Dragoljub Draza Mihailovic

Драги много поштовани Чика Дражо,

Пре свега извините што Вам морам овако да пишем, али као Србин и национални борац од првих дана са Вама за спас српског народа, морам и сматрам за дужност да Вам ово напишем. Реч је о Горској Гарди, и Г, Калабићу.

1.- Вар. Стагаре упалили су зато што су од првог до последњег били сви пијани. То је било прво дело Калабића, чим је ступио на тло своје територије. А сад због њихова пијанчења, и лудих глава испашта јадан напаћени српски народ. В Сваки дан кулуче обадва среза, и ништа не могу да учине опет. Што је за најгоре исекоше сву државну и Манастирску, и општинску шуму Рудника. Народ кука и плаче, вапије за помоћ.

2. - Од целокупног бр. стања које су поклали 50 % су невине жртве. Знам да се подносе извештаји да су поклани као кривци.

3. - Народ када чује да четници долазе у село више се плаше него када долазе Немци, Бугари, Арнаути; и свака друга вера. Јер Они сви кад долазе ако треба неко да се тера или убије они отерају или убију, али ови пребију да после три дана мора дотична особа да умре. Навешћу Вам само један случај, а таквих случајева има доста. Калабић лично пребио је у селу Љубичеву, три човека и једну девојку који су после четири дана помрли Нису били у ствари криви ништа. Знам да ће Вам поднети извештај да су уствари криви. Даклем то историја човечанства није запамтила. Народ се чуди чија је то војска и за кога Калабић ради, кад су ти људи од памтивека националисти.

4. - Од свих официра, подофица, каплара и редова, незна се који је већи бекрија наравно да Итедант Буца предњачи, А од блуднира Медић, Ера и Ника Павловић, само што Ера вата ларму и он то из анулира кад је у питању Он. Наиме, готово сваки официр Горске Гарде довео је по једну швалерку на свој реон и каже да му је вереница. На све ово можете да појмите шта каже народ.

5. - Калабић ни један оброк не једе без печења.

6. - Воде борбу са партизанима они им се увек извуку, они после зађу по селима и покољу онај невине народ, и поднесу извештај како су у борби нанели губитке партизанима. Стварно да северни део орашачког среза имају доста присталица за партизане, али грешни народ зашто су наши нису хтели да раде. Ево јужни део орашачког среза где је радио онај поднаредник Пећанчев војвода, савршени су људи. Они га запалише, тако да сад све навија за партизане спорад овакве тактике рада.

7. – Могу вам само рећи то да народ псује мајку Краљу, Вама-Дражи и свима редом, кад је оваква Гарда каква је та друга војска. И подвлачим да је народ јако огорчен и намам израза како да се изразим колико народ вапије з а помоћ.

7. – О томе свему требао бих да Вас пуковник Симић извести, али о њему он х се имало писати доста.

8. – Кажем Вам да је ово цела истина и да није лаж и интригирање. Ја сам официр у Калабића штабу, мени је врло добро али не могу да гледам да се пати грешни српски народ. У осталом питајте све Калабићеве суседне команданте корпуса, исто ће Вам рећи. Ја Вас драги чича Дражо разумем где сте и у каквој ситуацији налазите, али ипак предузмите било какве мере, јер овакакав рад Калабића, већа је пропаганда за партизане него што је и они сами имају. Треба да ме разумете,

3. новембра 1943 год,

положај До гроба Вам одан, Ваш,

(потпис)

[печат латиницом: Војно-историјски институт Југословенске народне армије, Архива непријатељских јединица, Бр. рег. 471, к. 118]“

За све оне који су већ из неког разлога „раскрстили“ са питањем ко је био ко у Другом светском рату, бар на простору овоземаљске Србије, наведен документ који се уредно чува у једном од државних архива представља апсолутно „аутентичну“ архивску грађу којом се „доказује“ сва морално-професионално-патриотска изопаченост „алкохолисаних и од печења набреклих Михаиловићевих четника“. Дакле, након читања овог „документа“ свима би требало да буде коначно појашњено зашто „Србин радо иде у партизане“ а не у четнике. Ипак, из горе наведеног преписа „документа“ се јасно види, и поред свих уредно прикачених архивско-регистрационих ознака, да се ради о чистом фалсификату јер једноставно не постоји на документу име и презиме пошиљаоца да не говоримо о формалним пропустима типа „Чика“ Дражо уместо „Чича“ Дражо, итд. Аутентичност овог невалидног и нерелевантног „документа“ се једноставно мора одбацити из најмање три разлога: 1) са техничке стране је апсолутно неприхватљив као аутентично-истинит обзиром да име пошиљаоца не постоји док се „пошиљаочев“ потпис може свести на хијероглифе из којих је потпуно нејасно име или/и презиме онога ко „шаље“ документ у виду писма; 2) сви други горе наведени документи који говоре о потпуно другачијем развоју догађаја су потпуно валидно-релевантни са техничке тачке гледишта јер садрже потписе, имена и печате особа и институција који су их издале; и 3) сведочења самих Страгараца поводом овог немилог догађаја су у потпуној опречности са наведеним садржајем „документа“. Дакле, ради се о класичној форми потуреног „документа“ у фајлове „непријатељске“ стране након рата којима се требало формално „доказати“ ко је био ко у току рата. Ову врсту „докумената“ су очито могли да добију редовним поступком сви „овоземаљски смртници“ од стране званичних државних органа. За она друга права документа ипак је требало имати петљу доћи до њих.

ko hoće istinu mora malo i da se pomuči a nme da guta sve što mu se ponudi

prvi čovek koji se sa oružjem u ruci i gerilskim formacijama pojavio u borbi protiv Nemaca u proleće 1941. godine, ostao je poslednji i jedini u šumi 1945. godine. Kao što je nekada prvi ustao u protest protiv nemačke okupacije u Evropi, tako je po završetku rata bio takodje, prvi u protestu protiv uspostave komunističkog režima u Jugoslaviji.
Od 47 tačaka optužnice koju je Miloš Minić pročitao 10. juna 1946. u Beogradu, Draža je osudjen po osam tačaka.
Draža Mihailović nikad nije osudjen kao ratni zločinac, kako se kasnije našlo u istorijskim udžbenicima, već uglavnom za zločine protiv tzv. NOB-a.
Mihailoviću je nametnut brz tempo sudjenja koji on posle dugog mučenja nije mogao da prati. Navodni dokazi nisu bili dostupni odbrani. Shvatajući da je njegova presuda već doneta Mihailović odbija ponudu američkih vazduhoplovaca, spašenih nad Srbijom, da svedoče u njegovu korist. I pored svih nedaća, Mihailovićev branilac Dragić Joksimović je uspešno pobijao navode optužbe i pokazivao njihovu neosnovanost. General Mihailović je 15. jula 1946. godine osudjen na smrt streljanjem, trajan gubitak političkih i gradjanskih prava kao i oduzimanje celokupne imovine. Kazna je izvršena 18. jula 1946. godine u Lisičjem Potoku u Beogradu. Osudjenici su sahranjeni u jarku na mestu streljanja.

De-Gol-odlikovao-DrazuDragoljub Mihailović najodlikovaniji je srpski oficir u istoriji. Osim „Legije zaslužnih“ nagradjen je i francuskim ratnim krstom. Komandant francuskog pokreta otpora, general Šarl De Gol, odlikovao je generala Dražu Mihailovića Ratnim krstom. Uz ovaj orden on je izdao i pohvalnu naredbu, koja je 2. februara 1943. godine pročitana svim francuskim jedinicama.
Pored odlikovanja koje je Draža Mihajlović dobio tokom Balkanskih i Prvog svetskog rata, 1948. godine, američki predsednik Hari Truman posthumno ga je odlikovao ordenom Legije časti zbog učestvovanja u operaciji spasavanja američkih pilota oborenih iznad Jugoslavije.
Komisija za odlikovanja Pentagona odlučila je da generala Dragoljuba Mihailovića uvrsti u “Legiju zaslužnih”, nakon izveštaja istražne komisije Komiteta za pravedan sud Draži Mihailoviću.
Orden je, u maju 2005. god. uručen njegovoj kćerki Gordani na skromnoj ceremoniji održanoj u ambasadi SAD u Beogradu. Odlikovanje nije uručeno sve do tada zato što je američki interes na Balkanu bila neutralna Jugoslavija pod Titovom upravom.

SPO: Poziv predsednici na Ravnu goru

13. jul 2010. | 17:48
Izvor: Beta, Tanjug

"Njen dolazak bio bi minimum spremnosti države i parlamenta da poštuju zakone i pokažu saosećanja prema ljudima koji su ubijeni ", rekao je Aleksandar Jugović.

Direktor SPO-a je dodao je da bi predsednica skupštine trebalo da dođe na Ravnu goru u subotu, 17. jula, pošto je prisustvovala i obeležavanju 7. jula u Beloj Crkvi.

Jugović je naveo da je to njena obaveza i zato što je 2004. godine skupština usvojila zakon kojim su izjednačena prava partizana i ravnogoraca.

Mihailović je osuđen na smrt i streljan 17. jula 1946. godine, a do danas nije poznato mesto na kojem su zakopani njegovi posmrtni ostaci.

Država je osnovala komisiju za utvrđivanje činjenica o izvršenju smrtne kazne nad Mihailovićem čiji je cilj da pronađe mesto na kojem su zakopani posmrtni ostaci komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini.


Ružić: Zahtev SPO-a politički marketing

Šef poslaničke grupe SPS-JS Branko Ružić ocenio je da poziv Srpskog pokreta obnove predsednici parlamenta Slavici Đukić-Dejanović da na Ravnoj Gori prisustvuje obeležavanju 64 godine od streljanja generala Dragoljuba Mihailovića predstavlja pokušaj političkog marketinga.

"Inicijativa SPO-a predstavlja partijski stav i pokušaj političkog marketinga, a nije dobro da se u 21. veku otvaraju podele, jer je istorija sasvim jasna, a nakon istorijske distance od 50 godina jasno je ko je imao kakvu ulogu u Drugom svetskom ratu“, rekao je Ružić napominjući da bi "odlazak predsednice parlamenta na Ravnu Goru predstavljao reviziju istorije s obzirom da Mihailović još uvek nije rehabilitovan".

Ružić je kazao da se predsednica parlamenta svojim odlaskom u Belu Crkvu 7. jula, na obeležavanje podizanja ustanka, samo pridružila obeležavanju početka antifašističke borbe "koju baštine sile pobednice u Drugom svetskom ratu, a i većina građana Srbije“ i dodao da je poziv stigao od lokalne samouprave i organizacije SUBNOR.

"Nisam dobio informaciju da je Dragoljub Mihailović čovek koji je rehabilitovan pred našim sudovima, tako da bi ovaj poziv značio reviziju istorije ukoliko bi predsednica parlamenta ili ma ko drugi na državnoj finkciji učinio takav akt“, rekao je Ružić i dodao da to ne znači da SPO nema pravo da baštini te vrednosti u koje veruje.

Na pitanje zašto ima takav stav, kada je parlament usvojio zakon kojim su izjednačeni
pripadnici partizanskog i ravnogorskog pokreta, Ružić je odgovorio "Mi smo Socijalistička partija Srbije".

Mihailović je osuđen na smrt i streljan 17. jula 1946. godine, a
do danas nije poznato mesto na kojem su zakopani njegovi posmrtni
ostaci.

Voleo bih da mu se grob nikad ne nadje...Da ga razni smardovi ne koriste u politicke svrhe

bilo bi mi krivo kada bi moja sugrađanka(na žalost)oskrnavila sveto mesto za mnoge od nas ,ravnu goru.ipak je ona dovoljno inteligentna da to ne uradi i da legitimitet nečemu što su njeni kordoni milicije godinama pokušavali da spreče a to je davanje počasti velikom čoveku dragoljubu draži mihailoviću.
oduševljava me njihova ciničnos da na pitanje ,,zašto ima takav stav, kada je parlament usvojio zakon kojim su izjednačeni
pripadnici partizanskog i ravnogorskog pokreta...on kaže....
"Mi smo Socijalistička partija Srbije".
ustav njima nikada nije smetao da se ponašaju bahato i da čine zlodela po srbiji u ime zakona.

Lazo, Ravna Gora se pretvorila u jedan seoski vasar,sa sve ringispilom...
Pa ja sam se ujutru brijao pred polazak,kao da idem u crkvu...

to je bilo vreme kada su na ravnu goru išli poštovaoci ravnogorskog pokreta i draže mihailovića.danas gore odlaze,razni cirkuzanti,manekeni u nekakvim uniformama i nadri nacionalisti svih vrsta.
valjda to tako mora,
svuda ima takvih likova,ali ne treba kroz njih gledati na prvi antifašistički pokret i njegovog vođu.
evo malo zanimljivosti.....
http://www.teslasociety.com/arthur_photos.htm

Draža Mihajlović

Za svoj doprinos prema otadžbini, kao učesnik u balkanskim ratovima, I i II sv. Ratu, Draža je višestruko odlikovan.
Uzroci njegovog tragičanog završetka delom su njegove odluke, a delom zbivanja u toku II sv. rata i srpsko nejedinstvo koja su nadišla njegove mogućnosti.

Nakon sloma Jugoslavije na samom početku II sv. rata, Draža ostaje praktično jedini kadar koji će organizovati antifašistički otpor i odbranu srpskog interesa u regionu.
U gotovo isto vreme i komunisti organizuju antifašistički otpor pa u početku na mnogim delovima teritorije oni deluju zajednički, naročito na delu hrvatske i bosne gde dolazi do nezapamćenog ustaškog terora i represalija.

Draža se zalagao za građansku opciju - kraljevinu, mada se smatra da se razmišljalo i o opciji velike i etnički čiste Srbije koja bi pokrivala sve teritorije na kojima se nalazio srpski živalj tada.
U početku njegova zamisao je da se ne krene odmah sa odlučnijim akcijama protiv neprijatelja već da se adekvatnim diverzantskim akcijama održava tenzija dok isti ne oslabi, a time poštedi civilno stanovništvo od revanšizma. (valjanost ovakvog stava takođe valja prodiskutovati)
Sa druge strane Broz je na početku smatrao da se sa neprijateljskim snagama treba obračunati odmah ako je moguće, dok su njegovi ciljevi po pitanju društvenog i političkog uređenja bili praktično potpuno različiti Dražinim.

Pretpostavlja se da je Draža smatrao komuniste većom pretnjom od okupatora pa su sukobi i netrpeljivost ove dve strane prerasli u otvoren i žestok sukob do kraja rata što će rezultirati i njegovim tragičnim završetkom, kao i posleratnim revanšizmom prema četnicima.
Lično ovo vidim kao najtragičniji momenat u antifašističkom otporu koji je svakako išao na ruku okupacionim snagama i ustaškom teroru u NDH.

Nažalost mnogi koji su pod „građanskom“ opcijom organizovali otpor izmiču Dražinoj kontroli i započinju čak i otvorenu saradnju sa okupatorom, naročito na dalmatinskom i crnogorskom području pod italijanskom okupacijom gde će i sam boraviti neko vreme.
Možda zbog ovakve situacije na terenu on i gubi podršku saveznika na konferenciji u Teheranu '43.
Od tada, njegove snage polako gube premoć u odnosu na partizanski pokret, a Draža će na kraju doživeti najgoru i najtragičniju sudbinu.
Ostavljen i izdan od onog za koga se borio, dela onih sa kojima se borio, biće proganjan, uhvaćen, osuđen i pogubljen.

Da li je posleratni proces protiv njega regularan i da li je moralo tako?
Obzirom da je komuniste smatrao svojim najvećim neprijateljem i vodio otvoren sukob sa istima, teško je mogao izbeći takav ishod jer ne treba zaboraviti da je bilo mnogo partizana koji su itekako iskusili žestoke okršaje sa četničkim snagama.
Možemo samo razmišljati i suditi o tome da li su sve njegove odluke bile merodavne i primerene situaciji na terenu.

Njegov antifašistički doprinos i odnos prema srpskom pitanju u II sv. ratu ni u jednom momentu nije toliko sporan koliko možda način na koji ga je rešavao.
U pojedinim krugovima se i dalje smatra da je postojala „meka“ saradnja sa okupatorom od strane Draže što svakako valja utvrditi jer mu se to pored borbe protiv NOB-a najviše zameralo.

Ovo je naravno isključivo moje gledište!

simpatično razmišljanje,
tačno je da je Draža smatrao komuniste većom pretnjom od okupatora i sada sa ove vremenske distance vidimo koliko je bi u pravu i koliko je osećao odakle stiže prava opasnost.samo još jedan dokaz njegove velike vojno političke sposobnosti.

Knjiga "Zaboravljenih 500", autora Grega Frimena, koji je u život vratio istinitu priču o herojstvu srpskog naroda i četničkog pokreta Draže Mihailovića koji su spasli 500 američkih pilota, promovisana je u petak u crkvi Svetog vaskresenja Hristovog u Čikagu. Priča je iz dobro poznatih političkih razloga decenijama bila zabranjena, pa tako i skoro zaboravljena, ali ju je ovaj vrsni autor na najbolji način oživeo, a promocije po američkim gradovima potvrđuje da za to i postoji veliko interesovanje.
U Čikago su sa Frimenom stigli i piloti Robert Vilson i Klar Masgrov, a treći, Art DŽibilian, bio je sprečen da prisustvuje novom susretu sa Srbima jer se spremao za dodelu odlikovanja koje su mu u nedelju uručili predstavnici američkog Kongresa. Dirljivo je bilo pratiti susret ovih starina sa čikaškim Srbima, dok su drhtavim rukama listali stranice knjige, pokazivali svoje fotografije, ne skrivajući suze na licu, koje i danas krenu na svako spominjanje imena generala Mihailovića.
- Divan je osećaj biti ponovo među Srbima, ali još ako imate kajmak, događaj bi bio potpun - u šali za "Vesti" kaže Robert Vilson.

"Bio je avgust. Amerikanci, Britanci i jugoslovenska vlada dogovorili su se da pomognu nacionalnom pokretu u Srbiji tako što će da pošalju odred od 500 specijalaca u komandu Draže Mihailovića u selu Praljane. Međutim, ta operacija, koju su obaveštajci nazvali 'Haljard', pretvorila se u akciju 'Veliko bekstvo', jer su nas Nemci opazili i pokušali da nas pobiju. Četnici su nas spasli i vratili u SAD, ali zvanični Vašington nikada nije dozvolio da se o tome piše kao o velikom herojskom delu srpskog naroda", priča za "Novosti" Đorđe Vujnović, nekadašnji vojni obaveštajac OSS i spasilac američkih pilota, dok u ruci drži knjigu punu fotografija iz sela Praljani.

Englezi znaju gde je ubijen Draža




Beograd - Komisija za utvrđivanje okolnosti pod kojima je ubijen đeneral Vojske Kraljevine Jugoslavije Dragoljub - Draža Mihailović utvrdila je sve okolnosti koje su prethodile njegovoj egzekuciji 17. jula 1946, ali još ne zna mesto gde su skriveni posmrtni ostaci.

Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen da je komisija, čiji je on član, utvrdila ko je i kako zarobio đenerala Mihailovića, gde se nalazio tokom pritvora u Beogradu i šta se sve dešavalo tih dana.

- Jedino što još ne možemo sa stopostotnom sigurnošću da tvrdimo je tačno mesto gde je sahranjen. Nije sporno da se to mesto nalazi u Beogradu i da postoje dve lokacije gde je moglo da bude izvršeno streljanje, ali želimo da imamo čvrste dokaze sa kojima bi izašli u javnost - istakao je Homen. Prema saznanjima „Blica”, jedine dve sumnjive lokacije su Ada, gde je nekada bio zloglasni oznaški zatvor, i Lisičiji potok, gde su partizanske jedinice vršile masovna streljanja.

Jedna od nepoznatih okolnosti bio je i tačan datum streljanja, ali je prema rečima Homena, iz informacija saslušanih svedoka komisija utvrdila da je to bilo 17. jula 1946. godine, uz potvrdu dokumentacije iz poverljivih arhiva Velike Britanije.
On je napomenuo da komisija nastavlja da pribavlja dokumentaciju iz raznih zemalja i naglasio da je u ovom trenutku u toku prevod 150 strana dokumentacije koja je stigla iz Velike Britanije, a s koje je prethodno britanska vlada skinula oznaku poverljivosti.

On očekuje da Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije uskoro dostavi i „suštinski dokument” koji će ukazati na tačno mesto gde je pogubljen đeneral Mihailović.

Pred Višim sudom u Beogradu za 16. septembar zakazano je prvo ročište u postupku za rehabilitaciju đenerala Mihailovića.

Zahtevom za rehabilitaciju zatraženo je poništenje presude od 15. jula 1946, kojom je đeneral Mihailović, posle montiranog suđenja pred partizanskim sudom, osuđen na smrt.

BIA je leta prošle godine dostavila komisiji spisak sa imenima 12 pripadnika Ozne koji su 12. marta 1946. zarobili đenerala Mihailovića. U njegovom zarobljavanju učestvovale su dve grupe operativaca. U prvoj su 12 pripadnika Ozne koji su preobučeni u ravnogorske uniforme uspeli da se infiltriraju u najbližu okolinu đenerala Mihailovića. U drugoj je bilo sedam operativaca koji su služili za vezu, a paravan im je bio da obavljaju meteorološka istraživanja. Predvodnik grupe koja se prerušila u uniforme Kraljevske jugoslovenske vojske bio je tada potpukovnik Svetolik Lazarević. Grupu „meteorologa” predvodio je tada potpukovnik Jovo Kapičić. Prema dokumentaciji, Kapičić je bio čovek za posebne zadatke Josipa Broza i sumnja se da je bio prisutan pogubljenju, kao i da sigurno zna gde se nalaze posmrtni ostaci đenerala. On je u intervju za za „Blic” naveo:

„Ne bih rek’o gde je Dražin grob ni da mi glavu uzmu”. Objasnio je tada da đeneralov grob postao tajna da se ne bi pravio kult ličnosti „jer je Srbija većinom bila za četnike, ne za partizane”.

~Blic~

Hteli mi to ili ne Draza je deo naseg nacionalnog identiteta.Jos uvek za neke zlocinac a za druge heroj, secanje na njega bice jedino valjano i najvrednije kada ga sa svim vrlinama i mana smestimo u sopstveno srpsko bice.Sva nasa istorija smo mi.Voleli je ili ne ,mislili o njoj lose ili dobro.

Za neke zločinac za druge heroj a za treće ni jedno od ta dva. Draža Mihajlović je suviše kompleksna ličnost da bismo ga u samo jednoj reči okarakterisali a ko ga se odrekne kao deo srpskog identiteta, odrekao se dela srpske istorije.

Draža Mihajlolvić je jedna od onih ličnosti srpske istorije koja će nam zauvek i u velikoj meri ostati nepoznanica, nažalost.

Nema tu neke nepoznanice....Draza Mihailovic je bio vodja antifasistickog pokreta otpora koji je izgubio u gradjanskom ratu i bio 60 godina satanizovan od strane pobednika...

Problem zbog čega je izgubio stvara nepoznanicu.

Zbog interesa Velike Britanije i zapadnih saveznika...Mali narodi su uvek sluzili za podkusurivanje izmedju velikih...

Analogno tome, mi nikada nećemo imati heroja nad herojem (osim HU :

Svaka cast HU ,Kao i svim pripadnicima JVuO na celu sa njihovim vodjom...

Američki pilot svedoči za rehabilitaciju đenerala Draže


Jedan od preživelih američkih pilota veterana Milton Fridman, oboren tokom Drugog svetskog rata 1944. godine kod Leskovca, dobrovoljno se prijavio i svedočiće u postupku za rehabilitaciju Draže Mihailovića, komandanta Kraljevske vojske u otadžbini.

Fridman je, poput ostalih preživelih pilota, peticijom tražio prisustvo suđenju u korist Mihailovića još 1946., ali je to odbačeno.

Tokom Drugog svetskog rata 1944. godine američka obaveštajna služba je, u saradnji sa Jugoslovenskom vojskom u otadžbini i Mihailovićem, sprovela najopsežniju akciju spasavanja oborenih američkih pilota. Glavni cilj operacije „Halyard“ bila je evakuacija američkih pilota, pripadnika američke 15. vazduhoplovne armije, kojoj je pripadao Fridman. Ovaj američki veteran jedan je od onih koji je svoj izveštaj o delovanju Draže Mihailovića na strani saveznika predao pre 65 godina Komitetu za pravedan sud. Podsećamo da je Komisija za odlikovanja Pentagona odlučila da generala Mihailovića uvrsti u „legiju zaslužnih“ nakon izveštaja ove istražne komisije koja je trajala istovremeno sa suđenjem u Beogradu, kada je osuđen na smrt.


Mihailović je srpski oficir sa najvećim brojem odlikovanja u njenoj istoriji. Odlikovao ga je i 1948. godine, posthumno predsednik Hari Truman ordenom legije zasluga zbog učestvovanja u operaciji spasavanja američkih pilota oborenih iznad Jugoslavije.

Pored američkih pilota, kao što je Fridman, šest senatora, osam kongresmena i pet guvernera učestvovalo je na javnim saslušanjima u Advokatskoj komori u Njujorku. Saslušanja su trajala pet dana, paralelno s procesom u Beogradu. Komisija je posebno ispitivala saradnju Mihailovića sa Silama osovine, jednoj od najtežih tačaka optužnice koji je Vojni sud u Beogradu prihvatio i odbacila je kao neistinitu.

~Blic~

digitalmandrak ::

~Blic~

Na tvom mestu, ne bih verovao tim novinama; one i njihovi vlasnici imaju interes da neke stvari budu drugačije, a to nekad zna da bude po malo opasno za istinu.
To nije naša novina; a čija je, teško je za saznati...

Oces da kazes da je operacija "Halyard" i odlikovanje Drazi neistina zato sto je to objavila novina koja je u stranom vlastnistvu?

Na ova pitanja nijedan zagovornik teze o saradnji Cetnika Draze Mihajlovica(u daljem tekstu DM) sa Nemcima nije dao konkretan i argumentovan odgovor....

Daklem...

-Zasto bi saveznici odlikovali Drazu Mihajlovica kao saradnika okupatora? Zasto nisu odlikovali,npr.Antu Pavelica ili Petena koji su ti uistinu bili...

-Zbog cega su nemci streljali legalizovane cetnike DM-a cim bi ih otkrili?

-Zasto su nemci ucenili svog "Saradnika" u dva navrata,1941. i 1943.godine

-Zasto su partizani imali potrebu da falsifikuju dokumenta i fotografije vezane za Ravnogorski pokret ?

Za sada toliko...

Draža Mihailović bio patriota

Britanska tajna služba SOE iz 2. svetskog rata okarakterisala Dragoljuba Dražu Mihailovića kao patriotu koji nije sarađivao sa okupatorima.
Ovo se navodi u izveštaju koji je danas predstavljen u Višem sudu u Beogradu.

"General Mihailović je bio patriota, čovek velike snage i sposobnosti", navodi se u dokumentu predstavljenom na ročištu za rehabilitaciju Mihailovića i dodaje da "nema dokaza da je bio kolaboracionista sa Nemcima, Italijanima ni sa vladom Milana Nedića".
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2011&mm=11&dd=30&nav_id=562060

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/343282/Draza-od-petka-i-zvanicno-mrtav

neka mu je večna slava i bog da mu dušu prosti