Tipovi roditelja

Autoritarni ili diktatorski roditelji postavljaju stroga pravila i očekuju da se ona poštuju. Odlike su mu zahtevanje poslušnosti i nedostatak kritičnosti prema odraslima i uopšte nepostojanje kritičkog vrednovanja informacija. Plasiraju deci ono što oni smatraju ispravnim, a što je u skladu s njihovim vlastitim ubeđenjem iako u mnogim slučajevima njihovo insistiranje na redu i disciplini postaje teret detetu. Odrasli su pri takvom vaspitanju neprikosnoveni autoriteti u čije se odluke ne sumnja. Dete se takvih roditelja plaši i iz straha se njima u svemu pokorava. Takvi roditelji imaju zapovedničko držanje, obično su kruti, emocionalno siromašni, veoma strogi, a ponekad samoživi i agresivni. Od deteta se zahteva da bude tiho i disciplinovano, da ne pokazuje emocije(pogotovo u javnosti). Roditelji smatraju često da upravo takvim vaspitanjem pružaju detetu priliku da očvrsne i razvije se u zrelu, jaku i samostalnu osobu, ali događa se upravo suprotno.
Deca autoritarnih roditelja često postaju sramežljiva i povučena, nesamostalna i zavisna o nekom autoritetu, a ponekad ostavljaju i utisak hladne osobe jer su naučena da ne pokazuju emocije. Drugi smer prema kojem može poći dete autoritarnih roditelja je agresivnost, da bi napakostilo roditeljima i od njih izvuklo i minimum emocija, pa makar se ta emocija zvala ljutnja.

Permisivni ili blagi roditelj, s druge strane, nastoji da bude što popustljiviji, ali je veoma pasivan kad teba da postavi ograničenja ili da uzvrati na neposlušnost. Takvi roditelji ne postavljaju stroge zahteve, niti imaju jasne ciljeve za svoju decu, verujući da im treba omogućiti da se razvijaju u skladu s prirodnim sklonostima. Detetu se sve dozvoljava, gotovo da nema zabrana, te se može dovesti u situaciju da se oseća zanemarenim i nevoljenim. Mada roditelji smatraju da izostankom zabrana podstiču samostalnost, postižu upravo suprotno: dete postaje sramežljivo, nesamostalno ili čak u nekim slučajevima agresivno samo da bi se osetilo voljenim i u centru pažnje i brige.

Autoritativni roditelji (ne autoritarni koji su, zapravo, diktatorski), nasuprot diktatorskim i blagim, uspevaju da dovedu u ravnotežu jasna ograničenja sa intimnom porodičnom atmosferom. Oni daju smernice, ali ne nameću krutu disciplinu; objašnjavaju svoje postupke i dozvoljavaju deci da imaju uticaja na donošenje važnih odluka. Takvi roditelji uvažavaju samostalnost svoje dece, ali od njih zahtevaju visoki standard odgovornosti prema porodici, drugovima i široj zajednici. Podstiče se i ceni odgovornost. Kod dece ovakvog načina vaspitanja omogućuje normalan razvoj samopoštovanja i samopouzdanja, deca se osećaju i slobodno i zaštićeno, te postaju samostalni mladi ljudi.

Stavovi roditelja prema vaspitanju deteta

Prebrižni roditelji:

U prebrižne roditelje, među kojima su najčešće majke, spadaju oni koji žive u stalnom strahu da se njihovom detetu nešto ne dogodi kada oni nisu s njim. Oni ne mogu najčešće da sagledaju stvarne mogućnosti svoga deteta u njegovom osamostaljivanju već nepotrebno dugo smatraju svojom odgovornošću zadovoljavanje detetovih potreba i obaveza. Deca ovakvih roditelja postaju nesigurna, nepouzdana i nesamostalna.
Stalni strah u kome žive ovakvi roditelji čim nisu s detetom, često se prenosi i na dete, pa se i ono plaši odvajanja, produžava se njegova zavisnost od roditelja i usporava razvoj.

Strogi roditelji:

Mnogi roditelji su u odnosu na svoje dete naredbodavci i strogi presuditelji njihovih postupaka pri čemu često ne dozvoljavaju nikakva suprostavljanja. Kod takvih roditelja deca su obično nečujna, ne ponašaju se prirodno, stalno žive u strahu od kazne i kada jesu i kada nisu kriva, ne govore o svojim postupcima iz vrtića ili škole da ih roditelji ne bi pogrešno shvatili...
Uz strogog roditelja dete stiče naviku da postupa kako mu se kaže, skoro nikada ne iznose svoje mišljenje ni u kući ni izvan nje. Takva deca izvršavaju bez pogovora i naredbe vaspitača, vršnjaka i drugih, kad odrastu nemaju svoj čvrst stav. Jedan broj reaguje na taj način što se povlači u sebe.
Ima dece koja, u nemogućnosti da pred roditeljima izraze svoje neslaganje s njima, a želeći da se pokažu kao ličnost, znaju da se ispoljavaju izvan kuće na negativan način.
Svako suprostavljanje deteta roditelju ne mora da znači da ono njega ne poštuje, već da želi da izrazi svoju ličnost.

Ambiciozni roditelji:

Nije redak slučaj da roditelji svoje vlastite želje iz mladosti koje su neostvarene, po svaku cenu hoće da ostvare kod svoje dece, bez obzira da li su one u skladu sa željama i mogućnostima samog deteta.
Najteže je kada oba roditelja nemaju iste ambicije o razvoju svog deteta, nego ga usmerava svako na svoj način. Ako roditelji nastoje da se njihovo dete razvija u skladu sa željama njih odraslih, može se dogoditi da dete ostane bez pravog detinjstva.
Pored planova roditelja, postoje i želje deteta. Razapeto između potreba i obaveza koje iz godine u godinu postaju sve brojnije, a u nemogućnosti da se samostalno rastereti onoga što su mu odrasli nametnuli, postaje nezainteresovano.

Prezaposleni roditelji :

Prezauzetost roditelja se obično vezuje samo za zaposlenost majke iako je neophodno da oba roditelja budu prisutni uz svoje dete.
Što je dete mlađe to su roditelji u većoj obavezi, ne samo da mu obezbede osnovne uslove za život, već i da mu posvete neophodnu pažnju da bi se ono što raznovrsnijim aktivnostima svestrano razvijalo.

Demokratski tip roditelja :

Glavne odlike demokratskog tipa roditelja su u tome što oboje zajednički podižu svoje dete, utiču na njegov razvoj i podjednako se osećaju odgovornim kada nastanu teškoće ili dođe do neželjenih posledica.
Svoj autoritet kod dece ovi roditelji zasnivaju na međusobnom poznavanju, poštovanju i razumevanju. Lični primer im je osnovno sredstvo u delovanju na dete. Ovi roditelji se prirodno ponašaju pred svojim detetom. Ne ustručavaju se da priznaju kada su pogrešili ili kad nešto ne znaju.
Dete takvih roditelja se ne zatvara u sebe, govori o svojim uspesima i neuspesima, sukobima s drugovima, itd.

Kom tipu vi pripadate, ili kom tipu mislite da vasi roditelji pripadaju.

Od svegakog tipa sam po malo samo nikako nisam "prezaposeni roditelj" bez obzira što sam zaposlena. Svaki trenutak nakon posla maksimalno sam posvećivala deci u periodu kada je to bilo najpotrebnije.

Vreme kada su spavali koristila sam za neke svoje aktivnosti van kuće i to se uglavnom odnosilo na večernje sate.

Prilično sam slična svojim roditeljima.

Tema je odlična, valja se ponovo oglasiti.

Moji su najbolji i svjesna sam toga.
Ne sto su moji roditelji vec sto zaista posebni.

I to je sve sto cu reci jer se u suprotnom
bojim, da cu se rasplakati pisajuci..

Zivjela demokratija, pod mojim vodjstvom   

Ja sam odgojen pod oklagijom. Koristila se bukva kao osnovni materijal, jer je jednom jelova pukla. Naravno domaća bukva, ne MADE IN CHINA.