Sačuvajmo ih od zaborava/domaća scena

Madam Mim je dala ideju da otvorim ovu temu pa da krenemo. Postavite nešto što se danas može čuti retko i na retkim radio stanicama. Postavite pesme koje su slušane pre više decenija a zvredele da se ne zaborave. Ako ih nema na naslovnicama, makar neka ih ima ovde.

Hvala mim


1963.

~~~~~~~~~~~~~~~~



DRAGAN TOKOVIĆ
(Dramče, 22.03.1932 — Beograd, 09.06.2002)

Dragan Toković (kršteno ime Dragoljub), jedan je od naših nekadašnjih najboljih pevača zabavne muzike, čuveni đez pevač evropskih klubova, ljubitelje dobre pesme zadužio je, možda ponajviše, "Lelom Vranjankom". Potiče iz porodice sveštenika i intelektualca. U mladosti je živeo burno, boemski, uz muziku i alkohol...

*

"Dragan Toković, vrsni muzičar i jedan od najpopularnijih autora i interpretatora zabavne muzike, kraj života je dočekao takoreći kao uboga sirotinja. To što su njegove kompozicije čak i danas prepoznatljivi evergrin naše muzičke scene, što ih još izvode proslavljeni zabavljači razmaženih gostiju ekskluzivnih svratišta svetskog džet-seta, ili ih plagiraju novokomponovani a bezobzirni, nije ga spaslo bede. Jer, izgleda da je živeo, stvarao i pevao — u pogrešno vreme i za pogrešne "kupce". Dragan je bio najpopularniji jugoslovenski pevač i kompozitor, pa su zlobnici, da bi mu napakostili, tada smislili priču da je Ivo Robić autor kompozicije "Stranac u noći", koju je, navodno, uspeo da proda oduševljenom Frenku Sinatri za ogromnu dolarsku sumu (Frenki boj se zbog te izmišljotine verovatno i danas prevrće u grobu)."
"... Dragan Toković, nekada najpopularniji pevač i kompozitor imao je privilegiju da prvi nastupi pred auditorijumom Jugoslovenske televizije. Završio je kao klošar...
Objavljeno u Ilustrovanoj politici pod naslovom Pevali za platu i viski kod Tita. Autor teksta: M. Lazić.

*

Dragan Toković i Zoran Gajić ostavili su neizbrisiv trag u narodnoj muzici. Dragan je bio jedan od naših najboljih pevača zabavne muzike, pobednik brojnih festivala, poznat u Evropi kao klupski pevač džez i evergrin standarda. Našoj kulturnoj baštini ostavio je pesme "Zorice, Zorule", "Rastao sam pored Dunava" itd. Većinu ovih pesama otpevao je Zoran Gajić, Kragujevčanin, a pesmu "Lela Vranjanka" maestralno je otpevao Staniša Stošić.

Dragan je dugo pevao u Egiptu, u noćnim klubovima. Kad se vratio stalno je spominjao muzičku temu koja ga je proganjala. U jednoj kafani u Vranju, zanesen lepotom nepoznate devojke, zapitao ju je kako se zove: "Ja sam Lela Vranjanka" — odgovorila je. U tom trenutku je počeo da pevuši frazu koja se pretvorila u jednu od naših najlepših pesama. Da je mogao da priušti sebi skupog advokata, obezbedio bi i sebe i širu porodicu zahvaljujući nadoknadi za ukradenu melodiju"Lela Vranjanka" koja se koristi samo sa izmenom jednog polutona u filmu "Petparačke priče". Tamo je "Lela" izvedena u pank obradi, kao instrumental.
[Autor teksta nepoznat]

Postavljeno 2010. godine
Na fotografiji: Dragan Toković i Aleksandar Trandafilović

Preuzeto: Riznicasrpska.net

Turneja džez orkestra RTB u SSSR 1961. godine...

Tihomir Petrović uz pratnju velikog džez orkestra RTS-a pod upravom Vojislava Bubiše Simića peva svoju kompoziciju "Sam"

Snimano 24.07.1996. godine u Studiju 6 Radio Beograda



Istog dana




(1935-2004)

Izvor/Biografija

Vokalni ansambl "Koral" - 40 godina kasnije

Osećaj nevinosti

U poplavi diskova trenutno aktuelnih pevača i grupa različitih, pa i diskutabilnih stilskih i umetničkih profila, jedan album objavljen tek nedavno nakon četrdeset i više godina od zapisa, podseća nas na početke džeza i etno zvuka na ovim prostorima. U pitanju je disk vokalnog ansambla "Koral", koji je svoje "zlatne godine" brojao tokom šezdesetih. Počeci ovog ansambla, jednog od brojnih koji su tih godina zapljuskivali Beograd i šire sjajnim zvucima, vezuju se za jedno malo ali odabrano društvo iz Cvijićeve ulice, koje se svake srede i petka okupljalo kako bi slušalo emisiju "Vreme za džez". Prema rečima Ivana Štajnbergera, profesora Filozofskog fakulteta i nekadašnjeg člana ansambla, koji je danas itekako zaslužan što ponovo možemo da uživamo u pesmama "Korala", nakon svake odslušane emisije prepričavali bi svoje utiske, iz čega se i izrodila ideja o osnivanju vokalne grupe.
Izuzev Štajnbergera, koji je bio zadužen za bariton deonicu i bio jedini član koji nije pevao u horu Radio Beograda tih godina, ansambl su činili Jelena Tršić - alt, Predrag Peda Pavlović - tenor i solista, Miodrag Jakovljević - drugi tenor i Milorad Kuzmanović - bas i aranžer. Tokom čitave decenije, ova grupa ljudi zaljubljenih u muziku, uspela je da se uvrsti među renomirane ansamble i da snimi više stotina kompozicija, dve samostalne ploče, brojne TV emisije i da nastupa na koncertima zabavne muzike.
Ideja o disku ansambla "Koral", nekoliko decenija od potpunog zaborava ove grupe, nastala je slučajno pre dve godine, prilikom jednog gostovanja profesora Štajnbergera u emisiji Radio Beograda. On je urednicima emisije predložio da pauze između razgovora budu popunjene pesmama "Korala". Na njegovo veliko iznenađenje, fonoteka Radija čuvala je samo jednu, od stotinu snimljenih pesama. Međutim, neočekivani kasniji susret profesora Štajnbergera i nekadašnjeg jedinog pripadnika lepšeg pola ansambla, promenio je dalji tok događaja. Naime, Jelena Tršić dugo je kod sebe čuvala traku sa numerama njihovog sastava, koju joj je pre 15 godine, pred smrt ostavio Predrag Pavlović. Tako nastaje ideja o obnovi sećanja na "Koral" i tridesetak kompozicija koje su šezdesetih godina snimali a koje su ostale zabeležene na toj traci. "Retuširano" izdanje pesama, teškom mukom prebačenih sa starog magnetofona na disk, predstavlja brojne džez i etno kompozicije zahvaljujući kojima je "Koral" plenio tih godina. Sačuvan tako od zaborava, "Koral" će nas još jednom, poslednji put verovatno, podsetiti na prohujalo vreme koje će još dugo u sebi nositi taj osećaj nevinosti i pitkih, božanstvenih melodija, nastalih u vidljivom ushićenju ljubitelja kvalitetnog zvuka. Disk je posvećen uspomeni na dvojicu članova "Korala", koji su u međuvremenu preminuli - Predraga Pavlovića i Milorada Kuzmanovića.

Dragan Jovićević



A, inače su bili poznati po džez obradama (ala Swingle singers) naših narodnih pesama (Niška banja, Sitniš kolo, Moravac...)
Možete da poslušate sempl (za sada)  

Moravac u vokalnom džez stilu

Niška banja, vokalni ansambl Koral

madam mim ::Niška banja, vokalni ansambl Koral

Ladno svira Drop

Mihailo Živanović (u Beogradu 17. februar 1928. — u Beogradu 18. jul 1989.), poznat kao Mika-Žuti, bio je istaknuti i jedan od najinventivnijih i najboljih srpskih i jugoslovenskih klarinetista, saksofonista, veoma plodan kompozitor, dirigent zabavnih orkestara RTB i aranžer. Osnivač srpskog džez orksetra Fis dur



Mihailo Živanović je bio veoma plodan kompozitor. Pisao je dečju i scensku muziku, šlagere, zabavne pesme, ali i koncertantnu muziku, kao i mnogobrojne kompozicije i aranžmane za programe jugoslovenskih radio i TV stanica.

Neprestano je pratio zbivanja u svetu džez i zabavne muzike, tako da je uvek bio u savremenim muzičkim tokovima svoga vremena. Stvarao je intenzivno sa uspehom različite žanrove - više od četrdeset godina. Napisao je preko 300 instrumentalnih, zabavnih i vokalno-instrumentalnih kompozicija

Napomenimo da se do tada po beogradskim džez orkestrima uglavnom negovala samo strana džez muzika. Živanović je jedan od prvih džez muzičara koji je počeo da komponuje savremenu domaću džez muziku, kojom se bavio iz velikog entuzijazma. Jugoslovensku zabavnu i džez muziku Živanović je mnogo obogatio svojim velikim znanjem i delatnošću, radeći do poslednjeg dana. Živanovićeva mnoga ostvarenja trajno su zabeležena u istoriji jugoslovenskog džez stvaralaštva.

Pisao je scensku muziku i zabavne pesme za tadašnje popularne pevače kao što su: Arsen Dedić, Nada Knežević, Lola Novaković, Bisera i Senka Veletanlić, Anica Zubović, Dragan Stojnić, Tihomir Petrović, “Lutajuća srca”, Đorđe Marjanović, Zafir Hadžimanov, Krunoslav Slabinac, Dragan Mijalkovski i mnogi drugi.

Bio je jedan od najplodnijih muzičkih stvaralaca za decu.

U vreme kada se intezivno bavio instrumentom, važio je za jednog od najinventivnijih i najboljih solista na klarinetu i bariton saksofonu. Kao instrumentalista sa uspehom je nastupao na koncertima u zemlji i inostranstvu (Nemačka, Austrija, Rumunija, Amerika). Kao solista, ovaj vrsni umetnik je svoju zemlju predstavljao u Berlinu na koncertu iz serije „Muzika ne poznaje granice".

Na festivalima zabavne muzike nastupao je kao dirigent. Bio je dirigent i Zabavnog orkestra RTB.

Jedno vreme je radio kao prvi klarinetista Simfonijskog orkestra RTV Beograd. Odlično je poznavao aranžerski zanat, te je i na tom polju ostavio veliki doprinos i neizbrisiv trag.

Izvor

The Everly Brothers - All I Have to Do Is Dream