Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 4 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 4 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Vesti iz sveta astronomije...
Danas u 8:06 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Danas u 7:24 pm od Brave Heart

» DW - svetska scena i region Balkana
Danas u 6:41 pm od Brave Heart

» Filmske novosti...
Juče u 8:30 pm od Brave Heart

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 7:28 pm od Brave Heart

» Q
Sre Jan 16, 2019 10:34 pm od Mesrine

» Vesti iz sveta umetnosti
Uto Jan 15, 2019 6:23 pm od Brave Heart

» Vesti - književnost...
Pon Jan 14, 2019 7:14 pm od Brave Heart

» Životinje, ljudi i priroda u sinergiji..
Sre Jan 09, 2019 3:25 pm od Poli

» Dogodine u Prizrenu...
Uto Jan 08, 2019 10:34 pm od Davidova

» Beogradski sindikat
Uto Jan 08, 2019 10:06 pm od Davidova

» Bog u metrou
Uto Jan 08, 2019 10:00 pm od Davidova

» Check 123 i Europeana - kultura, umetnost, istorija...
Uto Jan 08, 2019 8:37 pm od Brave Heart

https://2img.net/h/s1.postimg.cc/2jaw3c4r7j/logo-cir.png
https://2img.net/h/s28.postimg.cc/sbinr7rvx/bloggif_58f133ee2ca1e.png
https://2img.net/h/s10.postimg.cc/s8x6lw7bt/GF-_Logo12.png
https://2img.net/h/s17.postimg.cc/p630tcadr/vremenska_prognoza.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


DW - svetska scena i region Balkana

Strana 9 od 12 Prethodni  1, 2, 3 ... 8, 9, 10, 11, 12  Sledeći

Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Dec 30, 2018 6:15 pm

Smile Kako se finansiraju verske zajednice?

U Nemačkoj je pokrenuta diskusija o prikupljanju poreza za islamske verske zajednice, po ugledu na hrišćanske zajednice. No, za to još uvek postoje prepreke. Kako se finansiraju verske zajednice u Nemačkoj i Evropi?



Hršćanske crkve

Odakle velike kršćanske zajednice dobijaju novac? Zakonodavci u evropskim zemljama imaju različite odgovore. U Nemačkoj država prikuplja porez za crkve. Taj iznos je obično devet posto poreza na dohodak pripadnika crkvenih zajednica. Za naplatu poreza od strane državnih poreznih uprava, crkve plaćaju državi, obično između dva i četiri posto poresknih prihoda.

I u Švedskoj i Finskoj, poreske službe prikupljaju novac za crkve. Međutim, taj doprinos u tim zemljama iznosi svega jedan do dva posto oporezivog dohotka. U Francuskoj pak crkve dobijaju državni podsticaj i one su pre svega upućene na donacije svojih članova.



U Holandiji izostaje podrška države - crkve se moraju brinuti o tome da njihovi članovi sami uplate te doprinose. U Belgiji i Grčkoj, sveštenike i državne službenike finansira država, dok se zajednice moraju pobrinuti za održavanje svojih objekata. U Italiji i Španiji je taj porez povećan. No, on ne služi samo za finansiranje crkava, nego i italijanske kulture uopšte. Iznos tog poreza je veoma različit: u Italiji iznosi osam posto poreza na dohodak, a u Španiji jednu desetinu tog iznosa, odnosno 0,8 posto.

Druge verske zajednice u Nemačkoj

I jevrejske zajednice se finansiraju porezom koji prikuplja država. On se naplaćuje na temelju dohotka i dobiti stečene ulaganjem kapitala. Kao i kod hrišćanskih zajednica, država za tu uslugu dobija između dva i četiri posto od prihoda.


Evangelisti

Ipak, prihodima od poreza se ne finansiraju sve verske zajednice. Na primer, oko 800 zajednica Saveza evangelističkih slobodnih crkava (VEF) nastupaju kao javna pravna lica i finansiraju se putem donacija.

Finansiranje islamskih zajednica

Islamske zajednice zavise od donacija. Osim toga, brojne džamije dobijaju sredstva iz inostranstva. U zajednicama okupljenim oko Ditiba, udruženja bliskog Turskoj – kome pripada oko 900 džamija - molitve predvode imami koji se šalju iz Turske, odakle se i finansiraju.

Iako su u nekim džamijama predviđeni doprinosi od članstva u njihovim udruženjima, to, prema studiji Naučne službe nemačkog Bundestaga, nisu njihovi glavni izvori prihoda. Umesto toga, te zajednice su delimično finansiraju prodajom publikacija i drugih proizvoda, kao i prihodima od manifestacija, koncerata i kulturnih događaja, navodi se u studiji. "Prema tim podacima, mnoge zajednice najveći deo svog delovanja finansiraju kroz dobrovoljne donacije vernika, takozvani zekat, koji se najčešće prikuplja nakon obavljanja džuma-namaza - molitve petkom", navodi se još u studiji.


Džamija u Kelnu

Prepreke za finansiranje islamskih zajednica prikupljanjem poreza

U suštini, država bi takođe mogla prikupljati porez i za islamske zajednice. Međutim, te zajednice ne registruju svoje članove, pa državi nije poznato ko stoji iza te verske zajednice. No, to je ključni preduslov da bi se te zajednice pravno mogle priznati kao javne ustanove. Tek kada taj uslov bude ispunjen, država može prikupljati porez za njih. Do sada je samo jedna islamska zajednica stekla status javne ustanove, a to je zajednica Ahmadija u Hesenu. Ona je taj status od pokrajine Hesen dobila 2013. godine.

Ideja prikupljanju poreza za islamske zajednice

Debatu o prikupljanju poreza za islamske zajednice u Nemačkoj pokrenula je pravnica Sejran Ateš, osnivačica liberalne džamije Ibn Rušd u Berlinu. "Dosadašnji sistem treba promeniti, jer je diskusija o organizovanju islamskih zajednica u Nemačkoj pod ogromnim uticajem iz inostranstva", izjavila je u intervjuu za DW TV. Taj uticaj se, kako je rekla, mora zaustaviti. jer upravo to sprečava muslimane koji žive u Nemačkoj i Evropi i njihove porodice da se integrišu. Ona je istovremeno pozvala muslimane da se što više i aktivnije uključe u diskusiju o identitetu islama koji se praktikuje u Nemačkoj. „Oni to sami moraju regulisati. Oni moraju paziti na svoju religiju u Nemačkoj. Zbog toga bi muslimani u Nemačkoj trebalo da urade nešto za islam u Nemačkoj," kaže Sejran Ateš.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Dec 30, 2018 7:23 pm

Smile  „Kritiku i istinu ne mogu da sakriju“

Novinari i urednici beogradskih nedeljnika su na aerodromu delili besplatne primerke novina. Kažu, putnici su super reagovali. To je bio protest nakon što se saznalo da Er Srbija proteruje nedeljnike iz svog salona.



Metalne stolice i kičasti Deda Mraz u dvorani beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“ danas su ukrašeni besplatnim primercima nedeljnika Vreme, NIN, Nedeljnik, dnevnog lista Danas i publikacijama KRIK-a.

Tridesetak urednika i novinara tih medija kao i aktivisti koji ih podržavaju u okviru Grupe za slobodu medija tako su reagovali na pokušaj nacionalne aviokompanije Er Srbija da protera kritičku štampu iz svog salona u kojem borave putnici.

„Nije bilo reakcije, osim gunđanja obezbeđenja jer se nismo najavili i bio im je problem što snimamo. Putnici su vrlo lepo reagovali na novine koje su dobili“, kaže za DW pomoćnica glavnog urednika Vremena Jovana Gligorijević.


„Sličan sadržaj“

„Kritiku i istinu ne mogu da sakriju. Sporno je i pokušaj cenzure je što u Er Srbiji nisu rekli da treba skloniti medije sa kojima nemaju ugovor nego medije 'sličnog sadržaja'“, dodaje ona. Uzgred, urednici su doneli i cenovnik oglasa i pretplate kako bi Er Srbija, ako do sada i nije mogla, konačno zaključila ugovore o distribuciji.

Povod za ovakav vid protesta je elektronsko pismo službenice Er Srbije svojim kolegama čiju je autentičnost potvrdila i sama kompanija. Izvesna Milica Milaković koja je „on ground supervisor“ pisala je kolegama da u salonu (Lounge) nacionalne aviokompanije treba „voditi računa“ o novinama „kao i o njihovom sadržaju“. Čak i novine koje gosti ostave iza sebe treba „momentalno“ skloniti, a „posebno obratiti pažnju“ na NIN, Vreme, Nedeljnik i „novine koje su sličnog sadržaja“.

Sadržaj tog mejla je u ponedeljak na Tviteru objavio Dragan Đilas, jedan od lidera Saveza za Srbiju. „Kad god pomislim da me ne mogu iznenaditi, pokažu da mogu“, napisao je on uz opasku da je Suzana Vasiljević, savetnica predsednika Vučića za medije, članica Nadzornog odbora aviokompanije.

https://twitter.com/DraganDjilas/status/1077190760850706432/photo/1

Dragan Djilas
@DraganDjilas
Kad god pomislim da me ne mogu iznenaditi pokažu da mogu. P. S. Suzana Vasiljević, savetnica predsednika države za medije, član je  Nadzornog odbora Er Srbije. Čisto da se zna

2:14 PM - Dec 24, 2018


U samoj kompaniji su ranije za Danas rekli da ne smeju da „izlažu“ navedene magazine jer nemaju ugovore o kupovini i distribuciji. To objašnjenje je mnogima delovalo stupidno – jer kakve veze onda imaju novine koje gosti ostave za sobom, a posebno „sadržaj“ štampe.

Negativni kliping

„Ubeđena sam da ne postoji nikakav master-plan vlasti, premda je savetnica predsednika članica nadzornog odbora Er Srbije. Ovo je pre akcija službenica Er Srbije na svoju ruku ili je eventualno neko od nadređenih naribao jer je u salonu zatekao primerak nekog od 'spornih' nedeljnika“, dodaje Jovana Gligorijević.

„Generalna poruka je da bi trebalo biti ljubazan prema svojim podređenima. Iz mejla se vidi da je Milica Milaković prema njima stroga. Da je fina, taj mejl nikada ne bi procureo u javnost i mi za njega ne bismo saznali“, zaključuje naša sagovornica.

Inače, pisanje tri beogradska politička nedeljnika često je argument vlasti u Srbiji da postoji sloboda izražavanja. To je u oktobru prošle godine uzbudilo i premijerku Anu Brnabić koja je otvorila dušu novinarima:

„Znate kako znam da je četvrtak? Tako što kad ustanem ujutru stiže mi kliping i taj kliping izgleda ovako: negativan kliping, negativan kliping, negativan kliping… Ja onda znam da je četvrtak i da su izašli nedeljnici.“

I akcija na aerodromu održana je baš u četvrtak.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Dec 30, 2018 7:29 pm

avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Dec 31, 2018 4:58 pm

Smile Građani na ulici – Vučić na Beograđanki

Vučić ne bi bio to što jeste da nije ušao u Studio B u isto vreme kada je čelo protestne povorke bilo ispod Beograđanke,dakle njemu pod pendžerom. Mnogi smatraju da takva vrsta bahatosti može samo osnažiti protest.



Ovaj put je između Narodnog pozorišta i Studentskog trga ozbiljna gužva. Ljudi dolaze sa svih strana. Odmah se vidi da će ih biti više nego prošli put. Razgovaram sa Andrijom i Ljiljom, bratom i sestrom koji prodaju pištaljke i zastavice. Kažu da nabavljaju robu kod Kineza, a rade svugde gde ljudi hoće da proizvedu buku, od utakmica do demonstracija.

Andrija ne želi da ga slikaju. Osmehuje se gotovo kao da se izvinjava i u osmehu mu fale dvojka, trojka i četvorka. Možda mu je 18 godina, sestra mu je još mlađa. Ni ona ne želi da je fotografišu. „Znaš, živim u zgradi gde je mnogo starijih ljudi. Oni su za SNS. I ja kažem da sam za SNS samo da me ne diraju. A nisam". Kaže da je njegova sestra lepila po liftu parolu „protiv diktature" ali su neki stanari to cepali. Ona opet lepila, a oni cepali. Ljilja se samo vragolasto osmehuje.



Protest počinje pod poznatim geslom: #1od5miliona.

Izgleda da će Andrija i Ljilja dobro zaraditi, pištaljke su glasnije nego prošle subote. Huk mase je već stadionski. Ruta opet vodi prema Makedonskoj. Kod Doma omladine ulicu preprečuje grupica mladića sa parolama koje su povezane sa Kosovom.

„Nema predaje – nema podele"

Skoro svakog od njih sam zapamtio iz prethodne tri subotnje protestne šetnje. Pravili su slične „sačekuše". Prilazim i pitam golobradog mladića koji drži jedan od transparenata da li su oni deo demonstracija koje im se približavaju. „Ne, nismo", kaže on odsečno. „Jeste li onda protiv demonstracija?", pitam. „Nismo ni to", opet će mladić. „Mi samo želimo da ukažemo na još neke teme". Pitam se ko li je ovog dečaka naučio ovakvoj frazi. „Još neke teme" su poprilično jasne. U istoj paroli prozivaju premijerku i predsednika i za homoseksualnost i za izdaju Kosova.

Takva retorika sigurno ne pomaže Srbima sa Kosova, ali je opasna za sve ljude takve seksualne orijentacije. Jer su, prema ovim mladim ekstremistima, najviši predstavnici vlasti izdajnici – zato što su ovakve ili onakve sksualne orijentacije.

Opet sam u nedoumici da li grupice ekstremnih desničara to rade na svoju ruku, upadajući kao padobranci na tuđu žurku kako bi privukli pažnju, ili su tu sa zadatkom da ocrne proteste.

O bella ciao

U Svetogorskoj je negde kod Ateljea 202 sa razglasa na kamionu zagrmeo hit od pre četvrt veka: Kud Idijoti – O bella ciao. Italijanska partizanska antifašistička pesma u čistoj pank verziji. Pomišljam da je Boško Obradović sa svojim protestnim šetačima zaista prešao dug politički put od ljotićevštine do građanskog protesta na kojem grme antifašističke himne i gde on rame uz rame korača sa Borisom Tadićem i Borkom Stefanovićem.



Ispred RTS-a demonstrante čeka dobro poznati predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na KiM Simo Spasić. On je pred zgradom javnog servisa razapeo transparente koji DOS iz 2002. optužuje za zlu sudbinu Srba, ali i parolu da su „vaši sponzori" Haradinaj i Veselji krivi za smrt Olivera Ivanovića. Pitam Spasića ko su to „vi" u njegovom obraćanju demonstrantima. „Kako ko, američke službe, protivnici srpskog opstanka na Kosovu…" Na dodatno pitanje da li misli da su albanski političari sponzori građana koji se bune protiv Vučića, Spasić izbegava direktan odgovor, uzima megafon i pokušava da masi koja već uveliko zviždi rukovodstvu RTS-a nešto objasni.

Ali je njegov profesionalno-patriotski bes uprkos megafonu slabašan u odnosu na zviždanje građana u pravcu zgrade iza njega.

Stičem utisak da Spasić pokušava da indirektno optuži hiljade i hiljade ljudi za neku vrstu nacionalne izdaje, samo mi se čini da ni on nije siguran kakve. Ili neće baš otvoreno da kaže, da ne bi bilo do kraja očigledno da radi u predsednikovu korist. Cilj njegovih napada je bivša, a ne sadašnja vlast.

Ko je sve bio deo protesta?

Očito je da se iza glavnog transparenta na protestima vijore samo srpske zastave, čime se, prema ideji organizatora, treba izbeći strančarenje. Na čelu su ovaj put predstavnici Sindikata vojnih penzionera i invalida. Možda su zato u masi vidljive parole koje stižu sa patriotskog krila: „Vojsko, policijo, zaustavite izdaju! Branite Ustav! Stanite uz narod!".



Vide se i pojedinačni transparenti, jedan penzioner nosi parolu „Dosta obećanja i laži, penzioneri su gladni", a jedan mladić nosi poznati logo „Pravda za Davida". Jedan od organizatora protesta, glumac Branislav Trifunović javno je podržao banjalučke proteste i Davidovu porodicu. Mnogi učesnici nose nalepnicu „Puko si".

U drugom delu kolone su zastave duginih boja i transparenti „I homofobija je nasilje" i „Dok svi nisu slobodni, niko nije slobodan". Pri samom kraju kolone je grupa levičara koja ima svog barjaktara i dobošara. Njihovi transparenti su „Solidarnost", „Privatni izvršitelji – javna pljačka", „Stop krvavim radničkim odelima". Demonstrati ove grupe su uzvikivali „Francuska-Srbija, revolucija!" i „Vučiću – Šešelju!".

Nezavisno od ovih ideološki jasno definisanih grupacija velika većina građana je išla bez vidljivih obeležja, najčešće sa poznanicima i prijateljima ili u parovima. Oni čine većinu.

Čini mi se da oni koji misle kako su protesti uzaludni jer nemaju stranačku infrastrukturu i izrazite političke zahteve potcenjuju dugoročne političke posledice gađenja koje mnogi ljudi osećaju prema političko-medijalnoj antikulturi, uvedenoj i dovedenoj do paroksizma za vreme Vučićeve vladavine.

Na ovom, četvrtom protestu, primetno je veće prisustvo mladih ljudi, planule su i navijačke baklje, protesti dobijaju mestimično karakter ulične protestne žurke.

„Barbara javi se"



Vučić ne bi bio to što jeste da nije u isto vreme kada je čelo protestne povorke bio već kod Beograđanke, a začelje negde kod Pionirskog parka ušao u zgradu Beograđanke da bi posetio Studio B, navodno privatizovanu televiziju koja se ponaša kao direktni portparol aktuelne vlasti.

Nezavisno od toga šta je tamo rekao, a govorio je po sistemu toplo-hladno, opet omalovažavajući i vređajući opoziciju i veličajući sopstvene uspehe, on je samim svojim pojavljivanjem na tom mestu i u to vreme uputio dve poruke: 1) Ne možete mi ništa, ne plašim vas se, gledam vas odozgo, sa Beograđanke i 2) Studio B je mesto odakle se obraćam svom narodu – dakle samo mojim biračima, i baš me briga što demonstranti to mesto smatraju trenutno najsramnijom jedinicom provladine propagandne vojske.

Obe poruke sadrže ponešto istine. Za sada protestni šetači nisu okupili kritičnu masu koja bi mogla politički uzdrmati Vučića. Ali, iz nedelje u nedelju ih je više. Predsednik ih ovaj put nije mogao prevideti. On matematički može izračunati koliko mu još nadmenosti treba da okupi celi Beograd protiv sebe. Isto tako, i druga poruka, Studio B je odlična televizija ma šta vi mislili, a Barbara je fino dete, sadrži politički rizik za presednika.

Ponovno naštimavanje ove probušene televizijske propagandne trube pokazuje da Vučić nije u stanju da nauči bilo šta iz sopstvenih grešaka. On se celi život bavio strančarenjem, pa se sa velikim uživanjem i ponaša kao despostki stranački predsednik koji ima i sporednu funkciju predsednika države. Tako da nikada neće biti predsednik onih koji se bune. A to će dovesti do sve veće podele u društvu i do sve većeg otpora.

Sa nekoliko pomirljivih tonova, upućenih generaciji od 48 do 60 godina starosti, čije nezadovoljstvo želi da razume, Vučić je napravio ustupke svojim profesionalnim savetnicima. Inače je na vrhu Beograđanke kao insekt u ćilibaru bio zarobljen u svojoj iluziji da njegova agresivna i nekorektna retorika neće imati negativne posledice po održivost njegove vlasti. Bes onih koje ne želi da čuje biće sve veći.



To nam govori huk mase u podnožju Beograđanke.

Jelena Anasonović poznatim zahtevima dodala zahtev za smenu ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića jer, kako kaže, umesto da broji nerešena ubistva on broji svoje sugrađane. Novi protesti su zakazani za 5. Januar.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Dec 31, 2018 5:00 pm

Smile Amerikanci (još malo) ostaju u Siriji?

Predsednik Donald Tramp je naredio da se „uspori“ povlačenje američkih trupa iz Sirije, tvrdi republikanski senator Lindzi Grejem nakon razgovora sa Trampom. Navodno je u planu tampon-zona između Turske i Sirije.


Tramp u poseti trupama u Iraku (26. decembar)

„Mislim da ćemo imati pauzu“, rekao je ugledni senator iz Južne Karoline nakon što je u nedelju ručao sa predsednikom Donaldom Trampom. „Rekao mi je neke stvari koje nisam znao i sada sam mirniji povodom naše politike u Siriji“, dodao je senator Grejem. „Mislim da je predsednik posvećen tome da se uveri da Islamska država bude kompletno poražena kada budemo napuštali Siriju.“

Tramp je ranije rekao da je naredio povlačenje oko 2.000 američkih vojnika iz Sirije. Povlačenje se očekivalo brzo. Tramp je to obrazložio time da je Islamska država „pobeđena“ iako ta teroristička grupa i dalje drži manje delove teritorije pod kontrolom.

Kurdi u strahu

Senator Lindzi Grejem bio je jedan od najoštrijih kritičara takve Trampove odluke koju su kritikovale i američke Demokrate. Trampova najava šokirala je i neke od američkih partnera, pre svega Kurde iz autonomne oblasti na severu Sirije koji se pribojavaju najavljene ofanzive Turske na njihove teritorije.

„Milim da na pametan način usporavamo stvari“, rekao je Grejem, tvrdeći da je Tramp itekako svestan strahova sirijskih Kurda koji su, uz američku podršku, pružili najveći doprinos borbi protiv islamista. Neki vojni zapovednici američke armije su, za slučaj povlačenja, predložili da se Kurdima prepusti američko oružje.

Prema Grejemovim rečima, Tramp je posvećen uveravanju Turske da ne napada sirijske Kurde i spreman je da obezbedi tampon-zonu na granici Sirije i Turske. Narednog vikenda savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton putuje u Tursku i Izrael, a situacija u Siriji biće glavna tema razgovora.


Senator Lindzi Grejem

Grejem je prethodno obrazložio svoju kritiku u jednom nastupu na CNN: „Na posletku, ako napustimo Kurde i oni budu žrtve pokolja, ko će nam pomagati ubuduće? Želim da vodim rat u neprijateljskom dvorištu, ne u našem. Zato nam trebaju snage u Iraku, Siriji i Avganistanu još određeno vreme.“

Inače, povlačenje trupa iz Sirije kao i sa još nekih ratnih poprišta bilo je predizborno obećanje Donalda Trampa. On je u sklopu kampanje pod sloganom „America first“ tada govorio da su inostrane vojne misije uludo traćenje novca i kritikovao svoje prethodnike zbog toga.

nr (afp, rtr)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Dec 31, 2018 5:03 pm

Smile „Evropska unija ide u neizvesnu budućnost“

To što države EU ne mogu da se slože čak ni oko pojačanja zaštite spoljnih granica pravi je primer za neefikasnost dele EU, piše nemačka štampa nakon oštre kritike koju je na račun članica Unije izneo Žan-Klod Junker.


Junker pred kraj karijere bez dlake na jeziku

Odlazeći šef Evropske komisije Žan-Klod Junker prebacio je nekim članicama EU „licemerje do neba“ povodom diskusija o jačanju jedinica evropske agencije za zaštitu granica Fronteksa. Svi već dve godine traže bolju zaštitu granica, rekao je Junker za nedeljno izdanje lista Velt, ali sada imaju primedbe. „Te to je upliv u nacionalni suverenitet, te ide prebrzo, te brojke su previsoke… To je zapravo licemerje do neba“, rekao je Luksemburžanin.

Evropska komisija je u septembru predložila da Fronteks do 2020. ima rezervu od 10.000 službenika, što je 8.500 više nego sada. Nakon kritika je Austrija, koja je predsedavala EU u poslednjih šest meseci, predložila da se stalna rezerva tako uveća tek do 2027. godine, dok Nemačka misli da je to moguće do 2025. „Tako Evropa ne može da funkcioniše. Moramo da delamo brzo, kako bismo bili pripremljeni i zbilja imali kontrolu nad spoljnim granicama“, rekao je sada Junker.

Nemački listovi u ponedeljak odreda komentarišu oštre reči ovog političara, uglavnom ih stavljajući u kontekst predstojećih izbora za Evropski parlament u maju. Nakon toga će naime biti izabrana i nova Evropska komisija. Junker je takoreći na izlaznim vratima politike i sada sebi može da dozvoli da govori bez dlake na jeziku.

To je prst u ranu, a rana je inertnost EU koja sporo donosi odluke i još sporije dela, piše General ancajger iz Bona. „Junker više nema šta da izgubi i stoga može da govori otvoreno. To što čak ni kod pitanja najvišeg prioriteta kao što je zaštita spoljnih granica države EU nisu spremne da uvećaju personal Fronteksa na skromnih 10.000 ljudi zapravo je blamaža i paradni primer. Slučaj Fronteksa daje desničarskim populistima besplatnu municiju u kampanji za evropske izbore.“

Rajn-cajtung (Koblenc) u Junkerovim rečima vidi potvrdu da je opravdano strahovati za Evropu. Odlaganjem jačanja Fronteksa „obećanja politike u cilju sigurne Evrope ostaju samo povod za sprdnju“.

„Kako da unutrašnje granice budu bez kontrole ako je zaštita spoljnih granica ostavljena pojedinim državama?“, pita se Hesiše niderzeksiše algemajne (Kasel). „Tako Evropska unija ide u neizvesnu budućnost. Licemerje, kako to Junker naziva, nije uzrok. U pitanju je naprosto to što je u igri previše različitih interesa i, izgleda, vrednosti.“

priredio Nemanja Rujević
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Dec 31, 2018 6:15 pm

Smile „Demokratija živi od promena“

Moramo čvrsto da stojimo za svoje vrednosti, rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel u tradicionalnom novogodišnjem obraćanju. Ona je pozvala građane da doprinesu očuvanju EU kao projekta mira i blagostanja.



Od 2005. Angela Merkel ima tradicionalno novogodišnje obraćanje u kojem se najpre obraća ljudima u Nemačkoj sa „drage sugrađanke i sugrađani“. Pa ipak, te reči osluškuju se i van Nemačke. Merkel je govorila o „veoma teškoj političkoj godini“ za nama, a tu ne misli samo na svoju zemlju.

Kancelarka je najpre govorila o šest meseci natezanja da se napravi vlada nakon izbora u septembru 2017. godine. Kada je vlada Demohrišćana i Socijaldemokrata konačno formirana, „bilo je u njoj svađe i bavili smo se sami sobom“, rekla je Merkel, ne navodeći konkretne primere.

Za svoje povlačenje sa čela Demohrišćana te najavu da se nakon tekućeg kancelarskog mandata više neće baviti politikom ona je rekla da nema veze sa tim „koliko je nezadovoljavajuća bila prethodna godina“. Dodala je da je dovoljan razlog za kraj karijere to što je već 13 godina na funkciji. Nastavljamo ono „što su nam ostavili prethodnici“ i oblikujemo sadašnjost za one koji dolaze, rekla je kancelarka. „Demokratija živi od promena“, dodala je.

Apel za očuvanje EU

Merkel je uverena da se izazovi mogu prevazići „ako se držimo zajedno i sarađujemo sa drugima preko granica“. Pomenula je samit o klimi koji je nedavno održan u Katovicama („sudbonosno pitanje klimatskih promena“), upravljanje migracijom i borbu protiv međunarodnog terorizma. „U sopstvenom interesu želimo da rešimo ova pitanja.“

Kancelarka je navela da su „izvesnosti međunarodne saradnje“ pod pritiskom, opet ne navodeći primere. Ali niko nema sumnje da je mislila na prekoatlantske odnose, odnosno neuračunljivost Donalda Trampa. Ipak: „U takvoj situaciji moramo za svoja ubeđenja čvršće da stojimo, argumentujemo, borimo se.“

Merkel je najavila zalaganje da EU postane „snažnija i efikasnija“. Sa Velikom Britanijom treba zadržati „tesno partnerstvo“. Ona je pozvala sunarodnike da na izborima za Evropski parlament u maju doprinesu da EU ostane „projekat mira, blagostanja i sigurnosti“.

Još je poručila da će njena Vlada na domaćem planu raditi na uspostavljanju „ravnopravnih uslova života“, tako da „svako ima dobar pristup obrazovanju, stambenom prostoru i medicinskoj nezi“. Uprkos narušenoj društvenoj klimi tokom odlazeće godine, Merke je rekla: „Ako svoje vrednosti i ideje sprovodimo sa ubeđenjem, nastaće nešto novo i dobro.“
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Dec 31, 2018 7:28 pm

Smile Otkazano sve u Banjaluci

U Banjaluci su otkazane sve manifestacije u novogodišnjoj noći. U nedelju je otkazan koncert Harisa Džinovića zbog blokade od strane demonstranata koji traže pravdu za Davida Dragičevića. Ko je tu prevršio meru?



„Neka tu tišinu shvate oni koji treba da reše slučaj Dragičević, neka shvate organi vlasti koji čine ili ne čine da se taj slučaj reši i neka čuju Banjalučini i razmišle da li nam treba lep i dobar grad da u njemu živimo i zajedno radimo“, rekao je gradonačelnik Igor Radojičić.

Ta najava dolazi nakon burne nedelje dok se javnost pita gde je Davor Dragičević, otac ubijenog Davida i predvodnik protesta. On je poslednji put viđen tokom protesta u nedelju, a policija je demantovala da je uhapšen. Trenutno za njim traje potraga.

Protest „Pravda za Davida“ policija je u nedelju odobrila, a vreme predviđeno za to bilo je od 18 do 20 časova uveče. Nakon poziva Davora Dragičevića da se uhapse odgovorni za smrt njegovog sina Davida, grupa od oko dve hiljade ljudi uputila se u protestnu šetnju ulicama Banjaluke. Prethodno je Davor Dragičević rekao da ne ide sa Trga Krajine dok ministar unutrašnjih poslova Dragan Lukač ne podnese ostavku.

Protest bez koncerta

„Zahtevi su stari osam mjeseci. Odavde ne idem. Milorade Dodiku, Lukaču, dok se zahtevi ne ispune, protesti će biti sve radikalniji. Ja nisam ovde da rušim nikoga, ja sam sve već srušio. Snimak otmice Davida Dragičevića postoji. 25. decembra bio je pokušaj ubistva Davora Dragičevića, majke Suzane i naše Teodore“, rekao je izmešu ostalog Davor Dragičević, podsećajući na dan svog hapšenja.



Samo nekoliko stotina metara odatle sve je bilo spremno za održavanje koncerta Harisa Džinovića. Tokom protestne šetnje, građani su se zaustavili na tom mestu i tražili da se otkaže koncert, uzvikujući „Harise pederu“.

Nakon što se njih stotinjak vratilo na Trg Krajine, zajedno sa Dragičevićem, intervenisala je Jedinica za podršku MUP-a Republike Srpske koja je rasterala okupljene u više navrata i uhapsila nekoliko lica.

„Poražavajući događaji“

„Uhapšeno je više osoba zbog prekršaja po Zakonu o javnom redu i miru, Zakonu o javnom okupljanju i Zakonu o osnovama bezbednosti saobraćaja na putevima u BiH, a postoje osnovi sumnje da su izvršena i određena krivična dela. Policijski službenici rade na pronalasku i hapšenju i drugih osoba koje su učestvovale u izvršenju prekršaja i krivičnih dela“, saopšteno je iz Policijske uprave.

Reagovale su i gradske vlasti. Gradonačelnik Igor Radojičić izrazio je žaljenje zbog otkazivanja koncerta, rekavši da su ovakvi događaji poražavajući za mirnu i građansku Banjaluku. Kaže da se želi poslati ružna slika, a Banjaluka vratiti u vrtlog nemira.



Dragan Maksimović
@knespoljac
Koncert otkazan.
9:49 PM - Dec 30, 2018


„Na Trgu Krajine održan je protest 'Pravda za Davida' koji je bio potpuno obezbeđen i nije bio ometan ni od koga. Međutim, deo ljudi koji je protestovao ulicama Banjaluke na kraju je stigao i praktično zauzeo plato ispred Muzeja savremene umetnosti na kojem je trebalo da bude održan koncert“, rekao je Radojičić za banjalučku ATV, navodeći da su građani, koji su došli sa porodicama da čuju koncert jedne od regionalnih zvezda, u tome onemogućeni.

„Koliko čujem, bilo je i štete na opremi za ozvučenje. Koncert je onemogućen, nije se mogao održati, iako je Haris Džinović došao, sedeli smo zajedno i želeo je da nastupi. Mislim da je ovo žalosno da je jedna grupa, praktično u centru grada, nametnula svoju volju, iako je imala organizovan miran skup, i ta je onemogućila drugim građanima da imaju isto takav jedan miran skup“, kaže Radojičić.

Dodik: Prevršili meru

Nije dugo trebalo čekati i na reakcije iz vrha vlasti RS. Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH, pre protesta je rekao da oni „neće srušiti Republiku Srpsku“. Ne želi, kaže, da povredi porodicu ali je rekao da je sve to „priča protiv RS“. Nakon protesta i incidenata u Banjaluci, Dodik je rekao da je ovo „prevršilo svaku meru“.

„Podržaću svako zakonsko postupanje policije, organizatori moraju da odgovaraju, jer nisu na adekvatan način organizovali i sproveli skup. Svi koji su činili nasilje treba da budu privedeni i da odgovaraju. Mislim da je ovo prevršilo svaku meru“, naveo je Dodik ističući da protesti treba da budu zabranjeni te pozvao Banjalučane da podignu glas protiv ovakvog ponašanja, jer, kako kaže, ovo nema veze sa istinom i pravdom.



S druge strane opozicija osuđuje još jednu, kako su rekli, bespotrebnu upotrebu sile nad građanima koji traže okončanje slučaja Dragičević. „Hiljade i hiljade građana tražilo je istinu i pravdu da bi se na kraju stotine specijalaca obrušilo na dvadesetak ljudi! Bespotrebna i neverovatna primena sile!", napisao je Branislav Borenović, lider Partije demokratskog progresa, na Tviteru.

Bez novogodišnje proslave?

Proslava Nove godine zakazana za ponedeljak uveče na istom mestu gde je otkazan koncert Harisa Džinovića. Najavljen je nastup Željka Samardžića i Nikole Rokvića, a deo građana poručio je da će doći kako bi sprečio novogodišnju proslavu uz poruku „nema slavlja dok se ubice ne pronađu“.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Jan 01, 2019 5:56 pm

Smile Ekonomski potop je stvarno blizu

Urednik ekonomske redakcije DW Henrik Beme nije fan ekonomista koji stalno prognoziraju novu svetsku krizu. Ali ovog puta je gotovo saglasan sa njima – trgovinski sporovi i gigantsko brdo dugova mirišu na oluju.



Proroci propasti imaju lak posao. Samo iz godine u godinu treba da predviđaju najcrnje moguće scenarije i da onda, kada stvarno krene haos, kažu: „Pa eto, lepo smo rekli.“ Tako nastupaju svuda, šire paniku, prodaju bestselere koje su sami pisali i lakovernima nude svoje investicione fondove, ako ih imaju, kao sigurno ulaganje.

Ali ako se pogleda trenutno stanje svetske ekonomije čak i uzdržaniji bi mogli da dođu do zaključka da veliki ekonomski potop dolazi tokom 2019. godine. Nerešeni problemi gde god se okrene. Haotični Bregzit, italijanski populisti, trgovinski rat Amerike i Kine… Kad god zatreperi nada, nađe se neko da je ugasi.

Teško se može i zamisliti kuda bi sledeća recesija odvela Evropu. Čuvari monete iz Evropske centralne banke su potrošili municiju, zaspali su u zamci svog predsednika Marija Dragija i njegove politike niskih ili nepostojećih kamatnih stopa. Dragijeva inertnost poravnala je teren za sledeću krizu.

Treba načuljiti uši kada najveći svetski upravljač nekretninama Blekrok upozorava mušterije da ne ulažu na evropskim berzama. Preveliki su rizici, premale šanse za novi rast. Treba biti zabrinut kada ulagači trče da ulože u američke državne obveznice jer one navodno garantuju dobit. Signal je upozorenja kada obveznice sa kraćim rokom otplate postanu popularnije od onih sa dužim. To je gotovo uvek omen za pad privrede.

Najveću brigu pak treba da izazove svetsko brdo dugova. Ono je poraslo za 42 odsto od 2007. godine – kada je počela prethodna kriza – i sada iznosi nepojmljivih 237 biliona dolara. Jasno, centralne banke su od početka krize poplavile tržišta novcem i tako se uzajmljenim parama masovno gradi i kupuje ili se pak špekuliše akcijama. Investitori samo na Vol stritu imaju minus od 670 milijardi dolara – špekulišu pozajmljenim parama. To je tempirana bomba.

Svet je danas zaduženiji nego pre finansijske krize i to sa 225 do 245 odsto (procene su različite) svetskog godišnjeg BDP-a. Kako bismo pojmili te brojke, treba podsetiti da se recimo u evrozoni već na 60 odsto zaduženosti pale crvene lampice. Svetski dugovi rastu brže nego privreda. Sav taj lepi rast prethodnih nekoliko godina zapravo je došao iz štamparije novca.

Ako taj mehur pukne – a hoće kad-tad – moći će da se raduju samo oni koji su se već ovajdili. Svi ostali neka vežu sigurnosni pojas! Jer jasno je da visoko zadužene države više neće moći da napabirče milijardske pakete za oporavak svojih ekonomija. A centralni bankari koji su, poput Dragija, odavno smanjili kamate na nulu, više neće moći da ih smanje kako bi podstakli rast.

Oluja dolazi, a nadstrešnice su trošne. Krenuće iz SAD kada popusti dejstvo Trampovih poreskih poklona, a onda će se nadviti i nad Evropom. Amerikanci će platiti visoku cenu što se zadužuju kao da ne postoji sutra. Evropljani će morati da ispašatju jer su bili anestezirani solidnim privrednim razvojem prethodnih godina, ali nisu ojačali svoje nadstrešnice.

Ali, da li taj ogromni potop dolazi baš 2019. godine? Kada tačno, koje sedmice, kojeg dana? E to pitajte proroke potopa, oni sigurno već znaju.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Jan 01, 2019 5:59 pm

Smile EU 2019

Novi i stari izazovi Evropske unije

Biće novih lica u parlamentu i komisiji - Evropska unija se obnavlja sledeće godine ali izazovi ostaju: populizam, trgovinski sukobi, migracije i budžet. Hoće li sledeća godina biti teža nego protekla?



U godini koja je iza nas Evropska unija je imala više nego dovoljno kriza: mukotrpni pregovori oko Bregzita, trgovinski sukob sa SAD, rastuća desno-populistička strujanja u Evropi i sukobi s Poljskom, Mađarskom i Rumunijom zbog ugrožavanja pravne države. Postavlja se opravdano pitanje: može li 2019. uopšte biti gora? Odgovor je: može. Ali i ne mora.

U maju se bira novi saziv Evropskog parlamenta, jedinog nadnacionalnog demokratski izabranog parlamenta na svetu. Na jesen sledi čitav niz kadrovskih promena na vrhu EU: od predsednika Evropske komisije, preko svih komesara pa sve do funkcije novog predsednika Evropske centralne banke. Tim krize neće nestati same od sebe, ali se pruža prilika za novi početak. I na novi vetar iz Brisela.

Više ekstremista u parlamentu

Politikolozi koji se bave izborima procenjuju da bi u novom sazivu parlamenta Evropske unije, broj poslanika sa populističkom i radikalno-desnom pozadinom mogao da se poveća na 20 posto. Oni verovatno neće postati najjači poslanički klub, ali će dobiti više uticaja i tako aktivno otežavati sprovođenje reformi i integracije.

Rezultat izbora će odražavati rastuće nezadovoljstvo građana Evropskom unijom. Osećaj da članstvo u EU ne donosi ništa, nema mnogo veze sa činjenicama. Ali zato populisti - od Francuske preko Italije, pa do Nemačke - znaju kako da iskoriste taj osećaj i poručuju: EU su pregazili migranti, EU je gubitnik globalizacije.

Ovim mračnim i netačnim vizijama pobornici EU i racionalni političari moraju stati na kraj. Nacionalistički slogan „Moja zemlja na prvom mestu" mora zameniti "Evropa je važnija". Radi blagostanja i mira.

EU se smanjuje

Odlaskom Britanaca EU će se prvi put u svojoj istoriji smanjiti. To je u svakom slučaju gubitak, pre svega kada je u pitanju spoljna i bezbednosna politika.

Bez vojno snažne Velike Britanije smanjen je i uticaj EU na globalnom planu. Privredno gledano, Evropa se može snaći i bez Britanaca. Tu će oni pretrpeti mnogo veću štetu. U međuvremenu i britanska vlada priznaje da će Bregzit po Veliku Britaniju imati negativne posledice. Zbog potpune blokade u donjem domu parlamenta, još uvek postoji šansa da će Bregzit biti odgođen a možda i potpuno stavljen na led - što bi bilo poželjno.

Italijanski populisti ostaju izazov

Posle izlaska Velike Britanije, koja je jedna od onih zemalja koje više uplaćuju u EU budžet nego što iz njega dobijaju - zemlje poput Italije, koja takođe uplaćuje više nego što dobija, unutar EU će dobiti na težini.

Ove zemlje bi ubuduće trebalo da više uplaćuju u budžet, ali trenutna populistička vlada u Rimu je još uvek veliki faktor nesigurnosti za EU. Vođa ekstremno-desne Lige Mateo Salvini, kao ministar unutrašnjih poslova još uvek nije zadovoljan - njegov cilj je da postane premijer i na leđima Brisela vodi predizbornu kampanju.

U slučaju da Italija ponovo potone u recesiju, krivica se naravno može svaliti na Evropsku komisiju. Malo nade uliva činjenica da je svađa oko previsokog zaduženja Italije u decembru malo ublažena. Teška budžetska vremena za Italiju su neminovna: 2020. i 2021.

EU su potrebni dodatni impulsi

Protivteža populističkim EU protivnicima je trenutno francuski predsednik Emanuel Makron sa svojom još uvek nedovoljno etabliranom strankom. Ako Makron izgubi na poletu nakon protesta „žutih prsluka", i EU će izgubiti jedan od zamajca.

Zbog toga će mnogo toga za Evropsku uniju zavisiti od impulsa iz Berlina. Hoće li nova eventualna koalicija između zelenih i konzervativaca sa novim ljudima na čelu, pokazati više oduševljenja za Evropu ili će Angela Merkel nastaviti da lavira kroz razorazne krize?

Pored internih kriza Evropske unije, pojačaće se i spoljnopolitičke oluje: ruske pretnje, konkurencija s Kinom na polju visokih tehnologija i uticaja u Africi i na kraju nepredvidljivi Tramp u Beloj kući.

Transformacija u smeru digitalnog i ekološke privrede koje se koristi veštačkom inteligencijom će 2019. iziskivati mnogo napora i dobrih ideja. I upravo ovde Evropska komisija može sakupljati političke bodove. Ovde Evropska unija može pokazati da se zajednički može više postići nego kada svako deluje sam za sebe.

Istina je, 2019. će 30 godina nakon društvenih previranja u istočnoj Evropi biti komplikovana godina. No zapravo nikada nije bilo jednostavno. EU je navikla na krize. I savladat će i sledeću koja dolazi, bez obzira na to o kakvoj krizi će se raditi.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Jan 01, 2019 6:08 pm

Smile  RUMUNIJA

Bukureštu smetaju „separatisti"

Rumunija danas preuzima predsedavanje EU koja je u krizi. A i sama država koja je tek od 2007. u EU ima dovoljno svojih problema. Centralna vlast optužuje gradove u kojima vlada opozicija zbog „separatizma".[/i



Brdovito područje Karpata je specifično i sve samo nego bogato, prostire se preko Rumunije, Ukrajine, Mađarske, Slovačke pa sve do Poljske - pasoši su različiti, jezik takođe, ali problemi su skoro isti.

Evropa regiona je inicijativa koja već odavno postoji i na nivou Evropske unije, ali tek što su pokrajinska veća okruga Maramureš i Satu Mare na severu Rumunije odlučila da se priključe Evropskom regionu Karpata, centralna vlada Bukurešta je pokrenula pravu hajku protiv ove „izdaje".

Nacionalistička televizija Antena 3 javlja o „manevru za podelu Rumunije", tabloid Evenimentul tieli pita „Da li će se Transilvanija otcepiti?", a i rumunski političari u Bukureštu na sav glas govore o „pretnji integritetu" Rumunije i o opasnom „separatizmu". Vlada u Bukureštu je zabranila tim okruzima bilo kakvo udruživanje u nekakve nadnacionalne regione: njihova odluka „potkopava teritorijalnu celovitost i sigurnost".


[i]Arad

Gde vlada opozicija, novca - nema


Sukob se počeo zaoštravati nakon što su gradonačelnici četiri najvažnija grada Transilvanije - Arad, Oradea, Kluž i Temišvar - sklopili sporazum o međusobnoj saradnji pod nazivom Savez zapada, jer Karpati i leže na zapadu Rumunije. Sve to nema veze sa politikom - gradovi su hteli da bolje sprovode projekte za infrastrukturu i privredu, a to ciljano podstiče i EU posebnim fondovima.

Ali nakon ovog političkog lova na veštice separatizma i ovi gradonačelnici su prisiljeni da pravdaju svoje postupke: Ilije Bolođan iz grada Oradea kategorički tvrdi da oni nemaju nikakav separatistički plan. George Fala iz Arada objašnjava da se „jednostavno radi o ekonomskoj saradnji" na koju imaju pravo i po Ustavu te zemlje.

No u Rumuniji je izuzetno snažan duh centralizma: Bukurešt je sve! To je pak jedan od korena i korupcije u Rumuniji, smatra politolog Kristoan Privulesku: „Mnogo novca se deli samo klijentima vladajuće stranke. U područja u kojima vlada opozicija dolazi malo ili ništa."


Oradea

I tu je problem: u sva ta četiri grada Transilvanije je pobedila opoziciona stranka PNL pa su tako i sva četiri gradonačelnika članovi te stranke.

„Već tri godine nismo dobili iz Bukurešta nikakav dodatni novac za velike investicije", žali se gradonačelnik Arada. Shvatili su da im je bolje da zajedno apliciraju za novac EU jer to je ionako region za koji se Bukurešt malo brine: putevi su loši ili uopšte ne postoje, treba poboljšati javni prevoz, novca treba i za bolnice i za zdravstvo.

Ipak, u ovoj regionalnoj inicijativi se ne može prevideti politička dimenzija: udruženje je stvoreno samo nekoliko dana nakon proslave sto godina od „Velikog ujedinjenja" kojom su se ta područja koja su pripadala Austrougarskoj nakon Prvog svetskog rata priključila kraljevini Rumuniji. Ta istorijska odluka o priključenju i danas uzbuđuje mnoge duhove, jer slično kao i u Hrvatskoj ili Sloveniji, nekadašnji podanici Beča su verovali kako će im i u novoj državi to priključenje garantovati određenu samostalnost i prava nacionalnih manjina.


Kluž-Napoka

Zato i gradonačelnici ovih gradova Transilvanije objašnjavaju kako oni ničim ne dovode u pitanje pripadnost Rumuniji, ali u zajedničkoj izjavi i pišu: „Odluka iz Alba Julije je budućim naraštajima odredila projekt zajedničke države koja neće biti opterećena centralizmom i birokratijom. Jer kruti centralizam i birokratija služi kasti političara i državnih službenika, a ne građanima."

„Zajednički su nam samo jezik i loši putevi"

Opet slično kao i prilikom stvaranja države južnih Slovena, tako ni u Transilvaniji nikad nije potpuno nestao ponos zbog činjenice da je ta regija Austrougarske sve do 1918. bila i bogatija i razvijenija od ostatka zemlje kojoj su se priključili. Povrh toga, za dve godine se u Rumuniji održavaju izbori i za parlament i za pokrajinske uprave. Utoliko je i ova odluka o udruživanju u Savez zapada važna poruka građanima koji žive u tom području - koja stranka zaista zastupa njihove interese.


Temišvar

Jer ne može se reći ni da ne postoji želja da se krene sopstvenim putem. Još 1998. je publicista iz Kluža-Napoke Sabin German objavio pamflet „Ja sam sit Rumunije" koji je dobro poznat u čitavoj Rumuniji u kojem piše kako se „Evropa i Transilvanija završavaju na Karpatima. Osim jezika i loših puteva nemamo ničeg zajedničkog. Ja sam sit Rumunije i želim moju Transilvaniju." Nakon toga se razmišljalo i o tužbi protiv Germana zbog „veleizdaje".

Gradonačelnici gradova Transilvanije, uprkos napadima u medijima, ne moraju da strahuju od nečeg sličnog, jer imaju podršku i mnogih drugih gradonačelnika – naravno, redom iz provincije. I oni razmišljaju o nekakvim oblicima regionalne saradnje. Politikolog Pirvulesku nije sasvim siguran da će to biti uspešna pobuna protiv centralne vlade u Bukureštu, ali je uveren: „Koncept centralizma je u Rumuniji propao."


Rumunska revolucija 1989. je počela u Temišvaru 23.12.1989.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Jan 01, 2019 7:21 pm

Smile SAVET BEZBEDNOSTI UN

Nemačka ima velike planove

Savet bezbednosti UN od danas ima pet novih nestalnih članica sa dvogodišnjim mandatom, među kojima je i Nemačka. Koji su planovi i prioriteti Nemačke?



Nemačka, Belgija, Indonezija, Južna Afrika i Dominikanska Republika nove su nestalne članice SB UN izabrane po regionalnom principu od 1. januara 2019. do 31. decembra 2020. godine. Te zemlje zameniće Holandiju, Švedsku, Kazahstan, Etiopiju i Boliviju. Od novih nestalnih članica najviše iskustva imaju Nemačka i Belgija koje više puta bile izabrane u to telo, a najmanje Dominikanska Republika koja u Savet bezbednosti UN ulazi prvi put.

Savet bezbednosti UN ima 15 članica od kojih je pet stalnih - Francuska, Velika Britanija, SAD, Kina i Rusija, a 10 se bira na period od dve godine, ali tako da se svake godine zamenjuje po pet članica. „Stare" nestalne članice SB UN od prošle godine su Ekvatorijalna Gvineja, Obala Slonovače, Kuvajt, Peru, Poljska.

Članice SB UN se mesečno rotiraju kao predsedavajuće tog tela. U januaru je predsedavajuća Dominikanska republika, a Nemačka će to biti u aprilu, nakon što će tu funkciju u martu obavljati Francuska.

Multiraltelizam i jačanje Evrope

Nemačka ima mnogo planova za naredne dve godine. Ministar inostranih poslova Haiko Mas (SPD) je na Generalnoj skupštini UN rekao da želi da se bori za jačanje multilateralizma koji je pod pritiskom, između ostalog zbog politike američkog predsednika Donalda Trampa.

„Ujedinjene nacije su u središtu multilateralnog sistema. Živimo u vremenu kada je potrebno više međunarodnog poretka, više pouzdanosti, više poverenja u naša zajednička pravila. Ujedinjene nacije su onoliko jake, pravedne i efikasne koliko što to njene članice”, rekao je Mas.

Nemačka takođe želi da zalaže za snažne UN i snažnu ulogu Evrope u njenim telima. Iznad svega, u naredne dve godine Nemačka želi da Evropska unija dobije zajedničko stalno mesto u Savetu bezbednosti. Naime, zbog Bregzita će EU imati samo Francusku kao stalnu članicu u SB UN.

Borba protiv raketa srednjeg dometa

Nemačka takođe želi da radi na prevenciji kriza. Nemačko prisustvo u Savetu bezbednosti ima za cilj da osigura da se to telo angažuje ranije nego do sada u regionima u kojima se pojave naznake krize. Nemačka takođe ima ideje za rešavanje napetosti.


Haiko Mas i Kristof Hojzegen

Nemački ambasador pri UN Kristof Hojzegen najavio je da želi da regrutira više žena za rešavanje sukoba. „Žene donose drugačija životna iskustva i perspektive od muškaraca i to može da pomogne u traženju kompromisa, pomirenju neprijatelja i stvaranju mira", rekao je ovaj diplomata.

Međutim, održavanje mira treba da se odvija i na sosptvenom pragu. Ministar spoljnih poslova Mas je krajem decembra jasno stavio do znanja da bi Nemačka želela da koristi svoj mandat u SB UN u kampanji protiv raspoređivanja raketa srednjeg dometa, ukoliko bi prestao da važi INF - sporazum kojim je između Rusije i SAD dogovorena zabrana oružja srednjeg dometa. „Raspoređivanje novih raketa srednjeg dometa naišlo bi na veliki otpor u Nemačkoj", kaže Mas.

Učešće u misijama UN

Nemačka je trenutno uključena u osam od 14 misija UN. Vojnici Bundesvera su najbrojnije uključeni u misiju za stabilizaciju Malija -MINUSMA. Oko 1.100 Nemica i Nemaca pomaže u procesu pomirenja u Maliju. Nada povezana sa ovom misijom je da će se tako pomoći stabilizacija celog regiona zapadne Afrike.

U Libanu, Nemačka je uključena u UNIFIL, jednu od najstarijih misija UN. Nadalje, nemačke snage su aktivne u Sudanu, Južnom Sudanu, Somaliji, Zapadnoj Sahari, Libiji i Haitiju. U svim ovim misijama, Nemačka ne samo da daje osoblje, već i podržava mirovni proces putem mobilnih timova za obuku.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Jan 02, 2019 6:10 pm

Smile SATIRA

Netfliks poklekao u Saudijskoj Arabiji

Popularna onlajn-produkija Netfliks povukla je jednu epizodu satiričnog programa sa tržišta Saudijske Arabije. Očito se kraljevskoj kući nije dopala kritika na račun prestolonaslednika zbog ubistva Džamala Kašogija.


Hasan Minaž

„Patriot Act with Hasan Minhaj“ – tako se zove satirični šou američkog komičara Hasana Minaža (33) čiju je epizodu vodeća onlajn-produkcija sveta Netfliks povukla sa tržišta Saudijske Arabije. U tom nastupu Minaž između ostalog zbija šale o saudijskom prestolonasledniku Mohamedu bin Salmanu zbog ubistva novinara Džamala Kašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu. Osim toga se kritikuje saudijska intervencija u Jemenu.

„Neverovatno mi je da je bilo potrebno ubistvo novinara Vašington posta kako bi svi rekli: Oh, izgledan da on (princ Mohamed) nije baš neki reformator. U međuvremenu svaki musliman kojeg poznajete bio je u fazonu: Pa normalno da nije, on je prestolonaslednik u Saudijskoj Arabiji“, kaže Minaž u toj epizodi.

Očito se kraljevskoj kući u Rijadu nije mnogo dopao nastup koji je Netfliks objavio još krajem oktobra. Sada je ta platforma sa sedištem u Kaliforniji zbilja i povukla epizodu. „Snažno podržavamo umetničke slobode širom sveta i ovu epizodu smo povukli samo u Saudijskoj Arabiji nakon što smo dobili pravosnažni zahtev“, rekla je jedna portparolka produkcije za radio NPR.

Nejasna pozadina

Nije poznato međutim na kojem pravnom osnovu se temelji zabrana epizode i da li je to uopšte bila zabrana. Britanski Fajnenšel tajms piše da je Netfliks reagovao na saopštenje Ministarstva unutrašnih poslova Saudijske Arabije koje tvrdi da sporna epizoda krši zakon o sajber-kriminalu. Ministarstvo nije odgovaralo na upite medija.


Prestolonaslednik i kralj

Kritičar kraljevske kuće Kašogi ubijen je 2. oktobra u saudijskom konzulatu u Turskoj. Zvanični Rijad je više puta menjao verzije da bi, prema poslednjoj, objasnio ubistvo svađom koja je neplanirano eskalirala nakon što su agenti hteli da privole Kašogija da se vrati u zemlju. Prema saznanjima CIA, princ Mohamed bin Salman, de fakto prvi čovek zemlje, lično je odgovoran za ubistvo. Tu verziju je jednom rezolucijom podržao i američki Senat.

nr (afp, npr)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Jan 02, 2019 6:16 pm

Smile LIČNI STAV

Opasne priče o „komunistima“ i „izdajnicima“

Žair Bolsonaro je stupio na funkciju predsednika Brazila. U svečanom govoru je pokazao da mu ne pada na pamet da se približi svojim političkim protivnicima. Umesto toga, lepio im je etikete, komentariše Tomas Milc.



„Još jednom potvrđujem obećanje da ću graditi društvo bez diskriminacije i podela“, rekao je Žair Mesias Bolsonaro u utorak uveče na polaganju predsedničke zakletve. Tako je zvanično postao 38. predsednik Brazila. Ali ne treba se zavaravati. Ovaj ultra-desničarski bivši vojnik i dugogodišnji tvrdilinijaš iz parlamenta dobio je u oktobru 55 odsto glasova na izborima, ali nije preko noći sazreo za državnika.

Naprotiv, on je u govoru pred okupljenim poslanicima, stranim šefovima država i oko 100.000 fanova ponovo skliznuo u ton predizborne kampanje. Rekao je da njegovim stupanjem na dužnost počinje oslobađanje naroda od socijalizma. A u njegovom svetu su socijalisti – ponekad kaže i „komunisti“ ili „marksisti“ – svi oni koji se sa njim ne slažu. I on bi, Bog mu pomogao, da ih spreči u razaranju hrišćanskog sveta.

Začkoljica je u tome što takve snage koje opisuje Bolsonaro još nikada nisu vladale Brazilom. Čak i levičarska Radnička partija, koja je bila na vlasti između 2003. i 2016, nije se usudila da dirne u vekovne privilegije elite. Brazil je, zahvaljujući koktelu grabljivog kapitalizma i epskog nepotizma, i dalje jedna od zemalja sa najvećom društvenom raslojenošću na svetu. Da li Bolsonaro to kapira i da li će nešto preduzeti protiv toga? To je nejasno i posle njegovog govora.

Bolsonaro je još od povratka demokratije sredinom osamdesetih prvi predsednik zemlje koji je „desnije“ od ionako konzervativnog Kongresa. Neki posmatrači su stoga očekivali da pređe na umereniji diskurs, ka političkom centru. Za tako nešto nema naznaka. Možda će se opet upravljati prema svom političkom idolu Donaldu Trampu i krenuti u sukob sa Kongresom. Zabrinjavajuće je što mnogi poslanici nisu došli na polaganje zakletve.

Pri tome Brazil sebi ne može da priušti blokade. Savezna država, provincije i mnoge lokalne samouprave su na ivici bankrota. Tu Bolsonaro mora brzo da dela. „It's the economy, stupid!“ bio je jednom slogan Bila Klintona. I danas u Brazilu važi – ako ekonomiji ide dobro, predsednik stoji dobro. Ali Bolsonaro je uprkos budžetskim rupama već obećao da će smanjiti poresko opterećenje za preduzetnike i zaposlene. Nejasno je kako to misli da izvede.

Novi predsednik je ponovo uzeo na nišan političke protivnike. Za atentat na njega početkom septembra ponovo je optužio „protivnike otadžbine, reda i slobode“ iako istražni organi smatraju da se radi o duševno poremećenom atentatoru bez političkih veza.

Izgleda da Bolsonaru nije nimalo stalo do pomirenja sa opozicijom. Tako je i govor završio svojim poznatim sloganom: „Naša zastava nikad neće biti crvena.“ Tome je dodao zlehudu rečenicu o čijem će značenju javnost još dugo debatovati. „Zastava će biti crvena jedino ako bude neophodno da prolijemo krv kako bi i dalje ostala zeleno-žuta.“
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Jan 02, 2019 6:20 pm

Smile KOREJSKO POLUOSTRVO

Kim Džong Un u cajtnotu

Severnokorejski predsednik nema vremena za gubljenje. Može da se održi na vlasti samo ako privreda raste. A za to će mu biti potrebno ublažavanje sankcija, piše nemačka štampa nakon novogodišnjeg govora Kima Džong Una.


Predsednik Demokratske Republike Koreje Kim Džong Un je u novogodišnjem obraćanju naciji bio optimističan u pogledu 2019. godine. Rekao je da njegova zemlja više neće proizvoditi, koristiti niti širiti, nuklearno oružje.

Od Vašingtona je Kim zatražio da reaguje na korake koje je u pravcu denuklearizacije učinio Pjongjang i da postane aktivan kako bi se ojačalo poverenje između dve zemlje. U protivnom, Severna Koreja bi mogla da, kako je rekao, „krene drugim putem“. Govor je, osim severnokorejske, prenosila i južnokorejska televizija, što je novost – do pre godinu dana je tako nešto bilo nezamislivo. Smatra se da je to jedan od pokazatelja postupne normalizacije odnosa između dve Koreje.

I pored Kimovih reči o odustajanju od svih vidova razvoja nuklearnog oružja, u naslovima novinskih izveštaja o ovom govoru se uglavnom pominje kako on „preti“. No, težište govora je bilo na privredi. Šef države je opširno govorio o širenju domaće industrije, uvođenju inovativnih metoda menadžmenta i želji da se u poljoprivrednom sektoru primene najnovija naučna saznanja.

Berlinski dnevni list Tagescajtung u komentaru pod naslovom „Upozorenje diktatora“ piše: „Za udarne vesti se pobrinulo to što je Kim rekao da bi Severna Koreja u procesu zbližavanja sa SAD mogla da krene i drugim putem. Kim Džong Un se ponovo založio za atomsko razoružanje Korejskog poluostrva. No, to ipak ne znači i jednostrano razoružanje severnokorejskog nuklearnog programa, kako je to predsednik SAD Donald Tramp prodao javnosti.“

„Razoružanje na Korejskom poluostrvu predviđa faktički i da SAD povuku svoje trupe iz Južne Koreje i da više ne održavaju vojne manevre. Sadržinski to za posmatrače nije ni iznenađenje niti je novo. Isto tako je Kim na početku rekao i da se obraća i svojim sunarodnicima u Južnoj Koreji – gde je takođe prenošen njegov govor“, piše list Tagescajtung.

Dnevnik Zidojče cajtung smatra da „Kim Džong Un nema plan B i nema vremena za gubljenje. Ako u novogodišnjem obraćanju kaže da mora da traži nove puteve ako mu Vašington ne izađe u susret, onda je to bila prazna pretnja bez ikakvog aludiranja na vojsku. On ne može da priušti sebi novo oružje. Vreme ga je pritislo, jer on može da se održi na vlasti samo ako privreda raste. A za to će mu uskoro biti potrebno ublažavanje sankcija. A Južna Koreja bira svoje predsednike samo na jedan jedini mandat. Mun Jae In je izgubio veliki deo svoje popularnosti – i pored svoje politike prema Severnoj Koreji.“

Frankfurter algemajne cajtung prenosi da je „front sankcija koje je Amerika uz pomoć Kine mogla da postavi – odavno poljuljan. Peking je sila-zaštitnica koja sada stoji uz Kima, a Južna Koreja traži od SAD ustupke Pjongjangu. Od početka je bila naivna ideja da bi severnokorejski diktator samo zbog ekonomskog pritiska i vojnih pretnji mogao da odustane od atomskog oružja. Iz Kimovog ugla je atomsko oružje garant za očuvanje režima. On će voditi samo politiku koja osigurava političko preživljavanje.“

Štraubinger tagblat piše da „predsednik SAD s pravom insistira da Kim preduzme proverljive korake u pravcu nuklearnog razoružanja i to pre nego što počne da se razmišlja o ublažavanju američkih sankcija i kaznenih mera Ujedinjenih nacija. Novogodišnjim govorom će Kim samo ojačati takav stav Trampa. Kim sada mora da dela. Još jednom se pokazuje da se korejski mirovni proces ne odvija sam od sebe i da nikada nije bilo povoda za euforiju.“

priredio Saša Bojić
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Jan 02, 2019 7:36 pm

Smile LIČNI STAV

Talasanje u Vučićevoj zemlji meda i mleka

Srbija je u 2019. godinu ušla obasjana najskupljom jelkom na svetu i plamenom političke krize. Ovo će izgleda biti izborna godina, a bliži se i „rešavanje“ Kosova, piše u autorskom tekstu za DW sociolog Dario Hajrić.


Vučićevi inicijali dvaput u čuvenoj smrtnoj kletvi iz "Harija Potera"

Vanredni izbori ove godine deluju kao neminovnost: nezadovoljstvo građanki i građana raste i preliva se na ulice, tako da je vlasti neophodno da još jednom ritualno trijumfuje pre nego što na red dođe završni čin kosovske epopeje, koji se takođe nazire u godini pred nama.

Izbori u Srbiji, naravno, predstavljaju i nešto više od puke obnove legitimiteta. Oni su idealna prilika da se ionako barbarska propaganda pojača za još koji stepen, da se nekažnjeno premlati pokoji opozicioni aktivista za nauk ostalima i da se sopstvenim biračima ponudi isprazan osećaj pobede nad nekim i nečim. Druge vajde od vlasti neće imati, izuzev ako im stranački biro za zapošljavanje dodeli kakvu apanažu plaćenu novcem svih nas.

Iznad svega, ovakvi kakvi su sada, izbori predstavljaju način da se opozicija stalno iznova vraća na fabrička podešavanja. Nakon što ih vlasti poraze koristeći neograničena novčana sredstva isceđena zloupotrebom državnih sredstava i kontrolom najvećeg dela medija, opoziciji preostaje samo novi ciklus ostavki, međusobnih optuživanja i raskola. Poslednja tura je odnela Sašu Radulovića i Dragana Šutanovca sa čela njihovih opcija, pripremila teren za nedavni brzi odlazak Saše Jankovića u političku penziju i time otvorila put ukrupnjavanju opozicije.

Protestna kvadratura kruga

Bude li zaista vanrednih izbora, njihov značaj će direktno zavisiti od pravila pod kojima će se održati. Ukoliko opozicija, uprkos trenutnom stavu, izađe na njih bez prečišćenih biračkih spiskova, bez obučenih kontrolora na svakom biračkom mestu, bez pristupa medijima i bez načina da džipove bez tablica zadrži podalje od biračkih mesta, može komotno da pokuša i da bez padobrana skače iz aviona. Rezultat će biti u dlaku isti.

Manevarski prostor za dobijanje ustupaka je praktično nepostojeći kada imate vlast koja opoziciju tretira kao tropsku bolest i koja se na svaku kritiku na svoj račun baca na travu i valja kao Nejmar kad ga štoper pogleda popreko.

Pa ipak, potencijalni adut u borbi za dašak poštenih izbora predstavljaju protesti čiji povod je bio napad na Borka Stefanovića. Oni traju već nedeljama, a broj učesnika im je u porastu, i to nije uspelo da sakrije ni naprednjačko „kreativno brojanje“ prema kojem svaki demonstrant zauzima sedam kvadratnih metara.

Najavom da neće uslišiti zahteve revoltiranih sedmokvadratnih građana „čak ni ako ih se skupi pet miliona“ vrhovni vođa Vučićlenda je direktno omasovio proteste. To mu je izgleda postalo jasno pa je napravio zaokret od 180 stepeni i ponudio da sasluša zbog čega su to građani nezadovoljni u njegovoj državi meda i mleka.

Naravno da je ponuda neiskrena. Formulisanje zahteva je šansa da se unutar protesta stvori razdor, a njihovo iznošenje je prilika da tabloidi fiksiraju metu kojoj će ispaljivati naslovnice u potiljak. Povrh toga, ponuda dolazi uz Vođinu ogradu da hoće da sasluša građane a ne stranke, pri čemu naravno zadržava pravo da procenjuje koji zahtev je vaš lični, a koji iznosite zato što ste soroševski instruisana dosmanlijska gnjida željna linča, silovanja i nasilja. Drugim rečima, Vučić bi da bude jedini tumač konteksta, a kontekst je sve. Pošteno, zar ne?

Opozicija 2019. treba da reši kvadraturu kruga: kako da se ne gura u prvi plan građanskih protesta – ovih ili nekih budućih – a da ih iskoristi kao adut u borbi za iole legitimne izbore. Dodatni izazov leži u tome da tokom 2019. počne da koristi autogolove vlasti, a ne da postiže sopstvene, kao što je Đilasov stav da za Vučića radi svako ko kritikuje opoziciju i ne dolazi na proteste. Time se ne stiču nove pristalice, niti se pokazuje da si drugačiji od onih koje bi da smeniš, a da bi klatno konačno krenulo na drugu stranu potrebno je odoleti iskušenju da se puca u vlastito stopalo.

Kosovska hipoteka

Ono što bi 2019. moglo da učini godinom odluke je druga neizostavna tema srpske politike: Kosovo. Beogradskoj vladi je u interesu da konačni rasplet odugovlači što je moguće duže: u Briselu će imati punu podršku i odrešene ruke po pitanju unutrašnje politike dok god sarađuje u procesu formalizacije kosovske nezavisnosti.

Međutim, povratak Sjedinjenih Američkih Država u pregovarački proces prošle godine sugeriše da je prelomna tačka bliže nego što smo pretpostavljali. Kada do nje dođemo, Vučić će prestati da figurira kao faktor mira i stabilnosti, stičući istovremeno hipoteku Potpisnika Onoga Što Se Nije Smelo Potpisati.

Kako god prepakivali suštinu, nema propagande koja će takvu stavku u biografiji uspešno neutralisati pred protivnicima kosovske nezavisnosti. Naravno, daleko od toga da se neće pokušati: u javni govor već je umetnut termin „razgraničenja“, koji predstavlja ništa drugo do politički korektan način da se govori o priznavanju državnosti Kosova a da se sačuva patriotska nevinost.

Razgraničenje u svom korenu ima reč „granica“. Da se ne bismo dosetili između čega ono postoje granice, vlast metodično diže i spušta predratnu psihozu tako što u pravilnim razmacima vrišti o ratu koji samo što nije počeo, a od kojeg nas čuvaju diplomatski napori samozaljubljenog mesije. Ta držite-me-da-se-ne-pobijem retorika bila bi uverljiva kada ne bi bila rezervisana za domaću javnost – čim se prešaltaju na engleski, srpski zvaničnici skidaju ratničke boje i navlače široke ubriseljene osmehe.

Pa ipak, javnost u tu fantazmagoriju veruje zato što želi da veruje: lako je izražavati spremnost da se ide u rat kad znaš da je izvesnije da ćeš u 2019. otići u inostranstvo u potrazi za poslom.

Naravno, još je lakše kad si na čelu države, pa o svemu tome odlučuješ sam.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Jan 03, 2019 6:38 pm

Smile ANALIZA

Okupacija Tajvana malo verovatna

Tajpej je odbacio pozive Kine na ponovno ujedinjenje dve de fakto odvojene zemlje. Šta znači govor kineskog predsednika Sija u kojem je „pretio“ ostrvskom Tajvanu, ne isključujući ni upotrebu sile?



Predsednica Tajvana Cai Ing Ven odbacila je „ujedinjenje“ svoje zemlje sa Kinom, rekavši da tako nešto nije moguće prema modelu „jedna zemlja, dva sistema“.

Današnji Tajvan, de fakto nezavisna država sa oko 25 miliona stanovnika, nastao je povlačenjem kineskih republikanaca na to ostrvo 1949. godine, nakon poraza od komunista u građanskom ratu. Zbog pritiska Pekinga, zemlja se ponekad još naziva i Kineski Tajpej, mada je zvaničan naziv i dalje Republika Kina.

Peking nikada nije prihvatio ni otcepljenje Tajvana niti model „jedna zemlja, dva sistema“ koji je primenjen u slučaju Hongkonga.

„Želimo da otvorimo širok prostor za mirno ponovno ujedinjenje, ali nećemo ostaviti prostora ni za kakve separatističke aktivnosti“, rekao je u sredu kineski predsednik Si Đinping u govoru u Velikoj dvorani naroda u Pekingu. „Ne možemo obećati da ćemo se uzdržati od primene sile i zadržavamo pravo da preduzmemo sve neophodne korake“, dodao je on.

Predsednica Cai je brzo odgovorila nastupom koji je prenosila televizija, rekavši da ujedinjenje nije prihvatljivo jer se njemu protivi javnost na Tajvanu. „Govor predsednika Sija pokazuje da je opravdana naša zabrinutost zbog njegove namere da ujedini Tajvan sa Kinom.“

„Pretnja“ na godišnjicu

Ostrvo na nekih 160 kilometara od kineskog kopna priznato je kao nezavisna država od dvadesetak zemalja sveta. Premda nikada nije zvanično proglasio otcepljenje od Kine, Tajvan ima odvojeni pravosudni i monetarni sistem, kao i brojne poslovne i kulturne veze sa Narodnom Republikom Kinom. Sijev govor je međutim došao na 40. godišnjicu prvobitne poruke Pekinga u kojoj se tražila reunifikacija Tajvana.


Predsednica Cai i predsednik Si

Cai Ing Ven je u govoru dodala da je zvanični Tajpej spreman na pregovore sa Pekingom ako razgovaraju kao „dve suverene države“. „Tajvanski narod veruje u demokratske vrednosti“, dodala je ona. „Pozivamo Kinu da takođe započne sopstveni proces demokratizacije jer je to jedini način da razumeju težnje tajvanskog naroda.“

Obraćanje kineskog predsednika su agencije prenele pod oznakom hitno, a većina zapadnih medija protumačila kao „pretnju“ upotrebom vojne sile. Ding Šu Fan, stručnjak za međunarodne odnose sa Tajvanskog nacionalnog univerziteta, pak primećuje da je akcenat bio na reči „ujedinjenje“. Jedan od razloga je, kaže Ding, to što u Pekingu dobro znaju da mlađe generacije na Tajvana sebe sve ređe vide kao deo kineskog naroda.

„Čini mi se da Si očajnički želi brz napredak po pitanju Tajvana“, kaže Ding za DW, objašnjavajući da u Komunističkoj partiji u Pekingu postoji nezadovoljstvo zbog Sijeve odluke da ukine limit u broju mandata koje neko može provesti na čelu Kine.

Pritisak na Tajpej

Ding dodaje da je govorom u Pekingu veliki pritisak stavljen i na predsednicu Tajvana koja se kod kuće bori sa prokineskom strankom Kuomintang koja u okviru „plave koalicije“ nastupa za ponovno ujedinjenje sa Kinom. Ta partija je do sada mogla da računa na oko trećine glasova na parlamentarnim izborima


Pristalice nacionalističke prokineske stranke Kuomintang

„Ako Kuomintang dobije predsedničke izbore 2020. godine, Si će verovatno zahtevati od Tajpeja da pokrene konkretne korake ka ponovnom ujedinjenju“, tumači Ding.

Ovaj stručnjak za DW dodaje da pominjanje upotrebe sile ima funkciju „upozorenja“ independistima na Tajvanu kao i Sjedinjenim Državama koje su vojno prisutne u regionu. Malo je verovatno, dodaje Ding, da bi Peking ikada poslao trupe da okupiraju ostrvo.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Jan 03, 2019 6:45 pm

Smile SLETANJE NA MESEC

Kinezi na tamnoj strani

Istorijski trenutak za svet: kineska svemirska sonda sletela je na tamnu Meseca i poslala prve podatke na Zemlju. To je tek delić ambicioznih planova Kine mada se i druge nacije vraćaju istraživanju Zemljinog satelita.



Posle pređenih 380.000 kilometara svemirska sonda Čange 4 je u četvrtak u 3:26 po srednjeevropskom vremenu meko sletela na tamnu, udaljeniju i nepoznatu stranu Meseca. Sonda težine veće od jedne tone je prvo ušla na 15 kilometara dugačku „pistu“ 6 do 8 kilometara iznad površine i potom na visini od 100 metara brzo tražila najpovoljnije mesto za sletanje.

Na kraju je za vertikalno spuštanje brzinom od 1,7 sekundi izabrano relativno plitko područje u krateru Fon Karman, jednom od najvećih poznatih udarnih kratera u Sunčevom sistemu prečnika 180 kilometara i dubine 13 kilometara.

Ovaj krater je od izuzetnog značaja za istraživanje rane istorije Meseca i Sunčevog sistema. Krater koji je ranije označavan brojem 434 nazvan je 1970. po Teodoru fon Karmanu (1881-1963), mađarsko-američkom naučniku koji je pre Drugog svetskog rata bio direktor aeronautičkog instituta na Tehničkom univerzitetu u Ahenu u Nemačkoj i potom, pošto je bio Jevrej, izbegao u SAD. Fon Karman je bio mentor Ćijen Ćuesena (1911-2009), osnivača kineskog svemirskog programa.

Prvi na naličju Meseca

Ovo je revolucionarni poduhvat za Kinu, relativno mladu svemirsku naciju. Pre jedanaest godina, 24. septembra 2007. godine, Kina je pokrenula ambiciozni program za istraživanje Meseca i lansirala svoju prvu lunarnu letilicu, Čange 1 – nazvanu po kineskoj boginji Meseca.

Sonda Čange 3 je bila prva kineska sonda koja je 2013. sletela na poznatu stranu Meseca na koju su Rusi i Amerikanaci odvano slali sonde, a SAD između 1969. i 1972. godine i dvanaest astronauta.

Sonda Čange 4 koja je startovala 8. decembra u Sičangu je na tamnu stranu Meseca, blizu njegovog južnog pola, donela vozilo-robota opremljeno panoramskom kamerom i instrumentima koji će istražiti teren. Prve fotografije su stigle na Zemlju.

To nisu prve fotografije tamne strane Meseca – prvi put je to učinila sovjetska sonda 1959. godine, ali nijedna sonda nikada nije uspela da mekano sleti na tu stranu, tako da naučnici širom sveta nisu mogli da vrše istraživanja. Snage plime i oseke na Zemlji usporavaju rotaciju Meseca tako da se uvek vidi ista strana ovog Zemljinog satelita.


Naličje Meseca, fotografija NASA iz 2012. godine

Kineski stručnjaci su ovu misiju opisali kao vrlo zahtevnu i jedan od najvećih izazova je bila komunikacija sa Zemljom, jer na tamnoj strani Meseca ne može da se uspostavi direktna radio veza. Zato su Kinezi u maju postavili satelit Ćekiao (Svračiji most) preko kojeg signali mogu da stignu do Zemlje.

Kina ima velike planove

Mada je Kina krenula svojim putem u svemir, i ovaj poduhvat je nastao saradnjom više nacija. Nemačka, Švedska i Holandija takođe učestvuju. Nemački institut iz Kila je doprineo svojim mernim instrumentima koji prikupljaju podatke za proučavanje efekata zračenja kosmičkih zraka na zdravlje astronauta i mere sadržaj vode u tlu. Predviđeno da podaci budu mereni bar godinu dana.

Između ostalog, planirani su eksperimenti sa niskim radio frekvencijama. Bez Zemljine atmosfere i drugih poremećaja, astronomi mogu bolje da hvataju signale u tišini svemira, nadajući se novim saznanjima o formiranju zvezda.

Pored toga, u sondi se nalazi seme biljaka, s ciljem da se proveri da li je moguć uzgoj povrća u zatvorenom okruženju sa niskom gravitacijom Mesečeve površine.


Veliki uspeh za Kinu

Misije na Mesecu – sledeća je Čange 5 koja bi trebalo da startuje ove godine za zadatkom da na Zemlju donese uzroke Mesečevog tla – samo su deo ambicioznog svemirskog programa Kine koji uključuje izgradnju svemirske stanice oko 2022. godine.

U tu svrhu, Peking želi da razvije raketu-nosač za višekratnu upotrebu do 2021. godine, koji može da nosi više tereta nego NASA i privatna svemirska kompanija SpejsIks. Pored toga, Kina planira bazu na Mesecu, svemirsku stanicu s posadom i vozilo za Mars.

Povratak na Mesec

U međuvremenu, i već etablirane svemirske nacija planiraju da se vrate na Mesec. „Deep Space Gateway“ je ime svemirske stanice u lunarnoj orbiti koju ruska svemirska agencija Roskosmos i američka svemirska agencija NASA žele da izgrade između 2024. i 2026. godine.

Evropska svemirska agencija (ESA) već je indirektno uključena jer gradi module za održavanje života za budući američki svemirski brod Orion.

NASA, Roskosmos i ESA od misija na Mesecu očekuju pre svega nove mogućnosti za istraživanje – na primer za buduću misiju na Marsu. Zemlje kao što su Kina, Indija ili Japan su zainteresovane da demonstriranju svoje tehničke i naučne sposobnosti.



Međutim, malo je dokaza da različiti državni akteri uključeni u tu svemirsku trku imaju i ekonomske interese. S tim u vezi se pominje borba za pristup jeftinim sirovinama. Današnje putovanje svemirom i svemirska putovanja u doglednoj budućnosti teško da će biti zamena za sirovine na Zemlji.

S obzirom na visoke investicione troškove u svemirska putovanja, malo je verovatno da će iskopavanje i slanje na Zemlju minerala iz svemira biti unosan posao. Bar za sada, niko nije razvio uspešan poslovni model.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Jan 03, 2019 8:25 pm

Smile ANALIZA

Već viđena „ključna“ godina za Kosovo

U etru je nedefinisana nada ili bojazan – zavisi od perspektive – da je 2019. „prelomna“ za rešavanje kosovskog pitanja. Ali tako je bila najvaljivana i prethodna godina. Sagovornici DW misle da rešenje nije na vidiku.


Detalj sa jednog balkona u severnoj Mitrovici

Godina za nama često je navođena kao ključna za rešavanje kosovskog problema, ali kraj godine ipak nije doneo potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine. Iako su mnogi, pre svega međunarodni faktori, isticali da bi taj dogovor trebalo da bude postignut do kraja 2018 godine, razvoj događaja je stvari okrenuo u potpuno suprotnom pravcu.

Nakon niza jednostranih poteza Prištine približavanje stavova Beograda i Prištine deluje dalje nego ikad. Uvođenje carina od 100 odsto, početak formiranja kosovske vojske kao i ukidanje granice sa Albanijom praktično su zaustavili dijalog. Kada se 2019. najavljuje kao „godina raspleta“, deluje da će najava ostati jednako jalova kao što je bila za 2018. – i ona je najavljivana kao „ključna“.

No verbalni optimizam ne napušta pojedine predstavnike Zapada. Velika očekivanja, sudeći prema ocenama predsednika Kosova Hašima Tačija, imaju i vlasti u Prištini. Tači je izjavio da je 2019. godina konačnog sporazuma. Srpske vlasti, međutim, sada nastupaju daleko opreznije. Predsednik Aleksandar Vučić doduše i dalje ponavlja da je kompromis neophodan, ali je odustao od nametanja cajtnota i najava da sve mora da se završi u nekoliko narednih meseci.

Neosnovani optimizam?

Odakle duvaju toliki vetrovi optimizma i zašto se svaka naredna godina proglašava za sudbonosnu? Očekivanja su posledica svega što nije urađeno tokom protekle godine, ocenjuje Ivo Visković, profesor Fakulteta političkih nauka.

„Svi čekaju da se taj problem što pre reši, ali mislim da je kriza između dve strane, posebno u njihovim javnim mnjenjima, toliko duboka da ne očekujem nikakvo brzo rešenje. Za to bi bio neophodan neki hrabar potez ili iskorak koji bi sredio stanje bez obzira na lične ili političke posledice. Ali, to je teško očekivati jer je pritisak javnog mnjenja izuzetno veliki na sve one koji razgovaraju sa srpske i albanske strane“, kaže Visković za DW.

Da ni ovo neće biti „godina odluke“ smatra i politički analitičar Dragomir Anđelković. „Posebno spremnost za kompromis ne vidim u Prištini. A sa druge strane, u ovom trenutku ne postoji globalna konstelacija među velikim silama koja bi pogodovala širem dogovoru koji bi podstakao i postizanje sporazuma Beograda i Prištine“, navodi Anđelković za DW.

Gubitak strpljenja

Ipak, konstantna proizvodnja silnih očekivanja nije slučajnost. Anđelković smatra da potiču iz „nekih relevantnih krugova na Zapadu“ pa se prenose na region. „Srpski zvaničnici ne žele tome da se direktno suprotstavljaju što je racionalno ponašanje. Trebalo bi pokazivati dobre namere, ali se sa druge strane mora suprotstaviti svemu što bi predstavljalo kapitulaciju Srbije“, dodaje on.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Jan 03, 2019 8:26 pm

Smile LIČNI STAV

Tramp će morati da odustane

Američki predsednik ponavlja da hoće pet milijardi dolara za gradnju zida ka Meksiku. No Demokrate koje od sada imaju većinu u Predstavničkom domu Kongresa nemaju nijedan razlog da popuste, komentariše Mihael Knige.



Čudni osećaj već viđenog je ostao nakon prvog susreta predsednika Donalda Trampa sa američkim Kongresom koji od četvrtka više nije pod apsolutnom kontrolom Republikanaca. Od sada Demokrate imaju većinu u Predstavničkom domu premda su Republikanci zadržali Senat, ali Trampu trebaju oba doma kako bi progurao svoj budžet i okončao blokadu finansiranja i rada institucija, takozvani shutdown.

Taj osećaj već viđenog ne može se pripisati kojem piću više koje je posmatrač možda popio za doček Nove godine. U pitanju je Tramp koji i dalje jednostavno trampuje. Američki predsednik se tako proglasio vrhovnim pregovaračem sa Demokratama i vratio dobro oprobanom scenariju.

Na sastanku kabineta – dok su ga sa boka podržavali sekretari za odbranu i unutrašnje poslove – Tramp je ponovio da Demokrate moraju pristati da se u budžetu nađu sredstva za „veliki predivni zid“ na granici sa Meksikom.

Onda je osramotio svog potpredsednika Majka Pensa rekavši da neće prihvatiti ni cent manje od 5,6 milijardi dolara za zid iako je Pens samo dan ranije u ime Bele kuće preneo Demokratama da će Tramp pristati i na upola manju sumu. Na posletku, predsednik je optužio Demokrate za shutdown.

Pošto je povukao tako debelu crvenu liniju, nije čudo što se prvi sastanak sa novim liderima u Kongresu završio bez ikakvog napretka. Rad brojnih agencija i ministarstava u kriznom modusu se nastavlja. Dok se ne donese budžet, oko 380.000 ljudi u federalnoj administraciji je na prinudnim neplaćenim odmorima, a oko 420.000 mora da radi bez plate – dobiće je tek kad se postigne kompromis.

Trampov stil – biće kako ja kažem ili nikako – nije sjajno funkcionisao ni dok su Kongres, u prve dve godine njegovog mandata, kontrolisali samo Republikanci. Još će slabije funkcionisati sada kada su Demokrate većina u predstavničkom domu. No Tramp je sasvim neopterećen misaonim procesom kojim bi zaključio šta je zbilja ostvarivo ili u najboljem interesu Sjedinjenih Država.

Umesto toga, jedini kriterijum njegove politike je procena kako će ovaj ili onaj potez odjeknuti u njegovom biračkom telu. To objašnjava zašto je okrenuo ćurak krajem prošle godine kada je odbio da potpiše kompromisni predlog budžeta koji mu je dostavio Kongres. Konzervativni novinski i televizijski komentatori su kritikovali taj budžet i Trampu nije dugo trebalo da mu se i sam usprotivi.

Trampov rezon da uradi baš sve za šta veruje da zadovoljava njegovu biračku bazu objašnjava i zašto je spreman da postavlja nerealno visoke zahteve za skupi zid. Ojačane Demokrate nemaju računa da daju Trampu tih pet milijardi dolara kako bi ispunio predizborno obećanje. Na posletku, protivljenje Trampovom zidu bilo je jedan od glavnih aduta u izbornoj kampanji za Kongres i na tom su talasu u najviše zakonodavno telo ušle mnoge progresivne demokrate, među njima i brojni političari sa migrantskim korenima.

Uprkos svom jogunjenju, pretnjama i svaljivanju krivice na drugu stranu, Tramp će na posletku biti primoran da digne ruke od nerealnih zahteva kako bi prekinuo krizni modus u kojem njegova administracija radi. Može samo da se nagađa kada će se to tačno desiti. Ali nekada predsednika zna da preumi samo jedan komentar koji čuje na konzervativnom Foks Njuzu.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Jan 04, 2019 5:54 pm

Smile SIRIJA

Rat je gotov, rat se nastavlja

Sirijski režim je uz podršku Rusije i iranskih paravojnih grupa povratio kontrolu nad gotovo celom zemljom. Ali teško da je neki konflikt kao sirijski privlačio toliko stranih sila. Njihovi interesi će se dalje sudarati.



Predsednik SAD Donald Tramp je pre praznika objavio da će se trupe njegove zemlje povući iz Sirije, ali je izgleda u međuvremenu pomalo revidirao svoje planove. To je prvi preneo republikanski senator Lindzi Grejem nakon razgovora sa predsednikom poslednjih dana prošle godine. Tramp je kasnije pojasnio da tobože nikada nije ni rekao da će povlačenje iz Sirije biti brzo.

Kako je tada rekao Grejem, Kurde na severu Sirije ne treba prepustiti na milost i nemilost Turske čiji je predsednik Erdogan najavio intervenciju. „Ako napustimo Kurde i oni budu žrtve pokolja, ko će nam pomagati ubuduće? Želim da vodim rat u neprijateljskom dvorištu, ne u našem. Zato nam trebaju snage u Iraku, Siriji i Avganistanu još određeno vreme“, rekao je senator.

Premda 2.000 američkih vojnika i dalje ostaju prisutne, jasno je da se klatno uticaja pomera. Turska je zainteresovana da proširi uticaj pre svega na severu zemlje, u kurdskoj autonomnoj oblasti. Kurdi su već, bojeći se odlaska Amerikanaca, zatražili pomoć i od zvaničnog Damaska.

Rusija će se koncentrisati na odabrane teritorije, posebno na luku u Tartusu. Nejasno je koliko će Moskva učestvovati u daljoj borbi protiv Islamske države koja je skoro pobeđena, ali i dalje sposobna da terorističkim napadima uzdrmava Siriju.

Iran će, pak, svim snagama pokušati da proširi svoj uticaj oko Damaska, ali i da poveća prisustvo na Golanskim visoravnima ka Izraelu.

Otvoreno je i kako će Izrael reagovati na novonastalo stanje. Poslednji vazdušni udari na okolinu Damaska koje je izvela izraelska avijacija ciljali su pre svega iranske snage i sa njima povezani libanski Hezbolah.

Problem sa paravojskama

Takođe je otvoreno kako će se Asadova vlada ophoditi s paravojskama i njihovim borcima na koje se dosada oslanjala. Hiljade pripadnika Iranske revolucionarne gard, kao i pripadnici iračkih i avganistanskih paravojnih jedinica te Hezbolaha se već godinama bore na strani Bašara al Asada.

Za to vreme je vlada u Damasku je mogla da uvidi da joj se, uz podršku takvih saveznika, uvek isplati da bude brutalna, kaže Bente Šeler, šefica kancelarije fondacije „Hajnrih Bel“ u Bejrutu. „Sirijska vlada ni ubuduće neće videti potrebu da pregovara jer je uverena da je na kursu pobede.“



To bi pre svega trebalo da važi za provinciju Idlib. U tom regionu koji opseda sirijska vojska živi dva do tri miliona ljudi. Prema proceni UN, čak 99 odsto njih su civili. Ali tamo se nalaze i brojne pobunjeničke grupe koje su se tamo sklonile, među njima su neke od najmoćnijih džihadističke. Uprkos pretanjama Asada, za sada nema velike ofanzive na sam grad.

Prvobitno se Turska ponudila da posreduje i razoruža džihadističke trupe u Idlibu, ali to nije dalo uspeha. Jer režim ovim borcima nije ponudio nikakvu protivuslugu, podseća Šeler: „Zašto bi se odrekli nečega bez da zauzvrat dobiju nešto drugo, recimo jemstvo da će ih tako nenaoružane pustiti iz grada ili im dati amnestiju?“ Stoga, kako očekuje Šeler, kriza u Idlibu će još dugo trajati, baš kao i u celoj Siriji.

Izbeglice kao političko oružje

Upravo to situaciju u Idlibu i za Evropu čini brizantnom. Rusija, kako se navodi u jednom komentaru Al Džazire, u sirijskoj krizi je uvek iz rukava vadila izbegličku kartu: „Rusija namerno napadala civile u područjima pod kontrolom opozicije kako bi pokrenula izbeglički talas u smeru Turske i Evrope. Time želi da prinudi te zemlje da ponovo razmisle o njihovoj podršci naoružanim opozicionim snagama“, tumači se u tom komentaru.

Rusija je time imala moćnu polugu u svojoj ruci: izbeglička kretanja prema Evropi su znatno izmenila političku sliku kontinenta. U gotovo svim zemljama su desničarske stranke ušle u parlamente.

No, kojim god sredstvima sirijska vlada i njeni ruski protektori pokušali da kontrolišu Idlib, Sirija politički neće biti zemlja koja je bila do izbijanja pobune 2011. godine. Za to će se pobrinuti upravo druga zaštitna sila Sirije – Iran.

Prema jednom izvještaju američkog časopisa Foreign Policy, više od 2.000 iranskih vojnika je poginulo u borbama u Siriji. Osim toga, Iran je uložio do 30 milijardi američkih dolara u borbe u Siriji. Stoga Teheran sigurno neće pokleknuti pred međunarodnim pritiskom da se povuče iz Sirije. „Nakon tako masivnih investicija je Iran odlučan da ubere dugoročne strateške prednosti – čak i ako to kratkoročno zahteva dalje gubitke ljudskih života i troškove“, piše časopis.

Ta strategija će, posebno kada se i ako Amerikanci definitivno povuku, dovesti do napetosti u regionu, očekuje Šeler. Izrael u napredovanju Irana vidi ugrožavanje nacionalne bezbednosti. „Iako je bilo upozorenja, a Izrael vojnim delovanjem pokazao da neće tolerisati iransko prisustvo, to iransko prisustvo se učvrstilo. Takođe se može primetiti veći iranski angažman u ljudstvu u poređenju sa ranijim periodom.“

Rat u Siriji je u pogledu nacionalnog nivoa možda velikim delom već odlučen, ali međunarodna dimenzija je i dalje otvorena. Upravo zbog te međunarodne dimenzije, Sirija ni u 2019. godini neće biti mirna zemlja.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Jan 04, 2019 6:00 pm

Smile DUMANJE RUSIJE

Bogohuljenje i „zvanična istorija“

Na Jutjubu se pojavio ruski film „Praznik“ koji je izazvao pretnje protiv reditelja Alekseja Krasovskog. Jer, „čuvarima zvanične istorije“ se učinilo da autor tu istoriju dira, piše za DW ruski pisac Viktor Jerofejev.


"Praznik"

Opet skandal u ruskoj kinematografiji. Ovog puta je buru negodovanja izazvao film Alekseja Krasovskog „Praznik“ čija se radnja odvija u opsednutom Lenjingradu. Nevidljivi film, koji će se teško u Rusiji pojaviti na bioskopskim platnima, osuđen je na najoštriju patriotsku kaznu: besni poslanici i aparatčici uporedili su ga sa fašističkom propagandom koja je u ono vreme podrivala moral u opkoljenom gradu.

Pogledao sam film. To je tragikomedija o držanju ljudi u teškoj bedi, o njihovoj poremećenoj svesti koja se katkad graniči sa ludilom. Kad tu i tamo bude humora, on cilja slabosti ljudske prirode o kojima umetnost priča od drevnih vremena.

Ali sve je u kontekstu. Ruska država sebe vidi kao opkoljenu kulu u kojoj ne sme biti šale, u kojoj je šala loša. U toj opkoljenoj tvrđavi je poslednjih godina nikla sveta istorija duga nekoliko vekova. Pobedonosna istorija bez ijednog poraza koju su bez izuzetka nastavljali svi: od cara, pravoslavne crkve, Raspućina, Crvenih i Belih, aristokrata i kosmonauta sve do žrtvi i dželata koji su se predstavljali kao žrtve. Iz te slavne hronike otpali su samo Lenjin i Trocki, koje za sve treba kriviti, ali je zato u hroniku nanovo upisan Staljin.



U zvaničnoj svetoj istoriji postoje posebno blažene stranice, uglavnom one koje su u vezi sa ratom protiv hitlerovske Nemačke. Ako se ostave po strani ideološke stratifikacije, nema sumnje u veličinu te pobede. A među tim posebno blaženim stranicama blokada Lenjingrada stoji na samom pijedestalu.

Aleksej Krasovski je znao u šta se upušta, koliko je rizično prikazati smešno i neherojsko u tako herojskom kontekstu. Ali ta blokada je došla, ako se držimo istorijskog konteksta, usred Staljinovog totalitarizma koji je jeo ljudske duše ne samo represijom već nomenklaturnim privilegijama. Opsada je usledila nakon velikog terora tridesetih godina koji je na površinu izbacio kukavičluk i rukovodioce raznih nivoa razobličio kao drhteće kreature. O tim kreaturama i preživljavanju ljudi pod olujom licemerja i straha upravo govori film „Praznik“.

O opsadi Lenjingrada znam iz prve ruke. Moja baka je do kraja svojih dana drhtala kada bi prozorče za luftiranje klaparalo na vetru. Živela je sa porodicom u Lenjingradu tokom opsade i bili su na ivici smrti. Spasilo ih je to što je baka odlično šila i tajno je primala porudžbine, a kada ni to ne bi išlo, spašavali su ih paketi hrane iz regionalnog komiteta partije. Moj tada mladi otac, diplomata, molio ih je za pomoć i pomagali su. Baka mi je pričala u čudovišnim izazovima onog vremena i svom je dušom mrzela fašiste. Ali sebe i dedu, koji je radio na železnici dok mu je zdravlje dozvoljavalo, nikada nije smatrala herojima.

Na vrhuncu mitologizacije sopstvene istorije – a tu je Rusija danas – teško je odbraniti se od blata kojim sada obasipaju jednog filmskog reditelja jer ima drugačije razumevanje filozofije istorije. Nakon tog vrhunca sledi ili potpuno bezumlje ili povratak normalnosti kada će biti moguće nepristrasno oceniti kreativni pokušaj nezavisnog autora da razluči podele na branioce i taoce opkoljenog grada. Brojni dnevnici iz tadašnjeg Lenjingrada govore manje o agoniji granatiranja, a više o luksuznim večerama predstavnika partije, bogato odevenim prostitutkama i drugim otužnim rutinama života.

Iz istorije sovjetskog i ruskog iskustva znamo da postoje „umetnički“ skandali koji uzdižu autore u svetske okvire kako je recimo bilo sa autorom „Doktora Živaga“ kada se usudio da dovede u pitanje svetu sovjetsku istoriju građanskog rata i režimske užase koji su usledili. Ali ima i lokalnih skandala kratkog veka koji blesnu pa zgasnu ostavljajući više uvida o vremenu u kojem su nastali nego o autoru.

Film Alekseja Krasovkog sazdan je u paradoksalnom maniru: spolja deluje kao stara moskovska škola sovjetskih vremena, ali se završava postmodernim apsurdom.

Nije važno ko je tu špijun, ko dezerter, ko stvara biološko oružje, ko je glupan, a ko ubica: humoreska o ljudskim strastima ima nadistorijski smisao. Nešto od toga mi je delovalo vredno, nešto ne. No to što samozvani čuvari ustrojstva povodom filma „Praznik“ raspaljuju Valpurgijsku noć skandala, pretnji i kletvi samo je demonstracija životnih grozota o kojima ova tragikomedija i govori.

*Viktor Jerofejev je rođen 1947. u Moskvi. Autor je knjiga kao što su „Život sa idiotom“ (1991), „Strašni sud“ (1994), „Ruska lepotica“ (1996), „Pet reka života“ (1998), „Enciklopedija ruske duše“ (1999), „Dobri Staljin“ (2004) itd. Redovno piše kolumne za DW.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Jan 04, 2019 6:06 pm

Smile BRAZIL

Čistke protiv „komunista“

Predsednik Brazila Žair Bolsonaro otpušta oko 300 činovnika iz administracije za koje smatra da su naklonjeni bivšim levičarskim vlastima. Berze se raduju ovom desničaru koji prvih dana na funkciji koketira sa Trampom.


Žair Bolsonaro

Brazilski predsednik Žair Bolsonaro nije zvanično ni tri dana na funkciji, a već je lansirao talas otpuštanja Vladinih službenika koji ne dele njegovu ideologiju. Predsednik je odobrio otpuštanje oko 300 činovnika sa privremenim ugovorima.

Cilj je „čišćenje kuće“, rekao je novinarima šef predsednikovog kabineta Oniks Lorenconi. „To je jedini način da vladamo na osnovu svojih ideja i koncepata i da sprovedemo ono što je brazilsko društvo odlučilo većinom“, rekao je Lorenconi kojeg analitičari smatraju drugim čovekom nove izvršne vlasti.

Čistka pogađa službenike koje kabinet vidi kao simpatizere centrističkih ili levičarskih partija koje su vladale Brazilom od 1985. kada je svrgnuta diktatura.

Borba protiv „komunista“

Bolsonaro (63), bivši padobranac i veteran među poslanicima, ubedljivo je dobio predsedničku trku prošle godine, obećavajući oštru borbu protiv kriminala i korupcije. Zalagao se za sniženje poreza, liberalizaciju posedovanja oružja i izbacivanje „marksističkog đubreta“ iz škola i univerziteta.

U obraćanju naciji tokom inauguracije, Bolsonaro je ponovo napao „komuniste“ i obećao sunarodnicima da je njegovim stupanjem na dužnost zemlja „oslobođena od socijalizma i političke korektnosti“.

Sam dolazak Bolsonara na mesto predsednika već je izazvao oduševljenje među investitorima koji se nadaju liberalizaciji tržišta. Tako je indeks akcija na berzi u Sao Paulu porastao za 3,6 odsto, dok je brazilska valuta ekspresno ojačala za 2,4 odsto prema američkom dolaru.

Lorenconi je pojasnio da talas otpuštanja cilja „socijalističke i komunističke ideje koje su nas u poslednjih 30 godina dovele do haosa“. „Nema smisla da imamo vlast našeg profila, a da zadržimo ljude koji podržavaju drugačiji način razmišljanja, drugačiji politički sistem“, dodao je šef kabineta.

Otpuštanja neće pogoditi one činovnike koji ulaze u državnu administraciju polaganjem stručnog ispita te su Ustavom zaštićeni od samovolje izvršne vlasti.

Bliskost sa Trampom

U jednom od prvih istupa je predsednik Bolsonaro rekao da je otvoren za razgovore o uspostavljanju američke vojne baze u Brazilu. „Ko zna, možda ćemo o tom pitanju morati da govorimo u budućnosti u zavisnosti od toga šta se dešava u svetu“, rekao je on u jednom televizijskom intervjuu. Dodao je da je zabrinut zbog ruske podrške režimu u susednoj Venecueli.

U jednom komentaru ugledni Zidojče cajtung naziva Bolsonara „duhovnim bratom“ američkog predsednika Donalda Trampa. Obojica su, piše, najpre potcenjivani na groteskan način i važili za političke klovnove.

„Pri tome je mnogim analitičarima promaklo da je i Trampu i Bolsonaru uspelo da podstaknu raspoloženje koje ih je unelo u predsedničke kancelarije. Obojica su se predstavljali kao autsajderi koji žele da razbiju okoštale političke strukture, okončaju korupciju i zastoj i razgale privredni rast – važili su za ljude koji će konačno nešto uraditi“, piše Zidojče.

List tumači da će dvojica predsednika slediti slične spoljnopolitičke ciljeve. Obojica su nacionalisti koji žele da pobiju ruski i kineski uticaj u Venecueli i na Kubi i ne drže do zaštite klime. Bolsonaro je uz to prvi šef države koji je nakon Trampa odlučio da ambasadu svoje zemlje u Izraelu preseli iz Tel Aviva u Jerusalim, što važi za provokaciju prema Palestincima i arapskom svetu uopšte.

nr (afp, efe, sz, spon)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Jan 04, 2019 7:21 pm

Smile REPORTAŽA

Neželjene kćeri Indije

Broj muškaraca i žena u Indiji i dalje je u statističkoj neravnoteži: podaci vlade s početka prošle godine pokazuju da „nedostaje“ 63 miliona žena. Milioni devojčica su neželjene, abortirane ili ubijene nakon rođenja.


Grafit u Bangaloru - gde su devojčice?

U Sohijan Kalanu, malom selu u severoistočnoj Indiji, Paramđit sedi na plastičnoj stolici, gleda posramljeno u pod i čupka svoju jarko žutu maramu. Ima dvadeset godina i ovo joj je treća trudnoća. Već je rodila dve devojčice. Otkad zna da ponovo očekuje bebu, svakog dana odlazi u hram. „Sa obe ruke molim da ovaj put bude sin. Kažem bogovima da bih im dala sve što traže, kada bi mi poklonili samo jednog sina.“

Mlada majka je pod pritiskom. Snaja joj svakodnevno nabija na nos da nije u stanju da rodi sina. Paramđitina majka joj savetuje da napravi test kako bi saznala pol deteta. „I šta onda? Šta da radim ako saznam da će opet biti devojčica?“, pita je kćer. „Onda abortiraj“, kaže joj majka.

„Da imam para, uradila bih to, i test i abortus. Svi me nagovaraju da prekinem trudnoću ako je žensko, jer već imam dve ćerke“, kaže Paramđit.

Zakon postoji, ali tradicija je jača

U Indiji je prenatalno određivanja pola deteta zakonom zabranjeno skoro 25 godina. Ali zakoni ne menjaju tradiciju. Dobiti devojčicu je teret za mnoge Indijce. Zato što to znači da roditelji mlade moraju da plate venčanje i daju miraz. I to je nezakonito, od 1961, ali u oko 90 odsto brakova još uvek se sliva mnogo novca od mladinih roditelja. Umesto miraza, danas se kaže – darovi za mladoženjine roditelje. A to sve je mnogo skuplje od abortusa ili prenatalnog testa.

Iako indijske vlasti stalno ističu da u klinikama više nema testova, lako ih je uraditi, kaže Paramđit. Sve što vam je potrebno je novac: „Eno, dva-tri ćoška odavde, tu je medicinska sestra. Ona uzima oko 100 evra i garantuje da može 100 odsto da predvidi da li je dečak ili devojčica.“


U Indiji je aktuelna protest žena koje traže jednakost i pravo da ulaze u sve hramove

I tako je i indijska vlada morala da prizna da svake godine u zemlji nedostaje dva miliona devojčica: ili su abortirane, ubijene nakon rođenja – ili umiru od zanemarivanja. Pored toga: u zemlji živi 20 miliona devojčica koje su jednostavno neželjene. Neke od njih nose ime Nakuši, što znači: neprijatno ili neželjeno.

Devet hiljada nerođenih devojčica svakog dana

Da bi promenila ovaj tradicionalni odnos prema devojčicama Sejho Sing je osnovala organizaciju s ciljem da se devojčice u Indiji osnaže. „U Južnoj Aziji postoji sklonost prema dečacima, koja je nastala u protekle tri decenije i povezana je sa pohlepom za mirazom. Sinovi se smatraju garantima materijalnog bogatstva, a iznenada dostupni ultrazvučni testovi doveli su do genocida. Procenjujemo da ovi testovi života koštaju do devet hiljada devojčica – svakog dana.“

Vlada je poslednjih godina takođe primetila da zabrane ne donose ništa. Sada postoje programi podrške za devojčice. Jedan od njih se zove: „Spasi kćer i obrazuj je“. Indijski predsednik je 2017. objavio aplikaciju koja se zove „Selfi sa ćerkom“. Očevi i majke bi trebalo da tamo pošalju fotografije sa svojim ćerkama.

Socijalni radnici prolaze kroz sela i prikazuju fotografije žena pilota, žena u nadzornim odborima koncerna, političarki. Zato što takvih žena ima i u Indiji. Šezdesetih godina, Indira Gandi je bila jedna od prvih premijerki na svetu – u to vreme nemačke žene su i dalje morale tražiti dopuštenje od svojih muževa da se zaposle.

Ali kćeri obično moraju da napuste roditeljsku kuću čim se udaju. Oni više ne pripadaju svojoj porodici, već suprugu i njegovoj familiji. Na pitanje koliko dece ima porodica, često se pominju samo sinovi.

Zato je Paramđit teško da se usprotivi porodici i ponosno rodi treću kćer. Od ranog detinjstva je osećala da devojčice manje vrede: „Mog brata su kod kuće totalno razmazili. Sestre i ja smo mogle da pohađamo javnu školu samo do petog razreda, a on je u privatnoj školi i može da studira, ako hoće.“

Ako Paramđit rodi treću kćer, porodica njenog muža bi mogla da je izbaci iz kuće. To znači da bila sama, bez novca. Sa tri ćerke koje, kao i milione drugih ćerki u zemlji – niko ne želi.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sub Jan 05, 2019 6:26 pm

Smile NEMAČKA

Masovni „hakerski napad“ na političare

Nepoznati počinioci su navodno došli do poverljivih podataka i prepiske stotina vodećih nemačkih političara i postavili ih na internet. Za sada je ipak više stvari nejasno. Evo pregleda poznatih i nepoznatih detalja.



ŠTA SE DO SADA ZNA?

O kakvim podacima se radi? Mediji prenose da su „hakeri“ došli do kontaktnih podataka, brojeva mobilnih telefona i adresa političara, ali i do internih stranačkih dokumenata. U bazi koja se pojavila na internetu su i fotografije ličnih karata, pisma, računi, punomoćja ili informacije o kreditnim karticama članova njihovih porodica. Neki od podataka su stari i po nekoliko godina.

Kako su curili podaci? Kako je prvi izvestio javni radio RBB, podaci su sa jednog Tviter naloga koji ima oko 17.000 pratilaca puštani još od 1. decembra tako što su svakodnevno objavljivani linkovi do novih podataka. Stvar je pak privukla pažnju tek u četvrtak (3. januar) uveče. Redakciji Špigel onlajna je, prema njihovom pisanju, „poznat“ Tviter nalog sa kojeg je objavljen deo podataka. Navodno je vlasnik tog naloga stacioniran u Hamburgu, a nalog je u međuvremenu izbrisan.

„Ovo je naravno stvar za nadležne službe. U kontaktu smo sa njima, informisali smo ih“, rekao je jedan portparol Socijaldemokrata za agenciju dpa. Kako je kasnije saopšteno iz Vlade, podaci nisu curili preko vladine mreže.

Ko je pogođen? Mediji naglašavaju da su pogođeni svi kancelarka, svi ministri i predsednik, mnogi poslanici Bundestaga kao i pokrajinski političari iz raznih stranaka, ali ne i iz desničarske Alternative za Nemačku. Objavljeni su i podaci nekih poznatih ličnosti i novinara. Zidojče cajtung na svom portalu prenosi da se mahom radi o „privatnim podacima, dakle ne o politički brizantnim informacijama“.

ŠTA JE NEJASNO?

Zašto „hakeri“? Još je nejasno zašto se sa izvesnošću piše o „hakerskim napadima“ dok je situacija još uvek nepregledna. Otkud takva sigurnost da su u pitanju „hakeri“ ili da se radi o „napadu“? Zapravo, još je nejasno da li su objavljivane datoteke sa autentičnim dokumentima.

Ko se krije iza svega? Osim pomenutog Tviter naloga, mediji odreda apostrofiraju da samo političari desničarske Alternative za Nemačku nisu pogođeni curenjem – pravih ili izmišljenih – podataka. Za sada međutim nema nikakvih indicija da „napad“ dolazi iz tog pravca. Takođe, kako je preneo tabloid Bild, Savezna služba za zaštitu ustavnog poretka pretpostavlja da se iza „napada“ kriju Rusija ili Kina. Nejasno je odakle im tako brzo takve indicije.

Šta je cilj? Iako je ministarka pravosuđa Katarina Barli rekla da se radi o „napadu na demokratiju“, zapravo bez svih gore pobrojanih detalja jednako se može tvrditi da je sve pošalica ili invazija vanzemaljaca.

Kako je ostalo neprimećeno?Premda mediji prenose da su ti osetljivi podaci objavljivani sa Tvitera punih mesec dana, navodno su tek u četvrtak uveče „primećeni“, a vesti su toga pune tek od petka ujutru. Kolika je verovatnoća da neko sa 17.000 pratilaca na Tviteru mesec dana objavljuje takve stvari, a da to ne bude primećeno? To je za sada potpuno nejasno.

nr (dpa, rbb, spon, sz)
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19647
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 9 od 12 Prethodni  1, 2, 3 ... 8, 9, 10, 11, 12  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu