Povjerenje ...

Onaj tko nema povjerenja u druge biće uskraćen za povjerenje drugih .

Lao Ce




Što je za vas povjerenje ? Od kolike vam je ono važnosti u odnosu sa bliskim ljudima ? Umijete li pružiti povjerenje koje i za uzvrat očekujete ?

Dragana , veliko pitanje?

Ljudi , drugaciji pogled na svet , zivot i promene koje on nosi jednostavno te naprave obazrivijim nego sto si pre bio.
Znam da pruzim poverenje , do maximuma , ali duplo ocekujem.

ne dajem svakom svoje povjerenje.procjenjujem.ne dijelim šakom i kapom.
ali onaj kome dam,dajem mu puno povjerenje.

Ja i dalje verujem svima, koliko god puta da sam se zajebao ponoviću grešku, i po stoti put.
Nemam razloga da sumnjam u ljude, jer to onda znači da sam ja sumnjiv, svoje osobine projektujem na drugoga.
Ne kažem, desi se iskrica, posumnjam, ali više volim da verujem i da ispadnem magarac najveći na svetu nego da ne verujem i da mučim sebe i druge ćutanjem i patnjom koju muk izaziva.

I neću se obazirati ako neko moje poverenje pogazi, mogu da sedim i da pijem sa njim ponovo(ne odmah, ali nakon nekog vremena), mogu da se smejem s njim, mogu da mu oprostim, a nekad čak i da zaboravim.

Možda sam previše glup da bih bio nepoverljiv.

Ja u ljude vjerujem, i nije moj problem ako me neko iznevjeri, imam dvije mogucnosti, vjerovati ili ne vjerovati ljudima.. veliko je razocarenje kada te neko iznevjeri..ali to nisam ja..nije moj problem...

Moje povjerenje je zaista teško steći, al tko ga stekne, kapa dole, zaslužuje ga potpuno
Ima šačica ljudi kojima vjerujem, a cijenim i oni meni potpuno. Obitelj najuža i najbliži prijatelji. Povjerenje koje je najteže steći a krhko je kao kula od karata je ono u ljubavnom odnosu.

Ja nemam poverenja pa cak ni u svoje najblize (izuzetak je moj muz).

Pod najblizima i problem sa poverenjem naravno ne dolaze u obzir roditelji, ali vec brat,sestra,da. Nikome nista ne verujem.

Iskustvo,godine cine svoje.

Nemaju godine veze sa time, pa ni iskustvo, to je u tebi...tvoj izbor, dal ces da vjerujes ljudima ili neces..

lucija ::Nemaju godine veze sa time, pa ni iskustvo, to je u tebi...tvoj izbor, dal ces da vjerujes ljudima ili neces..

Pa, naravno da iskustvo ima veze sa time - na primer da ne veruješ dvaput osobi koja te je jednom "prevarila". Tvoja odluka kome ćeš verovati zavisi od prethodnih slučajeva.
Inače, ja ne verujem mnogo ljudima, više volim da ta stvar - koja se dovodi u pitanje - lebdi, dok ja svojim očima (ili čime već, zavisi od slučaja) ne utvrdim je li to istina ili nije.
Tako, na primer, vraćanje poverenja je kod mene nemoguće, jer nije zagarantovano da me opet neće prevariti, a takođe postoji velika mogućnost da ta osoba "glumi" dobrog i odanog prijatelja kako bi me prevarila. :c:

Burla :: Možda sam previše glup da bih bio nepoverljiv.

Ne, nisi glup, po nešto od tvoga je i moje.

Monika Beluči (glavom i bradom) :bum tras:

StefanJr :: Tako, na primer, vraćanje poverenja je kod mene nemoguće, jer nije zagarantovano da me opet neće prevariti...

Takođe. Čak i da me ne prevari, osećaj ostaje da će se ponoviti.

Avramova ::

StefanJr :: Tako, na primer, vraćanje poverenja je kod mene nemoguće, jer nije zagarantovano da me opet neće prevariti...

Takođe. Čak i da me ne prevari, osećaj ostaje da će se ponoviti.

Taj rad

Poverenje je ozbiljna institucija odnosa, koji se ne uspostavljaju baš sa svakim, niti u svim situacijama. Mislim da svi mi imamo mali broj ljudi sa kojima možemo uspostaviti poverljive odnose, pa čak i tada uz izvesnu obazrivost. Izuzimam lažna poverenja koja kad tad kao takva izbiju na videlo.
Poverenje koje se traži od drugih odnosi se uglavnom na ozbiljne životne stvari i niko pre svega nema pravo da nekome nametne obavezu i odgovornost. Kada se nađete u delikatnoj životnoj situaciji obično se obratite za pomoć osobi od poverenja. Tu se rascvetava mnogobrojna problematika života. Svaka od situacija zahteva posebnu elaboraciju, pa je u takvim slučajevima teško načelno pričati o poverenju. Šta ako je neko od intimnih prijatelja u teškoj materijalnoj situaciji i zamoli Vas za finansijsku pomoć, imajući poverenja da će te mu pomoći. Šta ukoliko neko traži savet koji može da ima dalekosežne posledice.
Mi se obično zadržavamo na banalnim primerima, kao što je odavanje neke tajne koju smo poverili u nekom odsutbom momentu. No upravo je ovaj primer dobar da bi se mogla konstatovati tipičnost odnosa. Ako želimo da nešto ostane tajna, kako očekujemo od nekoga da je čuva ako sami nismo sposobni da je sačuvamo. Krivicu odavanja tajne po pravilu prebacujemo na drugog stvarajući sebi alibi, izgovor za sopstveni nepromišljen potez, sopstvena kolebanja.
Prema tome, da završim, poverenje ne sme da dovede druge u neprijatnu situaciju. Nije li svim napred receno - a to je samo jedan mali deo priče- poverenje većim delom u našim rukama. Ono je pitanje naše zrelosti, naših procena kada , kome, šta i kako poveriti.

Sa vlastitim apsolutnim poverenjem u nekoga ili nešto,tom nekom ili nečemu, oduzmemo svaku mogućnost da nas izneveri. (to je duhovni zakon).E sada je zavisno koliko poznajemo duhovne zakone i sebe...?

lucija ::Nemaju godine veze sa time, pa ni iskustvo, to je u tebi...tvoj izbor, dal ces da vjerujes ljudima ili neces..

Kako ne bi imale? Iskustvo je uciteljica zivota, to valjda znamo. Postoje ljudi koji su lakoverni ali i oni ce godinama postati svesni da grese. Ima i onih koji to nikada ne shvate i postaju veciti gubitnici.

Poverenje se stice godinama, kroz situacije i nema veze sa verom u ljude. Verujem ljudima, ali se svakome ne poveravam.

slavena ::Dragana , veliko pitanje?

Ljudi , drugaciji pogled na svet , zivot i promene koje on nosi jednostavno te naprave obazrivijim nego sto si pre bio.
Znam da pruzim poverenje , do maximuma , ali duplo ocekujem.

Je li uistinu pitanje povjerenja između ljudi , tako teško i veliko pitanje ?! Je li u redu tražiti od drugoga , više no što i sami možemo pružiti ?!
Ljudi smo ... imamo različite poglede na život i svijet ... točno si rekla . Život donosi promjene i to je normalno ... Da nema rasta i razvoja , ne bi bilo ni promjena . Život bi bio statičan . Unatoč svim razlikama među ljudima , povjerenje ne bi smjelo biti upitno . Bez povjerenja u ljude , naš život bi bio , nemirno more ... To nikako ne znači da ćemo biti neoprezni ili naivni , ali ćemo se svakako truditi pružiti povjerenje nama bitnim ljudima , jer ćemo ga tek tada moći i očekivati za uzvrat .

generalno nemam veliku potrebu za poverenjem.... ne ochekujem nishta za uzvrat do momenta dok ne kidishe na granicu moje nepoverljivosti ::
ako uspe da prodje tu barikadu - da , uvek na poverenje uzvracam poverenjem , bez rezerve ....ali barikada je dobro zazidana ::