Volfgang Amadeus Mocart

Volfgang Amadeus Mocart (nem. Wolfgang Amadeus Mozart) (27. januar 1756. — 5. decembar 1791) je bio jedan od najznačajnijih i najuticajnijih svetskih kompozitora klasične muzike.



Biografija

Mocart je rođen u Salcburgu u današnjoj Austriji, tada glavnom gradu nezavisne nadbiskupije u Svetom rimskom carstvu. Kršten je dan nakon rođenja u katedrali sv. Ruperta imenom Johan Hrizostom Volfgangus Teofilus Mocart.
Njegova muzička veština već je bila vidljiva kada je imao samo nekoliko godina. Otac mu je bio Leopold Mocart, jedan od vodećih evropskih učitelja muzike, čija je uticajna knjiga Pisani članak o osnovama sviranja violine (nem. Versuch einer grundlichen Violinschule) objavljena godine kada je rođen Mocart. Otac ga je i naučio da svira violinu i klavir, a kako je brzo učio, svoje prve kompozicije je napisao kada je imao svega pet godina.

Leopold je ubrzo shvatio da može zaraditi mnogo novca ako predstavi svog sina evropskim dvorovima kao čudo od deteta. Mocartova starija sestra, Maria Ana, zvana Nanerl, bila je vešta pijanistkinja i često je pratila svog brata na Leopoldovim turnejama. Jedanput, kad je Mocart bio bolestan, Leopold je izjavio da više brine o gubitku prihoda, nego o dobrobiti svog sina. Moguće je da su stalna putovanja i hladna klima doprineli Mocartovoj bolesti kasnije u životu.

Tokom godina u kojima se formirao kao muzičar, Mozart je nekoliko puta putovao po Evropi, počevši sa koncertom 1762. godine na dvoru princa Bavarske u Minhenu i na austrijskom carskom dvoru u Beču. Duga koncertna turneja odvela ga je, zajedno sa ocem, na dvorove u Minhenu, Manhajmu, Parizu, Londonu, Hagu, ponovo u Parizu, i na kraju, natrag domu kroz Cirih i Minhen. Otišli su u ponovo Beč pri kraju 1767. godine i ostali tu do decembra 1768. godine.

Muzička dela:

Volfgang Amadeus Mocart je bio veoma plodan kompozitor. Njegov opus obuhvata preko 600 dela najrazličitijih žanrova:

simfonije - najpoznatije su Pariska, Hafner, Linc, Praška, Simfonija br. 40 i Jupiter
klavirski koncerti - najpoznatiji su br. 21, br. 25 i br. 26
violinski koncerti - najpoznatiji su br. 3 i br. 5
klavirskih sonata - najpoznatija je br. 11 ili Turski marš
violinske sonate
gudački kvarteti - najpoznatiji su Hajdn kvarteti
gudački kvinteti
serenade - najpoznatija je Mala noćna muzika
opere - najpoznatije su Otmica iz saraja, Figarova ženidba, Don Đovani, Tako čine sve i Čarobna frula)
mise - najpoznatije su Krunidbena misa i Velika misa)
rekvijem

Fenomenom uticaja muzike bavili su se mnogobrojni teoreticari muzike.Iznedrene su raznorodne teorije, iznesena mnogobrojna licna razmisljanja ali je pitanje tog uticaja ostalo ipak otvoreno zbog beskonacnih mogucnosti kao sto je uostalom i sama muzika .
Sta je osnova ove teme ; auditivni efekat . Istrazivanja ove vrste obicno su vrsena i vrse sa ljudima. Ponekada sa zivotinjama zbog mogucnosti izucavanja fizioloskih promena mozga .Na osnovu jednog takvog eksperimenta ,gde su stakori pusteni u lavirint, utvrdeno je da je grupa kojoj je pustena Mozartova muzika brze pronasla cilj .Da li su rezultati svih ovih istrazivanja relevatni ili ne ?Jedno je sigurno :muzika ostvaruje uticaj na podrucju hipokampusa i to neverovatno sirokog spektra dejstva.
MOCARTOV EFEKAT-uticaj muzike uopste
Termin Mocartov efekat skovao je Alfred A.Tomatis. Baziran je na eksperimentu i misljenju o navodnom pozitivnom razvoju mozga slusanjem Mocartove muzike kod dece uzrasta do 3 godine.
U slucaju sa misevima izveden je zakljucak da slusanje prouzrokuje poboljsanje prostorno-vremenske orijentacije.Kod neuroloskih eksperimenata sa decom takode je primeceno da muzika poboljsava jedinstvo vise funkcija mozga ( matematika,sah,odredene naucne discipline,inzenjerstvo ). Da li vrede zakljucci tipa da uz Mozartovu muziku postajete superiorniji u inteligenciji,bistriji,opusteniji,mirniji,sretniji..? Ne trebaju Vam istrazivanja…slusajte i sami ce te zakljuciti.

Evo jos par interesantnih podataka o Mocartu ..Nikada nije na odmet
.
Puno ime : Joannes Chrysostomus WolfgangusTheophilus ( Amadeus ) Mozart
Roden : Salzburg 27 januari 1756
Umro :Bec , 5 decembar 1791

1.kompozitor - za 30 godina ostavio 626 dela izuzetno visokog kvaliteta .Dela su katalogizirana prema biologu i ljubitelju muzike Ludwig Ritter von Köchel sa osnovnom oznakom KV
2.dirigent -
3.pijanista- klavicembal,orgulje( vec u sestoj godini svirao najzahtevnije komade )
4.violinist - viola i alt viola
Mozart je treca velika figura beckog klasicnog perioda (Haydn en Beethoven) i svakako jedna od najvecih u celoj muzickoj istoriji. Njegov opus imao je vidan uticaj na mnoga kasnija znacajna imena kao sto su Johannes Brahms, Arnold Schenberg, Anton Bruckner,Johann Strauss,Gustav Mahler ,Max Reger pa cak i Richard Wagner.



Otkud ime AMADEUS
Amadeus je latinski prevodeno znacenja njegovog krstenog grckog imena Theophilus “obljubljen od Boga ).Postoje podaci da je on licno svega tri puta koristio ime Amadeus i to saljivim povodom.

Masonstvo
Prema podacima Dr.Franz Anton Mesmer je organizovao concert na kom je nastupao i Mozart.Prilikom te kratke posete Becu 18- godisnji Mozart se prikljucio masonima. Mnogi muzikolozi su na osnovu toga dosli do zakljucka ( ??? ) da je ta vrsta spiritualiteta transparentno izrazena u njegovim delima. Otuda delomicno ona misao da ce ljudi biti bolji ako slusaju Mocartovu muziku.U jednom sukobu sa visokim crkvenim duznosnikom on je izjavio : ovaj covek je ocito idiot , ali Bog je milostiv i pun ljubavi ..” Jedna od reakcija je bila: Bice bolji ako slusa Mocartovu muziku .

K 623: ’ De kleine vrijmetselaars cantate’
Hedonisticki stil zivljenja

Kada govorimo o Mocartu moramo uzeti u obzir neverovatna kombinaciju genijalnosti i ludosti.Genijalnosti u muzici. Medu nama muzikolozima kruzi konstatacija : da Hajdnova muzika dolazi iz srca, Betovenova iz duha ,Mocartova iz duse. Neverovatnu snagu svojih osecanja on nije krio.Naprotiv svoje odusevljenje muzikom i muziciranjem pokazivao je konstantno i upecatljivo.

Tehnicki gledano Mozart je perfekcionista. Ali pre svega virtuoz. On nikada nije sumnjao u sebe,naprotiv tokom celog,nazalost kratkog zivota,vodila ga je neogranicena doza vere u sopstveni talenat. Na srecu da nije ostalo samo na tome. Zahvaljujuci talentu,ali i bespostednom radu te neverovatnoj energiji dobili smo opus koji odusevljava i dan danas.
Ludost se vezuje za njegov stil zivota.Da li je bila rec o socio neprilagodenoj licnosti ,ili jednostavno osobi koja je trebala mnogo vise prostora i slobode za svoje jedinstvene vizije,neverovatan kreativitet. Postoje razna tumacenja. Cinjenica je da mu je to uprilicilo velike probleme u dnevnom zivotu.

Kao dete ponasao se uredno, krajnje uvezbanim manirima.Njih je posle odbacio. Pozeljan u drustvu kao sarmantna osoba, ali isto tako i nepozeljan svojim ne diplomatskim istupima.Izrazita doza samopouzdanja omogucavala mu je da bude nesputan u odnosu prema mocnima i uopste ljudima na polozaju.Opstepoznato je,da se kao takav, borio za status slobodnog,nezavisnog umetnika.Cenu svog ludovanja je kao i svako morao platiti i placao je .
Vodio je skup,luksuzan zivot.Izuzetnu paznju posvecivao je svom izgledu, svakom detalju. I u tom je tezio ka perfekciji.

Posto sam ovde spomenula Efekat muzike da jos nesto dodam na tu temu .

Svako dozivljava muziku na svoj nacin.Ja ne skidam sluske sa usiju,mislim dok me usi ne zabole jer bez muzike skoro da ne znam da zivim.Mogu,ali necu.Na to nije uticalo profesionalno bavljenje muzikom.Jer moja profesija podrazumeva vise od obicnog slusanja.Sto znaci da imam visestruki odnos prema muzici.
Muzika je bezgranican izvor emocionalnih dozivljaja, pri cemu se mora konstatovati da to ne bi bilo moguce bez njenog fizioloskog dejstva na nervni sistem.Cinjenica je da ona menja aktivnost moždanih talasa, opusta misice, utice na rad srca i nivo hormona stresa, poboljsava paznju i sposobnost spacijalno-temporalnog rasudivanja. O najnovijim otkricima o dejstvu muzike na coveka govori vrlo strucno jedan od nasih strucnjaka Doc. dr. Predrag Mitrović, kardiolog beogradskog Kliničkog bolničkog centra.

Ako hocete da vam srce kuca zdravim ritmom ,upotrebite neki od recepta iz njegove kutije :
Kutija ‘klasicnih’ lekova:
Protiv straha
1.Bachove suite, Čajkovski, Franko
Protiv nesanice
2.Chopenov nocturno, Wagnerov Parsifal, Saint Seans, Dvorzakova simfonija Novog sveta
Protiv melankolije
3.Mascagni: Poljska kalvarija, Händel: Koncert za orgulje i orkestar br.1, Beethoven: Oda radosti, Ponchielli: Ples satima
Protiv depresije i anksioznosti
4.Mascagni: Cavalieria rusticana, Verdi: Nabucco (Zbor robova), Wagner: Tannhäuser
Za rekreativnu muziko-terapiju koristite
5. Beethoven: 5. simfonija, Schuman: 4. Simfonija D-mol, Cajkovski: Klavirski koncert B-Mol

Da se ne bi zabrinuli ,jer se u kutiji nalazi iskljucivo klasicna muzika, napominjem da je ova kutija samo jedan od recepata.
Evo sta kaze po tom pitanju pomenuti kardiolog ."Dugo je u kardiologiji vladalo mišljenje da sve što je lepo i što nas veseli treba ograničiti kardiološkim bolesnicima. Ne može se piti crno vino više od decilitra i po do dva, ne može se jesti bilo koja čokolada već samo ona koja ima puno kakaa. Zato sam razmišljao može li se i muzika ograničiti ili se samo treba personalizovati. Drugim rečima, želeo sam dokazati da muziku ne treba birati samo za određenu bolest ili zdravstveni problem, već i prema sklonostima bolesnika - objašnjava nam dr. Mitrović. Teza je bila odrediti karekteristike muzickih kompozicija ili ne, poput lekova.

- Kad se popije lek, možemo pružati otpor, ali uvek 30 posto leka deluje - kaže dr. Mitrović.

Bilo je bitno odrediti žanrove (8), potom tonalitet i tempo. - Pokazalo se da osobe s visokim pritiskom trebaju slušati muziku brzine od 85 do 105, a oni s dijabetesom od 90 do 103. To ograničava količinu kompozicija koje se mogu koristiti za terapiju. No, pri izboru muzike nisam se vodio onim što su mi pacijenti rekli da vole slušati jer neretko lažu, osobito ako vole narodnjake, pa sam im po tridesetak sekundi puštao različite vrste muzike i pratio na koju vrstu im se šire zenice, što pokazuje pozitivnu reakciju prema određenom žanru - kaže dr. Mitrović.
Mitrovic je napravio je kompilacije od po 70 minuta muzike za svakog pacijenta koju su slušali dva puta dnevno po 12 minuta, što je minimalna doza za poticanje lučenja određenog hormona koji deluju na srce. Cela studija trajala je dve godine, a svaka tri jeseca menjala se jer se uho previše navikne i organizam više ne reaguje - objašnjava dr. Mitrović. Pokazalo se da se onima koji su koristili muziku bolest vraća u manjem postotku, u slučaju ponovljenog infarkta, angine pectoris, visokog krvnog pritiska . Puno ređe imali su i ponovne opercije srca. Inace ovaj lekar i obrazovani umetnik je dobitnik priznanja Europskog kardiološkog kongresa.

Slusajte muziku i pratite zenice oka svog .. Ili jos bolje otkucaje srca.

Moc Mocartove sonate

Moc muzike moze se videti i u njenoj sposobnosti da izazove ili zaustavi epileptičke napade (tzv. muzikogenička epilepsija). U toku trajanja epileptičkih napada kod 29 pacijenata uzrasta 3-47 godina, grupa autora ekperimentisala je sa različitim muzičkim materijalom koji se smenjivao sa periodima tišine. Dobijena je značajna razlika u smanjenju dužine napada kod 23 pacijenta sa 62% na 21%, ali samo za vreme emitovanja Mocartove Sonate za dva klavira K.448. Takođe,ovaj efekat se ispoljio i kod pacijenata u komatoznom stanju, koji su, dakle, muziku primali samo nesvesno.

Muzikolozi Mocartovu muziku opisuju kao arhitektonsku jer se zasniva na istim matematičkim idealnim proporcijama i strukturnim zakonima harmoničnosti po kojima su građene mnoge poznate katedrale, a Dr Gordon Šou objasnio je efekat ove Mocartove sonate otkrivši da su aferentni neuroni organizovani u stubove i da komuniciraju među sobom tokom slanja električnih impulsa. Svaki stub neurona dobija svoj ton, a njihov rad na kompjuterskom modelu predstavljen je kao niz muzičkih tema. Muzičko delo najsličnije ovim temama upravo je navedena Mocartova sonata.
]

Veliki je hendikep slušati ovu božansku muziku pa makar i na najboljim HI-FI uređajima. Postoji nešto što te skoro potpuno približi velikoj Kathleen Battle i svakoj muzici koju je greh uniziti a eto, meni je pripala čast da "stojim" tik uz Kathleen Battle i ostale velikane i tako se još snažnije primaknem velikom geniju Mocartu i ostalima.  

Mnogo mi se dopada Figarova ženidba iz 99. god u Metropoliten operi, dirigent je bio James Levine

  

 

https://www.youtube.com/watch?v=UB1lXO31nVE

https://www.youtube.com/watch?v=fRgxY8VUOz8

https://www.youtube.com/watch?v=CoxL6uQjDUA

Jedan od najvećih genija klasične muzike, Wolfgang Amadeus Mozart, rođen je 27. januara 1756. godine u Salzburgu ( Austrija).

Potekao je iz veoma bogate  muzičke porodice. Otac Leopold Mocart je bio violinista, kompozitor, koncert majstor i jedan od vodećih evropskih učitelja muzike, a starija sestra Marija Ana, bavila se muzičkim zapisom, kao i sviranjem na čembalu.

Zvali su ga „čudom od deteta“ i to sa razlogom. Bio je dečak koji je pre poznavao note nego slova.  Već sa tri godine počeo je komponovati  jednostavne pesmice, a sa šest godina je svojom virtuoznošću zadivio caricu Mariju Terezu u Beču.

U svojoj devetoj godini napisao je prvu operu „Bastien i Bastiena“. Imao je  neverovatan talenat da zapamti melodiju;  poznata je priča o tome kako je čuo Alegerijevu „ Miserere” kad je bio u poseti Rimu, da bi kasnije istog dana napisao čitavu kompoziciju po sećanju .



Sa 13 godina dobio je mesto koncertnog majstora u orkestru salcburškog nadbiskupa. Podjednako je dobro svirao klavir i violinu. Ogroman uticaj na njegove kompozicije imala su dela velikih majstora koje je slušao među kojima su bili Hendl, Bah i italijanska opera. Od menueta za klavir koji je napisao 1761, sa samo šest godina, do velikog Rekvijema koji je komponovao pred smrt u decembru 1791. u Beču, Mocartovo stvaralaštvo broji oko 630 raznolikih dela – oko 50 simfonija, sedam violinskih i 25 koncerata za klavir, 22 klavirske sonate i 45 violinskih sonata, dvadesetak opera, zatim veliki broj kvarteta, kvinteta i seksteta, serenada, divertimenata… I sve to za 35 godina života.

Mocart je, zajedno sa Hajdnom i Betovenom, bio glavni predstavnik klasičnog muzičkog stila. Jasnoća, izbalansiranost, transparentnost i jednostavan jezik harmonije glavne su karakteristike njegove muzike. Mocart se obično pominje kao kompozitor koji je imao dar da napravi čistu, jednostavnu i pamtljivu melodiju, a za mnoge ljubitelje muzike to je njegova najvažnija karakteristika.



Pisao je opere u svim stilovima koji su vladali u Evropi: komičnu operu, kao što je „Figarova ženidba“, ili „Cosi fan tutte“, kao i ozbiljne opere, kao što su „Idomenej“ ili „Don Žuan“. Njegova upotreba orkestra u simfonijama i koncertima služila je kao izvor njegove operske orkestracije, a umeće korišćenja orkestra u postizanju psiholoških efekata u operama nastajalo je iz njegovih instrumentalnih kompozicija. Mnogi bitni kompozitori koji su došli posle njega ili su ga obožavali ili su osećali strahopoštovanje prema njemu. Bio je oženjen Konstancom Mocart sa kojom je imao šestoro dece.

Mocart je bio ozbiljnije bolestan od 20. novembra 1791. Dan pre nego što se razboleo održao je probu nedovršenog „Rekvijema”, istina iz kreveta, dirigovao je na otvaranju novog masonskog templa lože Zur gekronten Hoffnung. Zato oni koji su bili uz njega verovatno nisu slutili da mu je kraj. Međutim, Mocart je umro 5. decembra 1791. u jedan čas posle ponoći. Živeo je 35 godina. Kao muzičar bio je potpuno zaboravljen. Umro je u bedi, u kući nije bilo novca za sahranu. Zato je zakopan u zajedničku grobnicu.



U čast Mozartu održavaju se razni koncerti širom sveta. Jedno od najuspešnijih ostvarenja reditelja Miloša Formana upravo je film o Mocartovom životu „ Amadeus“ iz 1984. godine, koji je dobitnik čak 8 Oskara. Poznate su i Mozart kugle, bez kojih se nijedan posetilac Salzburga i Austije uopšte neće vratiti. Čuveni pevač Falco snimio je pesmu “Rock me Amadeus”, koja je i nakon tridesetak godina veliki hit. Hiljade turista godišnje obiđe Salzburg, rodno mesto Mocarta, gde je pored nekoliko muzeja i Konzervatorijuma sa njegovim imenom smeštena i rodna kuća ovog muzičkog genija. Mocartova rodna kuća, tačnije stan na trećem spratu zgrade u najpoznatijoj gradskoj ulici Getrajde , u kome se rodio i gde je živeo do 24. godine, pravo je mesto hodočašća njegovih poklonika iz celog sveta. Prema zvaničnim podacima, to je jedan od najposećenijih muzeja na svetu koji najbolje dokumentuje atmosferu u kojoj je odrastao i formirao se u muzičara.

Mocart je bio malog rasta, oko metar i šezdeset. Stručnjaci kažu da je to zbog toga što je u detinjstvu malo spavao. A kako bi i spavao kad je na svoju prvu veliku evropsku turneju, koja je trajala tri i po godine, krenuo kada je imao samo sedam i po godina. A i pre toga često je svirao i putovao noću, a poznato je da deca rastu u snu. U nedostatku sna, Mocart nije ni mogao da postane džin, možda je i zato preko svake mere izrastao u muzici.

“Muzika je uvek bila hrana ljubavi, a ljubav je hrana za muziku” – Wolfgang Amadeus Mozart

Marija Ćurčija

Fotografije Mozartovog muzeja: Privatna arhiva/Marija Ćurčija

Preuzeto/Izvor

Volfgang Amadeus Mocart - Mala noćna muzika



4 Hours Mozart Lullaby: Mozart for Babies, Baby Music to Sleep, BabynSongs



Sve može da remeti san osim tišine i Mocarta.

Mozart - Requiem in D minor