Promene raspolozenja? Koji je uzrok i kako ih ublaziti?

Meni ništa ne treba, prirodno sam luda

Ko nije poludeo taj je vec lud

Anhelito ::Fristajlo tacno vrdalama je postavio jednu jako zanimljivu konstataciju da neko zbog neebice moze da menja raspolozenje ali ovi postovi ispod e otkud to, pa onako kakve to veze ima

Izvin'te, gospoj'ce, vi ste onda ćorava...
Mastifal očito krizira, Ket očito- ne; pa ti vidi, ko je bio nevaljao, a ko bi da bude, al' nema protivnika....

Dje nadje sve te silne dijagnoze

Pokušavam da razjasnim situaciju, jbg...

Ajde brate,sta cekas vise,zagorese mi spagete zbog tebe ::

Ma, bacaj to, tek sad sam video...
Kad smo kod promena raspoloženja- moram na posao; čik, pogodite, kako se menja- na bolje, ili na gore?

Fristajlo ::... čik, pogodite, kako se menja- na bolje, ili na gore?

Ako je plata dobra na bolje. Jesam li pogodila?

Raspoloženje se kvari lošim okolnostima i obrnuto. Ukoliko sam u toku dana bez razloga raspoložena što bi značilo da sam u prirodnom elementu, loša okolnost će znatno manje uticati na promenu raspoloženja, dok u suprotnom, postajem kao ranjena srna. Ako problem zahteva akciju, ništa nije od uticaja da se pokrenem. :skok:

Fristajlo ::
Kad smo kod promena raspoloženja- moram na posao; čik, pogodite, kako se menja- na bolje, ili na gore?

Na gore, nećemo moći ćaskati i ja ću ti nedostajati isto kao i ti meni...eto

Iskreno nekad me zna pogoditi nečije ponašanje prema meni a zatim da me jedan sasvim običan i iskren osmijeh bilo čiji, digne i da opet budem vedra i vesela.

Natasha ::Navescu svoj primer. Nekoliko dana sam se osecala tako da mi se vise nije zivelo. Nista me nije interesovalo. Sve cega sam se setila da bi moglo da mi pomogne, da motivaciju, molitve Bogu, razgovori sa prijateljima, obaveze, sve mi je to bilo besmisleno. Ukratko, bolela me dusa. Boleo me zivot. Ne znam naci pravu rec. Negde je Ivo Andric napisao: 'Boli me svaka stvar u koju pogledam'...Pokusam sedative. Nista. Alkohol. Nista. Shoping, opet nista...I tako ocajavam nekoliko dana, hocu da crknem...I probudim se posle nekoliko dana i svega toga NEMA! Da li se to vama desava? Kako izlazite na kraj sa tim? Koje strategije mogu pomoci da se ublazi ta iznenadna velika dusevna patnja koja dodje niotkuda. Sta je to?

Natasha ovo sto si opisala je nista drugo do tezi oblik depresije.

drdoktor ::

Natasha ovo sto si opisala je nista drugo do tezi oblik depresije.

Ova je dijagnoza , vrlo realna . Ali , autorica teme je tražila i pomoć ( treapiju ) za isto ... Pitala je ; Kako ublažiti navedene simptome ?

Pa bih u skladu s time pitala ; Možemo li joj dati savijet , odnosno odgovor na njeno pitanje iz naslova teme ? Dakle ; Kako ublažiti simptome depresije ( bila ona blaga ili u težem obliku ) ?

Dragana ::

Ova je dijagnoza , vrlo realna . Ali , autorica teme je tražila i pomoć ( treapiju ) za isto ... Pitala je ; Kako ublažiti navedene simptome ?

Pa bih u skladu s time pitala ; Možemo li joj dati savijet , odnosno odgovor na njeno pitanje iz naslova teme ? Dakle ; Kako ublažiti simptome depresije ( bila ona blaga ili u težem obliku ) ?

Psihoterapija plus antidepresivi, ukoliko za to ima potrebe. U svakom slučaju, potrebna joj je stručna pomoć jer je reč o depresiji a depresija je bolest kao i svaka druga...

Nema u tome ničeg čudnog, danas smo svi mi manje ili više depresivni jer živimo u ludom vremenu. Ali, sve se da izlečiti pa i to...Važno je samo redovno odlaziti na psihoterapiju i pronaći dobrog lekara...

Edit: i ja imam problema sa depresijom i nemaš pojma koliko su ordinacije prepune napaćenih ljudi. Ali dobra stvar u svemu tome je što pijem antidepresive tako da me to drži u dobrom raspoloženju (ja ih zovem tablete smejalice ).

Eto, rekoh ja i ostadoh živa, nije me od ničega i nikoga sramota. Inače, volim da rušim sve tabue, pa tako i tabue koji su u vezi sa psihičkim obolenjima. Žalosno je što se na našim prostorima o tome ne priča više i što ljudi osećaju stid zbog svoje bolesti...sve je to za ljude...

Natasha ::Navescu svoj primer. Nekoliko dana sam se osecala tako da mi se vise nije zivelo. Nista me nije interesovalo. Sve cega sam se setila da bi moglo da mi pomogne, da motivaciju, molitve Bogu, razgovori sa prijateljima, obaveze, sve mi je to bilo besmisleno. Ukratko, bolela me dusa. Boleo me zivot. Ne znam naci pravu rec. Negde je Ivo Andric napisao: 'Boli me svaka stvar u koju pogledam'...Pokusam sedative. Nista. Alkohol. Nista. Shoping, opet nista...I tako ocajavam nekoliko dana, hocu da crknem...I probudim se posle nekoliko dana i svega toga NEMA! Da li se to vama desava? Kako izlazite na kraj sa tim? Koje strategije mogu pomoci da se ublazi ta iznenadna velika dusevna patnja koja dodje niotkuda. Sta je to?

Nisam neko ko ima ceste promene raspolozenja.Raspolozenje uglavnom zavisi od mene,trudim se da mi niko i nista to sto imam ne poremeti.Ali naravno to je tesko izvodljivo,uvek se pojavi neko ko pokusa da svojom ljudskom gluposcu poremeti tu moju ravnotezu i samim tim i moje raspolozenje.Ali to su trenutne situacije.Gledam da sam okruzena pozitivnim i nasmejanim ljudima,trudim se da stalno u glavi imam pozitivne misli i to je moja borba sa samom sobom.

cat09 :: Žalosno je što se na našim prostorima o tome ne priča više i što ljudi osećaju stid zbog svoje bolesti...sve je to za ljude...

Sećam se koleginice koja je zbog posla doživljavala jake stresove i uporno odbijala bilo kakav lek pri tom ne razmišljajući da će stres da joj naruši zdravlje, što jedna tableta može da spreči. Posmatrajući stvari na taj način, rekla bih da je to lakši oblik primitivizma.

Natasha ::Navescu svoj primer. Nekoliko dana sam se osecala tako da mi se vise nije zivelo. Nista me nije interesovalo. Sve cega sam se setila da bi moglo da mi pomogne, da motivaciju, molitve Bogu, razgovori sa prijateljima, obaveze, sve mi je to bilo besmisleno. Ukratko, bolela me dusa. Boleo me zivot. Ne znam naci pravu rec. Negde je Ivo Andric napisao: 'Boli me svaka stvar u koju pogledam'...Pokusam sedative. Nista. Alkohol. Nista. Shoping, opet nista...I tako ocajavam nekoliko dana, hocu da crknem...I probudim se posle nekoliko dana i svega toga NEMA! Da li se to vama desava? Kako izlazite na kraj sa tim? Koje strategije mogu pomoci da se ublazi ta iznenadna velika dusevna patnja koja dodje niotkuda. Sta je to?

To se kaze .''.razboleo se zivot''...sala  na stranu...Desio se neki upliv nesvesnog sadrzaja ,koji je nepoznat,verovatno rizican ,koji ego nije mogao da iskontrolise.zbog  super ega koji ga je pustio da prodje...Dusevna patnja je neophodna u zivotima ljudi..mada nisam sigurna da je ovde u pitanju dusevna patnja..vec ''neki uljez''..koji je proradio(svi ih imamo...)i poremetio zivot...patnja obicno traje duze...Potrebno je da se bavimo sobom,,vise,a,manje drugima,.,susreti sa samim sobom su najneprijatniji,i ..u toj neophodnoj komunikaciji upoznacemo mnogo toga ,sto nismo ni sanjali da postoji...dobro promislimo ko smo..i kako sebe vidimo..jos najbolje zaista,kako sebe dozivljavamo i u kojem svetu..da li svet skeniramo onako kao treba i  koliko toliko realno...?