Sobno cveće

DRACAENA

porodica - Ijiljani (Liliaceae)

rod - zmajevac (Dracaena) i pozojac (Cordyline); Dracaena obuhvata oko 40 vrsta, a rod Cordyline oko 20 vrsta

poreklo - tropska ili suptropska Afrika, Azija, Australija, ostrva Indijskog okeana, Srednja Amerika

izgled - zeljaste biljke, žbunovi ili drveće; poslednje je u mlađim stadiumima formirano od ravnog stabla koje na vrhu
nosi čuperak listova, a posle stabljika naraste i razgrana se kao pravo drveće
Listovi mogu biti ovalni ili produženi i šiljati; boja varira od živozelene do tamnozelene, često s belim ili žutim prugama ili sa svetlim pegama, a mogu biti i s crvenim prelivom
Cvetovi neugledni, skupljeni u velike žuto-zelene cvatove, cveta u proleće i leti

korištenje - kao sobne biljke, a u predelima sa blagom klimom i kao ukrasne baštenske biljke. Ako se uzgajaju u kući, treba ih smestiti na dobro osvetljeno mesto, ali ne na sunce; ako se uzgajaju u vrtu - na suncu ili u poluseni

zemljište i sadnja - baštenska zemlja pomešana s jednom trećinom treseta i jednom trećinom peska ili "univerzalne" zemlje, sadnja se obavlja u proleće; presađivanje sobnih biljaka obično se obavlja pred kraj zime

razmnožavanje - u julu, margotiranjem, koristeći se vrhom biljke

Drago mi je da sam nešto više saznala, taman da moje dve nekada raskošne sredim, listovi su počeli da se suše, a ne znam zbog čega.

Kada si ih zadnji put presađivala ? Možda imaju previše vode, pa je koren "satrulio"? Možda nemaju dovoljno vode ? kez

Uvek ih zalivam istim tempom zimi, istim leti, ne znam šta s dešava, ali to nije prvi puta. Posle se one stabilizuju i počnu bujati. Presadjivala sam ih per dve godine.
Videću šta će biti. fume

Vrlo dobro se prilagodjavaju životu u zatvorenom prostoru i veoma dugo traju ako im se pruži potrebna nega koja podrazumeva sledeće: ne smeju da budu izložene direktnom sunčevom uticaju; ne trpe promaju i nagle prodore hladnog vazduha; ne vole da menjaju mesto; ne prija im preterana vlažnost oko korenja i često prskanje listova (kapljice vode koje se na njima zadrže, prouzrokuju fleke i listovi počinju da žute.
Sredina u kojoj su zahteva stalnu temperatura (idealna od 18-21°C); vole ravnomerno svetlo; redovno zalivanje na svaka 4 dana sa po četvrt litra vode za biljke koje nisu više od pola metra i nešto više vode za veće primerke; đubrenje svakih 15 dana, tečnim proizvodom na bazi algi ili mineralnim đubrivom, potpuno rastvorljivim u vodi; orošavanje dvaput nedeljno, a na svakih 15 dana i vodom u kojoj je rastvoren organski stimulator; mekan i dobro okopan humusni supstrat, pomešan sa tresetom i peskom.

Av možda će zvučati glupo i šašašavo ali cvijeće hoće priču, milovanje po listovima i laganu muziku.
Imam neko kome ne znam ime, ali sam ga dirala po listovima sasvim nježno da obrišem neznatan sloj prašine i pitala se naglas kad će već jednom procvjetati.
Procvalo je nakon par dana i još uvijek cvate a trebalo bi da počinje cvasti u aprilu blink , eto.
I da, cvate od zimus ,napolju snijeg se zabijelio, hladno a ono ...

Na početku 19.-og vjeka je otkrivena u Brazilu i donešena je u Beč. Porodica je dosta velika. Listovi su uglavnom žuti, bjeli i crveni.

U našim podnevljima je najrasprostranjenija vrsta Dieffenbachia Picta.

Listovi mogu da narastu do 40cm dužine, dok širina može biti i 15-20 cm. Njihov malo duguljasti oblik je često prirodno ukrašen malim bež pjegicama.

Da bi je uspešno gajuli, držimo je svakako na temperaturama iznad 16°C. Na hladnoći listovi požute i odpadnu.

Vole mnogo vode, pa se preporučuje da u tanjiriću ispod cvijeća uvek bude vode.

U zapadnoj Indiji ima vrsta čiji je koren otrovan. Ako dođe u dodir sa usnama izaziva oticanje usana i jezika, pa zbog toga danima onesposobi govor. Ovu vrstu na narodnom jeziku zovu: trska ućutkivanja.

Listovi sorti koje se mogu naći kod nas takođe su otrovni, tako da budite svakako pažljivi.

Ova biljka se jako lako razmnožava. Odrežete i stavite u vazu pune vodom. Jako lepo izgleda, zamenjuje svojom lepotom rezno cvijeće, a za nekoliko sedmica pustiće korjenje i tada je trebate samo zasaditi u saksiju.

novi izdanci,i dobijamo prelepu raskosnu biljku

Fikus

Fikus je veoma omiljena sobna biljka - mada kod nas nikada ne cveta. Poreklom je iz Indije i Južne Afrike. Vrlo je dekorativan zbog velikog elipsastog kožastog lišća i šiljastih lisnih crvenih pupoljaka, naročito ako je lepo odgajeno razgranato stablo. Razlika između ova dva fikusa je samo u tome što prvi ima mnogo duži i šiljastiji list, a drugi, F. decora mnogo širi, krupniji i tamno - zeleniji list. Decora je znatno dekorativniji i lepši, naročito var. Schryveriana sa belim listovima i zelenim prugama. Najviše mu prija mesto pored prozora, gde ima dovoljno svetla, ali ni on ne voli jako sunce. Zimi se drži u nešto hladnijoj prostoriji, od 8 do 10°C, uz umereno zalivanje. On je veoma osetljiv na preveliku vlagu u zemlji, kao i na neredovno zalivanje, pa mu u takvim slučajevima lišće požuti i opadaju. Zato treba paziti i na dobru drenažu - odvod vode iz saksije, da se odvodna rupica na dnu saksije ne začepi.



Fikus bio star ili mlad , treba svakog proleća presađivati u humusnu rastresitu zemlju sa dodatkom 15% čistog rečnog peska. Ako se biljke presađuju u velike saksije, ovoj mešavini se dodaju komadići drvenog uglja i eventualno 1 deo treseta. Mlade biljke se presađuju u nešto veće saksije, dok je stare najbolje ostaviti u istom sudu, ali sa svežom zemljom. Sve to zavisi od toga kakav korenov sistem ima biljka. Svakih 14 dana, a leti svakoh 8 dana, treba lišće oprati mlakom vodom u kojoj se prethodno rastvori malo kalijevog sapuna, a posle toga isprati čistom vodom. Na taj način se drži čisto od prašine a što je najvažnije, biljka se sačuva od tripsa i od crvenog pauka, koji su njeni najopasniji neprijatelji. Fikus ne podnosi promaju ni nagle promene temperature, dakle potrebna je opreznost, naročito zimi prilikom provetravanja prostorija. Ako su gornji listovi fikusa manji od donjih, to znači da biljka gladuje, odnosno da joj je potrebna sveža zemlja. Za vreme vegetacije, više puta preko leta u razmaku od 8 do 10 dana, biljku treba prihranjivati tečnim hranjivima.

Filadendron

Filadendron je veoma lepa dekorativna biljka tropskih predela, dobro poznata i vrlo raširena sobna biljka, koja se gaji u saksiji. Rod Filadendrona sadrži tridesetak vrsta zimzelenih tropskih biljka sa ostrva Zapadna Indija i iz Centralne



Amerike. Jedno od narodnih imena je meksički hlebovac, potiče odatle što plod filedendrona sadrži jestivo tkivo oko semena. Filadendron se gaji zbog svog dekorativnog lišća i lepo odnegovanih vazdušnih žila. Vrlo je otporan, ne voli jako svetlo, pa zato može da uspeva i na nešto tamnijem, ali ne i na sasvim mračnom mestu. Dok je mlađi, filadendron ima lišće srcastog oblika a kad je stariji dugačko do 80 cm i 40 - 50 cm široko, sjajno, kožasto, okruglo lišće, prošarano velikim rupicama. Cvet mu je krupan, beo, sa žutim prašnikom u sredini sličan kali, ali se retko razvija u sobi. Filadendron se drži zimi i leti u sobi na zaklonjenom mestu od sunca. Promaju ne podnosi kao ni premeštanje s jednog mesta na drugo. Za vreme rasta treba ga obilno zalivati tako da mu je zemlja stalno vlažna: zimi se nešto manje zaliva ali sve to zavisi od temperature prostorije u kojoj je smešten. Treba ga češće prskati čistom ustajalom vodom i s vremena na vreme oprati lišće od prašine. Dosta dobro podnosi i razliku u temperaturi, tako da vrlo dobro uspeva pri temperaturi od 10 do 25 stepeni celzijusa, a to je zaista veliki raspon, s obzirom da je filadendron tropska biljka. Zahteva veliku saksiju ili sud i jaku hranjivu mešavinu zemlje: 1 deo komposta, 1 deo listovke, 1 deo klijališne zemlje, 1 deo treseta i 15% peska. Razmnožava se izbojem od velike biljke, ali svaka takva reznica mora imati bar po jedan pupoljak koji se ukopa koso u pesak, peskoviti treset ili u zemlju na dubinu jedan cm ispod površine, gde brzo pušta žilice i nadzemne izdanke

Hibiskus(Hibuscus rosa - sinensis)



Rod hibiskusa sadrži oko 150 vrsta, a pripada porodici Malvaceae. To su pretežno sub-tropska stabla ili grmovi čiji su varijeteti rašireni širom sveta. Na svom prirodnom staništu često služe kao živice jer imaju guste trnovite ogranke. Najomiljeniji varijetet za kuću je Hibuscus rosa - sinenis. Istraživači biljaka doneli su hibiskus u Evropu 1731 godine, a 1786 godine bila su poznata već tri varijeteta. I danas se stvaraju mnogi novi. Njihovi cvetovi su živih boja a prevladavaju crvena, žuta i narandžasta. Hibiskus mutabilis iz Azije ima debele čvrste grane, pokrivene mekanim dlačicama. Listovi su široki, na dugim peteljkama i dugački do 20 cm. Njegovi cvetovi su beli ili belo - crveni, a biljka naraste i do 4 metra. Hibiskus archeri sa ostrva Zapadne Indije takođe naraste do 4 metra. Slična je vrsti Hibiskus Rosa - sinensis, ali ima veće listove a cvetovi su manji i gotovo uvek crveni. Hibiskus Zchizopetalus, hibrid iz tropske Afrike ima manje listove, a cvetovi imaju najviše 4 cm u obimu, iznutra su tamno crveni, a spolja svetlo crveni. Cvetovi su glavna atrakcija vrste hibiskus, pa je šteta ako otpadnu dok su još u pupoljku. To se sprečava povećanjem vlažnosti vazduha, a danas se na tržištu mogu nabaviti i dva nova varijeteta H. Weekend i H. Moonlight, kojima ne otpadaju pupoljci. Lepi primerci te biljke imaju razgranat oblik, sjajno lišće i mnoštvo pupoljaka. KARAKTERISTIKE: Veličina: obično se prodaje velika oko 30 - 38 cm. U saksiji može narasti 120 - 150 cm. Rast: u jednoj godini može se udvostručiti. Doba cvetanja: neprekidno, od kasnog proleća do rane jeseni. Broj cvetova koji cvetaju odjedanput zavisi od veličine biljke.



d hibiskusa sadrži oko 150 vrsta, a pripada porodici Malvaceae. To su pretežno sub-tropska stabla ili grmovi čiji su varijeteti rašireni širom sveta. Na svom prirodnom staništu često služe kao živice jer imaju guste trnovite ogranke. Najomiljeniji varijetet za kuću je Hibuscus rosa - sinenis. Istraživači biljaka doneli su hibiskus u Evropu 1731 godine, a 1786 godine bila su poznata već tri varijeteta. I danas se stvaraju mnogi novi. Njihovi cvetovi su živih boja a prevladavaju crvena, žuta i narandžasta. Hibiskus mutabilis iz Azije ima debele čvrste grane, pokrivene mekanim dlačicama. Listovi su široki, na dugim peteljkama i dugački do 20 cm. Njegovi cvetovi su beli ili belo - crveni, a biljka naraste i do 4 metra. Hibiskus archeri sa ostrva Zapadne Indije takođe naraste do 4 metra. Slična je vrsti Hibiskus Rosa - sinensis, ali ima veće listove a cvetovi su manji i gotovo uvek crveni. Hibiskus Zchizopetalus, hibrid iz tropske Afrike ima manje listove, a cvetovi imaju najviše 4 cm u obimu, iznutra su tamno crveni, a spolja svetlo crveni. Cvetovi su glavna atrakcija vrste hibiskus, pa je šteta ako otpadnu dok su još u pupoljku. To se sprečava povećanjem vlažnosti vazduha, a danas se na tržištu mogu nabaviti i dva nova varijeteta H. Weekend i H. Moonlight, kojima ne otpadaju pupoljci. Lepi primerci te biljke imaju razgranat oblik, sjajno lišće i mnoštvo pupoljaka. KARAKTERISTIKE: Veličina: obično se prodaje velika oko 30 - 38 cm. U saksiji može narasti 120 - 150 cm. Rast: u jednoj godini može se udvostručiti. Doba cvetanja: neprekidno, od kasnog proleća do rane jeseni. Broj cvetova koji cvetaju odjedanput zavisi od veličine biljke.



Svaki cvet traje samo 36 sati. Miris: nema jak miris. Svetlo: držite na svetlu, ali ne na direktnom suncu. Odlična je za zasenčene staklenike. Ako je u kući, držite je uz severni prozor. Temperatura: za vreme rasta 18 - 21°C. Ako zimi temperatura padne ispod 10°C lišće će otpasti. Najviša letnja temperatura može biti 27°C. Voda: u vreme rasta zalivajte barem 2 puta nedeljno, ali i više ako je vreme toplo i suvo. Zemlja ne sme biti prezasićena vodom jer korenje može trunuti. Zimi zalivajte samo jedanput nedeljno, posebno ako je temperatura niska, puštajući da se zemlja sasvim isuši po površini pre nego što zalijete. Prehranjivanje: u doba rasta biljci treba dodati tečno hranjivo svakih 14 dana. Vlažnost vazduha: leti im je potrebno mnogo vlage i prija im svakodnevno prskanje odozgo, inače pupoljci mogu otpasti. Zimi je držite suvljom, ali je u prostorijama sa centralnim grejanjem prskajte svaki drugi dan. Vazduh: leti joj je potrebno mnogo svežeg vazduha, Izbegavajte plinske dimove i promaju. Presađivanje: najbolje je to učiniti u proleće, odmah nakon obrezivanja, kada biljka počinje terati. Nemojte je staviti u preveliku saksiju jer će bolje cvetati u manjoj. Obrezivanje: obrežite je svakog proleća da bude gusta i sa mnoštvom cvetnih pupoljaka. Podrezujte je i dok raste ako joj se stabljika previše izdužila. Razmnožavanje: reznicama. Reznice uzete u proleće cvetaće iste godine. Zakorenite ih pri temperaturi od 18°C. Životni vek: neograničen je ako se dobro obrezuje - u proseku 3 - 4 godine. Biljke pratilice: izaberite biljke koje po svojoj lisnoj strukturi deluju kao podloga prekrasnim cvetovima. Pogodni su filadendroni i zeleni dracene. Laka/teška: jednostavno se uzgaja ali se ne sme previše zalivati.

Kamelija (Camellia Japonica)

Poreklom je iz Japana ili Kine. To je prelepa sobna biljka, koja zahteva posebnu negu. Veoma je osetljiva na toplotu. Njeno gajenje je prilično teško i složeno. Ima duguljasto tamno zeleno lišće, koje je na ivicama izreckano. Cveta od meseca decembra do maja, a cvet joj je prelep, krupan i raširen. Ima je više vrsta: sa belim, crvenim, krem, roza i narandžastim jednostavnim i duplim cvetovima. Ne škodi joj hladnoća do 2°C, ali joj nikako ne prija toplota veća od 8 do 10°C. Voli svež vazduh i dosta svetla ali se ne sme izložiti direktnom jakom suncu. Zbog nagle promene temperature i menjanja mesta, kao i suvišnog zalivanja požuti i otpadne joj lišće. Ne voli prevelike saksije, a uspeva u lakoj rastrestoj zemlji. Ne treba je presađivati svake godine već svake treće ili četvrte jer od čestog presađivanja manje cveta. Najbolje je dati stručnjaku - cvećaru da je presadi jer je ova biljka veoma osetljiva. Kamelija se može izneti napolje u baštu još u maju mesecu i ukopati sa saksijom, ali na mesto koje je izloženo samo jutarnjem suncu. Zalivati je treba samo ustajalom kišnicom ili mekom vodom, a pupoljke povremeno orositi čistom mlakom vodom pomoću fine prskalice. Kad precveta i završi rast, što se može videti po novim listovima i pupoljcima, dolazi period mirovanja, takozvanog zasušenja. Tada je treba ređe zalivati ali češće prskati. Treba paziti da se prilikom zasušenja grumen zemlje u saksiji nikada sasvim ne osuši. Ovaj period zasušivanja traje otprilike 5 do 6 nedelja. Krajem septembra ili polovinom oktobra opet je treba uneti u sobu koja se zagrejava, to jest na umerenu temperaturu i staviti je uz prozor. Kada se pokažu pupoljci može se otpočeti sa zalivanjem. Pri dobroj nezi, pažljivom zalivanju i na stalnom mestu daće dobre rezultate prilikom cvetanja. Ako se na biljci pokaže žuto i šareno lišće to znači da je zalivanje bilo prekomerno i da žilice trule. Da bi se dalje žućenje lišća i trulenje korena sprečilo, treba biljku presaditi u drugu saksiju i svežu zemlju.


Imamo tri osnovna tipa:
Camellia japonica, danas je najraširenija i najpristupačnija vrsta kamelije. Možemo je naći i u našim rasadnicima i prodavaonicama. Tu vrstu karakteriše veliki cvijet, i do 15 cm, za razliku od malih crvenih cvjetova originalne vrste. Botaničari su razvili niz hibrida te vrste, od sasvim belih do crvenih, šarenih, tačkastih i sl. Relativno se lagano uzgaja i u baštama i u zatvorenim prostorima.



amellia sasanqua, u prevodu cvet planinskog čaja, došla je u Europu s japanskog ostrva Kyushu. Jača i otpornija od Camelliae japonica lagano se prilagodila novim uslovima. Nosi manje cvetove i manje listove od svoje prethodnice. Njena originalna boja cveta je bela, a danas je još razvijena brilijantno ružičasta te duboko crvena boja rubina.




Camellia reticulata stiže iz kineske provincije Yumman. Omogućila je uzgoj niza hibrida mnogo otpornijih na sunce nego Camellia japonica. Ta kamelija zahtijeva mnogo pažnje pri sadnji i uzgoju. Za nju se opredijelite ako želite u bašti imati raskošnu biljku odevenu u proljeće velikim cvetovima duginih boja, nalik leptirima. Za takvu ljepotu isplati se i dodatno pomučiti, to je kamelija za ambiciozne vrtlare!

U prijatnom društvu sobnih biljaka

Saznajte koje biljke će vas zaštititi od zagađenog vazduha i štetnih zračenja u domu, pomoći da se opustite i da se napunite pozitivnom energijom.

Prečišćavaju vazduh

Bršljen, filodendron, dracena, kentija, aglaonema, fikus robusta, spatifilum, sanseverija... Ove biljke apsorbuju zagađivače iz plastike, itisona i boja za zidove.
Preko dana apsorbuju ugljen-dioksid, a noću oslobađaju kiseonik. Tokom tog procesa, vazduh iz prostorije prolazi kroz listove. Ove biljke imaju gusta biljna vlakna, koja se ponašaju kao filteri koji "hvataju" štetne molekule.
GDE DA IH DRŽITE?

U prostorijama sa ulične strane, u kuhinji (naročito ako kuvate na plin) i u sobi u kojoj vam stoji kompjuter.

Emituju dobre vibracije

Prema feng šuiju, kroz svaki prostor prolaze struje prirodne energije. Ove biljke regulišu taj protok. Biljke zaobljenih listova (jin biljke) podstiču pozitivnu, a one zašiljenih listova (jang) blokiraju negativnu energiju.

Biljke koje će vam pomoći da se opustite i da se u prostoriji uspostavi ravnoteža između različitih energija su:

Jin: ciklama, fikus elastika, filodendron, japansko drvo...
Jang: aloja, kokos, kordilina, juka, dracena...
GDE DA IH DRŽITE?
Jin biljke: pored ulaza ili u dugačak i uzak hodnik
Jang biljke: u uglovima i pored električnih aparata, pošto neutrališu dejstvo elektromagnetnih talasa.

Kroton (Codiaeum variegatum)

je poreklom iz Malezije, Australije i Polinezije. Poznata je pod imenom Kroton, a potiče od domorodačkog imena biljke - Kodibo. Preneta je na zapad u prvoj polovini XIX veka.

U postojbini raste kao zimzeleni grm visine do 3 m, dok gajena kao sobna biljka naraste do 1-1,5 m. Dana ima nekoliko stotina varijeteta, a razlikuju se po obliku lista, mada svi imaju velike kožaste i sjajne listove. Neki su slični lovoru, neki sličniji hrastu. Svi imaju izrazite, žute rebraste šare, koje su međusobno spojene jarkim bojama. Listovi mogu biti različitih boja ali i oblika, na istoj biljci ne mogu se naći dva ista lista.

Leti se razvija neupadljiv klas sitnih žutih cvetova zvezdastog oblika na dugim stakama poput grozdova, ali samo na odrasloj biljci. Cvetovi su bez mirisa i veoma neugledni.

Da bi njeni dekorativni listovi zadržali vatromet boja mora stajati na vrelo svetlom mestu, ali izbegavati podnevno sunce. Što je više svjetla, to će šare na listovima biti izraženije.

Leti biljka dobro podnosi temperaturi i do 27 C ali joj je idealna za rast oko 20 C, tokom zime ne sme pasti ispod 12 C. Leti zahteva dosta vode i dobro je orošavati je. Treba voditi računa da je zemlja uvek vlažna, ali dobro drenirana. Zaliva se i prehranjuje u toku vegetacije jednom nedeljno, sa dosta kalijuma koji doprinosi obojenosti listova. Zemi se ređe zaliva ali nikako se ne sme dozvoli da se zemlja osuši.

Kroton ne voli hladnoću i velike razlike u temperaturi, kao ni promajno mesto i suv vazduh. Veoma je osetljiv i na tvrdu i hladnu vodu. U ovim slučajevima može doći do odbacivanja listova.

Za razmnožavanje koristimo vršne reznice duge bar 10 cm i sa dva para listova. Reznica se odreže tik ispod donjih listova ukoso, odstrani se dolnji par listova i zabode u zemlju. Idealna temperatura zemljišta je oko 30 C, a vazduha oko 25 C. Pored temperature neophodna je i visoka vlažnost vazduha pa je dobro posudu sa reznicama pokriti staklenom posudom.

Pod ovim uslovima reznica će pustiti koren za 3-4 nedelje, a najduže do dva meseca.
(Ja ,odseceni deo drzim u vodi dok ne pusti zile ,zaista se lako razmnozava)

Ficus benjamin

Rod fikusa ima oko 600 vrsta i mozemo ga naći u svim toplijim delovima sveta i pripada porodici Moraceae.
Fikus Bendžamina je verovatno najpoznatiji varijetet sa malim listovima. On ima skladno povijene grane, posebno kada biljka poraste.
Kao i ostale biljke sa malim listovima, u kući moze porasti do 5 m.
Listovi su svetlozeleni do 8 cm dugi i oko 2,5 cm široki. Imaju peteljke. Potrebno im je svetlije mesto da bi bujale ali su osetljive na promaju. Kao i druge vrste fikusa otporna je na suv vazduh zahvaljujuci kožastom kao voskom presvučenom lišću.

Od biljke Ficus Benjamina je uzgojeno je mnogo podvrsta.Potrebna im je ista nega kao i samoj , matičnoj vrsti, samo što je višebojnim kultivarima potrebno više svetla


.Bushy King
-jedan od najpopularnijih kultivara radi svojeg zbijenog grmolikog rasta

Exotica
-pravi viseći primerak fikusa .Lišće sa valovitim krajevima

Foliole
-biljka u obliku piramide sa otvorenim stabljikama i kopljastim visećim ,zelenim listovima.Stvara utisak transparentnosti

Golden King
-višebojna podvrsta sa mnogo zelenila na listovima.Bela boja uglavnom duž rubova lista.Krošnja raste u širinu

Golden princes
-podvrsta koja ostaje manja od Golden Kinga. Još je zelenija a samo ponegde ima žućkasto-belu mrlju.Krošnja raste u širinu

Hawaii
-zbijeni ,više bojna vrsta ss kratkim granama koje rastu koso gore

Major
-velikih zelenih listova

Natasha
-gusto zbijena vrsta, zelenih elegantnih šiljasti

ZALEVANJE
Kao i većinu fikusa ni ove biljke ne zalevajte previše jer ce listovi požuteti i otpasti.
Zalevajte najviše 2 puta nedeljno leti a zimi svakih 7-10 dana .Biljka nikako ne sme stajati u vodi

PRIHRANJIVANJE
U doba rasta dodajte vodi tekuće hranjivo svakih 14 dana

VLAŽNOST VAZDUHA
Svim tim biljkama ce dobro doći svakodnevno prskanje mlakom vodom

ČIŠĆENJE
Ako ih prskanje na očisti -koristite sjaj za lišće ali najviše jednom u 2 meseca

VAZDUH
Otporna je na različite uslove sem na promaju
ZEMLJA
Ilovast kompost br.2.
PRESADJIVANJE
Jednom godišnje ,najbolje u prolece.Kod odraslih i velikih biljaka promenite samo gornji sloj zemlje
OBREZIVANJE
Ako je bilka suviše izrasla ,činite to u prolece ,upravo kada počinje rasti i ne zaboravite zaprašiti rane drvenim ugljenom kako bi se zaustavilo isticanje soka.
Fikus bendzamin vremenom razvijaja vazdušno korenje i ono se ne sme seci

SVETLOST
Fikus bendzamin voli veoma jaku svetlost, najbolje na 1 metar od prozora okrenut og prema jugu. Ne pomerati biljku često jer nagle promene položaja dovode do opadanja jednog dela lišća.

Kao i kod svih ficusa jedan od sigurnijih načina razmnožavanja je sa drvenastim reznicama koje se stave u teglu sa vodom.
Kod većine varijeteta će se vrlo brzo pojaviti korenčići ( bele tačkice veličine 1mm )
Te tačkice su začeci korena i takvu reznicu možete posaditi u zemlju ( po mogućnosti prekriti saksiju najlonom)
Vrlo brzo će se razviti kompletan korenov sistem .

Afrička ljubičica


Smještaj i svjetlo:
toplo mjesto sa što više svjetlosti (najmanje 8h dnevno, idealno 12h), ali nikako na direktnom suncu. Južni prozor se ne preporuča
Temperatura:
idealna je oko 18°C, dakle zimi od 13-18°C, a ljeti od 18-24°C
Razmnožavanje:
Postoje tri načina: 1. Kod presađivanja se mladi izboji odvajaju od matične biljke i zasebno sade. 2. Putem lisnih reznica; preporuča obavljati u proljeće ili ljeto. Postupak: odrezati list kojem peteljka treba biti minimalno 3 cm duga zatim list utaknuti u vlažnu zemlju s dodatkom pijeska oko 1.5 cm duboko. Može se i staviti prozirna plastična vrećica preko kalića da bi s održavala stalna vlaga. List se može staviti i u vodu. Kad pusti korijenje, cca 1 cm dugo, zasadite ga u zemlju. 3. Sjemenom: sjeme se posadi i stavi na toplo mjesto
Zemlja:
normalna zemlja za cvijeće s dodatkom pijeska i treseta
Ph zemlje:

Zalijevanje:
umjereno zalijevanje odstajalom i mlakom vodom. Ako se zalijeva hladnom vodom moguće je da se na listovima pojave svijetle brazde. Preporuča se zalijevanje u podložak, da listovi ne dođu u kontakt s vodom jer su osjetljivi i mogu se pojaviti mrlje ako voda dođe na listove. Treba pustiti da zemlja upije onoliko vode koliko može, a ostatak izliti da ne dođe do truljenja korijenja
Gnojenje:
Kada je u punom cvatu preporuča se u vodu za zalijevanje svaka 2-3 tjedna dodati tekuće gnojivo, ali u razblaženom obliku.

ako nece da cveta pojacati zalivanje uz malo prehrane u vodi

primetio sam da im odgovara vlaga u vazduhu na primer u prozoru u kuhinji (isparenja od kuvanja)



1. VLAŽNOST VAZDUHA
Prirodna okolina Afričkih ljubičica je sasvim vlažna. Ona najbolje uspeva gde je vlaga između 40% i 70%. Ako je neophodno u suvim i toplim periodima godine možete povećati vlagu u prostoriji sa biljkama sa ovlaživačima ili jednostavno postaviti biljke na tacnu ispunjenu sterilnim peskom i vodom.

2. TEMPERATURA
Afričke ljubičice napreduju na normalnoj sobnoj temperaturi. Dnevna temperatura treba biti 21 do 27 stepeni C a noćna za par stepeni niža, od 16 do 21 stepeni C. Ekstremne temperature prouzrokuju spor rast a prisutni su i drugi problemi. Ona može biti jedan od uzroka za uvenuće biljke.

3. SVETLOST
Afrička ljubičica može udobno rasti na dasci prozora tj. na ni previše tamnom ni previše svetlom mestu. Severni prozor je preporučljiv u letnjem sunčanom periodu a istočni prozor u zimskom manje svetlom periodu. Biljka može biti i na južnom ili zapadnom prozoru ali je jako bitno da ne bude pod direktnim sunčevim zracima.
Ukoliko ne postoji prirodan izvor svetlosti Afrička ljubičica može rasti i ispod veštačkog osvetljenja koje je najbolje da bude fluorescentno. Fluorescentne cevi trebaju biti oko 30 cm iznad vrhova biljaka i ako su jedini izvor svetlosti dnevno treba da rade oko 12-14 sati.

4. ZEMLJA-SUPSTRAT
Afrička ljubičica voli poroznu zemlju. Dobri rezultati se mogu postići sa komercijalnim smešama baziranim na ilovači koje su posebno formulisane za Afričke ljubičice. Postoje gotovi supstrati za rast

5. VODA
Tvrda voda i veštački omekšivači vode nisu preporučljivi jer hemijski proizvod može štetiti biljci. Obična voda koja se koristi u kući je najčešće zadovoljavajuća s tim što mora odstojati nekoliko sati, najbolje 24 sati, da bi izgubila hlor koji je rastvoren u njoj. Neki odgajivači preporučuju destilovanu vodu. Bilo koju vodu da upotrebljavamo mora biti sobne temperature kad je koristimo. Postoji mnogo sistema za automatsko navodnjavanje, kao što je kapilaran preko podloge ili "fitilja" a mi preporučujemo da biljke zalivate sipanjem vode u tacni.
Biljka uvek treba biti ravnomerno vlažna. Zalivati kada je površinski sloj zemlje suv. Naliti vodu u tacni i posle pola sata prosuti višak vode u tacni koju biljka nije upila. Zalivanje sa gornje strane nije preporučljivo jer korenu ograničava i smanjuje kiseonik koji je potreban. Višak vode ima štetno dejstvo na korenov sistem biljke.

6. ĐUBRENJE-PRIHRANA
Afričke ljubičice vole ravnomernu prihranu u malim količinama. One vole prihranu koja ima uravnotežen NPK (azot-fosfor-kalijum) odnos. Najviše odgovara NPK odnos 20-20-20 ili može biti nešto veći odnos fosfora kao što je 12-36-14 ili 15-30-15. Zadnja dva odnosa se koriste da bi se isforsirao i što pre dobio cvet. Đubrivo može biti u tečnom ili zrnastom obliku (granule). Djubrivo, bilo u tečnom ili zrnastom obliku, rastvaramo u vodi a približan odnos je na 1l (litar) vode ide 1ml (mililitar) ili 1mg (miligram) djubriva.

Spatifilum

gaji se vrlo lako i prilagodljiv je svakom prostoru, bez obzira na kolicinu svetlosti.jedino je potrebno redovno zalivanje tokom cele godine,ali tek kad se zemlja prosusi .odfebruara do novembra redovno prihranjivati tecnim djbrivom.redovno brisati prasinu sa listova i povremeno istusirati.tokom leta izneti napolje ,to im veoma prija

FILADEDRON

Kao tropska biljka, tacnije biljka koja raste u toplim sumama latinske amerike trazi upravo i takve uslove, stim sto se jako dobro privikla na uslove kontinentalne klime kakva je kod nas u Vojvodini. Leti trazi vrucinu ali sakrivena od direktnog sunca, dakle sparno i toplo ali senovito, obilje vode, svakodnevno, u periodu od jula do septembra, orosavanje listova po mogucstvu svakodnevno leti a zimi svaki drugi-treci dan. U suprotnom pocece da zute listovi, odnosno krajevi listova pozute, kasnije to predje u braon boju i pocinju da se suse. Biljka se moze uspesno opraviti ako ovako krene da propada orosavanjem listova svakodnevno, ja znam iz iskustva. Svake godine ako dobije dobre uslove pustice od 4 do 6 listova, svaki sledeci je veci od predhodnog, biljka zna da bude ogromna da ne moze stati u hodnik, kod mene je takav slucaj.
Onda krecem sa podmladjivanjem sto me najvise boli, prvo otkinem vrh sa listovima, stavim ga u vodu da pusti koren a stablo secem na 10 cm, stablo ima okca i najbolje je prelomiti na 10 cm tacno na okce. Pozabadati u zemlju, pre toga umociti u hormon za oziljavanje. Spustiti u plastenik i oziljavati. Za neki do pola, za 4-5 nedelja ce krenuti da se budi, pocece da pupi sa strana, kad krene ostaviti dva najlepsa izbojka a ostale skinuti kako biste dobili jaku i lepu biljku! potrebne su 2-3 godine za jedan kapitalni primerak.

Šeflera

Opis i karakteristika vrste:

Šeflera potiče iz Australije, Nove Gvineje i Jave, često se sreće u južnoj Floridi i toplijim krajevima centralne Floride. Postoji preko 900 vsta, koje u postojbinama mogu da dostignu visinu od nekoliko metara. Rastu kao drvenaste vrste, kao žbunovi ili kao penjačice, koje uz pomoć oslonca dosežu visinu do 30 metara. Široki listovi proizvode dovoljno kiseonika, tako da je šeflera dobar prečišćivač vazduha. Kao tipično sobna biljka gaji se širom sveta.

Najčešće vrste koje se gaje kod nas su Schefflera actinophylla, Schefflera arboricola, Schefflera arboricola compacta, Schefflera elegantissima i dr.




Nega:

Kao tipično tropska biljka voli veliku vlažnost vazduha, pa je neophodno orošavati jednom nedeljno. Pogoduje joj umerena temperatura, u zimskom periodu 15-18 °C, a leti max. 24 °C. U periodu vegetacije (od aprila do oktobra) treba umereno djubriti svake 2 - 3 nedjelje. U toku zime ne treba previše zalivati. Bolje podnosi suvu, nego previše vlažnu zemlju. Ukiliko se nalazi u stanu sa grejanjem, treba joj obezbijediti prohladno mesto, bez promaje. Zbog pretoplog i suvog vazduha može doći do biljnih vaši i opadanja listova. Bolesti su veoma retke kod nje. Glavni problemi mogu nastati usled prevelikog ili premalog zalivanja, suvog vazduha, a kao posledica toga javljaju se biljne vaši i sitni paraziti.

U letnjem periodu treba je čuvati u sobi, ne podnosi direktne sunčeve zrake. Pogoduje joj svetlo mesto, ali pulusenovito i bez promaje.

Mlade biljke treba presadjivati svakog proleća, dok se ne dostigne veličina saksije promera 20-25 cm. Zemlja treba da je dobro izdrenirana, propusna. Najbolje je saditi u mešavini treseta i šljunka 50-50% (ili 50% šljunka , 25% treseta i 25% glinovače). Starijim biljkama treba na 2 godine promeniti gornji sloj zemlje. Za postizanje veće visine šefleru treba presadjivati svake godine, kako bi se omogućavao i podsticao rast korena. Za niže, razgranate, forme neophodno je odsecanje vrha biljke, kada ona počinje da se razvija u širinu.