Imate li svoju privatnost?

U krugu porodice ili odabranih prijatelja covek moze sasvim da se
opusti,da bude prirodan,da bude ono sto jeste. Nemogucnost imanja tajni znaci-biti lisen sebe...

Imate li svoju privatnost i sta uopste mislite o ovom fenomenu...?

diotimo ::U krugu porodice ili odabranih prijatelja covek moze sasvim da se opusti,da bude prirodan,da bude ono sto jeste.

Zar neko ko je npr. u šetnji nije ono što jeste? Dakle, mi smo svuda ono što jesmo, u onoj količini otkriveni koliko to situacija od nas zahteva, i to je prirodno.

.nemogucnost imanja tajni znaci-biti lisen sebe..

Ko to može da kontroliše sadržaj u mojoj glavi i da mi onemogući imanje tajni? Samo onaj koji se sam lišava svojih tajni lišava se sam sebe, i tu se slažem.

Imate li svoju privatnost i sta uopste mislite o ovom fenomenu...?

Svakako da je imam. Postoje stvari kojima je jedino u mojim mislima ugodno. Desi se da nešto nekome poverim i to je maksimalno pouzdana osoba, dakle nije problem u bojazni da ću biti izdana ali sam nakon "ubijanja" moje tajne osećala teskobu. Moja greška!

Hesse piše (interpretiram) - izgovorene tajne prestaju biti tajne i zato ih pustimo da žive.

Kao što reče moj prijatelj koji živi i sada inostranstvu jednom prilikom " meni se čini da oni bolje znaju koliko ja novca imam u džepu,sve znaju "

diotimo ::
Imate li svoju privatnost i sta uopste mislite o ovom fenomenu...?

Mislim da svi danas imamo privid privatnosti. Ako krenemo od toga da obicnim klikom neko moze da sazna koliko raspolazemo sa ustedjevinom, parama, gde smo sve isli i kupovali itd, do kamera na ulici koje nas budno prate, ostaje samo soba i moj um kao oaza privatnosti. Mada, sve se vise trude i da tu udju.

Savremeni koncept zivljenja, uvodi odsustvo privatnosti, ali i nesto jos gore odsustvo sopstvene misli.

Za osobe koje se bave javnim poslom , normalno je da su u interesu javnosti . Bilo da su političari , profesori , liječnici ili na koncu umjetnici , glazbenici , glumci ....
Ne mislim da ljude , osim manjeg dijela populacije , baš zanima svaki korak ili intimni dio života neke javne osobe . Mediji su ti koji prikazuju njihovu intimu , prodaje radi ...
Bez obzira što je lako moguć uvid u naše račune u bankama , svak od nas ima svoj život , intiman i samo svoj , upravo onoliko koliko ga sam želi takvim zadržati .
Na koncu , čovjek je društveno biće , a u interakciji sa ljudima želi biti na određeni način primječen i prihvačen pa i pohvaljen u onome što dobro radi .
Vjerujem da ne postoji čovjek koji želi bit i,, nevidljiv ,, i živjeti kao da ne postoji ...

Dragana ::
Vjerujem da ne postoji čovjek koji želi bit i,, nevidljiv ,, i živjeti kao da ne postoji ...

Draga moja,grdno se varas..ima ih samo tako...a,sta znaci biti ''vidljiv''.to me interesuje...Poznajem mnogo ljudi,koji zele biti u svom svetu..nedodirljivom,a izvanredno finkcionisu spolja...(jer ih taj dodir ne dotice...)

Ponekad je divno ziveti''kao da ne postojimo''i izvanredan je osecaj..Mislim da se nas dve ne razumemo ovde..tj..ne mislimo na iste stvari...Umesnost je velika, ''biti nevidljiv'',- postojati u svom svetu,a funkcionisati u ovom ''svacijem''..,bez mogucnosti da vas skeniraju...

Covek zivi u najmanje dva sveta...svom unutrasnjem i ovom spoljasnjem...koji je obicno odraz naseg unutrasnjeg stanja...Mnogi veliki ljudi zele da zive,ali kao da ''ne postoje''...Mislim da je to privilegija samo onih visoko svesnih i darovitih, koji znaju sta je sustina pravog bitisanja,ali takodje to su i oni, koji bas nisu zaljubljeni u ljudski rod kao najvisu stepenicu u hijerarhiji zivih stvorova...

diotimo ::

Tvrdiš da ima ljudi koji žele živjeti kao da ne postoje , a zatim pitaš ; što to znači ...

Postoje ljudi koji žive u svom svijetu , ali takvi ljudi imaju svoju psihološki profil , svoju dijagnozu takve osobnosti .
Kako čovjek živi svoje unutarnje misli i odražava ih na specifičan način , to stoji . Ali , to je sasvim nešto drugo . I biti produhovljen nešto je sasvim drugo , od teme pod naslovom koji si postavila . S druge strane visoka svjesnost o sebi je jedno a darovitost opet nešto drugo ... a tema o tajnosti i privatnosti življenja nešto sasvim treće ...

Ne znam kakvi su to ljudi o kojima pišeš a koji teže životu ,, kao da ne postoje ,, ?! Malo mi je zabrinjavajuća takva težnja za životom .

Dragana ::

Znala sam da se necemo razumeti(to sam i napisala...).jer smo na sasvim drugim talasnim duzinama...
sve je pisano figurativno..
primer banalan...
pravi klrivci i bogatuni su nepoznati...zar ne..vecina njih...zivi oko nas i nevidljivi su , i ne znamo da su to ONI...krivci za nase tuzne zivote...
odvojila si stvari koje su u biti neodvojive..svesnost je jedno,darovitost drugo....u zivotu je sve jako povezano...produhovljenost..isto..ali i ne znam zasto si tako podvajala...
no dobro..kazem znala sam da se necemo razumeti...ti si ''previse realna''...

moj post ima drugaciji smisao...

diotimo ::

Ne moramo se slagati u mišljenjima , ne moramo se slagati u stavovima , ne moramo se čak ni razumjeti ... To uopće i nije potrebno ... Iako sam ja Tvoje pisanje vrlo dobro razumjela . Jer , ono što misliš to i pišeš ... Ali je pristojnost i korektan odnos sugovornika veliki pokazatelj kulture čovjeka .

Dragana@

Ne moramo se slagati u mišljenjima , ne moramo se slagati u
stavovima , ne moramo se čak ni razumjeti ... To uopće i nije
potrebno ... Iako sam ja Tvoje pisanje vrlo dobro razumjela .
Jer , ono što misliš to i pišeš ... Ali je pristojnost i
korektan odnos sugovornika veliki pokazatelj kulture čovjeka .
Ovo ti nije uopste potrebno..
Kada sam rekla realna..zasto u startu dajes kvalifikacije koje nisu na mestu...jednostavno se ne razumemo...
dobro..Dragana ..i moje je ime, pravo, Dragana..dajmo..''spustiti loptu'' i krenimo iz pocetka

diotimo ::
Imate li svoju privatnost i sta uopste mislite o ovom fenomenu...?

Elektronsko je vrijeme, kamere su svugdje ali tamo gdje trebaju tamo ih nema.
Može svatko da ima svoju privatnost u onolikoj mjeri koliko je sam odluči imati. Postoje neke stvari koje znam samo ja o sebi i svjesna sam ih, neke moje misli i samo moja razmišljanja.

diotimo ::Dragana@

Ne moramo se slagati u mišljenjima , ne moramo se slagati u
stavovima , ne moramo se čak ni razumjeti ... To uopće i nije
potrebno ... Iako sam ja Tvoje pisanje vrlo dobro razumjela .
Jer , ono što misliš to i pišeš ... Ali je pristojnost i
korektan odnos sugovornika veliki pokazatelj kulture čovjeka .
Ovo ti nije uopste potrebno..
Kada sam rekla realna..zasto u startu dajes kvalifikacije koje nisu na mestu...jednostavno se ne razumemo...
dobro..Dragana ..i moje je ime, pravo, Dragana..dajmo..''spustiti loptu'' i krenimo iz pocetka

Ni ja se sa ovim pisanjem naravno ne bi slozila,a s necim ako se ne slazem naravno da i ne pokusavam da razumem.Naravno da imam svoju privatnost i po meni svaki normalan covek bi trebao da tezi tim ako nista nazovi trenucima.Sa Draganim postom se apsolutno slazem i njeno pisanje mi je sasvim razumljivo sta je htela da kaze.Privatnost nije nikiakav fenomen,sem ako nije jos jedno glediste sa strane psihijatrije.

ellen ::Ni ja se sa ovim pisanjem naravno ne bi slozila,a s necim ako se ne slazem naravno da i ne pokusavam da razumem.

Oprosti, a kako ćeš znati da se ne slažeš ako nisi pokušala da razumeš?

Privatnost nije nikiakav fenomen,sem ako nije jos jedno glediste sa strane psihijatrije.

Nije čoveka psihijatrija uputila kako da se oseća, vlada, postoji... već je čovek ustanovio psihijatriju kao naučnu disciplinu, što znači da psihijatrija prvo posmatra čoveka pa tek onda daje svoj stručni stav i tome nikada kraja, prirodno.

Pokusavala sam godinama da prvo razumem taj nazovi fenomen,a onda sam u tom razumevanju tokom godina zivljenja izgubila taj osecaj .prosto je to utrnulo,tako da sada mogu slobodno da kazem da se ne slazem.Jer praksa mi govori drugacije.Sto se tice psihijatrije slozila bi se sa tobom prilicno,ali problem je mnogih psihijatra sto prvo ne mogu sebi pomoci,a kako ce onda drugome.Moje vecito pitanje,a znam ih sijaset.Demagozi do bola.

ellen ::... problem je mnogih psihijatra sto prvo ne mogu sebi pomoci,a kako ce onda drugome.

Ljudi tudje probleme sagledavaju objektivnije nego što to čine osobe u problemu, te je i logično da im mogu više pomoći. Ovo se naročito odnosi na one koji su stručno osposobljeni za tu vrstu pomoći. Psihijatar je čovek i nema razloga ne očekivati da i on može imati problema. (Uporedi stomatologa, oftalmologa, hirurga itd. itd.)