Brak prirodna pojava ili propaganda?

Orhideja :: Av zašto se onda ja ne osjećam srećnom ako je tako kako kažeš.

Možda je nisi doživela.

Mislim da je svaka ljubav na neki način prava samo je neka jača a neka slabija.

Kako slabija ljubav može biti prava. Rekla bih, slabija i nije ljubav već njen surogat, prividjenje, zabluda...

Znaš još uvijek osjećam da kad god se sjetim rata i D. koga sam izgubila u tom ratu da bi moj život bio sasvim drugačiji a da je ljubav prema njemu drugačija upravo iz saznanja da ga više nikad neću sresti.

Kada ne budeš mislila kako bi bilo tebi, to će biti ono o čemu ja pričam.

Sasvim mi je (maltene) svejedno kad sretnem neku svoju bivšu ljubav, bilo da je sam ili sa porodicom, ali kad se sjetim D. osjetim samo tugu, ogromnu tugu.

Ako možeš. tugu zameni osećanjem da ga još uvek voliš i to će se onda zvati prava ljubav.

Ako ne možeš, zaboravi osim u dane kada ćeš se pomoliti za one kojih više nema.

Burla :: Svaka ljubav oplemenjuje, prava ne, i to zato što ne postoji, opet sanjariš Avi ::

Svaka ljubav nas uči i samo dok traje može ali i ne mora da oplemenjuje.

Sanjarim i ne odustajem od toga jer prava ljubav zaista postoji. Znam jer osećam. :lila:

Htedoh reći, svaka je ljubav prava,, međutim iz razloga što je doživljavamo u drugim vremenskim periodima, na različitom nivou zrelosti, neku doživljavamo kao pravu, neku jok, ali ne postoji prava ljubav, postoji samo ljubav

@Burla

Kako god je nazivali, a verovatno da nije najsrećnije što govorimo o pravoj i onoj prosečnoj ljubavi ona, prava ljubav ipak postoji. Možda bi bilo bolje da smo počeli o iuzuzetnoj, moža naročitoj ljubavi.

To su ljubavi kada dvoje osim osećanja ništa više ne nude, ništa više ne traže. Ona traje i ne gasi se čak ni onda kada se neko ili oboje od njih "ugase".

Ne sanjarim.

Više vredi živeti i najbednijim životom sa svojom porodicom nego živeti sam u izobilju. (Vijetnamska poslovica)

@Bass

Ah, a šta je sa onim izmedju? Uvek su mi bile čudne takve poslovice, valjda su takve jer su zapravo poruke.

Na šta misliš?

Ja bih se držao one "alanfordovske".
Bolje 100 godina kao milijunaš, nego 1 dan kao bijednik...

Srećno, ja ipak nisam materijalista.

Avramova ::
Možda je nisi doživela.

Vjerujem i znam da jesam i voljela i bila voljena.

Kako slabija ljubav može biti prava. Rekla bih, slabija i nije ljubav već njen surogat, prividjenje, zabluda..

Možda nisam dobro rekla ali sa sazrijevanjem čovjek drugačije klasifije stvari i sigurno je nemoguće da je ista ljubav od 15 godina i 22 recimo. U 22 smo bar malo zreliji i sasvim drugačije gledamo na sve oko nas.

Kada ne budeš mislila kako bi bilo tebi, to će biti ono o čemu ja pričam.

Stvar je u tome što ja nikad ne mislim o sebi i ti to znaš, uvijek su na prvom mjestu drugi kod mene sin a kod tebe sinovi.

Ako možeš. tugu zameni osećanjem da ga još uvek voliš i to će se onda zvati prava ljubav.

Pazi ja ne mogu reći da ga volim, jer je prošlo jako puno vremena ali da mi sjećanje na njega izaziva tugu to je istina. Ovaj život, ma kakav bio ipak ide dalje, danas sunce sija a sutra kiša pada...tako i u životu malo dobro malo nevalja...šta reći svako gura onako kako zna i umije.

Ako ne možeš, zaboravi osim u dane kada ćeš se pomoliti za one kojih više nema.

Tako se otprilike to i radi. Crkva sa svojim mirom unosi i u mene mir, duševni i spokojni.

Bass ::Na šta misliš?

Ima tu filozofije, valja u istom stilu i odgovoriti a nismo na filozofiji pa povlačim moje "izmedju".

Orhideja ::

Avramova ::
Možda je nisi doživela.

Vjerujem i znam da jesam i voljela i bila voljena.

Ako se ljubav okončala nevoljno kao u slučaju koji navodiš, onda je moguće da je to bila prava ljubav, ti to najbolje znaš. Da li je tužna? Jeste tužna i zato možda i prava jer nije prestala vašom voljom, već je prekinuta.

Stvar je u tome što ja nikad ne mislim o sebi i ti to znaš, uvijek su na prvom mjestu drugi kod mene sin a kod tebe sinovi.

Ne, nisam mislila da misliš pre svega na sebe što je čak i potrebno, već da ne misliš "šta bi bilo (sa mnom) da je bilo.....", u tom smislu. Inače, kako ne bih znala da nisi sebična i ko ti je najvažniji.

:cica:

Nije baš za ovu temu, al' pade mi na pamet Dučić, a on ispisa pesmu o ljubavi jer sve ostalo što nazivamo da je ljubav može se pretvoriti u nešto što želimo zaboraviti i onda znamo da to nije bila ljubav već zabluda.

Ljubav traje, takav joj je karakter.

Pesma ženi

Ti si moj trenutak i moj sen
i sjajna moja reč u šumu
moj korak i bludnja
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.
Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.
Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.
Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj plašt sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.
A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.

Brak unizava ljubav.

Institucija braka mi se ne svidja u tom smislu sto se ljudi sve vise vencavaju samo zato sto ne znaju na koji bi drugi nacin osvezili svoju vezu pa misle da ce to postici na taj nacin, a zatim nakon stupanja u brak upadaju u najstrasniju letargiju, prestaju da se trude jedno oko drugog jer im to parce papira pruza neku sigurnost i garanciju da su sad sigurni u toj svojoj vezi, da su "stavili šapu" na onog s kim su se vencali, a sve to iz razloga sto je mnogo teze izaci iz braka nego iz obicne veze, zbog svih komplikacija koje takav potez sa sobom nosi.

Nova clanica ::Brak unizava ljubav.

Nemam dalji komentar.

Brak je deo tradicije, nastao u doba kada sex nije bio ni po koju cenu dozvoljen pre venčanja, i na taj način je obezbeđivao produženje vrste.

Trenutno predstavlja formu koja je zastarela, ali se nikako ne može reći da je propaganda, može se samo reći da je deo nasleđa, navike da se tako živi., jer su i naši roditelji tako živeli.

Postoje ljudi koji nisu sigurni u nečiju ljubav dok ne stupe u brak, koji to smatraju krunom ljubavi, a sa druge strane imamo i one koji brak smatraju ropstvom i nužnim zlom. Sve je to stvar vaspitanja i naučenog ponašanja, jer nigde nisam čuo da se reklamira brak kao takav, da bilo ko u bilo kom delu to potencira kao jedinu moguću zajednicu između dvoje ljudi.

Mislim da je zajednički život kao takav nešto čemu trebamo težiti sa partnerom, a brak je tu irelevantan i ne predstavlja nikakvu niti korist niti smetnju.

Burla ::Brak je deo tradicije, nastao u doba kada sex nije bio ni po koju cenu dozvoljen pre venčanja, i na taj način je obezbeđivao produženje vrste.

Donekle, vanbračne djece mojih godina u izobilju a svi kao "metar jedno od drugog"
::

Vecina ljudi ulazi u bracne vode jer to tako "mora" jer bi to tako trebalo jer "to svi rade"..Moje misljenje je da nisu svi za brak i da ne moraju svi da imaju decu....Ne zelim neko pograsno da me shvati da promovisem belu kugu ili nesto slicno vec zelim da kazem da je men bitniji kvalitet nego kvantitet,sto znaci ako vidis da nisi za zajednicu i da ne bi bio dobar roditelj,nemoj prihvatati tu ulogu samo zato sto se svi udaju i zene i jer to "tako mora"....

Šizi ::Vecina ljudi ulazi u bracne vode jer to tako "mora" jer bi to tako trebalo jer "to svi rade"..Moje misljenje je da nisu svi za brak i da ne moraju svi da imaju decu....Ne zelim neko pograsno da me shvati da promovisem belu kugu ili nesto slicno vec zelim da kazem da je men bitniji kvalitet nego kvantitet,sto znaci ako vidis da nisi za zajednicu i da ne bi bio dobar roditelj,nemoj prihvatati tu ulogu samo zato sto se svi udaju i zene i jer to "tako mora"....

Šizi ::....Ne zelim neko pograsno da me shvati da promovisem belu kugu ili nesto slicno vec zelim da kazem da je men bitniji kvalitet nego kvantitet,sto znaci ako vidis da nisi za zajednicu i da ne bi bio dobar roditelj,nemoj prihvatati tu ulogu samo zato sto se svi udaju i zene i jer to "tako mora"....

Kako neko može znati kakav bi bio roditelj? Ljudi poseduju reproduktivne organe i kod oba pola, a naročito izraženo kog žene, javlja se materinski instinkt kada ona odluči da rodi. Nema tu osvrtanja o kojima ti pišeš i retko ko se upusti u tu "avanturu" pod moranjem. Nekada bilo, pripoveda se. Pri tom, ne osuđujem ničiju odluku.

Jednostavno...Osobe koje nisu imale odgovarajuce vaspitanje i obrazovanje da bi ga prenele na potomke,al nazalost obicno takvi se prvo odlčucuju za decu....Sta trebas cekati da ti dete napuni 20 godina i da kazes onda e jbga nije roditeljstvo za mene,tad je obicno kasno....Ovde spadaju i isfrustrirane,sebicne osobe takodje,koje ne znaju deliti....

Pa roditelj se može biti i bez braka. zašto je tu brak neophodan.

Obrazovanje i vaspitanje nemaju veze sa instinktom.

Jedno je sigurno, kakvi god da su roditelji oni će uvek želeti dobro svojoj deci i neće biti svesni kada greše jer to često čine misleći da je baš tako ispravno. Nema tog roditelja koji se zbog nečega nije pokajao, pa makar to bila i najmanja greška.

@Debilko

Ti nas usmeravaš na temu. Hvala ti.

Debilko ::Pa roditelj se može biti i bez braka. zašto je tu brak neophodan.

Ako se dvoje ljudi odluci za takvu vrstu zajednice,nevencanu u redu....
Mada je ipak lakse dete podizati sa papirologijom....prezime,osiguranje....

Ma ne mislim tako, nego dve mame i dva tate.
A umiljato jagnje, dve majke sisa