originalnom omotu, ali su na ploči odštampana četiri simbola. Album se spominje kao "Four Symbols" i "The Fourth Album" (oba imena su korišćena u katalozima Altantik Rekordsa), a takođe i kao "Untitled", "Zoso", "Runes", "Sticks", "Man With Sticks" i "Four". On je zvanično još uvek bez imena, a najčešće se naziva "Led Zeppelin IV". U intervjuu za časopis Roling Stoun 2005, Robert Plant je izjavio da je on prosto nazivan "The Fourth Album".

Sledeći studijski album, "[Houses of the Holy]", iz 1973, je sadržao dalje eksperimente, sa moćnim melodijama, dužim pesmama i proširenom upotrebom sintisajzera i melotronske orkestracije. Album pokazuje manje uticaja bluza od bilo kog drugog albuma Led cepelina, okrećući se umesto toga rifovima inspirisani džezom i klasikom.

24. februara 1975. je izdan prvi dvostruki album Led cepelina “Physical Graffiti ”, koje je bilo prvo izdanje u Svan Songu. Sa 16 podužih pesama, kao što su balada "Ten Years Gone”, "In My Time of Dying” (najduži studijski snimak grupe od 11 minuta), uprošćena hard rok pesma “Sick Again”, "Trampled Under Foot" i "Kashmir” (inspirisana putovanjem Roberta Planta u Maroko), album je još jednom pokazao impresivni domet grupe.

Kasnije godine (1976-80)

Do 1975. Led cepelin je bilo odomaćeno ime i u Sjedinjenim Državama i Evropi, uz višegodišnje prisustvo na top listama na oba kontinenta, što će nastaviti i kroz ove godine. Teatralnost na njihovim koncertima će se povećati, sa većim binama i kompleksnim svetlosnim efektima koji su bili popularni i kod drugih grupa u to vreme, kao što je Pink flojd. I dok je ovaj period bio muzički i komercijalni uspeh za Led cepelin, problemi kao što su tragična smrt Plantovog sina, Plantova saobraćajna nesreća, Pejdžovo upotreba heroina, promena muzičkih ukusa i alkoholizam Džona Bonama će konačno dovesti do kraja Led cepelina.

U decembru 1978. grupa se okupila ponovo da snima, ovog puta u Polar Studiju grupe ABBA u Stokholmu. Rezultat je bio album In Through the Out Door. Možda zbor trendova, ovaj album sadrži veliki deo eksperimentisanja, najviše sa Džonsovih klavijatura, posebno u sekcijama za sintisajzer u desetoipominutnoj pesmi „Carouselambra“, i „Fool in the Rain“. Album se našao na 1. mestu u Velikoj Britaniji i SAD (gde je postao prvi album rok grupe koji je u debiju bio na 1. mestu na Bilbordovoj listi albuma). Druge pesme, „In the Evening“ kao i „All My Love“, su posvećene Robertovom preminulom sinu.

In Through the Out Door

U decembru 1978. grupa se okupila ponovo da snima, ovog puta u Polar Studiju grupe ABBA u Stokholmu. Rezultat je bio album In Through the Out Door. Možda zbor trendova, ovaj album sadrži veliki deo eksperimentisanja, najviše sa Džonsovih klavijatura, posebno u sekcijama za sintisajzer u desetoipominutnoj pesmi „Carouselambra“, i „Fool in the Rain“. Album se našao na 1. mestu u Velikoj Britaniji i SAD (gde je postao prvi album rok grupe koji je u debiju bio na 1. mestu na Bilbordovoj listi albuma). Druge pesme, „In the Evening“ kao i „All My Love“, su posvećene Robertovom preminulom sinu.
U avgustu 1979, posle dva koncertna zagrevanja u Kopenhagenu, Led cepelin otvara Nubvortski muzički festival, što je bio ogroman uspeh pred skoro 120.000 obožavalaca koji su svedoci povratka Led cepelina. Ipak, Plant nije saglasan da krene na celu turneju, čak je i razmišljao da napusti bend. Piter Grant ga je ubedio da ostane. Kratka evropska turneja obavljena je tokom juna i jula 1980. sa izvođenjem ogoljenih pesama bez uobičajenih džem soloa. Na koncertu u Nirnbergu 27. juna 1980. desio se neočekivani kraj tokom treće pesme, nakon što se Džon Bonam srušio na sceni i odveden u bolnicu. Novine su spekulisale da je Bonamov problem izazvan preteranom konzumacijom alkohola i droge, ali u stvari on se prejeo i pozlilo mu je. Bend je završio evropsku turneju 7. jula koncertom u Berlinu. Plantov entuzijazam je porastao tokom turneje, pa su planovi bili da se krene na jesen na veliku američku turneju i eventualno snimi neki živi album.

Tragični kraj

24. septembra te godine, Džon Bonama je pokupio asistent Led cepelina Reks King kako bi se dogovorili za turneju po SAD, ponovo nakon tri godine. Tokom puta Bonam je zamolio da stanu za doručak, pa je popio četiri duple votke sa sendvičem. Nakon što je uzeo zalogaj rekao je svom pomoćniku: „Doručak“. Tada je nastavio da pije sve do dolaska u studio. Ovo se saznalo tek te večeri kada se bend odmarao u Pejdžovoj kući. Nakon ponoći, Bonam je zaspao i odneli su ga u krevet. Pričalo se da je popio četrdeset čaša te večeri. Bendži Lefevr, koji je zamenio menadžera Ričarda Kola, i Džon Pol Džons našli su ta mrtvog sledećeg jutra. Bonam je imao 32 godine.
Uzrok smrti je od gušenje u sopstvenoj povraćki. Potonja autopsija nije pronašla prisustvo droga u njegovom telu. Alkoholizam koji je mučio Bonama od njegovih prvih dana u grupi je na kraju doveo do njegove smrti. Džon Bonam je kremiran 10. oktobra 1980.
Uprkos glasinama da će ga zameniti Kozi Pauel, Karmin Apis, Berimor Barlou, Sajmon Kirk ili Bev Bevan, preostali članovi su raspustili Led cepelin nakon Bonamove smrti. U izjavi koju su dali 4. decembra 1980. zauvek su potvrdili da grupa neće nastaviti bez nezamenljivog bubnjara.