Podsvest

Vec neko vreme majka mi postavlja pitanje da li bih se pomirila sa bivsim muzem kada bih imala priliku.
Pitanje me svaki put iznervira ali i zaboli, jer ja ne razmisljam o tome na taj nacin.
Da mi nedostaje ponekad - nedostaje mi.
Da mu nisam oprostila - nisam.
Da nisam zaboravila - nisam.
Da ne bi bilo isto kao pre - ne bi.
I zasto se onda vracati stalno na tu pricu.

Kada se on pomene pravim se da me ne zanima, da sam jaka i da mogu da izdrzim, ali...
Oko srca sam stvorila zid, i ne samo za njega, plasim se, da sam za sve.
Ne bih mu se vratila, jer zasto da opet prozivljavam isto.
Moj glas kaze NE, moje srce kaze NE, cak i moj um, moja dusa, ali....

Gledala sam onaj kviz "Trenutak istine" i mnogi ljudi su padali na pitanjima, te vrste kada mi mislimo jedno, ali nasa podsvest nesto sasvim drugo.
Kada bih ja dobila pitanje da li bih se pomirila sa ex muzem ili ne bih, sigurna sam da bih pala ako bih rekla NE, jer potajno mislim da bih volela da opet budem sa njim.

Medjutim, on u tom obliku, on takav kakvog sam volela odavno ne postoji, on je sada izmenjena licnost, totalno drugacija, totalno losa, i opet isto tako znam da nikada ne bi bilo isto, a pogotovo sto ne zelim da opet prolazim kroz sve sa njegovom porodicom itd.
U njega vise nemam poverenja, i nikada mu se vise ne bih mogla otvoriti i prepustiti i onda cemu sve... Dakle moj odgovor je NE.

Ipak, nekada mi zaista nedostaje, i tada se mislim da cu ceo zivot ostati sama, jer necu moci da prihvatim nikog drugog...

Sta da radim, kada ni sama nisam sigurna sta bih trebalo da uradim?! Vreme ide, prodjose vec dve godine, a ja nikako da preguram to, da zaboravim i nastavim dalje kako treba.
Da li me podsvest koci, neke odluke, neka razmisljanja sta bi bilo kad bi bilo....

Koliko je ljudska podsvest kriva za neka ovakva pitanja, kada ni sam ne znas da li bi necemu rekao DA ili NE, kada se podsvest i stvarnost ne slazu?!

Ipak, nekada mi zaista nedostaje, i tada se mislim da cu ceo zivot ostati sama, jer necu moci da prihvatim nikog drugog...

Kada razmisljas tako o svom muzu tebe vuku ka njemu samo uspomene i nista vise i naravno hvata te panika da neces naci nikog a hoces. i suvise si mlada da bi odustala od traganja za osobom koja te moze emotivno ispuniti na duzi vremenski rok.

A sto se tice podsvesti i ja ponekad imam problem sa tim ne mogu blagovremeno da donesem neke odluke upravo zato sto mi radi neki crv u glavi koji mi ne da mira, pa sve hocu ali u stvari necu i obrnuto

Pa nije samo on izmenjana licnost,valjda si se i ti nesto promenila a i sve oko vas kao i ljubav takodje ..I da je ima, ne bi bila ista...jer sa promenama u licnosti i protokom vremena i ona se menja...

Evo neko moje generalno misljenje,..jer sve ove price uglavno idu ''tet-a-tet''...


Posto si ga ocigledno ( onako kako si pisala)..izbacila is srca i duse,nisam sigurna da bas zelis novu vezu(pod uslovom da nemas dece...sto nisi napisala ,a,moze biti jako vazno..) i nova poznanstva bar u ovom momentu. Verov. te uticaji u
primarnoj porodici (otac,majka....) i okoline ,doticu i ''teraju'' na razmisljanja o tome sta ces i kako ces sa svojim zivotim..

.Poznato ti je da
''razbijena casa ,pa lepljena ,''nikada vise nije ista..toga si svesna ...

Postoji sukob izmedju okoline (koja namece neke jos uvek ustaljene oblike ponasanja(,brak .muz-mozda i otac ,znaci porodica)..pojacavajuci uznemirenja i strahove , pre svega od samoce i zabrinutosti -ako imas dete..)..i
tebe, koja,kako sam vec kazala, nisi sigurna da zelis uopste nanovo vezivanje,ali si u blagoj konfuziji sa sobom (u slucaju da si jos i majka..ne zelis mozda da dete raste bez oca,sto je naravno vazno..)i

Verov. si jos uvek na neki nacin vezana za proslost,(i lose i dobre stvari..) a,zakljucala si svoja vrata, iz straha da se opet ne dogodi slicno(mislim na onaj zid oko srca)..Pa,da bi imao,covek mora da proba..ali ne kada te pritiskaju,vec kada se ti,osetis dovoljno snaznom da krenes u nove pohode...ili da
obnavljas stare...to mora biti tvoja odluka ,kakva god da je...i sa tim je potrebno
rascistiti...

Nikako to ne treba raditi u panici,pod stresom(ili zbog dece -iskljucivo zbog dece..)...ili nasilno (iz iskustva ti govorim..verujem da to znas..)Potrebna je razboritost...kada budes donela odluku..otkljucaces i srce svoje i dusu i doci ce ljubav...i sve sa tim...

To da sve u tebi kaze ne... a..da bi ti potajno ipak zelela da budes sa njim..zahteva mnogo vise cinjenica o svemu i mnogo toga o tebi...

Nedostaje ti ''neko'' olicen u bivsem suprugu(ovo pisem na osnovu onoga sto si ti izlozila...),ako nemas dece..a ako imas, onda je sve kompleksnije(vecito si vezana za njega...jer je on otac tvog deteta...)...jer se osecas usamljenom...pa se onda vracamo na proslost...
Dve godine je inace malo vremena..potrebno je znatno duze,ako je bilo ljubavi i kvaliteta ...(is iskustva i vise od 10 god.)

Sto se tice podsvesnog..odnosno nesvesnog (psihoanalit.termin...)naravno da je ona vazna..
Sada pazi:

Sve ono sto si znala,o cemu u datom trenutku ne mislis,sve ono cega si bila , svesna ,ali si sada zaboravila,sve ono sto su ti cula,zapazila,ali tvoj svesni um nije zabelezio..Sve ono sto nenamerno,osecas,mislis,pamtis,zelis,cinis..itd....to su sve sadrzaji nesvesnog i jos mnogo toga..

Ne treba zaboraviti manja ili visa namerna potiskivanja bolnih misli i osecanja koja si dozivela(takodje podrucja nesvesnog..)..Sve to je bitno i sve to i jos ko zna sta sve, te moze ometati...

Nesvesnost i stvarnost da se ne slazu..

Polja nesvesnog su ogromna prostranstva neistrazena (tek po nesto se zna),a stvarnost takva, da mi uvek imamo svoju subjektivnu predstavu... jako subjektivnu..


Kako ti dozivljavas stvarnost ne znam... (da bi se doslo do kakve takve istine uzimaju za primere ''saobracajnih nesreca'; gde su recimo cetvoro prisustvovali..Po pravilu, svi oni kazu drugaciju pricu..e sada ako se bar dve priblizno sloze,onda se kaze...pa valjda je bilo tako..
To je stvarnost...

Sama ces znati da resis svoj problme..kada ti bude vreme..jos nije doslo..

Najvaznije je da sebe priupitas;'' Da li si se ti emocionalno razvela od svoga muza?.''..od toga sve zavisi...!

Ne znam da li ce ti nesto od ovoga vredeti,ali eto ..mi prosto razgovaramo,a,ja sam iznela neko svoje misljenje...!

Arwen Evenstar ::Vec neko vreme majka mi postavlja pitanje da li bih se pomirila sa bivsim muzem kada bih imala priliku.
Pitanje me svaki put iznervira ali i zaboli, jer ja ne razmisljam o tome na taj nacin.
Da mi nedostaje ponekad - nedostaje mi.
Da mu nisam oprostila - nisam.
Da nisam zaboravila - nisam.
Da ne bi bilo isto kao pre - ne bi.
I zasto se onda vracati stalno na tu pricu.

Lijepo reci svima da te prestanu ispitivati, majka vjeroatno pita samo da vidi tvoje stanje unutra i ne mora da znači da želi da se pomiriš.

Oko srca sam stvorila zid, i ne samo za njega, plasim se, da sam za sve.
Ne bih mu se vratila, jer zasto da opet prozivljavam isto.
Moj glas kaze NE, moje srce kaze NE, cak i moj um, moja dusa, ali....

Ali...šta ali...nekad si usamljena i to je to, mlada i zdrava i sasvim normalno da želiš da te neko zagrli i voli ali se bojiš.

U njega vise nemam poverenja, i nikada mu se vise ne bih mogla otvoriti i prepustiti i onda cemu sve... Dakle moj odgovor je NE.

Ovde je ključ ti nemaš povjerenja niukoga ne samo u njega.

Ipak, nekada mi zaista nedostaje, i tada se mislim da cu ceo zivot ostati sama, jer necu moci da prihvatim nikog drugog...

Prihvatićeš ali sa rezervom, više ne vjeruješ.

Sta da radim, kada ni sama nisam sigurna sta bih trebalo da uradim?! Vreme ide, prodjose vec dve godine, a ja nikako da preguram to, da zaboravim i nastavim dalje kako treba.

Dve godine je malo, kod mene je prošlo sedam pa još uvijek sam sama i ne znam da li će neko doći u moj život ili neće.

Da li me podsvest koci, neke odluke, neka razmisljanja sta bi bilo kad bi bilo....

Koči i kočiće ...neke boli su jake i jednostavno ne želimo biti povrijeđeni.

Koliko je ljudska podsvest kriva za neka ovakva pitanja, kada ni sam ne znas da li bi necemu rekao DA ili NE, kada se podsvest i stvarnost ne slazu?!

Podsvijest u ovom slučaju te samo štiti.

Diotimo, napisala si da će zauvijek biti vezana sa ocem djeteta..zašto.
On ako je otac moga djeteta bio i biće ali on nije muškarac u mom recimo životu. Taj dio se završava sa razvodom a ako se već odlučiš za razvod onda znači prekidaš veze, dijete je tu jedina veza postojanja nečega između dva odrasla bića. Sve ostalo su priče.

Arwen strpi se malo, apsolutno znam kako se osjećaš ali je veoma teško i komleksno stanje u kome se nalaziš (a i ja).
Ja bih ponekad da naiđe neko i kaže hajde budi jaka sve će proći i samo me zagrli anekad kad se sjetim svega uf bolje da mi niko ne ide na oči. Stanja duše, htijenja i želje...

Da lanem i ja, nepozvan, nešto o ovome, sa druge strane priče.
Prvo, vas dve ste prošle šta ste prošle, i to treba da ostavite iza sebe, da ono što je ispred vas ne "zagadite" tim traumama, koje to neosporno jesu. Niste imale sreće- naletele ste na pogrešne; to, svakako ne znači da su i ostali takvi. Verovatnoća uvek postoji, i tu se ništa ne može unapred predvideti; pri tom, ljudi se menjaju- uđu u vezu sa jednom pameću, pa je promene, usled nečeg što na njih utiče u samoj vezi. Dozvolite sebi pravo na rizik, ali uvek zadržite i distancu; prvi put bile ste naivne- više to niste. Ne upropašćujte sebi budućnost ružnim iz prošlosti, upotrebite to iskustvo konstruktivno; vama će trebati znatno manje za novu procenu- imate iskustvo. Kontakt, ali na distanci...

Arwen Evenstar ::Vec neko vreme majka mi postavlja pitanje da li bih se pomirila sa bivsim muzem kada bih imala priliku.
Pitanje me svaki put iznervira ali i zaboli, jer ja ne razmisljam o tome na taj nacin.
Da mi nedostaje ponekad - nedostaje mi.
Da mu nisam oprostila - nisam.
Da nisam zaboravila - nisam.
Da ne bi bilo isto kao pre - ne bi.
I zasto se onda vracati stalno na tu pricu.

Kada se on pomene pravim se da me ne zanima, da sam jaka i da mogu da izdrzim, ali...
Oko srca sam stvorila zid, i ne samo za njega, plasim se, da sam za sve.
Ne bih mu se vratila, jer zasto da opet prozivljavam isto.
Moj glas kaze NE, moje srce kaze NE, cak i moj um, moja dusa, ali....

Gledala sam onaj kviz "Trenutak istine" i mnogi ljudi su padali na pitanjima, te vrste kada mi mislimo jedno, ali nasa podsvest nesto sasvim drugo.
Kada bih ja dobila pitanje da li bih se pomirila sa ex muzem ili ne bih, sigurna sam da bih pala ako bih rekla NE, jer potajno mislim da bih volela da opet budem sa njim.

Medjutim, on u tom obliku, on takav kakvog sam volela odavno ne postoji, on je sada izmenjena licnost, totalno drugacija, totalno losa, i opet isto tako znam da nikada ne bi bilo isto, a pogotovo sto ne zelim da opet prolazim kroz sve sa njegovom porodicom itd.
U njega vise nemam poverenja, i nikada mu se vise ne bih mogla otvoriti i prepustiti i onda cemu sve... Dakle moj odgovor je NE.

Ipak, nekada mi zaista nedostaje, i tada se mislim da cu ceo zivot ostati sama, jer necu moci da prihvatim nikog drugog...

Sta da radim, kada ni sama nisam sigurna sta bih trebalo da uradim?! Vreme ide, prodjose vec dve godine, a ja nikako da preguram to, da zaboravim i nastavim dalje kako treba.
Da li me podsvest koci, neke odluke, neka razmisljanja sta bi bilo kad bi bilo....

Koliko je ljudska podsvest kriva za neka ovakva pitanja, kada ni sam ne znas da li bi necemu rekao DA ili NE, kada se podsvest i stvarnost ne slazu?!

Draga Arwen ... pokušaću ti odgovoriti na osnovu onoga što si napisala . A , mnogo si napisala .

Majka ti postavlja pitanje , s razlogom . Pokušaj razmisliti , zbog čega ti majka postavlja to pitanje . Ti sama još uvijek nisi stavila točku na bivšu vezu sa suprugom . To majka vidi i osjeti po tebi . Zato te i pita .
Da nisi uistinu ostavila taj dio života , iza sebe , vidi se iz tvoje reakcije na majčino pitanje . Pitanje te iznervira i zaboli . Dakle , nisi ravnodušna ; nedostaje ti ( mislim da u tom muškarcu postoji nešto za što možeš reći da je dobro nasuprot njegovim i lošim stranama ) , nisi mu oprostila ( tek kada mu oprostiš moći ćeš mirno krenuti dalje u život ) , nisi zaboravila ( za to je potrebno vrijeme , ne zaboravlja se ništa preko noći ) , da ne bi bilo isto kao prije ( to ne možeš znati , možeš samo pretpostavljati ) .
Pitaš se ; zašto se vraćati na tu priču ??? Vraćati ćeš se na tu priču sve do trenutka kada ti odlučiš da je dosta vraćanja na nju .

Imaš dva izbora ; vratiti se suprugu . Ne vidim u tome ništa loše . Ljudi se mijenjaju i uvide gdje su pogriješili ( ako u tvom slučaju greške mogu biti oproštene ) . I drugo ; krenuti dalje . Tu nemaš prepreka . Život će ti dati i otvoriti sve što želiš i što ti je potrebno . Sve ovisi o tebi i tome šti ti sama zapravo želiš .

Ono što ti tvoja podsvijest govori jest ; Nesigurna sam . Ne znam točno što želim .

Kada ti budeš sigurna u ono što želiš , nestati će majčina pitanja koja spominješ na početku svoga posta .