Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 7 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 7 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» DW - svetska scena i region Balkana
Juče u 8:37 pm od Brave Heart

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 8:25 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 7:34 pm od Brave Heart

» Sav taj blues
Juče u 12:05 am od Davidova

» Milovan Brkić...
Uto Dec 11, 2018 11:58 pm od Davidova

» Starački dom
Uto Dec 11, 2018 11:39 pm od Davidova

» EKV bend za citavu vecnost
Uto Dec 11, 2018 11:18 pm od Davidova

» Lične fotografije
Uto Dec 11, 2018 11:07 pm od Davidova

» Usamljenost
Uto Dec 11, 2018 10:56 pm od Davidova

» Šta vas privlači kod žene?
Uto Dec 11, 2018 10:52 pm od Davidova

» Misli velikih
Uto Dec 11, 2018 10:37 pm od Davidova

» Q
Uto Dec 11, 2018 10:26 pm od Davidova

» Vesti iz sveta astronomije...
Uto Dec 11, 2018 6:52 pm od Brave Heart

https://2img.net/h/s1.postimg.cc/2jaw3c4r7j/logo-cir.png
https://2img.net/h/s28.postimg.cc/sbinr7rvx/bloggif_58f133ee2ca1e.png
https://2img.net/h/s10.postimg.cc/s8x6lw7bt/GF-_Logo12.png
https://2img.net/h/s17.postimg.cc/p630tcadr/vremenska_prognoza.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


DW - svetska scena i region Balkana

Strana 1 od 6 1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Ići dole

DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Okt 29, 2018 6:19 pm

Smile  Merkel definitivno odlazi

Angela Merkel je odustala od kandidature za šeficu stranke i najavila da se posle ovog mandata povlači iz politike. Novi šef ili šefica CDU je verovatno kandidat za sledećeg kancelara, a mogući su prevremeni izbori.



Angela Merkel je potvrdila da odustaje od kandidature za šeficu Hrišćansko-demokratske unije (CDU) stranke pred kongres u decembru. Tako Merkel posle više od 18 godina na čelu stranke čini prvi korak ka političkoj penziji. Ona je do sada uvek istrajavala u stavu da kao kancelarka treba da obnaša i funkciju šefice stranke.

Ona je na konferenciji za medije dodala da namerava da ostane kancelarka do kraja mandata 2021. godine. Potom Merkel ne planira da se kandiduje više ni za kakvu funkciju niti da preuzme neko mesto u evropskoj administraciji.

Odricanje od partijske funkcije ona je obrazložila očitom potrebom da se nešto promeni u njenoj stranci tokom mandata Vlade koja, kako je rekla, gaji način rada zbog kojeg se ne primećuju ni dobre stvari koje radi. Merkel je buduće izbore u stranci opisala kao mogućnost da njena partija počne pripremu za eru posle nje te rekla da neće davati preporuke ko treba da je nasledi.

Geneza nezadovoljstva

Gunđanje protiv Merkel u samoj stranci prvi put se javilo tokom grčke dužničke krize kada je autoritet tadašnjeg ministra finansija Volfganga Šojblea ipak bio dovoljan da demohrišćani većinom podrže programe pomoći Grčkoj uz nametanje mera štednje. Ali tek je izbeglička kriza na površinu izbacila otvoreno nezadovoljstvo.

Merkel je okarakterisana kao krivac za jačanje desničarske Alternative za Nemačku (AfD), kao neko ko je CDU odvukao previše ulevo, ostavljajući mnoge konzervativne birače bez političkog gnezda.

Njeno odustajanje od nove kandidature za predsednicu CDU je direktna posledica pokrajinskih izbora u Hesenu gde je CDU u nedelju izgubio desetak odsto podrške i došao do 27 odsto glasova. Premda je Merkel rekla da je odluku donela još letos te da je sada, nakon izbora u Hesenu, samo ranije saopštava.

U toj pokrajini je tek je znatan rast Zelenih omogućio da crno-zelena koalicija knap zadrži većinu od jednog poslanika. Fijasko su u toj pokrajini doživele i Socijaldemokrate sa 19,8 odsto (isto koliko i Zeleni) dok je AfD sa 13,1 odsto ušla i u poslednji pokrajinski parlament u kojem još nije bila zastupljena.



Na nivou cele Nemačke stvari stoje još gore po nekada velike partije čija se koalicija još uvek naziva Velikom koalicijom. Tako bi CDU i njenu bavarsku sestru CSU biralo svega 24 do 26 odsto birača, a SPD je sa petnaestak odsto tek četvrta stranka po snazi. Zeleni su došli do punih dvadeset odsto i u velikom su naletu. AfD može da računa sa petnaestak, dok bi sigurno u Bundestagu ostali i Liberali i Levica sa po desetak odsto.

Borba za naslednika

Nije izvesno ko bi mogao da nasledi Angelu Merkel na čelu CDU, a to pitanje nije nimalo naivno – ko početkom decembra dobije poverenje stranačkih delegata da vodi demohrišćane, taj ili ta će verovatno biti kandidat za kancelara ili kancelarku bez obzira da li četvrta Vlada Angele Merkel izgura pun mandat ili se pak uskoro raspadne i izazove prevremene izbore.

Ranije su kandidature za šefovsko mesto najavila trojica kandidata bez ikakve zaleđine pa se smatra da niko od njih nema šanse: preduzetnik Andreas Ricenhof, profesor međunarodnog prava Matijas Herdegen i nesvršeni student prava Jan-Filip Knop.

https://twitter.com/dw_politics/status/1056901224673488897

Ozbiljne šanse se daju Arminu Lašetu, premijeru najveće pokrajina Severne Rajne-Vestfalije koji ne spada u oštre kritičare Merkel. Slede Anegret Kramp-Karenbauer, generalna sekretarka stranke i doskorašnja premijerka Sarske, ministar zdravlja Jens Špan, predstavnik mlađe garde i jedan od najglasnijih kritičara kancelarke, te bivši šef poslaničkog kluba Fridrih Merc.

Niko od pomenutih za sada nije javno istakao kandidaturu, verovatno čekajući kako će Merkel prelomiti. Merkel je ipak potvrdila da su Kramp-Karenbauer i Špan na predsedništvu stranke najavili kandidature, a mediji prenose da će se i Merc sigurno kandidovati. Sada će iznutra početi ogorčena borba za novi broj jedan i to će biti prava špaga jer su birači do sada u pravilu kažnjavali unutarstranačke razmirice.

To su na svom primeru iskusile Socijaldemokrate koje su brzo potrošile veliku nadu Martina Šulca, a deluje da su i sadašnjoj šefici stranke Andrei Nales dani na tom mestu odbrojani. U SPD se množe glasovi – najglasniji onaj šefa omladine stranke Kevina Kinerta – koji traže raskid Velike koalicije jer inače SPD-u preti pad u beznačajnost.

Angela Merkel je izabrana u Bundestag prvi put 1990, a već sledeće godine je pod Helmutom
Kolom postala ministarka za žene i omladinu. Ministarka za zaštitu životne sredine postala je 1994, a 1998. generalna sekretarka partije. Stranku je preuzela od Volfganga Šojblea nakon afere sa stranačkim donacijama 2000, a od 2005. je kancelarka.

Na pitanje novinara na današnjoj konferenciji da li zna šta će raditi kada završi politički život, ona je rekla: „Ne bojim se da će mi manjkati ideja.“


Poslednji izmenio Brave Heart dana Pon Okt 29, 2018 6:23 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Okt 29, 2018 6:21 pm

Smile Sopstveni put u populizam

Jačanje desnice širom Evrope nema mnogo dodirnih tačaka sa Srbijom: Vučićeva vlast retorički uzdiže evropske vrednosti, a praktično učestvuje u globalizaciji i štednji po receptu MMF. Sličan je jedino autoritarizam.



Rast desničarskih partija i pokreta u Evropi se na specifičan način reflektuje u Srbiji. Sa jedne strane se vlast Srpske napredne stranke (SNS) posmatra u kontekstu jačanja populističkih pokreta, ali se istovremeno upozorava i na bitne razlike. Početni impuls za rast desnice i populizma predstavljao je otpor ekonomskoj globalizaciji, a nakon toga su primat preuzele migrantska kriza i sukob unutar EU oko rešavanja tog problema.

Teško je u tim okvirima prepoznati naprednjačku svevlast Aleksandra Vučiča: ona je poslušni đak MMF-a i politike štednje, a migrantska kriza Srbiju ne pogađa direktno i nije značajna tema domaćih političkih obračuna.

Paralele sa populističkim vlastima u pojedinim evropskim zemljama zaustavljaju se na autoritarnom načinu vladavine, socijalnim poklonima za klijentelu i masnim sinekurama i tenderima za ortake. Ali ako je reč o strateškom kursu – moglo bi se reći da je Srbija retorički na braniku Evrope.

Simpatije bez analize

Aleksandar Vučić je više puta ponovio da nikakvi zidovi ili žilet-žice nisu rešenje i čak istakao da će, ako treba, Srbija braniti evropske vrednosti od EU same – i tako se svrstao u poklonike globalizma, pa makar Srbija bila ljuta periferija. To u svakom slučaju nije poruka koja se često čuje u Mađarskoj, Poljskoj, Češkoj i Italiji, ili od desničarskih partija kojima raste popularnost u Nemačkoj ili Švedskoj.

Simpatije koje se u srpskoj javnosti javljaju prema nadiranju nove desnice u Evropi izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar tumači delimično kao rezultat senzacionalističkog pristupa srpskih medija. „Mediji u Srbiji jednostrano izveštavaju o rastu desničarskih stranaka i pokreta i tu pre svega nedostaje analiza onoga što je negativno u njihovom delovanju. Uglavnom je sve povezano sa izveštavanjem o negativnim aspektima migrantske krize“, ističe Klačar za DW.

A odmah iza toga se nalazi snažno uverenje o nepravdama koje je Zapad naneo Srbiji. „Ta vrsta nepravde koju osećaju građani Srbije na neki način dobija satisfakciju. Jedan deo javnosti se raduje što su problemi zakucali i na vrata zapadnih zemalja“, kaže Klačar.

Srbija ima suprotan trend u odnosu na dešavanja u Evropi jer na vlasti imamo nacionaliste koji su postali proevropljani, napominje politički analitičar Milan Nikolić. On smatra da su rast desnice i populizma na Zapadu usko povezani sa neoliberalnom ideologijom koja je na neki način onemogućila efikasnu kritiku države blagostanja.

„Tu smo imali dosta tvrdu ekonomsku politiku vezanu za tržište. Posebno je u Nemačkoj popularna štednja, koja se nameće i manjim državama i koja je skoro uništila Grčku. Kao rezultat toga imamo pad popularnosti socijaldemokratskih i levih stranaka, kao i rast takozvanih suverenističkih partija i pokreta. Oni žele da nacionalna država vodi politiku a ne neka nadnacionalna tela poput Evropske unije ili Evropske komisije“, ocenjuje Nikolić za DW.



Nikolić smatra da su u svemu tome „migranti vidljiva činjenica koja dalje rađa određenu ideologiju. Tome bi trebalo dodati i nezrelost političkih elita u Evropi, koje i dalje razmišljaju o starim dobrim vremenima umesto da razmišljaju o napretku u nauci i tehnologiji. Zato se sada sanja o staroj i moćnoj Mađarskoj ili Poljskoj, umesto da u tim zemljama zaista nešto učine za svoju budućnost.“

Naprednjačka dominacija

Kako se evropski trendovi jačanja desnice reflektuju u Srbiji? Vrlo malo, kaže Bojan Klačar. „Srbija ima izuzetno dominantnu partiju SNS, koja praktično obuhvata čitav politički spektar i uzima pojedine delove desničarske i populističke ideologije, ali je isto tako i proevropska i liberalna. Tako da pojedine opozicione stranke forsiraju antievropsku retoriku, ali ne iz ideološkog ubeđenja nego da bi se na svaki mogući način razlikovali od Aleksandra Vučića“, objašnjava Klačar.

Na određeni način postoji refleksija kada je reč o drugačijem načinu političkog organizovanja, dodaje Klačar. „U Srbiji, kao i u Evropi, sve više je prisutan trend formiranja političkih pokreta umesto klasičnih političkih stranaka. Taj proces je uslovio i promene u načinu komunikacije, pa se sada sve više koriste internet i društvene mreže da bi se došlo do birača.“

Na opozicionoj sceni se Pokret Dveri ističe familijarnim odnosom prema evropskim desničarima. „Moramo razbiti taj centralni komitet u Briselu koji misli da može da određuje nama Evropljanima kako ćemo živeti u svojim nacionalnim državama. Na to ne pristajemo i to danas objedinjuje i Orbanov Fides i Slobodarsku partiju Austrije i Nacionalni front u Francuskoj i AfD“, rekao je lider tog pokreta Boško Obradović u jednom intervjuu za DW.

Pa opet, za razliku od pobrojanih ili Lege u Italiji, Dveri dele sudbinu svih opozicionih partija u Srbiji koje same nemaju snagu za dvocifrene rezultate, a kamoli za preuzimanje vlasti. „Zbog već pomenute snage SNS oni nisu uspeli da ojačaju svoje političke pozicije, kako su to već uspeli neki slični pokreti u Evropi, koji su sada već i deo vlasti, poput pokreta Pet zvezdica u Italiji“, komentariše Klačar.

On ukazuje na pojavu Donalda Trampa i Bregzita, koji i javnost u Srbiji jačaju u uverenju da su na Zapadu počele krupne političke promene. Paradoksalno, tako se podgrevaju stare mejnstrim nade u Srba: one o propasti „dekadentnog Zapada“ i jačanju Rusije i Kine. Doduše, desetine hiljada Srba iseljavaju se baš na taj „dekadentni Zapad“ i to po mogućstvu tamo gde desničari još nisu preuzeli primat.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Okt 29, 2018 6:22 pm

Smile Brazil tone u mrak

Pobeda Žaira Bolsonara na predsedničkim izborima znači da se Brazil nalazi pred povratkom u jedno od najmračnijih poglavlja u svojoj istoriji. Sada demokratiju valja braniti rukama i nogama.



Desilo se ono što je bilo nezamislivo. Desnoradikalni i ultrakonzervativni kandidat Žair Bolsonaro izabran je za predsednika Brazila. Posle pet godina političke i ekonomske krize, korupcionaških skandala i toksične političke klime, 57 miliona Brazilaca je dalo svoj glas bivšem padobrancu kako bi uvelo promenu - po svaku cenu.

Enormno odbacivanje radničke partije PT, koja je zemljom vladala od 2003. do 2016, uz neutemeljene strahove od komunističke pretnje, omogućili su Bolsonaru ubedljivu pobedu. Bila je to nepogrešiva formula koja je još 30-ih i 60-ih godina u Brazilu dovela na vlast dve diktature. Tome treba dodati i dezinformaciju koju je prouzrokovao ogroman talas lažnih vesti.

Milioni ljudi slave poraz kandidata PT Fernanda Hadada, i time i indirektan poraz bivšeg predsednika Lule da Silve, koji je od pre šest meseci u zatvoru pod optužbama za korupciju i pranje novca. njemu je bilo zabranjeno da se kandiduje za predsednika.

Sada je nemoguće predvideti šta će Bolsonaro kao predsednik učiniti. Jer, za vreme predizborne kampanje, odbijao je da učestvuje debatama i davao je intervjue samo novinarima koji su mu naklonjeni. Njegov politički program je grubo istesan, delom protivustavan i ponekad i sulud, a počiva na pogešnim pretpostavkama. Dosad je izabrani predsednik širio samo mržnju prema svojim protivnicima i najavljivao da će promeniti "sve te stvari".

Radikalni stavovi

Ono što se o Bolsonaru zna, jeste ono što je pokazao za poslednjih 30 godina kao poslanik u brazilskom parlamentu, a to su glorifikacija vojnog režima i sa njim povezanih mučenja, divljenje diktatorima, prezir prema manjinama i demokratskim vrednostima kao što su sloboda štampe, ljudska prava ili nezavisno pravosuđe.

Bolsonara podržavaju bivši glavni stratezi Donalda Trampa Stiv Benon i Dejvid Djuk, bivši vođa Kju kluks klana. Francuska desničarka Marin Lepen, međutim, smatra da su izjave Bolsonara "neprijatne".

Za vreme predizborne kampanje, Bolsonaro je napadao plemenske narode, Afrobrazilce, LGBT-zajednicu, feministkinje i novinare. Nekoliko dana pred drugi krug izbora, on je čak pretio da će pohapsiti svoje protivnike, da će ih proterati iz zemlje, ili čak ubiti. Obećao je i "dosad neviđenu čistku" i rekao da "čovek poštuje samo ono čega se plaši".

Nakon što su međunarodne organizacije i industrije reagovale ogorčenjem, on je tu i tamo malo ublažio ton. Rekao je da više ne namerava da istupi iz Pariskog ugovora o klimi, da će poštovati rezultate izbora i da neće kršiti zakon.

Ono što se sada nazire jeste autoritarna, militarizovana vlada, koju podržavaju ultrakonzervativne snage u brazilskom kongresu, koje su iz parlamentarnih izbora u brazilskom Kongresu izašle ojačane. To je u principu vlada koja osuđuje abortus, ali se slaže sa formiranjem eskadrona smrti i parapolicijskih snaga. I ta vlada će imati zadatak da izvuče zemlju iz krize. A kriza nije mala. Brazil ima alarmantan budžetski deficit, 13 miliona nezaposlenih i manjkav socijalni sistem.

Odbrana demokratije

Sada će svi umereni, od levog centra do desnog centra koji su svojim delima ili nečinjenjem pomogli Bolsonaru da dospe do najviše funkcije, imati obavezu da spreče napade na demokratsku pravnu državu. Beskompromisna odbrana demokratskih principa je sada zadatak pravosuđa, izvršne vlasti, štampe i svakog pojedinog građana.

Brazil ne sme da normalizuje tiraniju - ni u vladi ni na ulicama. Za iskaze i stavove koji dovode Ustav u pitanje - ne sme biti nikakve tolerancije. Od međunarodne zajednice, pre svega od značajnih ekonomskih i diplomatskih partnera kao što je EU, očekuje se da vrše primeren pritisak kako se Brazil ne bi rastao od demokratskih principa.

Bolsonaro je u jednom TV-intervjuu još pre drugog kruga izbora priznao da možda neće biti dobar predsednik, i sve ukazuje na to da se sada Brazil kreće u pravcu izgubljene decenije. S obzirom na aktuelne scenarije, Brazil može biti srećan ako 2022. još bude slobodnih izbora. Promena po svaku cenu može biti vrlo skupa.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Okt 29, 2018 6:30 pm

Smile Novi Hladni rat i istok Evrope

Atomski rat u Evropi – o tome se radi u sporu između Putina i Trampa oko ugovora INF. Između frontova je podeljena istočna Srednja Evropa – s kim će ko, i protiv koga, to nije sasvim jasno.



Predsednik SAD Donald Tramp hoće da poništi ugovor INF – dogovor sa Moskvom iz 1987. prema kojem iz Evrope moraju biti povučene sve rakete srednjeg dometa. Kao da su se vratile osamdesete. Valja podsetiti na odluku NATO od 12. decembra 1979. koja je omogućio da se od 1983. stacioniraju američke rakete „Peršing" kao i krstareće rakete kao odbrana od ruskih raketa SS-20. Izgledalo je da će Treći svetski rat biti nuklearan i da će do njega doći u Evropi. Utoliko je veće bilo olakšanje kada su obe strane 1987. potpisale ugovor INF.

U Nemačkoj i u zemljama istočne i srednje Evrope postoje vrlo različita sećanja na to vreme. U Nemačkoj je tada bio vrlo glasan „mirovni pokret" sa „marševima na Istok" i masovnim demonstracijama. Samo ne američke rakete srednjeg dometa! Na Istoku Evrope koji je bio pod ruskom okupacijom to je hvalila komunistička propaganda. No, u Poljskoj i Mađarskoj su mnogi tresli glavom u neverici. Tamo se od Zapada očekivalo da ih oslobodi ruskog jarma a ne da kukavički jadikuje.

Čemu ugovor koji poštuje samo jedna strana?

Sada to, izgleda, opet počinje. Iz Nemačke se čuju glasovi upozorenja: ne sme se ugroziti mir. „Katastrofalna odluka", preneto je iz Ministarstva spoljnih poslova. Pri tome je onaj ko provocira danas – Rusija, kao što je to bila i onda. Tada raketama SS20, danas raketama 9M729 „Novator", koje su navodno kratkog dometa, a prema američkim saznanjima imaju domet do 3400 kilometara, dok su, prema poljskim saznanjima, nedavno stacionirane u ruskoj enklavi Kalinjingradu. To je povreda ugovora INF. I NATO to tako vidi. Čemu ugovor koji poštuje samo jedna strana?

Tvrd stav SAD u 80-im godinama je doveo do uspeha. Ugovor INF je bio samo posledica odluke NATO o stacioniraju „Peršinga". U istočnoj Srednjoj Evropi su i danas ubeđeni da je tvrdoća jedini jezik koji Rusija razume (ali nažalost jedini jezik kojim bogata i mekana Nemačka ne govori).

Poljska ima „razumevanje" za Trampovu odluku o INF. Varšava se naoružava protiv Rusije i za to je 2017. dala više od 10 milijardi dolara, želi da jedna divizija SAD bude permanentno u Poljskoj, i ima jednu od najjačih armija u EU. Poljska i Mađarska su – žale se u Moskvi – dozvolile stacioniranje mobilnih američkih lansirnih uređaja MK41 koji bi mogli biti korišćeni i za ispaljivanje krstarećih raketa – dakle raketa srednjeg dometa, koje su zabranjene ugovorom INF. A to je, opet, reakcija na stacioniranje ruskih raketnih sistema „Iskandar" u Kalinjingradu. Smatra se da ti sistemi mogu biti korišćeni i za ispaljivanje novih raketa „Novator".

Pravo jačeg u politici

Usred ovog novog Hladnog rata, istočna Srednja Evropa je podeljena. Dok Poljska i Rumunija, kao i najugroženije baltičke republike polažu na politiku čvrstine i vojne snage, na to se u Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj gleda pragmatičnije. Tamo ne osećaju da ih Rusija toliko ugrožava kao severni Istočnoevropljani. I hoće da posluju sa Putinom.

Ali, svi vide da dolaze nova vremena. Pravo jačeg je ponovo uvedeno u politiku, a u takvim vremenima se traži jaka vojska. U Istočnoj Evropi se naoružavaju. Prema istraživanjima mirovnog instituta SIPRI, izdaci za vojsku u istočnoj Srednjoj Evropi su se 2017. povećali za 12 odsto a u Zapadnoj Evropi (gde se računa i Nemačka) – za samo 1,7 odsto. Čak i Mađarska, čija je armija smešno slaba, sada hoće da u okviru programa „Zrinyi 2026" ima „snažnu vojsku".


Boris Kalnoki

Prilikom posete turskog predsednik Redžepa Tajipa Erdogana obe strane su dogovorile intenzivnu kooperaciju u industriji oružja. Tu se ne radi samo o Rusiji. U ekstremnom slučaju, mogući su i sukobi između Ukrajine i Mađarske u Karpatskoj Ukrajini gde se poslednjih meseci razvila kriza oko mađarske manjine. U Istočnoj Evropi se svi spremaju na opasnost od vojne konfrontacije – ali koga protiv koga, to nije uvek jasno.

Boris Kalnoki (1961) dopisnik je lista Velt i drugih medija na nemačkom jeziku iz Mađarske. Autor je knjige „Zemlja predaka" u kojoj se nalazi na tragu sopstvenih predaka – među njima je i austrougarski ministar spoljnih poslova Gustav Kalnoki.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Okt 29, 2018 6:42 pm

Smile Kraj evropskog puta Srbije?

Poslanik Bundestaga Peter Bajer je izjavio da je Kosovo faktički nezavisno i da bi Srbija trebalo da ga prizna, jer inače neće ući u EU. Srpske političare je ovakva poruka očito zatekla nespremne.



Poslanik Bundestaga iz redova CDU Peter Bajer je tokom svoje posete Beogradu takođe rekao da je to poruka sa kojom je došao u Beograd, kao i da se Nemačka protivi idejama o korekciji granica ili razmeni teritorija. Srpski mediji su u prvim reagovanjima istakli da je ovakva poruka „hladan tuš za Beograd“, jer se sada po prvi put ovako eksplicitno saopštava stav Berlina o priznanju Kosova kao uslovu za ulazak u EU. Navodi se tako da je „poslanik Merkelove doneo poruku da bez priznanja Kosova nema ulaska u EU“.

Srpske vlasti bez komentara

Srpske političare je ovakva poruka očito zatekla nespremne, jer je upadljiv izostanak zvaničnih reakcija. Premijerka Ana Brnabić je ranije nakon susreta sa Bajerom istakla da je Kosovo jedina tačka razilaženja između Srbije i Nemačke, i navela da je u ostalim oblastima postignut značajan napredak. Oprezni su u tom smislu i sagovornici DW. Ističu da su do sada iz Evrope stizala uveravanja da niko od Srbije ne zahteva priznanje Kosova, i da ova poruka Bajera po prvi put javno ističe neophodnost priznanja Kosova kao uslov za ulazak u EU. To je na neki način u koliziji i sa stavom SAD i nekih drugih članica EU, koje nisu unapred odbacile ideju razgraničenja ili razmene teritorija.

Saradnik Centra za međunarodne i bezbednosne poslove- ISAC fond Igor Novaković kaže da bi trebalo sačekati i „videti da li je poruka koju je doneo Bajer lični stav jednog poslanika vladajuće partije, ili je to zaista i zvaničan stav Berlina. Mi smo da sada imali samo nezvanične informacije da bi taj uslov mogao biti stav nekih država EU. Međutim, ništa tako do sada nismo videli kao zvaničan stav, niti je iz evropskih institucija stizala informacija da tako nešto može biti uslov. Mislim da u narednom periodu Srbija neće takvu informaciju ni dobijati direktno od strane evropskih institucija u Briselu“.

Izazov za nastavak dijaloga

Sada po prvi put imamo situaciju da je neko ovako direktno normalizaciju odnosa Beograda i Prištine povezao sa punim međusobnim priznanjem, ocenjuje za DW Dragan Đukanović, potpredsednik Centra za spoljnu politiku. „Očito je otkako su i SAD sve više uključene u ovaj proces, da se nekako naziralo da će se od Srbije tražiti ono što je u Beogradu izneo nemački poslanik. U svakom slučaju će takav stav staviti pred izazov i sam nastavak dijaloga Beograda i Prištine, imajući u vidu da zvanični Beograd stalno ponavlja da je crvena linija puno priznanje nezavisnosti Kosova“, kaže Đukanović.

Evropa nije jednoglasna

Srbija je do sada imala veoma malo manevarskog prostora što se tiče kosovskog problema, a ovakav eksplicitan stav člana Bundetaga taj prostor sada praktično ukida. Igor Novaković smatra da će Beograd upravo zbog toga „najverovatnije sve više insistirati na ideji razgraničenja ili korekcije granica, umesto rešenja koje bi podrazumevalo potpunu normalizaciju odnosa bez priznanja nezavisnosti Kosova“. Iako je Peter Bajer naglasio da je ideja razgraničenja neprihvatljiva za Berlin, Igor Novaković skreće pažnju da ta ideja nije jednoglasno odbačena u Evropi.

„Ima država članica EU koje podržavaju tu ideju. Tako da ćemo svakako morati da sačekamo da li će se unutar EU formirati neki zajednički stav oko tog pitanja. Kako sada stvari stoje očito je da imamo različite poruke koje dolaze iz različitih centara moći“, primećuje Novaković.

Amerika ipak presuđuje?


Dragan Đukanović je uveren da će rešavanje pitanja Kosova sve više zavisiti od Amerike, i njenog direktnijeg uključenja u čitav proces. Koliko Amerika može uticati na stav Nemačke ukoliko američka administracija ima neke druge ideje za rešavanje kosovskog problema?

SAD imaju objektivno prilično jaku poziciju u ovom procesu, kaže Đukanović, iako formalno ne moderiraju dijalog Beograda i Prištine. „Mnogo toga će zavisiti od njihove najavljene diplomatske ofanzive i dinamike sa kojom će se uključiti u ovaj proces. To će mislim biti mnogo važnije od stava Brisela ili Berlina. Stav Nemačke će svakako biti važan, ali mislim da će nakon dogovora Makedonije i Grčke Amerika insistirati da se pitanje Kosova što pre reši“, navodi Đukanović.

Igor Novaković primećuje da zaista postoji promena klime u Americi, koja podržava sve ono o čemu se dogovore Beograd i Priština. „Ali, tu je osnovni problem da li će oni koji trenutno pregovaraju u ime Beograda i Prištine uspeti da sprovedu to što se dogovore, i da li mogu da utiču na svoja društva da takav sporazum i prihvate“, skreće pažnju Novaković.

Kraj evropskog puta Srbije?

Srpske vlasti će u narednom periodu imati veliki problem da javnosti objasne šta će se sada desiti sa procesom evropskih integracija nakon poruke koju je u Beograd doneo poslanik Peter Bajer. Zvanični Beograd uporno ponavlja kako nikada neće priznati nezavisnost Kosova, i to praktično znači da je obesmišljen čitav proces pregovora o članstvu u EU. Da li se ovaj trenutak može posmatrati i kao kraj evropskog puta Srbije?

Nisam siguran da bi to zaustavilo čitav proces u ovom momentu, ocenjuje Igor Novaković. „Izvesno je da će se u Evropi u budućnosti dešavati političke promene, tako da tokom procesa pristupanja dođe i do neke modifikacije stavova. Takođe, sumnjam da će Srbija zbog jedne izjave odustati od svog evropskog puta, niti mislim da bi to bilo produktivno za sve strane u tom procesu“, naglašava Novaković.

Optimista je i Dragan Đukanović, koji se nada nekom kompromisnom rešenju. „Očekujem da će se ipak pronaći neka formulacija koja će zadovoljiti sve strane u kosovskom dijalogu. Tako da očekujem neko kreativno rešenje koje bi dovelo do pune normalizacije odnosa Beograda i Prištine, što bi omogućilo nastavak i evropskog puta Srbije“, kaže Đukanović. Srbija u svakom slučaju mora da reaguje smireno, zaključuje Igor Novaković, i da nastavi dijalog sa svim akterima, što podrazumeva nastavak komunikacije sa institucijama EU, Berlinom i ostalim državama članicama Evropske unije.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Okt 30, 2018 5:54 pm

Smile Mediji-kriminal-politika: nikad nije bilo teže

https://t.co/8XoLz4ldDN
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Okt 30, 2018 5:55 pm

Smile Višegradski arhiv zaborava

https://t.co/I5O8SGwLeb
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Uto Okt 30, 2018 6:01 pm

Smile CDU na raskršću

https://t.co/T5VIWAKdFT
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Okt 31, 2018 5:37 pm

Smile Šansa za Demokrate

Kongresni izbori koji se održavaju 6. novembra najbolja su šansa za američke Demokrate da utiču na ponašanje Trampove administracije – pre sledećih predsedničkih izbora koji se održavaju za dve godine.



Spoljna politika imala je veoma značajnu ulogu u predizbornoj predsedničkoj kampanji u SAD, a tako bi moglo da bude i sa kongresnim izborima koji se održavaju u novembru, mada na indirektan način.

„Izbori koji se održavaju na sredini predsedničkog mandata su obično odraz predsednikove popularnosti“, kaže Trevor Trel sa Univerziteta Džoržd Mejson. „Trampova spoljna politika nije dobro primljena u američkoj javnosti – i to je imalo loš efekat na njegovu popularnost“.

„Javni diskurs bi se izmenio“

I dok spoljna politika neće biti ključna tema na kongresnim izborima, rezultat tih izbora mogao bi da se na razne načine odrazi na spoljnu politiku Donalda Trampa. Ako Demokrate uspeju da oduzmu Republikancima kontrolu u Senatu, što nije baš verovatno ali nije ni nemoguće, to bi im dalo mogućnost uticaja na spoljnu politiku. Na primer, na Trampov način raskidanja i sklapanja trgovinskih ugovora, koji su najvažnija stavka Trampove političke agende. I zato bi poraz u Senatu za Trampa i Republikance bio pravi košmar.



Kongresni izbori će odrediti ko će biti naslednik pokojnog Džona Mekejna

„Kada je reč o javnom diskursu, on bi se bitno izmenio ako bi Demokrate preuzele kontrolu nad Senatom, jer bi oni svakako pokrenuli istražne postupke koji bi se bavili spornim potezima Trampove administracije, uključujući i promene u zakonskim odredbama o imigraciji“, kaže Frensis Li, stručnjak sa Univerziteta u Merilendu.

Bitni funkcioneri će se promeniti

Ne samo što bi Trampova imigrantska politika bila podvrgnuta detaljnom ispitivanju, već bi bila pokrenuta i nova istraga u vezi s optužbama da je Rusija imala važnu ulogu u Trampovoj predsedničkoj kampanji.

Ništa od toga ne bi promenilo pravac kojim se kreće Trampova spoljna politika, ali stvari bi postale složenije i Trampu bi bilo potrebno više vremena da sprovodi svoje odluke. U nekim slučajevima on bi sigurno morao da razmisli i o tome da li uopšte vredi ulagati napore i da li je politička cena koju bi morao da plati kako bi ostvario određeni spoljnopolitički cilj možda ipak previsoka.

Ovaj put se u Kongresu menjaju i nosioci različitih funkcija povezanih sa spoljnom politikom. Šef Komiteta za spoljne odnose u Predstavničkom domu, Republikanac Ed Rojs, napušta funkciju, baš kao i njegov pandan u Senatu, Republikanac Bob Korker. Pol Rajan, predsedavajući Kongresa, koji ima i ključnu ulogu u kongresnoj spoljnoj politici, takođe je najavio da ne želi više da bude na toj funkciji.

Važno i zbog popisa

No, u slučaju da Demokrate preuzmu jedan ili oba doma Kongresa, svakako bi mnogo više porastao njihov uticaj na unutrašnju politiku. Američki Ustav omogućava Kongresu mnogo veće mešanje u unutrašnju nego u spoljnu politiku. bio bi to pre svega kraj svih nadanja Republikanaca da će potpuno eliminisati reformu zdravstvenog sistema Baraka Obame.



Trka za guvernere i upravu saveznih država, recimo u Džordžiji, imaće dugotrajan uticaj i na politiku Vašingtona

Osim toga, uspeh Demokrata naterao bi Trampa da se s njim ophodi na mnogo umereniji način. Jer, njihova saglasnost bi mu bila potrebna pri odlučivanju o stvarima koje izgledaju banalno, ali su zapravo veoma bitne, na primer, o podizanju gornje granice državnog duga. Doduše, takva očekivanja su možda nerealna kada se radi o Donaldu Trampu, jer ne bi bilo nikakvo čudo kada bi on, na primer, čak pooštrio ton, u nameri da tako ostavi utisak na javnost i okrene je protiv Demokrata.

Nemali značaj kongresni izbori imaće i za popis stanovništva SAD koji će biti izvršen 2020 – jer na osnovu popisa (svakih 10 godina) određuju se izborni okruzi. U nekim saveznim državama, vlast može da „konfiguriše“ izborne okruge tako da to odgovara upravo njenoj stranci.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Okt 31, 2018 5:41 pm

Smile Povratak kritičara Angele Merkel?

Zbog sukoba sa Angelom Merkel napustio je aktivnu politiku. Sada, nakon što je ona najavila povlačenje, kandiduje se za njenog naslednika na mestu predsednika CDU. Fridrih Merc – politički antipod Angeli Merkel.



Iznenađenje za iznenađenjem. Prvo je Angela Merkel, pod utiskom gubitka glasova njene Hrišćansko-demokratske unije (CDU) na izborima u saveznoj pokrajini Hesenu izjavila da se neće više kandidovati za predsednicu stranke, a onda se za tu poziciju zvanično kandidovao jedan od njenih najžešćih kritičara – bivši šef poslaničke grupe CDU u Bundestagu Fridrih Merc.

O tome će naslediti Angelu Merkel odlučivaće se na kongresu stranke koji se održava u decembru u Hamburgu. Ukoliko to bude pošlo za rukom Mercu – što je malo verovatno – to bi za njega bila svojevrsna zadovoljština i kasna osveta Merkelovoj. Jer upravo je on bio jedan od gubitnika njenog uspona. Nakon niza unutarstranačkih sporova, aktuelna nemačka kancelarka uspela je da ga potisne na svom putu ka vrhu stranke. Nakon izgubljenih izbora 2002. godine, Merkelova je preotela funkciju šefa poslaničke grupe CDU od Merca koji je na toj poziciji bio dve prethodne godine.

Antipod Angeli Merkel

Taj razdor u narednim godinama se produbio. Merc je 2005. bio protivnik formiranja tzv „velike koalicije“ CDU i Socijaldemokrata (SPD), ali je to odbačeno kao „prigovaranje isfrustrirane osobe“. Četiri godine kasnije, 2009, Merc se, razočaran, oprostio od visoke politike. Obrazlažući svoju odluku rekao je da ju je doneo zbog „aktuelne politike velike koalicije u Berlinu“.

Fridrih Merc, rođen 1955. u Brilonu, u Zauerlandu, pravnik po obrazovanju, bio je prethodno važan faktor među Demohrišćanima. Od 2000. do 2002. bio je na poziciji šefa, od 1998. do 2000. kao i od 2002. do 2004. Na poziciji zamenika šefa poslaničke grupe CDU/CSU u Bundestagu. Smatralo se da je on jedna od najvećih nada i talenata Demohrišćana, i da je po mnogo čemu svojevrsni politički antipod Merkelovoj: ekonomski otvoreniji, konzervativniji, ali i provokativniji i zabavniji.

„Osnovna kultura“

Njegovi govori u Bundestagu bili su oštri, a poente britke – za razliku od govora Angele Merkel koji su ocenjivani kao analitički, ali i uspavljujući. Merc je uvek pokušavao da politički komplikovane procese predstavi jednostavnim porukama. Pri tome mu nije sve baš uvek polazilo za rukom.


Fridrih Merc i Angela Merkel 200. u Berlinu

Veliku ljutnju je, recimo, izazvao njegov pledoaje u jesen 2000. godine, kada se založio za „nemačku osnovnu kulturu“. Tražio je, naime, uspostavljanje takvih pravila za useljavanje i integraciju koja bi suštinski bila opoziv multikulturnog društva. „Onaj ko dugoročno želi da živi u Nemačkoj, taj mora da se prilagodi rastućoj liberalnoj nemačkoj osnovnoj kulturi“, rekao je tada Merc. Neku jedinstvenu definiciju pojma „osnovna kultura“ nije međutim formulisao.

I Liberali (FDP) i Levica su ga zbog toga politički razapeli, a Zeleni su ga optužili da „vodi rasističku kampanju“. Zahvalni su mu bili samo konzervativci – i to sve do danas. Merkelova je doduše lično i politički tada stala iza njega, ali njegove poglede nije delila. A i „tema izbeglice“ u današnjem smislu reči, tada je bila još daleka.

I još jedan detalj: 2004. Merc je bio dočekan sa podsmehom kada se založio za to da bi osnovne smernice poreske reforme trebalo da budu objašnjive „na poklopcu za pivo“.

Šansa za uspon?

Nakon što je napustio Bundestag, Merc se bavio različitim poslovima: 2010. uspeo je da zaključi privatizaciju posrnule banke „WestLB“, bio je član više upravnih odbora preduzećima, recimo aerodroma Keln/Bon, a od 2009. je i predsednik neprofitne mreže „Atlantski most“ (Atlantik-Brücke), koja se zalaže za nemačko-američku saradnju. Osim toga, član je Trilateralne komisije iz Evrope, a od marta 2016. je šef Nadzornog odbora nemačkog ogranka najvećeg svetskog upravnika imovinom „Blekorok“ (Blackrock). Takođe, u novembru 2017. imenovan je za poverenika Severne Rajne Vestfalije za Bregzit.

Sve u svemu, čovek koji je iz borbe za moć sa Merkelovom izašao kao poraženi, sada pokušava da se vrati na političku scenu. Očigledno je da podršku traži među konzervativnim snagama unutar CDU. Odlazak Angele Merkel, za Fridriha Merca mogao bi da bude ponovni uspon.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sre Okt 31, 2018 5:45 pm

Smile Promena nemačke politike prema Kosovu?

Srbija je pronašla novu priču: odlazak Angele Merkel u političku penziju. Započete su čitave diskusije o tome da li će ona izgurati čitav mandat i da li bi neka nova vlada u Berlinu možda promenila stav o Kosovu.



Nakon šoka koji je u Beogradu izazvao poslanik CDU Peter Bajer svojim izjavama kako nema ulaska u Evropsku uniju bez priznanja Kosova, Srbija je pronašla novu nemačko-srpsku priču: odlazak kancelarke Angele Merkel u političku penziju. I dok je poslanik Bajer istinski zabrinuo srpske vlasti, politička sudbina Angele Merkel je izgleda rastužila samo predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Veći deo srpske javnosti, naime, smatra da je Angela Merkel glavni autor političkih ultimatuma Srbiji, i da je zbog toga Nemačka bila možda i najveća srpska prepreka na putu evropskih integracija. Na sličan način kao i u slučaju Donalda Trampa, dolazak ili odlazak sa vlasti nekog političara u nekoj uticajnoj zapadnoj zemlji, tako se vidi kao šansa za novi početak – u slučaju Angele Merkel to bi značilo omekšavanje nemačkog stava prema Kosovu. A to bi u krajnoj instanci verovatno trebalo da dovede do relaksiranja kriterijuma za ulazak u EU.

Nova vlada – nova priča?

U takvoj atmosferi, koja je mešavina amaterske diplomatije i spiska lepih želja, započete su čitave diskusije oko toga da li će Merkelova izgurati čitav mandat i da li bi neka nova vlada u Berlinu možda promenila stav o Kosovu. Bojan Al Pinto Brkić, iz Foruma za međunarodne odnose, ne isključuje mogućnost da neka nova nemačka vlada donese promene, uključujući tu i stav prema Kosovu:

„Takođe, poslednje posete nemačkih poslanika i poruke koje stižu iz Berlina, sugerišu da Nemačka na neki način gubi strpljenje za dijalog Beograda i Prištine. To čini mi se pokazuje da bi Nemačka želela da se što pre dođe do nekog rešenja koje bi donelo dugoročnu stabilnost Balkana“, dodaje Brkić.

„Mislim da, sve dok je Angela Merkel na mestu kancelara, sigurno neće biti nikakve promene nemačke politike prema Kosovu“, ocenjuje za DW novinar Đorđe Vlajić. „Da bi se tako nešto dogodilo, za to bi trebalo da se promeni vlada u Nemačkoj, koja bi izbore dobila na nekoj drugačijoj politici. Ali, ako hoćemo da budemo realni, pitanja Kosova i Srbije, kao i evrointegracija Balkana, jesu negde nisko na listi evropskih i nemačkih prioriteta. A ne mogu da zamislim da će neko toliko da promeni stav u Nemačkoj, i da dobije izbore na tome da bi trebalo odmah primiti sve te neuređene balkanske države, i da priznanje Kosova nije neophodno“, smatra Vlajić.

Kurtoazni dramolet

Izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića imale su jednu posebnu – i reklo bi se ličnu notu – kada je reč o Angeli Merkel. Predsednik Vučić je tako naglasio kako je „reč o izuzetno moralnoj osobi, i da nije radostan što ona posle 2021. godine neće nastaviti da se bavi politikom“.



Sa jedne strane nije loše u politici imati neki lični odnos, ali ne znam koliko je to bilo relevantno za situaciju na Balkanu i odnos prema Srbiji, komentariše Bojan Al Pinto Brkić. „Moguće da je kancelarka Merkel u poslednjim godinama svog mandata imala više sluha za probleme Balkana, pre svega zbog migrantske krize i migrantskih ruta kojima je Srbija posebno bila izložena. A politika prijateljskog prihvatanja migranata je možda i centralna tema ovog mandata Angele Merkel“.

Đorđe Vlajić je sasvim siguran kako je čitav taj nastup posvećen Angeli Merkel delom diplomatska kurtoazija, a delimično „klasičan dramolet“ predsednika Srbije. „Zaista bih voleo da saznamo kakav je realan odnos Angele Merkel i Aleksandra Vučića. On ima pravo na taj emotivni momenat, ali to ništa bitno neće promeniti u odnosu Nemačke prema Srbiji, niti prema Aleksandru Vučiću“.

- pročitajte još: Nemački poslanici za DW o „razgraničenju“

Vlajić veruje da Aleksandar Vučić ima daleko više razloga da se predstavlja kao dobar prijatelj Angele Merkel nego obrnuto. „Ne verujem da nemačka kancelarka ima neku posebnu potrebu da se hvali ili da ističe svoje lično prijateljstvo sa Aleksandrom Vučićem“, primećuje Vlajić.

Za tango je potrebno dvoje

Takvi izlivi diplomatske nežnosti samo su dali dodatni materijal srpskoj opoziciji za kritiku Vučićeve spoljne politike. Kako je Peter Bajer tokom posete Beogradu naglasio da se „Berlin snažno protivi idejama o razgraničenju ili promeni granica“, to je u Srbiji kod Vučićevih protivnika izazvalo neskriveno likovanje. Opozicija navodi da vlast zabija glavu u pesak, i ističe da Aleksandar Vučić za svoje ideje nije uspeo da pridobije ni svog velikog evropskog prijatelja Angelu Merkel.

„Problem je što mi ne znamo šta je uopšte politika razgraničenja, niti šta je uopšte bio predlog srpskih vlasti“, napominje Bojan Al Pinto Brkić. „Ta ljubav može biti uzvraćena samo ako se jasno stavi do znanja šta se predlaže i koje su koristi takvog rešenja, imajući na umu da su razmena teritorija i stanovništva koncepti koji pripadaju prošlosti“, naglašava Brkić.

Pogrešna računica

Stavljanje političke sudbine Angele Merkel u kontekst rešavanja kosovskog problema previđa jednu bitnu činjenicu: ako Merkelova ostane nemački kancelar do kraja mandata 2021 godine, to praktično čini bespredmentnom raspravu o nekom novom stavu Nemačke, jer se kosovskom problemu daje još svega nekoliko meseci za konačno rešavanje. Međutim, sagovornici DW nisu uvereni da će se taj problem tako brzo rešiti.

„Bez obzira na neke nesumnjive pritiske pojedinih zemalja, ne verujem da će to ići tako brzo“, kaže Đorđe Vlajić. „Ostaje, naravno, pitanje da li te zemlje imaju neke druge metode pritiska kojima bi se taj proces ubrzao, i da li će želeti da ih upotrebe. Ali, meni se čini da na toj brzini više insistiraju birokrate u Briselu, koji bi želeli da reše neki takav problem pre kraja svog mandata“.

U prilog tome govori i izjava Eduarda Kukana u Beogradu, kada je predsedavajući delegacije Evropskog parlamenta rekao „da su sledeće godine izbori u Evropskoj uniji, zbog čega je važno da Beograd i Priština postignu sporazum tokom mandata aktuelne Evropske komisije i parlamenta“.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 01, 2018 6:04 pm

Smile Vreme „narodnih“ stranaka je prošlo

Starim, tzv. „narodnim“ strankama, birači izmiču. I to u čitavoj Evropi. Od toga profitiraju pre svega desničarski populisti. Kako se narodne stranke s tim gubicima nose i koje strategije garantuju uspeh?



„Vidite, može se biti Evropljanin i ne biti populista, a pritom pobediti na izborima.“ Tokom poslednjeg samita Evropske unije, premijer Luksemburga, Gzavije Betel, zadovoljno je izašao pred novinare. Nakon parlamentarnih izbora, Betel, iz Demokratske stranke, ponovo je dobio mandat za sastavljanje vlade.

Izbornu pobedu odmah je proslavio u Briselu, zajedno sa Nemicom Angelom Merkel, Francuzom Emanuelom Makronom i Belgijancem Šarlom Mišelom. „Bilo je odlično. Imali smo pomfrit i pivo“, ispričao je Betel sledećeg jutra.



Umereni šefovi vlada iz umerenih stranaka, okupili su se i razgovarali. Međutim, način njihovog političkog delovanja je širom Evrope sve više u defanzivi: italijanski demohrišćani, koji su decenijama davali premijera, praktično više ne postoje. Francuski socijalisti i holandske socijaldemokrate, koji su dugo vremena imali odlučujuću reč u svojim zemljama, na poslednjim izborima su gotovi zbrisani sa scene. Čak je i dugo vremena neprikosnovena nemačka kancelarka tokom izborne kampanje u Hesenu upozoravala da bi njen CDU „mogao da izgubi rang narodne stranke“.

Izbirljivi birači

Upitan da objasni razloge za to, politikolog Florijan Hertleb kaže da stranke vidi kao „ogledalo društvenog razvoja“. I druge institucije, kaže, gube na ugledu. Socijaldemokrate nisu jedine koje su zanemarile svoju glavnu klijentelu i pre svega u Nemačkoj su je učinile nesigurnom „kroz masovni dolazak izbeglica“.

Njegov kolega Volfgang Merkel to objašnjava ovako: „Naša društva su se individualizovala. Mi kao građani ne želimo sveukupan paket, koji veoma difuzno obuhvata sve tačke političkog programa i istovremeno pokušava da zadovolji sve moguće slojeve i miljee.“ Građani hoće nešto preciznije i to dobijaju od novih stranaka. Takođe, gotovo sve evropske narodne stranke pomerile su se ka centru i tako „oslobodile politički prostor“.


Kao u supermarketu: građani su sve više za to da i na političkoj sceni imaju veliku mogućnost izbora

U Nemačkoj od toga, pored desničarske Alternative za Nemačku (AfD), najviše profitiraju Zeleni. Širom Evrope pobednici su gotovo isključivo desničarski populisti. U Italiji, desničarska vladajuća stranka Lega ministra unutrašnjih poslova Matea Salvinija, posle svakog njegovog verbalnog napada na izbeglice i Evropu postaje sve jača.

Metod Kurc…

Stare narodne stranke različito se nose s tim izazovima. Mladi austrijski kancelar Sebastijan Kurc, staru austrijsku narodnu stranku je preimenovao i prilagodio sebi: „Lista Sebastijan Kurc – Nova narodna stranka (ÖVP)" – pod tim imenom stranka je nastupila na parlamentarnim izborima 2017. godine i ostvarila dobar rezultat. Promenu na vrhu pratilo je snažno pomeranje udesno. Kurc se nije ustručavao ni da uđe u koaliciju s desničarsko populističkom Slobodarskom partijom Austrije (FPÖ). On lično može da bude zadovoljan godinu dana kasnije.

„Vlada u Beču zaista ima dobar ugled“, kaže austrijski ispitivač javnog mnjenja Volfgang Bahmajer. Strogu migracionu politiku koalicije zagovora velika većina stanovništva. „Situacija bi mogla da postane teža za vladu, ukoliko više ne bude uspevala druge teme da zaseni temom doseljavanja“, veruje politikolog Peter Filcmajer.


Stara stranka, novi imidž: Sebastijan Kurc

Florijan Hartleb smatra da je mnogo toga u političkim odnosima u Beču „specifično austrijski“, ali je zabrinut kada je reč o diskusiji o migraciji: „Nama u Nemačkoj preti nešto slično“, naime pomeranje udesno. Hartleb, međutim, isključuje mogućnost saradnje starih narodnih stranaka na saveznom nivou sa strankom AfD. Takođe, smatra da model velike koalicije „više nema budućnost“.

…i metod Makron

Drugačiju strategiju od austrijskog kancelara izabrao je francuski predsednik Emanuel Makron. Umesto da osvoji već postojeće stranku, on je naizgled ni iz čega osnovao „pokret“ i za saradnju pridobio mnoge ljude koji nisu političari. To je delovalo novo i sveže, i barem u početku je bilo uspešno – iako su i Makron i njegov pokret, koji se u međuvremenu zove stranka, izgubili dobar deo sjaja.

Volfgang Merkel dovodi u pitanje pre svega strukturu, zato što je ona „krajnje autoritarna“. To je pogrešno shvaćeno u Nemačkoj „ako tražimo inovativnu snagu u očajničkoj potrazi sa spasiteljem u Evropi“. Makron je „lično birao kandidate na parlamentarnim izborima“. To „nije bilo po demokratskim pravilima“, ali u javnosti je dobro primljeno.


Viktor Orban i Mateo Salvini

Da li u Evropi još postoji prava narodna stranka? Na to pitanje politikolog Merkel daje iznenađujući odgovor: „Stranka Fides Viktora Orbana je narodna stranka.“ Ne samo zbog svoje snage. Ona se obraća ljudima iz svih društvenih slojeva. „To je perfidna poruka da desničarski populisti mogu da se uzdignu do narodnih stranaka. Orbanova stranka je verovatno poslednja ili najnovija narodna stranka par excellence u Evropi.“

Možda i nije sve tako loše

Stare narodne stranke ponekad predstavljaju svoje slabljenje kao pretnju za demokratiju. Ali Florijan Hartleb smatra da je to preterano: „Upozoravam na opasnost od širenja histerije i stvaranja panike.“ Ipak, u većini evropskih zemalja desničarski populisti nisu na vlasti. A, uostalom, ne radi se samo o desničarskim populistima. I unutar etabliranih stranaka spektar je podeljen. Na kraju krajeva, dodaje Hartleb, u Evropi postoje i druge tendencije, kao što je jačanje Zelenih.

Volfgang Merkel pravi razliku: na individualnom nivou glasača, veća ponuda je pozitivna stvar. „Iz ugla našeg društva, koje je sve više heterogeno, potrebno nam je nešto što povezuje, mašine za integraciju među strankama, a to su bile narodne stranke.“ Demokratije, veruje Merkel, „nema bez jakih stranaka“.

Time se vraćamo na pitanje, da li narodne stranke mogu nešto da učine kako bi sprečile svoje slabljenje. Da, kaže Florijan Hartleb: „One moraju da se modernizuju sa atraktivnim ljudima – jer mnogim narodnim strankama nedostaju pravi ljudi, kao i izbor tema. U Nemačkoj su na primer te teme zaokret u energetskoj politici i digitalizacija.

S druge strane, Volfgang Merkel smatra da je vreme kada su stranke osvajale preko trideset ili preko četrdeset odsto glasova „zauvek prošlo“. Stranke bi ponovo mogle nešto više da se udalje od centra, kako bi ojačale profil, „ali one naravno ne mogu da vrate unazad individualizaciju društva“.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 01, 2018 6:13 pm

Smile [b] Ostati u domovini, barem iz inata[/b

U odnosu na broj stanovnika Rumunija je na drugom mestu (iza Sirije) po ljudi koji su napustili zemlju u potrazi za boljim životom. Kad politika neće, privreda ne može, onda se umetnici trude da mlade privole na ostanak.



Od aerodroma u Jašiju do Pjatra Njamca na severoistoku Rumunije, 160 kilometara lošeg puta. Već to pokazuje kolika je briga Bukurešta za ovaj zabačeni kraj:

„Još uvek nema autoputa. 2018. godine! Nema čak ni komadića autoputa u čitavom regionu. Nisu čak ni počeli da grade“, negoduje naš vozač Niku dok se puna dva sata vozimo kroz zapravo lep pejzaž.

Ali praktično sva industrija koja je tamo postojala, odavno je propala. U potrazi za poslom, po pravilu negde u Evropi, mnogi su u domovini ostavili decu, da ih čuvaju babe i dede, ponekad i komšije. Kontakt sa roditeljima svodi se na internet, u Rumuniji se već govori o skajp-porodicama. Jer u proteklih dvadesetak godina iz te zemlje je otišlo oko tri i po miliona građana.

Odliv mozgova

Prema podacima Ujedinjenih nacija za period od 2000. do 2015, i srazmerno broju građana, samo je iz Sirije otišlo više ljudi nego iz Rumunije: i danas statistički gotovo svakih pet minuta po jedna Rumunka ili Rumun napuštaju svoju zemlju.

I naš vozač Niku ima ćerku koja je upravo upisala studije medicine. Naravno, istovremeno je krenula i na kurs jezika. Uči nemački. Dobri lekari su traženi u Nemačkoj, objašnjava nam Niku. Ali, neophodni su i Rumuniji. Odliv mozgova je postao ozbiljan problem: nedostaje i zanatlija, inženjera svih vrsta.


Pozorište mladih u Pjtra Njamcu

Tako je to i u živopisnom gradiću Pjatra Njamc. Nastao je još u srednjem veku, broji osamdesetak hiljada stanovnika. Socijalizam im je ostavio tipične blokove zgrada, ali – i tamošnje Pozorište mladih slavi svoju 60. godišnjicu i steklo je ugled koji seže i preko granica Rumunije.

„Radovi u toku“

Pre nekoliko godina upravu pozorišta je preuzela Janina Karbunariju i trudi se da na pozornicu postavi probleme koji muče današnje Rumune: odnos prema diktaturi Čaušeskua, korupcija, odlazak u inostranstvo i problemi koji su izazvani globalizacijom.

U njenom novom delu „Radovi u toku“ radila je sa mladim glumcima iz čitave Italije. U predstavi se sažimaju problemi tržišta rada u čitavoj Evropi, ne samo Italijana nego i radnika sa istoka Evrope i izbeglica. „Bilo je zanimljivo iskustvo videti kako iskorišćavanje radnika svuda funkcioniše na isti način“, kaže ona.

Običaj u tom pozorištu je da se publika posle predstave podstakne na razgovor o prikazanom problemu. „To je naša dužnost kao umetnika. Mi ne možemo promeniti svet, ali možemo ga bolje razumeti, uz pomoć pozorišta i umetnosti. To je podsticaj na razmišljanje i to nije malo.“


Diskusija nakon predstave

Silvija Traistariu je studirala likovnu umetnost u Klužu i Bukureštu, i sad radi u gradskoj galeriji. I njena dela su prožeta aktuelnim problemima: „Zabrinuto posmatram razvoj našeg društva. I Evrope, to se ne može razdvojiti. Pokušavam u svojim delima da upozorim da idemo u pogrešnom pravcu. Brine me sve veći materijalizam, ludilo potrošnje. Postali smo robovi novca u svetu koji se pretvara u veliki trgovački centar“, kaže umetnica.

Ipak ostati?

Na Zapadu je taj proces trajao neko vreme, ali Rumuniju je pogodio preko noći. I nju brine što mladi odlaze: „Oni imaju osećaj da u svojoj struci ne mogu postići sve što stvarno mogu. Zato masovno odlaze. Ne radi se samo o novcu, nego mislim da ste u Rumuniji osuđeni da uvek ostanete tek negde u sredini i prosečni, bez obzira koliko ste dobri.“


Vijorelu i George

Ni ona ne može da preživi samo od umetnosti, pa je pitamo da li je i ona razmišljala o odlasku? „Oh da, veoma često!“ priznaje. I ona i mnoge njene koleginice i kolege. „Ali sam na kraju ipak ostala. Volim svoju domovinu i svoju porodicu. Imala sam lepo, srećno detinjstvo i sada pokušavam i ja tu da pružim svoj doprinos.“

U Pozorištu mladih srećemo Vijorelu i Georgea. Osamnaest im je godina, George mašta o studijama glume i ostanku u pozorištu, Vijorela želi da bude inženjerka vazdušne i svemirske tehnike. I oni stalno razgovaraju o tome šta se dešava u Rumuniji. Vijorela je odlučna - ostaje u svojoj domovini: „Ne, nikako ne želim da odem. Možda samo za vreme studija. Ali znam da mnogi moji vršnjaci planiraju odlazak. Meni se dopada ovde i bila bih srećna kad bi mogla doprineti pozitivnom razvoju u Rumuniji.“
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Čet Nov 01, 2018 6:17 pm

Smile Uzavrela izborna atmosfera

Sledećeg utorka (6.11.) u SAD se održavaju izbori za Kongres. Oni su poseban test za politiku predsednika Donalda Trampa – posebno sada, nakon najnovijeg talasa nasilja širom zemlje za koji se optužuje i predsednik.



Otpor zbog posete američkog predsednika i „prve dame“ Melanije Pitsburgu je bio ogroman. Više od 30.000 pripadnika jevrejske zajednice potpisalo je otvoreno pismo u kojem se Donald Tramp neposredno okrivljuje za pokolj u kojem je prošle subote jedan antisemita ubio 11 pripadnika jevrejske zajednice u Pitsburgu. „Predsedniče, niste dobrodošli. Prvo morate nedvosmisleno da se distancirate od reči i politike koja je dovela do tog čina“, stoji u otvorenom pismu.

Manje od nedelju dana uoči važnih izbora, koji za svakog predsednika predstavljaju neku vrstu testa nakon dvogodišnjeg vladanja, Donald Tramp suočava se sa žestokom kritikom: zbog svoje predizborne retorike i on snosi odgovornost za najgori antisemitski zločin počinjen na tlu SAD. To ne kažu samo njegovi politički protivnici iz demokratskog tabora, već i kolege iz Republikanske stranke, poput kongresmena Čarlija Denta. „Predsednik mora da bude uzor. On mora da prestane s retorikom koja širi razdor i mora više da poradi na jedinstvu“, nedvosmislen je Dent.


Komemorativni marš u Pitsburgu

Prema saznanjima policije, atentator iz Pitsburga hteo je da poubija što je više moguće Jevreja, jer je verovao teorijama zavere po kojima su jevrejske zajednice krive za masovnu ilegalnu imigraciju u SAD. Tramp je zločin najoštrije osudio, ali on sam u svojim kampanjama širi zavere o „invaziji ilegalnih useljenika“. Mecenu Demokratske stranke, poput ulagača jevrejskog porekla Džordža Soroša, Tramp uvek opisuje kao „globalistu“ koji je među belim nacionalistima u SAD pojam za „jevrejski kapital“.

Političko nasilje

Nasuprot tome, Tramp je ponosan na svoj, kako kaže, „nacionalizam“. Useljenicima iz Srednje Amerike, koji su se ovih dana, preko Meksika, uputili ka SAD Tramp je poručio da će ih dočekati 5.000 američkih vojnika.

Ta agresivna kampanja pronašla je svoj pandan i na suprotnoj, demokratskoj strani. Demokratska kongresmenka Maksin Voters, koju Tramp opisuje kao „političarku s niskim koeficijentom inteligencije“, nedavno je pozvala svoje birače da otvoreno napadaju Trampove ministre na javnim mestima. „Ako vidite nekoga iz njegovog kabineta, u prodavnici ili u restoranu, napravite metež. Dajte im do znanja da nisu dobrodošli“, poručila je nedavno Votersova. Nakon toga, usledila je serija verbalnih napada na istaknute republikance u javnosti.

Još nije u potpunosti jasno kakvog bi uticaja napad u Pitsburgu ili serija paketa-bombi za istaknute demokratske političare ili simpatizere mogli da imaju na ishod izbora sledeće nedelje.

Rabin Džefri Majers iz Jevrejske zajednice Pitsburg je, na sam dan dolaska Donalda Trampa u njegovu zajednicu, pokušao da pomirljivim tonom pošalje poruku političarima oba tabora: „Vi kao naši vođe morate ponovno da počnete uljudno da se ophodite jedni prema drugima.“
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Nov 02, 2018 5:01 pm

Smile Afrika na jugu Italije

Migranti iz Afrike koji nisu prošli kroz italijanski „azilantski filter“ često završavaju u mestima poput Kastel Volturna. Na takvim mestima često budu izrabljivani, ali isto tako nailaze i na solidarnost.



Zalazeće sunce baca dugačke senke preko neasfaltiranog puta i neravnih zidova u četvrti Destra Volturno, u gradiću Kastel Volturno na jugu Italije. Iz kuhinje oronule zgrade šire se mirisi. Deset muškaraca odjednom ulazi u prostoriju. Nakon dugog dana u polju, svi su gladni.

„U Kastel Volturnu zaradiš evro za svaku korpu koju napuniš paradajzom“, kaže 24-godišnji Černo. Upravo se popeo na krov pomoćne zgrade u kojoj je prostorija koju deli s deset zemljaka iz Gambije. Iako živi na obali, Černo ne viđa često more.

Ustaje u cik zore i odlazi do obližnjeg kružnog toka gde ih poslodavci ilegalno angažuju za rad u polju ili na gradilištu. Nakon pet godina provedenih u Italiji, konačno je pronašao malo sigurniji posao. Od decembra će raditi za jednog poljoprivrddnika na polju za dnevnicu od 25 evra. Srećan je zbog toga, kaže da posla nema dovoljno za sve.

Kao u Africi

Kastel Volturno je nešto kao oaza za migrante. Nema policijskih kontrola, a i solidarnost je veća. Tu žive došljaci iz 84 zemlje, ali najviše iz Nigerije i Gane. Prema lokalnim statistikama, od 26.300 stanovnika, 4.300 su stranci.


Nekada mesto za odmor, danas sklonište za hiljade migranata iz Afrike

Ali gradonačelnik Dimitri Ruso veruje da ilegalnih žitelja ima više od 15.000. „Moj grad postao je deponija za sve socijalne bolesti i privlači svaku vrstu sirotinje i otpadnika iz Afrike, ali i sa periferije Napulja“, kaže Ruso.

Izrael dolazi iz grada Ido u Nigeriji. „Imam sve što me čini muškarcem, pa ipak sam prisiljen da prosim“. Taj visoki 29-godišnjak, kao i većina drugih migranata, stigao je tu preko Libije i to još 2011. Otada luta od mesta do mesta u potrazi za nadnicom. Neko vreme je čak proveo i u Nemačkoj, gde je pakovao voće. Ali kada je njegova boravišna dozvola istekla, bio je prisiljen da se vrati u Italiju.

Neko vreme živeo je u Napulju od milostinje, ali mu je tada jedan zemljak ispričao za Kastel Volturno. „Tamo ti je kao u Africi.“ Izrael je sada da se, kako kaže, odmori. Osim toga, soba tu može da se iznajmi za samo 100 evra mesečno. A čitave vile koštaju samo 200 do 400 evra.

Nešto je krenulo po zlu

Niko nije mogao da predvidi da će se Kastel Volturno pretvori u ovo što je danas. Šezdesetih godina ljudi iz srednje klase iz Napulja tu su, duž čitave obale, gradili svoje vikendice za odmor. Ali brza gradnja i nedostatak bilo kakvog urbanističkog plana, uzeli su danak: većina kuća je u vrlo lošem stanju, a isto bi moglo da se kaže i za infrastrukturu.

A onda je povrh svega osamdesetih region Irpinije pogodio zemljotres. Da bi smestila ljude koji su izgubili krov nad glavom, vlada je preuzela neke vikendice u Kastel Volturnu. Mnogi vlasnici kuća postepeno su napuštati grad, a svoje nekretnine izdavali su za mali novac. Ekonomija je kolabirala, a u grad su počeli da dolaze Afrikanci privučeni poslom na poljima sa paradajzom, ovde severno od Napulja.


Brza gradnja šezdesetih i nedostatak bilo kakvog urbanističkog plana uzeli su danak

Danas gradići poput Kastel Volturna ili Peskopagana deluju kao apokaliptična vizija gradića za odmor. Gradića u kojima je nešto krenulo po zlu. Putevi koje niko ne održava, kanalizacija koja ne funkcioniše i dah oronulosti na svakom koraku.

Rat mafijaških klanova

Ruso je došao na vlast 2014, nakon što su centralne vlasti otpustile prethodnu gradsku upravu zbog očiglednih veza s organizovanim kriminalom. Taj region je oduvek bio plodno tlo za Kamoru iz obližnjih Napulja i Kazerte. Godine 2008, mafija je likvidirala šest Afrikanaca kako bi Nigerijskoj mafiji pokazala ko je tu glavni. Žrtve su odabrane nasumice. Nakon hapšenja nekoliko lokalnih mafijaških bosova, Nigerijska mafija ipak je preuzela kontrolu nad trgovinom droga i prostitucijom.

Gradonačelnik Ruso frustriran je zbog slabih rezultata kojima može se da se pohvali njegova administracija. „Škole su od neprocenjive važnosti – pre svega zbog integracije. Ali šta da radim kad nemam novca ni za školski autobus“. Svaku finansijsku godinu okonča deficitom od četiri do pet miliona evra. Mnoge oronule zgrade izuzete su od plaćanja poreza na nekretnine, a većina stanovnika zvanično ne zarađuje ništa, pa tako i ne plaća porez na prihod.


Prostitucija na ulicama Kastela Volturna

Prihoda nema, ali zato ima rashoda. „Šta mislite, ko plaća odvoz smeća koje proizvode tih 15.000 nevidljivih“, retorički pita Ruso. U julu je zatražio pomoć od Povereništva Evropske komisije za migracije.

Ili prostitucija ili ništa

Mnogima je Rusoov grad poslužio kao sklonište, ali za neke je postao zatvor. 42-godišnja Grejs (pravo ime poznato redakciji) radila je dve godine kao prostitutka. I ona se preselila u Kastel Volturno kako bi pronašla mir – ali nije imala drugog izbora i ponovo je počela da se bavi prostitucijom.

Pre mesec dana lekari su joj odstranili ciste iz materice i zabranili joj svaki oblik seksualnosti. „Otkako sam došla ovamo sve je samo patnja“, kaže Grejs. Ona sada želi da pronađe način kako da se vrati u Nigeriju i tamo pokrene neki biznis. Šansu za neku zaradu vidi ako ode u Nemačku ili Francusku. Ali za sada je osuđena na Kastel Voltrano.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Nov 02, 2018 5:10 pm

Smile Kosovo – svi bi da budu ratni veterani

Austrijska i švajcarska štampa pišu o Kosovu i Srbiji – jedni se bave teškim stanjem u kojem se nalazi Kosovo a drugi predstojećom posetom austrijskog kancelara Sebastijana Kurca Beogradu i Prištini.



Švajcarski dnevnik Bund objavio je tekst o Kosovu koje se u „Svetskom izveštaju o sreći“, „nekoj vrsti barometra sreće i briga“, nalazi „na 66. mestu, okruženo uporištima sreće kao što su Libija, Turkmenistan ili Moldavija“. „U poređenju sa Švajcarskom“ koja je na petom mestu, piše novinar Enver Robeli, „Kosovo je ludnica – pre svega za novinare. Oni jedva postižu da proprate skandale, korupcionaške afere, zloupotrebu vlasti i ostala nepočinstva političara i njihovih rođaka. Evo, sada je brat predsednika pesnicama izudarao dvojicu poslovnih sagovornika. Hašim Tači, tako se zove šef države, požurio je da kaže da se radilo o „sporadičnom koškanju“. Malo pre toga, policajci su u jednom automobilu našli oružje i drogu – koji, kako se smatra, pripadaju sinu šefa tajne službe. Pravosuđe sad čini sve kako bi poštedelo osumnjičenog. Drukčije u Švajcarskoj, gde je sin jednog poslanika slupao automobil o zid jedne kuće i posle hteo da isključi javnost sa suđenja – uzalud.“

„Za vreme oružanog otpora srpskoj državnoj sili, Kosovo nije imalo više od 12.000 pobunjenika. Sada bezmalo svako u maloj balkanskoj republici hoće da bude veliki kalašnjikov-heroj, i u tome je uspelo oko 40.000 njih: dobijaju penzije za svoje navodne „zasluge za slobodu i otadžbinu“. Među njima ima i osoba koje su, prema izveštajima kosovskih medija, krajem 90-ih još bili u pelenama.“ (...) „Iza čudesnog umnožavanja ’lažnih boraca’ krije se sistem: onaj ko dobija državnu penziju, bira stranke koje su tako nešto omogućile – znači: stranke šefa države Tačija ili premijera Haradinaja, koji su krajem 90-ih godina okrenuli leđa ’malom švajcarskom raju’ i otišli u rat.“

„Mnogi Kosovari su se udobno smestili u tom korumpiranom klijentelskom sistemu, ali, političari moraju stalno da neguju mrežu patronaža i usluga, veza, nepotizma i podmićivanja, kako bi ostali na vlasti. Tako kosovski političari stalno iznenađuju oštroumnim idejama. U sadašnjoj vladi u Prištini ima, na primer, 80 zamenika ministara. Možda i koji više – ni sam šef vlade nije u stanju da kaže koliko ima ljudi u kabinetu“, piše, između ostalog dnevnik Bund.

Kurc u Beogradu i Prištini

Austrijski dnevnik Tiroler tagescajtung piše o predstojećoj poseti kancelara Sebastijana Kurca „Srbiji i Kosovu – pored bilateralnih tema, u razgovorima će biti reči pre svega o njihovom međusobnom konfliktu i približavanju Evropskoj uniji“. U izveštaju piše da će Kurc u ponedeljak najpre razgovarati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić. A uveče će u Prištini imati susrete sa predsednikom Hašimom Tačijem i premijerom Ramušom Haradinajem.“


Sebastijan Kurc: EU će biti potpuna tek kada zemlje Zapadnog Balkana postanu članice

„Svoje putovanje Kurc objašnjava kao jasan znak podrške zemljama Zapadnog Balkana i proces njihovog približavanja Evropskoj uniji, kako je to rečeno u kancelarskom redu, a prilikom posete će kancelar ohrabriti Beograd i Prištinu da nastave dijalog“. Jer, to je, kako je rekao, uslov za članstvo u Evropskoj uniji. „EU će biti potpuna tek kada zemlje Zapadnog Balkana postanu članice EU“, rekao je Kurc.

„Dijalog o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, od početka septembra je na ledu. Nade da će doći do napretka u mukotrpnim pregovorima – izjalovile su se. Vučić je otkazao susret sa Tačijem u Briselu, a novog datima za nastavak razgovora – još nema.“

Priredio Saša Bojić
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pet Nov 02, 2018 6:17 pm

Smile Milošević – duhovni otac Trampa?

Na jugoistoku Evrope populizam je prisutan već decenijama. Jedna tribina u Berlinu pokušala je da pruži odgovor na pitanje: da li su Milošević i njegov populizam preteče Trampa i onoga što se danas događa širom sveta?



„Srbija kao politička avangarda“. Već i sam naslov tribine koja je u četvrtak (1.11.) uveče održana u Berlinu, u organizaciji tamošnjeg univerziteta Humbolt i fondacije Hajnrih Bel otvara više pitanja nego što daje odgovora.

Avangarda se u ovom smislu smatra kao preteča trenutno sveprisutnog širenja nečega što se, u svakodnevnom medijskom, ali i naučnom žargonu, naziva „populizam“. Iako su tezu o povezanosti Miloševićevog populizma u jednom „socijalizmu na umoru“ i Trampovog populizma u jednom „post faktičkom svetu“ pokrenuli mediji (najpre „Vašington montli“, pa onda „Obzerver“), te krilatice su se prihvatili i naučnici.

Tako su se u Berlinu na diskusiji našli: profesorka istorije na Beogradskom univerzitetu Dubravka Stojanović, etnolog, autor i izdavač iz Beograda Ivan Čolović, profesor teologije i slavistike iz Bremena Tomas Bremer i rukovodilac Interdisciplinarnog centra za istraživanje granica „Crossing Borders“ koje deluje pri univerzitetu Humbolt Nenad Stefanov.

Događanje naroda – tada i sad

Rasprava je započela ličnim zapažanjima učesnika i prisećanjima na sopstvena iskustva vezana uz događaje krajem osamdesetih u Srbiji. Stojanovićeva je u diskusiju ubacila Latinku Perović s kojom je radila na Institutu za savremenu istoriju i koja joj je otvorila istorijsku dimenziju srpskog populizma koji seže u 19. vek i veže se uz lik i delo socijaliste Svetozara Markovića, ali i radikala Nikole Pašića.

Istoričarka iz Beograda ukazuje na veze između populizma Miloševića i populizama aktuelnih aktera. „Ono što se tada zvalo ’antibirokratska revolucija’ danas je ’borba protiv establišmenta’“, ocenila je Dubravka Stojanović.



Etnologa Ivana Čolovića najviše je zanimala folklorna dimenzija „događanja naroda“ krajem osamdesetih, povratak četničkih pesama. „Političari su odjednom građanima počeli da se obraćaju u desetercu, čime su hteli da kažu: mi smo narod“.

Kenedi i Milošević

Usledila je definicija populizma i tu se rasprava vodila oko pitanja da li postoji levi populizam. Dubravka Stojanović ponovila je tezu koju je iznela i u svojoj knjizi „Populism – The Serbian Way“ (Peščanik 2017.) – da je populizam u dubljem smislu lišen ideologije, jer poznaje samo kategorije „oni“ ili „mi“. Na pitanje zašto izjava „Ich bin ein Berliner“ Džona Kenedija nije populizam, a „Niko ne sme da vas bije“ Slobodna Mlioševića jeste, Stojanovićeva odgovara:

„Milošević se tu, što je tipično za populistu, postavlja kao otac naroda, zaštitnik. Kenedi se ne postavlja tako, već se samo tom izjavom solidarizuje s građanima Zapadnog Berlina“. Istoričarka nije propustila da ukaže na to da se i aktuelni predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, ponaša po tom šablonu. „On stalno nešto grdi narod prema kojem se odnosi kao prema maloj deci“, kaže Dubravka Stojanović.

Svi kopiraju Jugoslaviju

Ipak, tokom rasprave, postalo je jasno da se populizam na području Jugoslavije krajem osamdesetih pre može uporediti s populizmom koji je kasnije nastao u Rusiji. Teolog i slavista Tomas Bremer čak govori i o nekim kasnijim paralelama u kojima se konstelacija Srbija-Hrvatska-Slovenija ponavlja i u sadašnjem odnosu bivših sovjetskih republika Rusije, Ukrajine i Belorusije.



I inače, kako se moglo čuti na diskusiji, populizam nije prestao s Mloševićem, već se nastavlja i danas. „Sve ovo vreme mislili smo da je ono što se događalo na području bivše Jugoslavije retrogradno – Evropa se ujedinjuje, Jugoslavija se raspada. Svi idu ka nekom internacionalizmu, mi se vraćamo nacionalizmu“, rekla je Stojanovićeva. „Ali sada ponovo imamo zemlje koje se zatvaraju u svoje granice i poručuju ’America First’.“

Ono što su učesnici rasprave izostavili, jeste nezaobilazan ekonomski aspekt nastanka i porasta populizma koji je u različitim zemljama i epohama različitog intenziteta i karaktera. Ekonomsku Srbiju krajem osamdesetih i SAD 2016. dele ne samo decenije, već i stoleća. Pa ipak, Dubravka Stojanović pronalazi zajednički imenitelj za populizme dvadesetog veka. „Svim populizmima prethodila je neka vrsta ekonomskog šoka. Jugoslavija je krajem osamdesetih bila u teškoj situaciji, a i ekonomska kriza 2008. ostavila je dubok trag na psihama naroda s obeju strana Atlantika“.

Iako se čak ne može isključiti ni to da Donald Tramp nikada nije ni čuo za Slobodana Miloševića, sličnosti između te dvojice specifičnih državnika nisu zanemarljive. I Tramp i Milošević su dokazi da populizam može da deluje u najrazličitijim okolnostima, a da mu je rezultat na kraju isti.

Na kraju, organizatoru skupa Nenadu Stefanovu nije bilo najvažnije povlačenje paralela između Miloševića i Trampa, već nešto sasvim drugo. „Mislim da je bolje ako populizam analiziramo na nivou socioloških pojmova i da ne govorimo samo o specifičnostima pojedinih populizama. To će nam pomoći da bolje shvatimo taj fenomen“.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Sub Nov 03, 2018 5:38 pm

Smile Nemačka ne menja politiku prema Balkanu

Angela Merkel u Briselu se doživljava kao nezvanični lider Evropske unije, kao sidro i jedro EU. U zemljama Zapadnog Balkana vide je kao podršku, inspiraciju i kao mentora. Šta će biti nakon njenog povlačenja?



Otkako je nemačka kancelarka Angela Merkel objavila da se neće ponovo kandidovati za predsednicu Hrišćansko-demokratske unije (CDU), a samim tim i da neće produžiti svoj mandat na čelu Nemačke posle 2021, Evropska unija našla se gotovo u stanju uzbune, u najmanju ruku u stanju neizvesnosti. Ta neizvesnost prelila se i preko granica Unije – na Zapadni Balkan. Zvaničnici, analitičari, ali i građani regiona, poslednjih dana bavili su se mogućim posledicama povlačenja političarke koja je bila „principijelna podrška“ i „dala svoj lični pečat“ procesu proširenja Evropske unije na Zapadni Balkan.

„Kancelarka Angela Merkel nije najavila odlazak sa položaja kancelarke Savezne Republike Nemačke, već sa mesta predsednice CDU. To znači da, doklegod je ona kancelarka, teško da može da dođe do nekih bitnijih promena u nemačkoj politici prema Jugoistočnoj Evropi i prema politici proširenja EU. Ja ih ne očekujem“, kaže za DW direktor briselske kancelarije nemačkog Instituta za međunarodna i bezbednosna pitanja Dušan Reljić.

Kontinuitet nemačke politike

Briselski analitičari koji se bave pitanjem proširenja i uopšte politikom EU prema Zapadnom Balkanu, složni su u oceni da takav potez kancelarke neće u velikoj meri promeniti politiku Berlina prema proširenju i regionu. U Centru za evropsku politiku iz Brisela napominju da može doći do izvesne „promene duha nemačkih inicijativa kada je u pitanju proširenje“, ali podvlače da se pre svega radi o politici jedne države, a ne politici samo njenog lidera.


Dušan Reljić ne očekuje promene u nemačkoj politici prema Jugoistočnoj Evropi i prema politici proširenja EU

„Postoje dugoročni kontinuiteti u nemačkoj politici prema Jugoistočnoj Evropi, koji se u velikoj meri ostvaruju kroz politiku proširenja u Briselu i kroz NATO. Samim tim, takva politika je užljebljena u međunarodni kontekst i nije podložna bitnim i brzim promenama“, objašnjava Reljić za DW.

Ono što može biti sklono promenama – a izazvano najavom povlačenja kancelarke Merkel – jesu interesi onih na Zapadnom Balkanu koji su nemačku kancelarku proklamovali u svojevrsnog mentora. „Neće se promeniti njihove pozicije, možda samo retorika, i naći će se novi mentor. Angela Merkel se u regionu sluša, ono što ona kaže i radi se uvažava. Ali biće drugih političara kojima će se okrenuti, ako i kada to bude bilo potrebno“, kaže Roza Balfur iz nemačkog Maršalovog fonda u SAD.

Odlazak Merkelove nije najveći problem

U nemačkom Maršalovom fondu u SAD ocenjuju da je politika Nemačke prema Zapadnom Balkanu određena interesima koji se odnose, kako na stabilnost, tako i na ekonomiju, i da će ti interesi „opstati, bez obzira ko bio na vlasti u Berlinu“. Iako zemlje Zapadnog Balkana nisu značajan spoljnotrgovinski partner Nemačke, nemačke kompanije i fondacije prisutne su u regionu. Nemačka je, sa Angelom Merkel na čelu, i osmislila Berlinski proces, a zatim i plan „Berlin plus“ – sve u cilju da se region ekonomski osnaži i bolje poveće i međusobno, i sa EU.

Pitanje koje se postavlja jeste da li će posle Merkelove doći neko ko će imati sličnu posvećenost i inicijativu kada je Zapadni Balkan u pitanju. „Angela Merkel je lično investirala u EU-politiku proširenja, a u trenutku kada je Evropska komisija oslabila u vođenju tog procesa Nemačka je uskočila na to mesto“, podseća Roza Balfur.


Roza Bolfur: Na Zapdnom Balkanu će naći novog mentora

Upravo to slabljenje Evropske komisije, izlazak Velike Britanije iz EU i promene vlasti u nekim zemljama Unije, kao što je Italija koja je važila za velikog zagovornika proširenja, Balfurova navodi kao veće prekrenice za politiku proširenja od tek najavljenog povlačenja Merkelove.

Neizvesnost zbog izbora za Evropski parlament

U nemačkom Institutu za međunarodna i bezbednosna pitanja upozoravaju pre svega na moguće posledice predstojećih evropskih izbora po proces proširenja Unije na Zapadni Balkan.

„Trebalo bi obratiti pažnju na izbore koji se sledeće godine održavaju za Evropski parlament, na formiranje nove Komisije EU i postavljenje novog komesara za politiku proširenja. To su stvari koje, dok se ne realizuju, mogu da dovedu do neke vrste usporavanja i zastoja u onim političkim procesima koji imaju veze sa Briselom i Evropskom komisijom. To bi eventualno moglo da se očekuje u narednim mesecima“, navodi Dušan Reljić.

On dodaje da su to procesi koji se u ovom trenutku mogu predvideti, a da bi bilo neodgovorno sada predviđati i sagledavati šta bi moglo da se dogodi do 2021. godine, kada se očekuje kraj mandata kancelarke Merkel.

Budućnost politike proširenja

I pored toga što Angela Merkel ostaje na čelu Nemačke, analitičari već proučavaju manifeste svih važnijih nemačkih političkih partija, kao i biografije njenih mogućih naslednika – kako na čelu CDU, tako i za kormilom Nemačke. A sve u pokušaju da utvrde najbolje i najlošije opcije za budućnost politike proširenja i Zapadni Balkan. Tako su već, pored umerenog krila CDU, izdvojili SDP i Zelene kao „najbolje opcije“, a krajnje desničarsku Alternativu za Nemačku (AfD) kao „najveću potencijalnu opasnost“ za nastavak politike proširenja.


Angela Merkel se na kongresu CDU u decembru neće kandidovati za mesto predsednice stranke

Dušan Reljić u razgovoru za DW ipak insistira na tome da se trenutno može ozbiljno razgovarati „samo o onome što je jasno pred nama“, a tiče se nemačke politike prema Zapadnom Balkanu.

„Jedno je to da kancelarka Merkel ne veruje u smislenost određivanja datuma kao što je 2025. godina za mogući prijem Srbije i Crne Gore u EU, već da veruje da treba posmatrati kako se razvija situacija u tim zemljama, posebno u oblasti ispunjavanja najvažnijih kriterijuma, kao što su demokratija, vladavina prava i socio-ekonomski razvoj koji može da donese poboljšanje života ljudi u regionu. Dakle, reč je o dinamici na terenu, a ne o datumima koje određuje Brisel“, kaže Reljić.

Razgraničenje?

Dugo je pozicija Berlina bila „tvrda“ kada je reč o pokušaju Aleksandra Vučića i Hašima Tačija da naprave novi pristup pregovorima Beograda i Prištine i dođu do eventualnog sporazuma koji bi se zasnivao na razgraničenju. Nemačka kancelarka je navela da nije sklona da podrži takvo rešenje.

Sada je pitanje da li će među zapadnim saveznicima prevagnuti mišljenje da ipak treba odstupiti od dosadašnjih pozicija da se granične linije na Balkanu ne bi smele menjati. U SAD i, rekao bih, u nekim drugim zapadnim prestonicama, postoji sklonost da se takvoj ideji priča otvorenije nego u Berlinu. Tu će opet zavisiti od odnosa između Vašingtona, Berlina i Pariza, i onda ćemo, na kraju, možda videti i neke promene u Berlinu“, zaključuje Reljić.

A kada se spominje Pariz – Angela Merkel će se već 11. novembra, na 100. godišnjicu okončanja Prvog svetskog rata, u tom gradu naći zajedno sa svetskim liderima, među kojima će biti i lideri zemalja Zapadnog Balkana. I dok se spekuliše o tome da bi tamo, na marginama, mogao da bude organizovan sastanak predsednika Srbije i Kosova sa liderima EU, u cilju približavanja rešenju za kosovsko pitanje, Dušan Reljić ocenjuje da u Parizu neće biti „ni vremena, ni prostora“ za neko ozbiljnu diskusiju o situaciji u Jugoistočnoj Evropi.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Nov 04, 2018 4:55 pm

Smile Čemu se Evropa nada na američkim izborima?

Nikada do sada međuizbori u SAD nisu izazivali toliku pažnju u Evropi. Mnogi sa druge strane Atlantika se nadaju da bi moglo doći do ograničenja moći američkog predsednika Trampa. No da li bi to Evropi išta donelo?



Trenutno Republikanska stranka ima većinu o oba doma Kongresa – u Senatu i Predstavničkom domu. To predsedniku Donaldu Trampu omogućava vladanje bez preteranog natezanja s Demokratama. No dosadašnja američka politička tradicija pokazuje da bi se to moglo promeniti. Na takozvanim međuizborina (midterms), dakle izborima u sredini predsedničkog mandata, u utorak se bira novi sastav Predstavničkog doma i trećina svih senatora. U pravilu s tih izbora opozicija izlazi ojačana.

Tome se nada i Elmar Brok, spoljnopolitički stručnjak njemačke Hršićansko-demokratske unije (CDU) i blizak saradnik kancelarke Angele Merkel. Ovaj dugogodišnji predsednik Odbora za spoljnu politiku Evropskog parlamenta smatra da bi za američki politički princip parlamentarne kontrole bilo dobro kada bi Demokrate osvojili barem jedan dom parlamenta, po svoj prilici Predstavnički dom.

Pobeda Demokrata ništa ne donosi Evropi?

No za Evropu bi to moglo imati negativne posledice. Ukoliko Tramp izgubi sadašnji oslonac u parlamentu, on bi teže gurao unutrašnje reforme pa bi se još više mogao okrenuti spoljnoj politici. „To bi nas moglo učiniti još nervoznijim“, kaže Brok.

Evropljani su i sada već prilično nervozni, pre svega zbog Trumpove protekcionističke politike u međunarodnim trgovinskim odnosima. Nakon uvođenja kaznenih carina na čelik i aluminijum iz EU, Tramp najavljuje i povećanje carina na automobile – a to bi ponajviše pogodilo Nemačku kao izrazitu automobilsku izvoznu zemlju.

Trenutno u tom trgovinskom ratu vlada zatišje: predsednik Evropske komisije Žan-Klon Junker isposlovao je privremeni prekid vatre, kako sam kaže: nema novih carina dok traju trgovinski pregovori.

No jačanje demokrata u SAD ne mora da znači i popuštanje napetosti. Jozef Braml iz berlinskog trusta mozgova „Nemačko društvo za spoljnu politiku“ ne očekuje velike promene u trgovinskoj politici SAD. „Demokrate su se već odavno radikalizovale kada je reč o slobodnoj trgovini. Oni se već dugo zalažu za protekcionističke mere. Ono što je s Trampom novo je to da je on ojačao i protekcionističke snage među Republikancima.“



Braml ide još dalje. On smatra da bi demokratska većina u Kongresu mogla čak biti šansa za Trampa. On bi naime uz pomoć Demokrata mogao kroz Kongres da progura milijardske infrastrukturne programe, što bi mu onda otvorilo vrata ka drugom mandatu za dve godine.

Suverenost – bez obzira na Belu kuću

U odnosu na EU je Trampovo stajalište jasno: kada se radi o trgovini, za njega je Evropa „neprijatelj“. „Na duge staze bi planirana poreska reforma u SAD, jačanje političkog uticaja na finansije kao i labavljenje strogih pravila na finansijskom tržištu mogli imati negativne posledice za Evropu“, smatra Laura fon Daniels iz berlinske Fondacije za nauku i politiku, trusta mozgova koji savetuje i nemačku vladu.

S druge strane bi, kako se nadaju neki analitičari, demokratska većina u Kongresu mogla pokrenuti postupak za razrešenje predsednika, takozvani impeachment. Trenutno specijalni istražitelj Robert Miler pokušava da nađe odgovor na pitanje da li je Trampov predizborni tim imao pomoć Rusije i jesu li za to obećavane neke političke protivusluge.

No ima i glasova koji upozoravaju na opasnost. „U vremenima dok traje impeachment posebno je velika opasnost da predsednik pokuša da izvede neku spoljnopolitičku akciju“, napominje nemački demohrišćanin Elmar Brok. To bi moglo značiti pokretanje neke vojne intervencije, recimo prema Iranu ili Severnoj Koreji.

Drugim rečima, bez obzira kakve rezultate donesu ovi američki međuizbori, za Evropu to neće značiti veliko poboljšanje. Posebno kada se radi o trgovinskoj politici. A i prema saveznicima unutar NATO je Vašington postao prilično nepredvidiv. Zato su i nakon ovih izbora, bez obzira na ishod, svi scenariji mogući.

„SAD to neće obaviti za nas. Mi moramo kao Evropljani misliti svojom glavom, moramo biti više suvereni“, smatra Jozef Braml. On tako podseća na tezu koja se čula još pre dve godine, kada je Tramp šokantno izabran za predsednika. Naime, da je vreme za emancipaciju Evrope od zapadne sile predvodnice. I to jednom zauvek, bez obzira na ishod ovih ili onih izbora u Americi.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Nov 04, 2018 4:59 pm

Smile „Bilo je teško, biće još teže“

U ponedeljak na snagu stupaju američke sankcije Iranu najavljene kao „najstrože“ ikada. I sve to premda se Teheran, prema oceni EU, Rusije i Kine, drži atomskog sporazuma. Iranu preti još teža ekonomska kriza.



Druga runda sankcija od ponedeljka (5. novembar) cilja najosjetljiviji sektor iranske privrede – izvoz nafte. Reč je o „najstrožim sankcijama svih vremena“ – rekao je američki predsjednik Donald Tramp. Sankcije će takođe veoma ograničiti iranske veze na međunarodnom finansijskom tržištu kao i poslove u brodogradnji.

Tramp je svoju odluku obrazložio time da vlada u Teheranu „podržava terorizam“ i širi nasilje na Bliskom istoku. Cilj mera je, kako kaže Tramp, „maksimalni pritisak“ kako bi Islamska republika počela da se ponaša drugačije.

„Mi se ne bojimo američkih sankcija“, naglasio je nedavno iranski predsednik Hasan Rohani. SAD žele, kaže on, da „psihološkim, a potom i ekonomskim ratom potkopaju iranski legitimni sistem“. Vlada je oformila različite radne grupe kako bi umanjila posledice američkih sankcija. Rohani je u sredu na sjednici kabineta izjavio: „Situacija je bila teška poslednjih meseci, a narednih bi mogla da bude još teža.“

Privredna kriza bez kraja

Iran poslednjih meseci preživljava ekonomsku krizu. Valuta te zemlje u ovom trenutku vredi upola manje nego što u aprilu. Jedan dolar se trenutno prodaje za 170.000 rijala, a samo pre godinu dana je jedan dolar iznosio 32.000 rijala.

Cene osnovnih životnih namirnica su eksplodirale. Predstojeći pad izvoza nafte preti da ekonomski uguši zemlju. Jer, 40 odsto iranske privrede zavisi od prihoda od prodaje nafte. Prema medijskim napisima, posebne dozvole za izvoz nafte bi trebalo da važe za osam zemalja među kojima su Južna Koreja, Japan i Indija, a možda i Turska.

Nakon naftne industrije i petrohemije, automobilska industrija je druga po snazi privredna grana koja je jako pogođena sankcijama. Već nakon prve runde američkih sankcija s početka avgusta proizvodnja je opala za 40 odsto. „Oslonili smo se na naše evropske partnere“, kazao je Mohamadreza Najafimaneš, predsedavajući Saveza auto-dobavljača Irana u razgovoru za DW.


U klinču: Tramp i Rohani

Evropski partneri poput Dajmlera, Folksvagena i Pežoa su se nakon kratke saradnje povukli iz Irana. „Nismo očekivali da će Evropa tako lako odustati od saradnje i poslovanja s nama. Znate koliki mi potencijal ovde imamo!? Iran se pridržava atomskog sporazuma. Ova situacija nam svima ide na štetu“, dodao je on.

Ništa novo od EU

Evropska unija želi da se čvrsto pridržava atomskog sporazuma, isto kao i zemlje potpisnice Kina i Rusija. Brisel, kako bi Iranu dao razlog da se drži sporazuma, želi da novom finansijskom institucijom na neki način zaobiđe sankcije koje su Sjedinjene Države jednostrano pooštrile.

Tako bi trebalo da bude osnovano posebno telo kojim bi se omogućile „legitimne finansijske transakcije“ sa Iranom, što bi onda omogućilo evropskim preduzetnicima da nastave poslovnu saradnju s tom zemljom. No, ne zna se kada bi to moglo da počne da funkcioniše, a ne zna se još uvek ni ko bi to trebalo da osnuje. Zemlje članice EU se plaše besa Sjedinjenih Država pa reaguju suzdržano. A vreme teče...

Sredinom oktobra su SAD pooštrile sankcije protiv 20 iranskih firmi i banaka zbog njihovih navodnih veza sa Islamskom revolucionarnom gardom, koja kontroliše široko rasprostranjenu privrednu imperiju. Među njima je i Persijska banka, koja je do sada imala ključnu ulogu u uvozu lekova i poljoprivrednih proizvoda.

Iranski novinar, Reza Hagigatnejad je rekao da „SAD žele da pokažu da pomno prate finansijske aktivnosti Revolucionarne garde“. „One žele da pokažu koliko može skupo da košta kooperacija sa Revolucionarnom gardom“, smatra Hagigatnejad.

No, kao što uvek biva kada je reč o korišćenju nepopularnih mjera poput ekonomskih sankcija, one najteže pogađaju one najslabije. Zbog toga se strahuje od strašnih posledica sankcija za milione Iranaca.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Nov 04, 2018 5:04 pm

Smile Tramp, propovednik mržnje

Slanjem 15.000 vojnika na granicu sa Meksikom Tramp hoće da „zaštiti“ zemlju od 5.000 nenaoružanih migranata iz Centralne Amerike. To pokazuje dokle je spreman da ide u predizbornoj kampanji, smatra Konstantin Klajn.



Reč „ksenofobija“ potiče iz drevnog grčkog jezika i doslovno znači „strah od stranaca“. Sa psihološkog aspekta je to slično korišćenju pojma „fobija“ u drugim kontekstima. „Homofob“ se tako ne boji (samo) homoseksualaca, nego prema njima pre svega gaji mržnju i prezir. Jednako ksenofobijom ne dominira (samo) strah nego i mržnja i preziranje stranaca.

Kakve ovo veze ima sa Donaldom Trampom?

On zbilja ima razloga da se plaši druge stvari – izbora za Kongres u utorak. Ali nije od juče njegovo podsticanje strahova, mržnje i prezira prema „drugačijem“. Tako motiviše svoje birače. Mržnja, prezir i strah su sastavni deo Trampovog PR-a čak i kad iz toga proizilaze smešne, nehumane i sulude ideje kao što je izgradnja zida duž granice sa Meksikom, što je obećao u predizbornoj kampanji. Tu je i odvajanje ilegalnih migranata od dece i najnovija ideja da potezom olovke može promeniti Ustavom zagarantovano pravo državljanstvo svakome ko je rođen na teritoriji SAD.

Protivargumenti za preskupi zid, kritike čak i iz redova Republikanaca ili stručnjaka za ustavno pravo Trampu služe samo kao dodatna municija u borbi da podeli naciju na dobre i „liberale“. Republikanci sve one koji su levo orjentisani odavno nazivaju „liberalima“ što po njihovom tumačenju ne znači ništa drugo nego „komunisti“. Onaj ko nije uz Trampa i njegove ideje je protiv njega i osumnjičen je za komunizam i izdajništvo.

Najavom da će na granicu sa Meksikom poslati dodatnih 15.000 vojnika kako bi zaustavili 5.000 nenaoružanih migranata, Tramp kod svojih pristalica nastavlja da podstiče strahove i mržnju. Poruka je: ako naš predsednik smatra da je neophodno poslati do zuba naoružanu vojsku, onda mora da je pretnja po nacionalnu bezbednost baš velika.

U osećajima Trampove ciljne grupe ne igra nikakvu ulogu to što vojska bez mandata Kongresa ne sme da preduzima ništa osim da stoji na granici kako bi zastrašila migrante. Vojska ne sme zaustaviti prelazak granice. Vojska, ako uoči osobe koje ilegalno prelaze granicu, sme jedino da dojavi granične trupe. Međutim, to sme i svaki farmer u graničnom pojasu.

Tramp je na izborima pre dve godine bio veliko iznenađenje za sve. Pošto nije ispunio važna predizborna obećanja biračima, uspeh može da ponovi samo ako dodatno zategne retoriku i nastavi da utoljuje senzacionalističku glad pristalica i – to se mora dodati – američkih medija novim preteranim idejama.

Zbog Trampovih bizarnih ideja i parola pate mnogi ljudi, a njegovim biračima stoga nije bolje. Odbijanje migranata neće stvoriti nova radna mesta u rudarstvu i autoindustriji niti će doprineti boljem zdravstvenom sistemu i smanjenju poreza. Odgovornost za patnju od koje niko nema koristi snosi američki predsednik. To od bizarnog borca u predizbornoj kampanji stvara propovednika mržnje.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Ned Nov 04, 2018 7:51 pm

Smile Nepodnošljiva lakoća pljačkanja

Tokom više od šest godina na vlasti niz naprednjaka je uhvaćen sa prstima u medu. Ali i poslednji slučaj poslanika koji primaju novac kao tobožnji predavači pokazuje da za takvo ponašanje nema kazne. Zašto?



Povika drž’te lopova veoma dobro funkcioniše od dolaska Naprednjaka na vlast, ali ponekad se i kroz zatvorene srpske medije provuku vesti koje svedoče da je i njihova glavna ideologija – zgrtanje novca. Nezakonito ili zakonito, svejedno, važan je samo konačan zbir na bankovnim računima ili slamaricama. I dok traje neprekidna kampanja protiv bivše vlasti, koja je navodno pokrala sve što se može pokrasti, činjenice govore da je para za otimanje ostalo i novim vlastima.

Navodi se tako da u vladajućoj koaliciji postoje brojni funkcioneri koji po raznim osnovama primaju i po pet plata, a najbolji među njima uzimaju i čitavih 20.000 evra mesečno.

Srpska javnost je tako nedavno zabeležila obraćanje bivših predavača na Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji, koji tvrde da su ostali bez posla i produžetka ugovora, dok su predavači u toj školi i dalje visoki funkcioneri SNS i poslanici Aleksandar Martinović i Vladimir Orlić. Pri tome ih niko nije video na predavanjima, a primećeni su samo na svečanosti povodom dana škole. Iako je inspekcija utvrdila da su oni nezakonito angažovani, čitava stvar se završila tako što su prozvani naprednjaci još jednom sve okarakterisali kao opozicionu izmišljotinu.

Član partije – trostruki građanin

Čitav slučaj za politikologa Duška Radosavljevića svedoči da su u „inspekcije i državni organi nemoćni protiv visoko pozicioniranih političara. Sa druge strane, to nam pokazuje da ste kao nosilac članske karte vladajuće partije trostruki građanin ove države. Ako to nemate, vi ste onda prosti puk koji mora da se divi sadašnjim vlastima i da s vremena na vreme izađe na izbore i potvrdi njihovu vlast.“

Građanima ovakvi slučajevi pokazuju da je trgovina uticajem ključna stvar u državi, ističe za DW predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković. „Građani pri tome mogu samo nemoćno da gledaju kako se urušava sistem obrazovanja, od lažnih diploma do poslova koje neko obavlja a niko ga na poslu nije video. Ali, tu vrstu nameštanja poslova, razmene usluga, dilovanja – to na žalost možete da vidite kroz čitavu istoriju parlamentarizma u Srbiji.“

Kako sadašnje vlasti pokušavaju da se javnosti predstave kao skupina patriotskih volontera imunih na ovozemaljska zadovoljstva i prozaične stvari poput novca, Duško Radosavljević podseća na poznatu izreku: kad god čujem reč patriotizam gledam da li mi je tu novčanik.


Ko tapše, dobro je i plaćen

„Korak po korak, vidite da je pljačka sastavni deo strategije sadašnje vladajuće koalicije. Njih ne može abolirati to što pričaju da su i prethodnici krali – a jesu – jer građanima Srbije nije nikakva uteha to što su ih svi redom pljačkali tokom tridesetak godina višestranačja“, navodi naš sagovornik.

Partijski (ne)radnici

Sa druge strane, vlasti takođe pokušavaju da se predstave kao neumorni borci za poboljšanje ekonomije, i kao nesebični zaštitnici radničkih prava. Realnost je da se kao glavni motiv za bavljenje politikom ipak pojavljuje novac.

Zoran Stojiljković za DW ističe da to pokazuju i istraživanja: „Kada pitate kandidate zašto su se našli na listama za poslanike i odbornike – oni kažu zbog vrha političkih stranaka. A u osnovi ove vlasti je rad u korist korporativnog kapitala. O tome govore i konkretni indikatori. Šta god vlasti govorile, ako u zemlji rastu nejednakosti između najbogatijih i najsiromašnijih – tu ne pomažu nikakve lažne suze o sudbini radnika i nezaposlenih.“

Veliki broj građana Srbije je veoma prijemčiv za kvalifikacije bivše vlasti kao „žutih lopova“, ali u isto vreme očito nemaju ništa protiv toga da ih sadašnja vlast pljačka. Reklo bi se da je nakon šest godina sadašnje vlasti važnije ko trenutno tamani pare iz vaših džepova. Ali, koliko god plata imao Aleksandar Martinović, šef poslaničke grupe SNS u srpskoj skupštini (a srpski mediji navode da prima pet plata) - rejting Naprednjaka je i dalje preko 50 procenata.

Duško Radosavljević smatra da će se i ova vlast od strane građana, bez ikakvih pardona, nazivati lopovskom, ali tek kada padnu sa vlasti. „To je već deo mentaliteta. Pokušavaće da se što više približe aktuelnim vlastima, ali će pričati sve najgore o njima kad padnu sa vlasti.“

Radosavljević dodaje da je za to delimično krivac i opozicija. „Umesto da se sa vlastima bori oko ekonomije i životnog standarda, i skreće pažnju na kriminal vlasti, oni se bave nekim vanvremenskim pitanjima: srpstvo, Kosovo, vasiona, i tako dalje. Na taj način ostavljaju utisak da su optužbe vlasti protiv njih tačne“, kaže Radosavljević.

Taj fenomen i nije tako teško objasniti, skreće pažnju Zoran Stojiljković. „Kada u istraživanjima svaki treći građanin kaže da bi zbog posla uzeo partijsku knjižicu bilo koje vladajuće stranke – što je društveno nepoželjan odgovor – onda mnogo toga postaje jasnije. Međutim, tu bi trebalo napomenuti da je rok upotrebe populizma neograničen, ali nije lidera koji na taj način dolazi na vlast.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
https://app.adjust.com/ltndb9
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Nov 05, 2018 5:29 pm

Smile Osveta kancelarki

Prema pisanju Špigela su dvojica konzervativaca koje je Merkel svojevremeno potisnula u stranci isplela mrežu kako bi najurili nju. „Do stranačkog kongresa će se borba voditi beskrupulozno“, komentariše nemačka štampa.


April 2000: Merkel je nasledila Üojblea (levo), aplaudira i Merc (desno)

Volfgang Šojble i Fridrih Merc imaju mnogo zajedničkog. U pitanju su dvojica konzervativaca starog kova, veličine u Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) koje povezuje još jedno: obojicu ih je u igricama moći žestoko porazila Angela Merkel. Šojble je morao da se povuče sa čela stranke 2000. nakon afere sa donacijama i napravi mesta novoj liderki. Ona je dve godine kasnije istisnula i Merca sa mesta šefa poslaničke grupe.

Ali dvojica muškaraca su na te poraze reagovali različito. Šojble je ostao vojnik partije i bio ministar unutrašnjih poslova pa finansija u prva tri kabineta Angele Merkel. Danas je predsednik Bundestaga posle punih 46 godina u parlamentu.

Merc se pak uz otvoreno neprijateljstvo sa Angelom Merkel povukao iz aktivne politike, ali je ostao u nizu nadzornih i upravnih odbora. Bio je blizak dešavanjima predvodeći razne transatlantske organizacije, radeći kao menadžer i lobista.

Špigel u novom broju otkriva – upravo su ova dvojica dobrano doprineli da Angela Merkel odustane od mesta šefice CDU, to jest da se ne kandiduje na unutarstranačkim izborima početkom decembra. „Prema informacijama Špigela, Šojble svom prijatelju Mercu već duže vreme savetuje da se pripremi za naslednika Angele Merkel. (…) Uz to mu je obezbedio sastanke kako bi pripremio svoju kandidaturu u demohrišćanskim krugovima u Nemačkoj i Evropi“, navodi nedeljnik.

Prema tumačenju ovog lista, Merkel je naravno saznala šta joj se sprema i da ne može da računa na podršku svog nekadašnjeg ministra i žive legende partije Šojblea (76). To je kancelarku stavilo pod pritisak pa je, kako bi predupredila mogući fijasko na stranačkim izborima, sama odustala od nove kandidature.

Zbilja, Fridrih Merc (63) bio je među prvima koji su se prijavili za izbornu trku. U igri je svakako više od mesta šefa najveće nemačke stranke – ko bude šef, biće gotovo izvesno i kandidat za kancelara sa odličnim šansama da kancelar i postane. I to možda pre redovnih izbora 2021. Jer, novi šef ili šefica stranke može primorati Merkel da prepusti kormilo Vlade; drugo, koalicioni partneri Socijaldemokrate idu ka ponoru i mogu rešiti da prekinu agoniju rušenjem Vlade i tako izazovu prevremene izbore.

„Borba za vrh partije biće žestoka. Otvoreno je isuviše starih računa“, komentariše Landescajtung (Lineburg). „Merkel je Mercu nanela najteži poraz. A izgleda da joj ni Šojble štošta ne zaboravlja. Drugačije se ne može objasniti što je on, prema pisanju Špigela, podsticao Mercovu kandidaturu i time navodno podigao pritisak na Merkel. Jasno je da će borba za funkciju u javnosti učvrstiti stav da se političari vrte sami oko sebe, da se radi o pitanjima moći, a ne o suštinskim pitanjima.“

Frankenpost (Hof) piše: „Sada Volfgang Šojble pokazuje moć kojom još uvek raspolaže i želi da pogura Fridriha Merca na čelo CDU. Čovek kojeg je Merkel jednom oterala s mesta šefa poslaničkog kluba tako bi trebalo da postane kancelar – to je makar neizgovorena namera starog stratega moći Šojblea koji će sam uskočiti u procep i biti prelazni kancelar ukoliko to bude potrebno zbog raspada Velike koalicije. Ali on zna da je njegovo vreme prošlo. Zato u trku šalje svog prijatelja Merca. Zavladala je ledena hladnoća. Do stranačkog kongresa borba će se voditi beskrupulozno.“

U borbu je već krenuo i ministar zdravlja Jens Špan (38), koji je, baš kao i generalna sekretarka stranke Anegret Kramp-Karenbauer (56, poznata po akronimu AKK), najavio kandidaturu. Čeka se odluka još jednog jakog igrača, premijera Severne Rajne-Vestfalije Armina Lašeta.

Špan je objavio promotivni video na društvenim mrežama, sa mnogo lepih slika, ali malo reči gde su se čule parole poput toga da se zalaže za više sloboda, da „nema kompromisa“ kod bezbednosti i pravne države, da „jaka Evropa“ treba da upravlja globalizacijom.

@jensspahn
Heute beginnt der #Neustart. Für die CDU. Für Deutschland. Macht mit, ich freue mich auf die kommenden Wochen. Lasst uns zusammen die CDU wieder stark machen!


Taj kratki video kritikuje Štutgarter cajtung jer je prepun „nadobudnosti, poziranja i loše optike. Nema sadržine, samo slika, a to vodi jedinom mogućem zaključku: Špan misli da publika nije zainteresovana i da je lako manipulisati njome. (…) Treba nam novi početak, kaže on – kao ministar koji nije ni godinu dana na dužnosti. Zašto nam to treba? To nema šta da interesuje narod, tako glasi neizgovorena poruka.“

A jedina dama u izbornoj trci? AKK je navodno favoritkinja Angele Merkel koja ju je i dovela u vrh stranke iz fotelje sarske premijerke. Hanoverše algemajne cajtung doduše piše da AKK mora da se emancipuje od Merkel kako ne bi bila viđena kao njena „sarska kopija“. Ali Rajn nekar cajtung (Hajdelberg) primećuje da je AKK postupila „pametno, zapravo merkelovski, kada je pustila gospodu da prva počnu da hvale sama sebe“.

Veliki kongres CDU održava se šestog decembra kada će tačno hiljadu delegata izabrati novog lidera. Glasa se po sistemu jedan čovek – jedan glas. Ako niko ne uzme apsolutnu većinu u prvom krugu, dvoje najjačih idu u krug odluke.

priredio Nemanja Rujević
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Nov 05, 2018 5:31 pm

Smile Na kakve priče birači padaju

„Način na koji populisti ispredaju priče mora da igra na kartu osećanja – jedno od njih je nostalgija, a druga bitna stvar je strah od nepoznatog“, kaže u intervjuu za DW poznati nemački scenarista Jorn Preht.



DW: Vi ste profesionalni scenarista i neko ko uči ljude da pričaju priče. Kako populistički političari uspevaju da ispričaju tako prijemčive stvari za birače?

Jorn Preht: Pri kreiranju radnje filma često čujemo za princip KISS – Keep it simple and stupid (Neka bude jednostavno i glupo). Treba napraviti priču koju svi razumeju. Čini se da su populistički pokreti bili veoma efektni u stvaranju prostih, lakih i razumljivih priča. Tu ima nekih obaveznih sastojaka. Jedan je katastrofa, propast neke vrste. Mi, heroji naših priča, smo u nekakvoj smrtnoj opasnosti. Onda dolazi trzaj i mi uzvraćamo udarac.

U tipičnim populističkim pričama videćete da se evocira kriza ili nazadovanje. To je jedan od osnovnih elemenata njihove argumentacije. Drugi su recimo naporedno razlikovanje običnih ljudi nasuprot elite, a tu su i teorije zavera o zlehudim intrigama te elite. Koristi se pri tome veoma moralizatorski diskurs.


Jorn Preht

Ako pogledate Donalda Trampa, ili ono što čini Alternativa za Nemačku, da li oni koriste te elemente?

Da. Trampov slogan „Make America Great Again“ ukazuje da trenutno postoji kriza. Pitanje je zašto Amerika više nije velika? Ko je kriv? Naravno, Demokrate i elite. On je milioner. On je deo elite. Populisti poput Trampa vide sebe kao direktne i jedine izvršitelje istinske narodne volje i pretvaraju se da brane narod od korumpiranih i parazitskih elita.

U poimanju populista sa desnog krila, ove elite se udružuju sa parazitima poput muslimana, Meksikanaca ili stranaca uopšte. Tako je, u toj priči, Tramp poslat od Boga da odbrani narod od zala modernog vremena. To je apsolutno pojednostavljivanje društva. Način na koji populisti ispredaju priče mora da igra na kartu osećanja – jedno od njih je nostalgija, a druga bitna stvar je strah od nepoznatog.

Dakle nostalgija, strah, ali i nada koju donosi novi „heroj“?

Da. To je zanimljivo jer je nada koja se ulaže u populističkog lidera zapravo nada da će stvari biti jednostavnije nego što jesu. To psihološki, čini mi se, dolazi iz porodičnih struktura. Ideja da će se otac već pobrinuti za ovo ili ono. Populistički pokreti teže muškim liderima, često se vraćaju u pedesete kada je muž radio, a žena bila kući. Donald Tramp je mačo iz pedesetih na neki način. Postoji i nostalgija za rodnim ulogama. Oni misle da je svet bio manje komplikovan, ali jedina je istina da su žene tada bile više potlačene, a ne da je život kao takav bio jednostavniji.

Da li populistički narativ u raznim zemljama funkcioniše na isti način? Imamo li iste elemente recimo u Brazilu, SAD, Mađarskoj i Nemačkoj?

Zapanjujuće, ali da. To su vrlo različite kulture, ali osećaj nostalgije ili pretnje ili čežnja za figurom oca-lidera su izgleda načelno ljudski. To funkcioniše u mnogim zemljama.

Ako su emocije važne, kakva je moć činjenica?

Kada pomislimo na Donalda Trampa, nekada pomislimo da su činjenice postale nebitne. Oni biraju činjenice. Naravno da ne vole kritiku jer kritika uvek pokreće diskusiju, a diskusija uvek znači da je svet komplikovaniji nego što oni kažu.

*Nemački scenarista, reditelj i glumac Jorn Preht (51) je profesor scenarija i audovizuelnih medija na Štutgartskom Univerzitetu za medije i jedan od osnivača Instituta za istraživanje primenjene naracije. Autor je brojnih scenarija za televiziju i film i nekoliko zbirki priča.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Brave Heart taj Pon Nov 05, 2018 5:37 pm

Smile Šta sa onim što je padu sklono

Ruše se kulise naprednjačke predstave. Padaju tako novogodišnji ukrasi, padaju penzije, helikopteri i potporni zidovi. Zajedničko padovima je da, eto, niko nije kriv, piše u autorskom tekstu za DW sociolog Dario Hajrić.



Malo jači vetar je prošle nedelje oduvao deo prerano izniklih novogodišnjih ukrasa po ulicama Beograda. Loše pričvršćena rasveta pala je na kontaktnu mrežu namenjenu trolejbusima, parališući ulicu Kneza Miloša i Gazelu. Tek pukom srećom niko nije povređen.

Stiče se utisak da je najozbiljnija opozicija Srpskoj naprednoj stranci – gravitacija.

Pod okriljem ove vlasti nisu popadali samo novogodišnji ukrasi postavljeni još u prvoj polovini septembra: padale su penzije, pao je izvesni helikopter i odneo sedam života, pao je (pred još uvek neidentifikovanim buldožerima) deo Hercegovačke, pali su nasipi kod Obrenovca i ugasili 57 života, pootpadale su ploče na sveže rekonstruisanom platou na Slaviji, pao je Meho Omerović zbog krađe na frankfurtskom aerodromu, tri puta je padao potporni zid na Koridoru 10, padala je privremena konstrukcija Kule B Beograda na vodi, vukući sa sobom u smrt dvojicu radnika.

Gledamo predstavu u kojoj se loše postavljene kulise uporno ruše. Razlike su u materijalnoj šteti i broju poginulih. Zajedničko je to da niko nikada nije kriv.

Izostanak odgovornosti odavno nikoga ne iznenađuje. Postalo je potpuno normalno da učešće u vlasti stavlja čoveka iznad zakona. Nije više reč o nepoverenju u institucije, već o zdravom razumu: sistem dokazano nema nameru da se suprotstavlja vladajućoj stranci. U retkim slučajevima kada se to nehotično desi, kao onomad kad je Andrej Vučić pokušao da u pratnji „Kobri“ razgrne kordon žandarmerije kao Mojsije Crveno more, po prstima je dobijala država.

Pouka je jasna: najviše instance bolešljive republike nisu njene institucije, nego organi stranke na vlasti. Jasno je i zašto je tako. Kompletan ustavni poredak sazdan je partocentrično, s ciljem da oligarhija koja se zatekne za volanom ima što manje kočnica.

Time je popločan put za vlast kakvu imamo: predsednika koji je odavno iskoračio iz ustavnih ovlašćenja i vrši neposrednu vlast od lokalnog do državnog nivoa, optužuje, osuđuje, gine u fiktivnim atentatima, vaskrsava na vanrednim konferencijama za sopstvenu štampu, diktira dnevni red vladi, sastavlja naslovne strane, komentariše tvitove, pregovara o Kosovu, čak gologlav spasava nejač iz vejavice ako su kamere u blizini.

Izvori njegove vlasti su dvojaki. Prvi je u tome što je njegova stranka u potpunosti instrumentalizovala državu tako što je neposredno preuzela kadriranje na svim nivoima javnih ustanova i preduzeća, povezala se na sve izvore budžetskog finansiranja stvarajući bezbroj fiktivnih udruženja, i sada izdašno sebe čašćava novcem iz projekata i donacija, da bi kasnije po potrebi kupovala glasove građana novcem koji su isti ti građani dali državi. Ukazivanje na tu vrstu korupcije je postalo beznadežno, budući da tužilaštvo nije dovelo do suda ni najblatantnije primere zloupotreba budžeta.

Drugi deo vlasti leži u imunitetu koji joj pruža Evropska unija. Za razliku od vlasti DSS i DS, Vučić je kooperativan po pitanju statusa Kosova i, dok je tako, iz EU nećemo videti previše pritisaka na njega da uspostavi vladavinu prava, prekine gušenje slobodnih medija i svede progon neistomišljenika na skromnije razmere.

Zato valja obratiti pažnju na slučaj gradonačelnika Šapca Nebojše Zelenovića. Naime, nakon naprednjačkog pokušaja upodobljavanja vlasti u Šapcu, što je uvreženi eufemizam za nasilno poništavanje rezultata lokalnih izbora kupovinom odbornika, Zelenović se obratio za pomoć predsedniku, premijerki i ministru za državnu upravu i lokalnu upravu. Kao i uvek kada se kulise zadrmaju, nije se desilo ništa: niko nije snosio posledice za policijsko zastrašivanje, podmićivanje i pretnje. Zelenović je zato rešio da ode na jedinu preostalu adresu, na Kongres lokalnih i regionalnih vlasti u Strazburu, noseći – kako tvrdi – dokaze za politički kriminal u Srbiji.

Naravno da niko ne očekuje da će slučaj tih razmera po sebi dovesti do dalekosežnih posledica po aktuelnu vlast, ali on pokazuje jedan od retkih preostalih pravaca političke borbe protiv stranačkog uzurpiranja države zato što udara na oba njegova izvora: korupciju kao tehnologiju vladavine i imidž prihvatljivog populiste s kojim se Briselski pregovori mogu doći do neumitnog kraja.

Vučić će biti poželjan saveznik EU dok god cena tolerisanja njegovog samovlašća na unutrašnjem planu ne postane previsoka, odnosno dok god je moguće održavati privid legalnosti i legitimnosti njegove vlasti. Ukoliko bi slučajevi preotimanja lokalnih samouprava, nasilja nad medijima i političkog kriminala počeli da se gomilaju pod nosevima evropskih birokrata, ta gomila bi se vrlo brzo preturila pod svojom težinom, a ako u padu počne da ruši kulise – neka padnu, padu su i bile sklone.

*Sociolog Dario Hajrić piše između ostalog za portal akuzativ.com. Na Tviteru piše pod @romulian.
avatar
Brave Heart
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka : 19117
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 50
Lokacija : Niš

Nazad na vrh Ići dole

Re: DW - svetska scena i region Balkana

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 1 od 6 1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu