Lice dana/nedelje/godine/decenije/veka

Bez obzira na profesiju, rasu, nacionalnost, status u društvu ili bilo šta drugo a po vašem je izboru, prezentirajte vaše lice dana/nedelje sa komentarom ili bez.

~~~

Ako treba komentarisaću....

Bravo lazo, sada mi je žao što Putin nije bio moja "premijera". Ali neka, samo neka ga ima. Nisam ni ja komentarisala Brusa Lija, mislim da nije potrebno kao ni za Putina.

Tu smo da se dopunjavamo,kao i uvek...

Naravno, ja sam dodala zastavu i opet ću

Ali dopunjavam i moj izbor: 李小龍

Princeza Olivera Lazarević

Najmlađa kćerka kneza Lazara i kneginje Milice, rođena je, pretpostavlja se, između 1373. i 1376. godine, u Kruševcu. Roditelji su joj dali biblijsko ime Olivera (na latinskom maslina), kao simbol napretka, ljepote, snage i mira. To ime kao da je odredilo dalju sudbinu male kneginje. Pored braće Stefana i Vuka i sestara Mare, Dragane, Teodore i Jelene, Olivera je bila miljenica roditelja. Olivera je djetinjstvo provela na dvoru u Kruševcu, učeći se lijepom ponašanju. Obrazovanje kneževske djece u Srbiji prvenstveno je bilo zadatak i obaveza. Nastavu su držali sveštenici, ali i privatni učitelji iz drugih zemalja. Neizostavno je bilo podučavanje čitanju, pisanju, matematici, pjevanju, morao je tečno da se govori latinski i grčki.  Prema neprovjerenim podacima, plavokosa Olivera osvojila je srce Miloša Obilića, mladog braničevskog vojvode. On je bio čest gost na dvoru njenog oca, od koga je čak zatražio kneginjinu ruku. Lazar ga je odbio, uz obrazloženje da mu je kći isuviše mlada za udaju. Dalje redove ove nepotvrđene priče izbrisala je istorija i Boj na Kosovu 28. juna 1389. godine. Olivera je data za ženu čovjeku koji je napao njenu zemlju i pogubio njenog oca.  Kneginja Milica, koja je poslije Kosovske bitke vladala Srbijom, uz saglasnost sve vlastele, državnih činovnika, patrijarha i arhijereja maloljetnu Olivera, u proljeće 1390. godine, dala je harem sultana Bajazita. Zauzvrat je sklopljen mir sa Turcima i Srbija je postala vazalna država obavezna da Turskoj pruža pomoć u vojnim pohodima. Kneginju su u harem vodila oba brata , kneževići Stefan i Vuk, kojima je to bilo prvo putovanje na poklonjenje novom vrhovnom gospodaru Srbije. Prema predanju, put iz rodnog Kruševca ka Drenopolju  narod je Oliveri posuo ružama. Sultan Bajazit, plah i nabusit nasljednik trona, tada je već imao tri žene,  kadune, koje su mu podarile šestoro djece, četiri sina i dvije kćeri. Olivera je u haremu zatekla i druge plemkinje, kako osmanskog, tako grčkog i francuskog porijekla. Ipak, srpska princeza i posljednja turska sultanija se od početka izdvojila hrabrošću, mudrošću i istrajnošću. Nijednoj prije nje, koja nije prešla u islam, nije pošlo za rukom da postane toliko uticajna. Vremenom se između Olivere i sultana  ipak rodila ljubav. Zahvaljujući njenom velikom uticaju na Bajazita, ali i Bajazitovom velikom poštovanju prema kneginji Milici i Stefanu, Srbija je u to vrijeme imala mnogo povoljniji položaj nego druge balkanske vazalne države. U turskoj „Hronici”, Ašik-paše Zade, napisanoj oko 1484. godine, Oliveru zovu „Srpkinja devojka” ili „Ćaurka devojka” koja je ljepotom i strpljivošću zaludjela sultana Bajazita. Kao pravovjerni musliman i derviš, Ašik-paša je zamerio turskom caru što se odao alkoholu, navodno pod uticajem nove žene. Ali jedino što se sa sigurnošću može pretpostaviti jeste da je uticaj mlade sultanije bio veći nego što je to bilo dozvoljeno ijednoj ženi prije nje. Olivera i Bajazit bili su u braku punih dvanaest godina, ali ona nikada nije prešla u islam. Ostala je pravoslavne vjere, a na  dvoru u Jedrenu imala svog ličnog sveštenika. Poslije bitke kod Angore (Ankare) 1402, gde je tatarski emir Tamerlan nanio težak poraz Osmanlijama i zarobio sultana Bajazita, zarobljeništva je dopala i Olivera. Prema osmanskoj tradiciji, Bajazit je 8. marta 1403. u tatarskom ropstvu na kraju izvršio samoubistvo zbog sramote koja je bila nanesena Oliveri. Olivera je oslobođena iz zatočeništva tokom 1403. zahvaljujući poslanstvu koje je njen brat Stefan Lazarević poslao Tamerlanu. Vratila se u Srbiju  i nešto kasnije se trajno nastanila na dvoru svoga brata despota Stefana u tadašnjoj prestonici Beogradu. Sve do njegove smrti. Princeza Olivera nije se više udavala i nije imala potomaka. Smatra se da je umrla posle 1444. godine i ne zna se gdje je sahranjena.

Izvor: http://www.nezavisne.com/zivot-stil/zivot/Princeza-Olivera-i-sultan-Bajazit-najljepsa-ljubavna-prica-FOTO/330896

Pošto je novi dan, mogu i novo lice.



Vasil Hadžimanov

Dobro ti to lice

Uh, brate, ne da je dobro pa još dobro svira. Jesi li pogledala link? Možda najlepše lice u Srbiji i ne samo lepo već i "duboko", lice koje ima "sadržaj".

Škabo

Avramova ::Uh, brate, ne da je dobro pa još dobro svira. Jesi li pogledala link? Možda najlepše lice u Srbiji i ne samo lepo već i "duboko", lice koje ima "sadržaj".

Predivan prelep čovek i odličan umetnik...


__________________________________________________________________



Jovan - vukovac bez knjiga koji je mislio da more ne postoji

Jovan Stević je dečak od 16 godina, ima koeficijent inteligencije koji ga svrstava među one sa potencijalom genija, prvo je naučio da broji, a tek onda da govori, ume napamet da izvadi koren iz brojeva kao što su 616.225 ili 1.000.000.001, igrama sa brojevima je "maskirao" glad, selio se 21 put, bio je izopšten iz društva i živi u Srbiji.

Cela emisija o dečaku

Odlicno dočarao lik u filmu Alan Rickman.

Sonja ::

Odlicno dočarao lik u filmu Alan Rickman.

Umro 14. januara 2016. zbogom Šerife od Notingema :(

PS
Av zašto nema tužnog smajlija na forumu, pa nisu svi postovi veseli?

I ja sam čula da je preminuo, bio je izvrstan glumac.

Bio je nekada tužni smajli ali sam ga sklonila misleći da njime prizivam tužne misli. Imaš dva koji plaču, meni se uglavnom na nevesele postove smeje osim na neke kao na temi "Aleja velikana" i sl.

Novi dan za novo lice i njegov smajlić. :





Vremeplov

Opet bez komentara....

Odlično Avramova,ja bih ga postavio za lice stoleća,to je jedini razlog zašto ga nisam ovde uvrstio,u ovu listu.
Spokoj mu duši.

Bob Dylan dobitnik Nobelove nagrade za književnost

Američki kantautor Bob Dilan ovogodišnji je dobitnik Nobelove nagrade za književnost, saopštio je Nobelov komitet.

U obrazloženju se navodi da je Dilan "stvorio nov poetski izraz unutar bogate američke pesničke tradicije".

Sara Danils, stalna sekretarka Švedske kraljevske akademije, rekla je da je Dilan već 54 godine sjajan pesnik, a njegov album “Blonde on Blonde” ocenila je kao “neverovatan primer sjajnog rimovanja, i slaganja refrena sa njegovim britkim razmišljanima”.

Odluka Nobelovog komiteta možda deluje iznenađujuće, ali vratite se 5.000 godina unatrag i pogledajte Homera ili Safo, rekla je Danils. “Oni su pisali poetske tekstove namenjene javnom izvođenju, a to isto radi Bob Dilan. Još uvek čitamo Homera i Safo, i još uvek uživamo u njima”, dodala je ona.

Nagrade će zvanično biti dodeljene na svečanost 10. decembra, na godišnjicu smrti Alfreda Nobela koji je umro 1896. godine.



Izvor: http://rs.n1info.com/a201077/Vesti/Kultura/Bob-Dilan-Nobel-knjizevnost.html

laza ::Odlično Avramova,ja bih ga postavio za lice stoleća,to je jedini razlog zašto ga nisam ovde uvrstio,u ovu listu.
Spokoj mu duši.

Zato sam u naslovu napisala "Lice za sva vremena".

~~~



"5. Na početku je i Miki Antiću bilo teško pored Desanke da bude pesnik
„Nikada u životu nisam napisao prvu pesmu, već drugu. Prvu sam prepisao od Desanke Maksimović“, priznao je čuveni Mika. Zanimljiviji je način na koji su „provalili“ Miku: on je Desinu pesmu jednostavno proglasio svojom. Profesor je na kraju godine poklonio Miki knjigu iako nije bio odlikaš, a u njoj je bila pesma koju je predstavio svojom, samo potpisana Desinim imenom i prezimenom. Tako je opomenut na fin način.

Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
da volim i želim oka tvoja dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da."

Još ponešto sa izvora.

Tanja Bošković je rođena u Beogradu. Živela je u Aranđelovcu do svoje sedamnaeste godine, a potom u Beogradu, kratko vreme i u Njujorku. Otac Velizar je bio direktor gimnazije i profesor književnosti, kao i majka Ivanka. Ima sestru Slavenku. Ima dvoje dece: ćerku Lanu i sina Đorđa. Deda i baba po majčinoj strani su bili učitelji. Deda je bio ađutant na dvoru kralja Nikole a baba je rodila jedanaestoro dece.

Tanja Bošković, doajen srpskog glumišta, ima preko trideset godina dugu i plodnu pozorišnu, TV i filmsku karijeru. Gimnaziju je završila u Aranđelovcu a na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu diplomirala je 1973. godine u klasi profesora Petra Bajčetića.

Izvor http://sinemanija.com/glumica-tanja-boskovic-biografija/

Fantastična noć

"I baš zbog toga što sam navikao da sve što od sudbine tražim i dobijem, upravo je to postepeno dovelo do izvesne klonulosti i mrtvila u samom životu. Ono što se tada nejasno u nekim trenucima polusvesti u meni s čežnjom budilo nisu u stvari bile želje, već samo želja za željama, težnja da što jače, neobuzdanije, sa više ambicije i nezasićenosti žudim, da živim potpunije, a možda i da patim."

Tekst prekucan iz knjige /A.

Dejana Bačko je rođena BEZ RUKU, slika LEVOM NOGOM i nateraće vas da UMUKNETE. Tačka!



Dejana Bačko iz Novog Sada rođena je bez gornjih ekstremiteta, ali je to nije sprečilo da postane umetnica koja slika levom nogom. Njena životna priča uliva nadu i ostavlja ljude nemima.

Rođena je 1994. u Novom Sadu, završila srednju školu za dizajn, a potom upisala Akademiju umetnosti u rodnom gradu.

Ako ste zaboravili rečenicu sa početka, napomenućemo opet da ona nema ruke. A slika.



Od svoje devete godine članica je Udruženja umetnika koji slikaju ustima i nogama. Najmlađa je članica tog Udruženja.



– Idoli su mi Novak Đoković i Nik Vujičić. I dok koračam koracima ka budućnosti svojoj, on je tu. Čini me snažnijom i uspešnijom i sigurnijom. Svaku njegovu pobedu moje levo stopalo će naslikati. Jer je on ja, ja sam on. Nole! – rekla je na svom Jutjub kanalu u predstavljanju.



– Svoj invaliditet nikad nisam doživela kao nešto strašno i nikad nisam doživela da se neko pored mene stidi. Svi su me prihvatili onakvu kakva jesam i ja sam samu sebe prihvatila. Kada prihvatiš sebe, i drugi će te prihvatiti



– Prolazila sam kroz periode kada mi je bilo izuzetno teško zbog toga što se toliko razlikujem od drugih. Često sam se pitala zašto se toliko razlikujem od drugih, a onda sam shvatila da to samo Bog zna.

Možda nismo posebni, a imamo ruke. Imamo osnovni alat za rukovanje životom.

Ona ga nema, a bolja je od nas. Još koliko.

Bezimeni čovek,domaćin,poljoprivrednik.

Divno, do neverice.