Tekstovi pod lupom

Navedite tekst pesme koji vam je po nečemu poseban bilo da je lep, smešan, grozan, besmislen i prokomentarišite ako imate želju.

Da krenem sa jednom starom pesmom

SIJEM ŽITO

SIJEM ŽITO RASTE GRAHORICA
UDAJE SE MLADA DJEVOJČICA

UDAJE SE I TO NIJE ŠALA
UDAJE JE SE ZA MLADOG BEĆARA

KREĆE SVADBA SA MAJČINA DVORA
STARA MAJKA ZAPLAKATI MORA

RUŽMARIN SE SAVIO PA VISI
MLADA CURA VISE NIKAD NISI

OJ CURICE ZAR TI NIJE ZAO
OSTAVITI SVOJE SELO MALO

ZAO MI JE I U DUSA ME BOLI
STO CU JADNA KAD ME DRAGI VOLI

~~~

Nekako treba krenuti, razumem, ali zašto žito pored cveća?
Mlada devojčica, hajde što je pleonazam, nego što se udaje devojčica pa još mlada.
Zašto je majka stara u skoro svim pesmama?
Kakav dvorac u selu?
"Ruzmarin se savio pa visi", koja je poruka ili je tu samo zbog rime?
I biser na kraju, mladu devojčicu duša boli što se udaje, već se sažaljeva i oseća jadnom, i nije važno da li ona voli, već mladoženja.

Koja je pouka u pesmi i zašto je ova bolja samo zato što je stara od novokomponovanih? Sve bih ja to u isti koš.

Cestitamo

Sve bih ja to u isti koš. ::

U isti kos sa cim? Hoces reci da kod nas ne postoje dobre pesme - ni stare, ni nove? A te neke tamo crnacke i indijanske su sven uzvisene?

ali zašto žito pored cveća?

Некад су жене радиле у пољу, а цвеће, сложићеш се, не обезбеђује храну за породицу.

nego što se udaje devojčica pa još mlada.

Жене су се удавале у четрнаест година, рађале децу са петнаест шеснаест...

furija :: U isti kos sa cim? Hoces reci da kod nas ne postoje dobre pesme - ni stare, ni nove? A te neke tamo crnacke i indijanske su sven uzvisene?

U koš za šund bilo kakve vrste.

Hoću reći da ima fenomenalnih starih pesama sa tekstovima koji imaju smisla i koji nisu sklepani. Osudi me furija a da ne znam zašto.   

@Time
Kakve veze ima što je žito hrana, ovo je ljubavna pesma. I ko u pesmi seje žito?

Hahahaha... ćuti, Ave, neviđene su pesničke slobode... ima u onoj Tozovčevoj pesmi stih "dok u čaši vino drema"...   

@madam mim
Nemoj mi Tozovca, to mi je omiljeni pevač i drug, dugujem priču o susretu s njim.

Razumem pesničku slobodu ali brate, sestro...

Evo npr. lepog teksta.   

Ej, dragi, dragi

Usnila je dubok sanak
sa Kosova Rada
pa se svome milom, dragom
u naručju jada

Ref.
Ej, dragi, dragi božurove sadi
ja cu vodu, a ti koren
nek' izniknu mladi

Vidis dragi, širom polja
božurova nema
samo kamen, ljuto trnje
pod oblakom drema

Ref.

Da procveta ravno polje
oko manastira
i da pastir podno brda
u frulu zasvira

Ref.

~~~~~~~~~~
Sjajno, toliko simbolike, prosto se svaki puta naježim.

A i u toj pesmi se drema...   

Uh, sunce ti, stvarno ne znam taj repertoar... možda nije Tozovac... daj mi malo vremena da nađem...  
... a zapamtila sam, majke mi je iz neke pesme...    Znam jedino to i ono "sećam se svega, mnogo više nego bilo čega..."     

Evo, evo, pronašla sam, evo ga
  

Prazna casa na mom stolu
iz te case ti si pila
ako je sreca ispijena
nek' bude casa razbijena.

Aaaaaj, kafana je puna sveta
svako se za pesmu sprema
tako zelim da si samnom
ali tebe samnom nema.

Aaaaaj, moje oci tebe traze
dok u casi vino drema      
muzika mi pesmu svira
a ja patim sto te nema.

~~~

Evo i pesama od mog druga Tozovca, kad sam već nabasala da ih postavim  

Ostali tekstovi ovog izvodjaca

Ala volim život
Bekrija
Beograde lele lele
Beogradski mali pijač
Cica peće rakiju
Da zna zora
Dance
Donesi vina krčmarice
Dorulje
Dozvoli mi da te zaboravim
Gedža
Ide Mile lajkovačkom prugom
Imao sam devet žena
Jedna ljubav u životu
Jedna žena u kafani
Jeremija
Jeremija pali topa
Jesen u mom sokaku (E, ova je fantastična, na nju padam.   )
Kako da ti kažem volim te
Krčmo stara
Lažna žena
Led, led, sladoled
Leno, Leno, Magdaleno
Lulo moja srebrom okovana
Malo po malo
Mađarica
Milanovac na dunavu
MIrjana
Moj deda Radojica
Neću da se ženim
Nišlika
O cigani gdje ste
Oći jedne žene
Ode kuća ode brak
Of, Jano, Jano
Oj javore, javore
Oj Moravo
Opa nino nina naj
Prazna čaša na mom stolu
Priča mala, e pa šta, e pa šta
Putevi se naši razilaze
Ružo moja
Skeledžija na Moravi
Skitnica sam, majko
Šoferska pesma
Srdo moja
Srečo moja iz minulih dana
Šta je život kad se mreti mora
Suva drva
Svileno maramče
Sviraj ciganine
Tajna ljubav
Tekla reka Cica Mica
Ti si mene čekala
To ludo srce moje
Tozin Čoćek
Traba mi ljubav tvoja
Tražiću ljubav novu
Uzmi sve što ti život pruža
Vašar
Violino, ne sviraj
Vlajna
Vodenicareva čerka
Zapevaj mi Sumađijo mila
Zbog tebe sam se napio
Zorice, Zorule

Ko voli, nek' izvoli    Tozovac

Aaaaa, vidiš da sam zapamtila... pogodio me taj stih jako...   

Bolje ne bi ni Jesenjin   

Jesen u mom sokaku

Jesen u mom sokaku
lisce pada na sve strane
ona stoji na prozoru sama
ceka mene dok ne svane dan

Refren
Ljubavi moja tugo
ti sto mucis srce moje
zar ti ne znas, sta su boli
kad se voli, kad se voli

Ja s' mojim drustvom starim
u kafani punoj dima
slusam pesmu uz neku gitaru
praznim case rujnog vina

Refren

Ja znam da me ona voli
njeno srce mene trazi
sviraj druze na staroj gitari
tvoja pesma moj nemir blazi

Refren

madam mim ::Aaaaa, vidiš da sam zapamtila... pogodio me taj stih jako...   

Znala sam da i ti padaš na Tozovca. A pogledaj samo Jesen u mom sokaku, imaš li zamerke osim gramatičkih, ali to nije do njega.  

Ja u tekstu uvek prvo primetim kad neko piše bez tzv dijakritičkih znakova (mislim da se to zove tako, tek to su slova sa kvačicama - š ć č ž đ..), to me nekako najviše zaboli... a onda tek i ostalo...
Nego, nisam ja pogodna osoba za tumačenje ovih tekstova, a bojim se da ako me uFati cinična faza... mogla bih da preteram sa analizom...
Zato ću ja tiho da se išunjam s ove teme....  

I mene nervira "ćelava" latinica, u prvoj pesmi sam dodala kvačice.

Šta fali kritičkoj misli, a možeš po svom izboru pronaći tekst i ne mora biti narodna pesma, može i gradska, rokerska, šta god. Isto je kao i sa poezijom.

Avramova ::

@Time
Kakve veze ima što je žito hrana, ovo je ljubavna pesma. I ko u pesmi seje žito?

Znao sam da je propala misija i pre nego što sam počeo da pišem na ovoj temi.  

Kakva misija, pa ovde smo da pričamo.

Zato što tvoj odgovor svaki počne pitanjem

Jutros se setih jedne stare prelepe pesme, postaviću je bez komentara.

Симонида

Везак везла, краља чекала, Симонида млада краљица.
Покрај себе ђерђеф спустила, чудан санак беше уснила.
Краљ Милутин гором јездио, Грачаници цркви ходио,
Кад на стази ето јелена, крај јелена срна малена.

Краљев стрелац хитну стрелицу да устрели срну јелену.
Стрела падне, циљу не циља, цела свита стази похита.
Јелен бежи гори планини, а краљ хитро срну ухвати
Па је носи белим дворима, Симониди да је дарива.

Pesma

Ево скраћеног научног размишљавања о песми и споту Смрт попа Мила Јововића мога омиљеног ствараоца и концептуалног уметника - Рамба Амадеуса.   Извињавам се на преопширности; текст је део будуће књиге о Рамбу...    Напомена: права заштићена. Фусноте изостале из техничких разлога, али постоје (да не буде да сам плагирала)  


Специфичност песме заснована је на епским стиховима црногорског песника Боже Ђурановића у којима се велича „чојство и јунаштво“ црногорскога попа у узалудној побуни против надмоћнијих Турака и опева његово мазохистичко срљање у смрт.
У данима кад на Никшић
Црногорци ударише
Кад бијаху дошли дани
Да не буду турски више
У логору црногорском
Покрај куле Лековића
Неко књазу оклевета
Попа Мила Јововића
(...)
На мртвога попа стиже
Феризовић Хасан први
Звизну сабља глава паде
Уз точену локву крви.
На највећу градску кулу
На врх хана Мушовића
Истакнуше Турци главу
Попа Мила Јововића...
Популарност гусларских песама Божа Ђурановића разбуктала се осамдесетих година прошлог века кад се титовска Југославија распадала под притиском клерикалских и националистичких покрета. Плоче и касете са његовим песмама стицале су популарност међу црногорским радништвом у матици, али и међу гастарбајтерима. Ђурановићеве песме говоре о историјским лицима, али су догађања у тим песмама – псеудоисторијска. Легенда о Милу Јововићу говори да је поп дојахао хата пред бедеме турског Никшића и на мегдан позвао бега Мушовића. Капетан, према легенди, није смео да изађе на јуначки мегдан, па је витеза Јововића покосио нејуначки плотун с турског бедема, што се не поклапа са историјском чињеницом да је Мило Јововић погинуо у директном сукобу са Турцима 1876. године.
Песме Боже Ђурановића стекле су популарност у време када се југословенско братство и јединство нагло гасило, а видно се успињао верско-национални романтизам у разним видовима. Социјална удаљеност просечног грађанина Црне Горе од тадашње писане књижевности, модерне и савремене, потхрањивала је популарност имитативне гусларске песме. У недостатку литературе коју „може учен читати и неук слушати“, како би рекао Вук Караџић, народна маса је прихватила оживљену епику уз звуке гусала.  
Новокомпонована гусларска песма није била искључиво црногорска специфичност; ревитализована је и у Србији, нарочито током последње деценије прошлог века. Фотографије политичког вође Срба у БиХ, Радована Караџића, са гуслама у рукама, допринело је употреби овог инструмента у политичке и пропагандне сврхе. Плоче и касете са новогусларским песмама емитовале су се и продавале на трговима и улицама, а повремено су се могле чути и на локалним телевизијским станицама (рецимо, на ТВ Палма). Када је, почетком 90-их година, „васкрсла“ у истом, архаичном облику, само са савременим, патриотским, а понекад и шовинистичким садржајем, гусларска песма се укључила у корпус симболичких форми погодних за националну мобилизацију и хомогенизацију. Јасмина Милојевић чак тврди да овај архаични начин музичког изражавања „није претрпео никакво прилагођавање масовној култури у формалном погледу, а постао је део масовне потрошње.“  Међутим, Рамбова песма демантује ову тезу; она представља јединствен пример транспозиције нове епске поезије у рок музику, па самим тим и пример „прилагођавања масовној култури.“  
Први корак у прилагођавању Ђурановићеве епике стандардима популарне песме било је делимично редуковање текста; резултат је 124 стихова (!), што и даље представља куриозитет у домену популарног музичког жанра. Епски осмерац се интерпретира у реп-стилу, па се, захваљујући брзом темпу ритмичног рецитовања, трајање песме редукује са „гусларских“ 9' 50'' (cca) на „реперских“ 4' 25''. Но, да бисмо боље разумели Рамбову транспозицију епског текста у савремени звучни идиом, неопходно је да се најпре осврнемо на најзначајније карактеристике реп-стила.
Корнел Вест (Cornel West), афричко-амерички теоретичар културе, наводи да је реп-стил јединствен правац популарне музике јер комбинује проповедника и црначку музичку традицију, замењујући литургијске напеве афричким полиритмовима улице.  Реп, као музичка компонента хип-хоп културе, фундиран је подједнако у црначкој култури и најновијим технолошким проналасцима. Текстови и начин извођења вуку корене од афричких гриота  и досежу до виртуозних вербалних надметања уличних група (амер: gangs). С друге стране, реп музичари су претворили носаче звука, грамофонске плоче и компакт дискове (функционално намењене презервацији музике), у музичке инструменте.  Тако је технологија, сама по себи, постала део праксе означавања. Како семплови постају претекст за интертекстуално означавање, основне карактеристике реп-стила постају интензивна референцијалност и опседнутост културном меморијом. Агресивним артикулисањем читавог низа табу тема (економска неједнакост, бруталност полиције, расизам, мизогинија, хомофобија, антисемитизам...) реп-стил истовремено промовише буку и непријатне звуке као израз љутње. Ова музика, по речима Сузан Меклери, „неће да буде лепа“,  те су фактори које обично пратимо као „музичке“ намерно сведени на минимум. То се, пре свега, односи на мелодију као примарну компоненту популарног певаног жанра (било ког стила); уместо мелодије, реп-стил форсира физичку енергију, ритмичку виртуозност, културне референце и друштвену критику.
У Рамбовој интерпретацији поеме Смрт попа Мила Јововића, упис сада и овде одвија се, пре свега, агресивним артикулисањем текста: осим поменутог убрзања темпа и ритма у односу на парадигму гусларске песме, то се постиже и „отреситом“ дикцијом, акцентима и променама гласа у стихованом управном говору (у диференцијацији „кукавичког“ гласа капетана Мушовића од гласа „бунтовног“ Мила Јововића). Гестови Рамбовог тела – покрети руку и мимика лица – додатно доприносе експресији љутње.
Звучни фон гусли замењен је развијеном ритмичком деоницом рок бубњева у песми. Звук бубњева, иначе једине подлоге за глас у почетним строфама, означава истовремено и племенско-ритуалне друштвене праксе (рецимо, одлазак у рат!) и алтернативну, рок културу (побуњеничког предзнака). Током песме, на поједностављену музичку матрицу (дубок педални тон на синтисајзеру и ритмички фон бубњева) наслојавају се различити узорци: хук неодређеног порекла, звук гусли, звук ловачког рога, семпловани глас на бесмислене слогове (ња-мон-ње-њи-њи-ња-њоњ), сегмент тужбалице... Ови узорци су и својеврсна компензација за недостатак активности мелодије и хармоније као примарних музичких компонената, али и интертекстулана „чворна“ места. Комични спојеви настају у директној јукстапозицији бубњева и гусли, озбиљног садржаја текста и неозбиљног „њањорења“, док симулирано, мушко нарицање за братом („Ој рођени брате, ти у војску, ти у војску, мој рођени брате...“) народном обичају испраћаја у војску мења предзнак из „весео“ у „тужан“.
Спот за песму је реализован смењивањем два типа визуелног наратива. Један тип чине кадрови у којима Рамбо, као приповедач, на различите начине комуницира са камером (као ТВ гледалиштем) – уноси јој се у лице, гледа је с висине, показује јој небо... – или се обраћа деци окупљеној испред цркве (симболика усмене традиције, „с колена на колено“).  Позадински детаљи  ових кадрова (деца, купола Руске цркве на Ташмајдану, фасаде старих кућа) функционишу у складу са архетиповима које епска поезија и иначе активира: понос, деца, Бог, издајници, територија, гробови... С друге стране, Рамбов имиџ (дуга коса, бунда, џинс...), као и поменута гестикулација, неспорно потичу из рок културе. Други тип визуелног наратива обезбеђују кадрови из Ејзенштајновог филма Александар Невски. Иако постоји паралелизам у херојско-епском карактеру поеме и филма, иронични отклон настаје збуњујућом неподударношћу између информација које преносе слика и реч (видимо крсташку одежду, а говори се о Турцима; видимо мач, секиру и буздован, а помиње се сабља...) или слике и тона (гледамо рог, а чујемо гусле...)... Примарна инконгруенција, наравно, настаје спајањем архаичног епског стиха са модерним, урбаним звучним обрасцем рок бубњева и синтисајзера. Иронија је овде заснована на интертекстуалном судару кодова, односно асоцијативних контекстâ. Поента је заправо у скоку који наша свест изводи из једног асоцијативног контекста у други. У споту се апострофирају „три ратне ситуације“ из различитих историјских времена: Ејзенштајн обрађује сукоб православне Русије и католичке Немачке у 13. веку, Ђурановићев текст опева сукоб Турака и Црногораца у 19. веку, а Рамбо путем ових текстова конотира грађански рат у Југославији с краја 20. века. Из односа визуелне и музичке компоненте Рамбовог спота чита се иронични став према популистичкој, псеудоисторијској епици, према медијској продукцији савременог историјског тренутка, хистерији ратне пропаганде и патетично-патриотској реторици која је почетком 90-их година хранила домаће медије.

suzama sam svojim lepio tapete,
kad ti ode i odvede mi dete,

Ojha

Johny Bravo ::suzama sam svojim lepio tapete,
kad ti ode i odvede mi dete,

Ovo jeste smešno ali je ipak parodija "Kuguarsa". Isto je sa "Zidareva ljubav" i sjajnim Draganom Jovanovićem.

Scena iz filma:



I oficijelni spot:

Johny Bravo ::
Ojha

Bre, Johny, kao da tebi nikada nije gorelo more i topile se planine.

Mislim da si prestrog prema Željku Šašiću. Vidiš li samo na kako suptilan a opet snažan način objašnjava devojačku lepotu, ta sve topi a dragog verovatno peče kao kokota na ražnju. 

Avramova ::

Johny Bravo ::
Ojha

Bre, Johny, kao da tebi nikada nije gorelo more i topile se planine.

Mislim da si prestrog prema Željku Šašiću. Vidiš li samo na kako suptilan a opet snažan način objašnjava devojačku lepotu, ta sve topi a dragog verovatno peče kao kokota na ražnju. 

bala vash