Da li su bogovi starih slovena bili ljudi?

Interesantan tekst na ovu temu:

Дивинизација

Да ли су богови Старих Словена, у ствари, били људи
који су се у словенском Пантеону обрели захваљујући
својим, можда и наднаравним особинама? Ову претпоставку
изнео је још Спасоје Васиљев, један од најбољих познавалаца
религије Старих Словена из старе српске етнолошке школе.
У делу “Словенска митологија” Васиљев наводи
податак о забележеним изворима у појединим
крајевима који кажу да се, на пример, Перун “звао неки
човек”, те да није сасвим искључено да су Стари
Словени “дивинизирали и на престо богова доводили тек
обичне људе”. А дивинизација је термин који означава, према
Милану Вујаклији, “обожење, обоготворење, стављање
некога у ред богова, обожавање”.

Могућност дивинизације и производње у божанства сасвим обичних (?)
људи отвара нам нова питања у погледу карактера културе у
којој је дивинизација, чак и хипотетички, могла да буде
изведена. Питања би била једноставна: каква је култура
која спроводи поступак дивинизације? Из које културне матрице је
дивинизација изведена, односно из које карактеристике културе
проистиче? која је сврха и циљ дивинизације - шта се њоме у
једној култури постиже? Наравно, ово би била само
нека од питања.

Компаративном методом, завиривањем у историје народа, цивилизација
или култура које су, можда, познавале неки облик дивинизације, и нама би били
пружени, ако не и прави одговори засновани на аналогији, оно бар поуздани
путокази у културу и Старих Словена, наравно, приликом испитивања хипотезе и о
њиховој дивинизацији.Чини ми се да би поређење могло да почне
освртом на културу старих Инка. У некада веома
популарној књизи “Кон Тики”, норвешки биолог и
авантуриста, Тур Хајердал, обавештава нас да је Сунце
Тики био назив бога Инка, а који је био представљен лицем
белог, брадатог човека. Шта више, Хајердал је тада изнео и
хипотезу ду су Кон Тики и његов народ “беле расе”,
бежавши од ратова, путовали на сплавовима из Перуа преко
Тихог Океана и населили острва веома удаљене
Полинезије, као и нешто ближе Ускршње острво.
Боравивши на Уксршњем острву са својом
експедицијом, Хајердал је тамо пронашао кипове
истесаних људских глава које је “непознати народ беле расе”
саградио при свом доласку са океана. Кипови пронађени на
Ускршњем острву много су личили на оне пронађене у
Перуу, постојбини Инка, те је и одатле Хајердал извео
хипотезу да су и на Ускршњим острвима тамошње кипове
градиле, исто тако, Инке.

Огромне истесане главе на киповима представљале су
лица и ликове припадника “беле расе брадатих људи”,
односно њихове поглавице или богове. Чини ми се
очигледним да је код старих Инка управо била реч о
спровођењу поступка дивинизације.

Да сада размотримо, пошто смо утврдили да су Инке
дивинизирале (не)обичне припаднике својих народа,
односно себе саме, да ли постоји сличност у неким
другим карактеристикама културе између Инка и Старих
Словена, које би дозволиле и нашим прецима примену
поступка дивинизације. Једна од тих карактеристика је
познавање или непознавање писма. За Старе Словене
официјелна наука тврди да су били неписмени до појаве
Ћирила и Методија. За Старе Инке да су познавали облик
претписма, такозвани систем кипуа, ужади са чворовима
који су означавали неке предмете, бића или појаве.

Међутим, чини се управо да на примеру кипуа постоји
нека сличност и врста аналогије између Инка и
Старих Словена. Из старих текстова је позната и код
Словена, што је касније остало и код Срба,нека врста
комуникацијског медија попут кипуе - то су оне чувене
“черте и зарези”, које помиње средњовековни писац
Црноризац Храбар

http://www.starisloveni.com/