Ajur-veda

Ajur-veda je najstariji, sveobuhvatni sistem zaštite zdravlja koji se i danas koristi širom sveta. U Indiji ajur-veda i danas ima prednost nad alopatskom medicinom i izučava se na državnim školama i univerzitetima. Svetska zdravstvena organizacija je na svom kongresu u Alma Ati 1977. zvanično priznala ajur-vedu i preporučila njenu primenu i popularizaciju.

Sve danas poznate metode prirodne ili alternativne medicine imaju svoje poreklo u ajur-vedi. Savremena ajur-veda se zasniva na dva klasična teksta – Čarak Samhiti i Sušrut Samhiti− čija se starost procenjuje na oko 4.000 – 5.000 godina. Ajur-veda ima osam grana, od kojih su sedam obradjeni u Čarak samhiti:

Kayacikitsa – interna medicina
Salakya – lečenje bolesti glave i vrata
Visagara – lečenje stanja izazvanih otrovima
Bhuta – vidya – lečenje psihičkih bolesti
Kaumara bhrtya – tretman dece
Rasayana – primena eliksira za održavanje mladolikosti
Vajikarana – primena afrodizijaka.

Osma grana, Salyapaharatrika odnosno hirurgija, detaljno je opisana u Sušrut samhiti. Svih ovih osam grana se bave prevencijom, lečenjem i oporavkom posle bolesti u svojim oblastima.

Sam naziv Ajur-veda znači „nauka o životu“. Čaraka definiše ajurvedu na sledeći način : „Ajur-veda je nauka koja opisuje povoljna i nepovoljna, a takodje i srećna i nesrećna stanja života, zajedno sa onim što je dobro i loše za život, mere za njihovo dostizanje kao i sam život“.
POREKLO AJUR-VEDE

Ajur-veda je deo VEDE. Iako neki savremeni naučnici smatraju da su Vede spisi indijske filozofije i ritualnih obreda, istina je sasvim drugačija – Veda je večni, nerodjeni, neuništivi opis i izraz zakona prirode koji stvaraju, održavaju i menjaju čitav univerzum i sve u njemu. Vedske himne koje su zapisane u vedskoj literaturi nazvane su po odredjenim mudracima (rišijima) ne zato što su ih ti rišiji izmislili ili sastavili, već zato što su ih videli svojim unutrašnjim okom i zapisali (ili zapamtili). Te himne opisuju odredjene setove prirodnih zakona i predstavljaju direktan put da se postignu željeni rezultati u bilo kom polju života.

Čitavom prirodom upravljaju prirodni zakoni. To je slično informatičkim sistemima – pritisnete jedno dugme i odredjeni skup komandi počne da se izvršava. Pritisnete neko drugo i sasvim suprotan skup komandi je operativan. Kao što postoje mnogi kompjuterski programi i bezbrojne naredbe, tako postoje i odredjeni skupovi prirodnih zakona koji su odgovorni za radjanje i umiranje, rast i propadanje, zdravlje i bolest, bogatstvo i siromaštvo, harmoniju i promenu itd. Celokupna vedska literatura opisuje kako da koristimo odredjene setove zakona prirode.

Postoje četiri osnovne vede – rig veda, sama veda, jadjur veda i atharva veda. Rig veda je samhita – celina totalnog znanja, a ove ostale tri su njena detaljnija razrada. Svaka od ove četiri vede ima svoje pomoćne vede (upa vede). Ajur-veda je upa-veda rig vede. Upa-veda je praktičan izraz veda. Dok rig veda opisuje celinu života sa apsolutne tačke gledišta, dotle ajur-veda opisuje totalnost života sa relativne, izražene tačke gledišta. Na taj način ajur-veda je praktičan izraz rig vede.

Ajur-veda je postojala oduvek i uvek će postojati. Ona je nerodjena, neumiruća, večna i uvek savremena. To je istovremeno i najstarije i najmodernije znanje u svakoj epohi. Ajur-veda nepogrešivo prepoznaje obrasce delovanja prirode na najsuptilnijem – kvantnom nivou i pruža svakome mogućnost da se prilagodi promenama u funkcionisanju prirode. Te promene ne obuhvataju samo doba dana, sezone ili godine, već i mnogo veća vremenska razdoblja koja se mere stotinama hiljada godina (u vedi – juge). Zahvaljujući tome, ajurvedsko znanje je uvek savremeno i uvek drži korak sa vremenom.

Drevni mudraci su spoznali da je čovek minijaturna replika univerzuma – mikrokosmos. Sve što postoji u univerzumu, postoji i u čoveku. Dugovečnost, inteligencija, zdravlje i sposobnosti ljudi menjali su se tokom epoha, u zavisnosti od toga koji setovi prirodnih zakona preovladavaju u kojoj epohi. Kako se menja univerzum, tako se menja i čovek – minijaturni univerzum. Ajur-veda je pouzdan i nepogrešiv vodič kroz sve bezbrojne promene u svim vremenima – prošlom, sadašnjem i budućem. Ovo je najbolje izraženo aforizmom iz Čaraka samhite:

„Kao što je toplota bliska vatri, tako je ajur-veda bliska životu“.

AJUR-VEDA I ZAPADNA NAUKA

Zahvaljujući savremenom shvatanju kvantno-mehaničke prirode univerzuma, danas je moguće naučno objasniti saznanja do kojih su došli drevni mudraci i koja su moguća u kvantno-mehaničkom svetu, a izgledaju sasvim apsurdno u svetu klasične, njutnovske fizike. Zbog toga je ajur-veda doživela izuzetno širenje u poslednjoj deceniji dvadesetog veka. Ajurvedske klinike i/ili univerziteti i koledži postoje u Nemačkoj, Britaniji, Holandiji, Švajcarskoj, Finskoj, SAD, Kanadi, Brazilu, Rusiji, Kini…

Praktična primena je praćena i brojnim naučnim istraživanjima koja su objavljivana u najcenjenijim svetskim naučnim časopisima: JAMA, The Lancet, Psychosomatic medicine, The Science itd.

OSNOVNI PRINCIPI

Princip biološke individualnosti zauzima centralno mesto u ajurvedskoj dijagnozi i terapiji. Ajur-veda naglašava lične faktore bolesnika, a posebno neravnotežu koja nastaje usled narušavanja homeostaze ili imunološkog mehanizma kao osnovne faktore u etiologiji bolesti. Važnu ulogu igraju mentalni i emotivni faktori, za koje se smatra da su kritični za razvoj ovih neravnoteža.

Kod pregleda pacijenta, lekar uvežban u ajur-vedi uzima u obzir prisutnu patologiju a takodje i konstelaciju jedinstvenih psihofizioloških osobina koje čine tu osobu. Prema ajur-vedi, tri nesvodljiva fiziološka principa koji se zovu doše, regulišu različite funkcije duha i tela. Na sanskritu, tri doše se zovu vata, pita i kapha. U vreme rodjenja svako dobija neke vrednosti od sve tri doše, ali tačna proporcija varira od čoveka do čoveka. Ova proporcija odredjuje psihofiziološki tip. Postoji 10 klasičnih tipova dobijenih kombinacijom tri doše.

Tri doše su dalje podeljene u brojne subdoše koje su smeštene u odredjenim delovima tela i imaju odredjene funkcije. Neravnoteža doša i subdoša narušava normalne funkcije i odgovorna je za razne bolesti. Pošto različiti podtipovi doša i njihovih kombinacija utiču na različite organe i sisteme organa, lekar može da poveže ajurvedsku dijagnozu sa klasifikacijom bolesti u alopatskoj medicini.

Vata doša predstavlja kretanje i tok. Fiziološki, ona reguliše disanje, cirkulaciju i neuromuskularnu aktivnost. Neravnoteža vate stvara bolesti nervnog sistema, hronični bol, srčane aritmije, reumatične probleme, konstipaciju, anksioznost, nesanicu.

Pita doša upravlja svim metaboličkim procesima, razmenom energije i varenjem. Neravnoteže pite stvaraju čir na želucu, visok krvni pritisak, upalne bolesti creva, kožne bolesti i alergijske reakcije. Neravnoteže pite su odgovorne za bes, zavist i ljubomoru.

Kapha doša predstavlja strukturu, koheziju i ravnotežu fluida. Neravnoteže kaphe stvaraju bolesti respiratornog sistema, sinusitis, dijabetes, gojaznost, arterosklerozu i tumore. Neravnoteže kaphe takodje su odgovorne za osećanja vezanosti i pohlepe.

Vata doša predstavlja kretanje i tok. Fiziološki, ona reguliše disanje, cirkulaciju i neuromuskularnu aktivnost. Neravnoteža vate stvara bolesti nervnog sistema, hronični bol, srčane aritmije, reumatične probleme, konstipaciju, anksioznost, nesanicu.

Poznavanje psihofiziološkog tipa može pomoći alopatskom lekaru da odredi postojeće neravnoteže i predvidi rizik od budućih bolesti. Lekar povezuje oboje – ajurvedske i alopatske nalaze i zatim razvija tretman ili plan prevencije integrišući oba modela.

PULS DIJAGNOZA

Putem palpacije radijalnog pulsa, iskusni ajurvedski praktikanti mogu da dijagnostikuju bolesti ne samo kardiovaskularnog sistema, već i takve kao što su dijabetes, neoplastične bolesti, muskuloskeletalne i astma. Štaviše, oni mogu da otkriju neravnoteže u ranim stadijumima, kada nema bilo kakvih kliničkih simptoma i kada blagi oblici intervencije mogu biti dovoljni.

U ajurvedskoj puls dijagnozi, kombinacije doša i subdoša odgovornih za pacijentovo kliničko stanje osećaju se kao obrasci vibracija na radijalnoj arteriji. Vata, pita i kapha imaju različite taktilne vibracione kvalitete – takodje i njihove subdoše. Prisusutvo i lokacija ovih vibracionih kvaliteta u pulsu skreću pažnju praktikantu na specifične obrasce balansa i disbalansa koji leže u osnovi pacijentovog stanja i odgovorni su za njega. Neposredno ispod radijalnog stilusa, kažiprst se postavlja radi ocene vata pulsa, srednji prst je postavljen na pita puls a domali prst na kapha puls. Veština čitanja pulsa zavisi od obuke, vežbe i budnosti dijagnozera. Tokom obuke konsultant prvo opipava svoj puls mnogo puta dnevno i tako postaje blisko upoznat sa time kako se puls menja u različitim okolnostima. Sledeći korak je vršenje brojnih merenja na pacijentima.

Vrhunski stručnjaci za ajurvedsku puls dijagnozu u roku od svega nekoliko minuta mogu da otkriju i odrede sve prošle, postojeće ili moguće neravnoteže u duhu i telu pacijenta. Na osnovu ovih nalaza, daju se preporuke za ispravljanje postojećih i sprečavanje budućih neravnoteža, što vodi ka ostvarivanju savršeno sredjenog funkcionisanja duha i tela.

Da, kada nema nista bolje, i drzava nije spremna da odvaja za tercijarnu nadogradnju (zdravstvo, prosveta, pitka voda, kanalizacija,elektrika), onda je i to dobro.Na zalost uz svu kvazi softisticiranost , i hiljade dijagnoza i tehnika, statistika Indije je porazavajuca
https://www.google.com/publicdata/explore?ds=d5bncppjof8f9_&met_y=sp_dyn_le00_in&idim=country:IND&dl=en&hl=en&q=average%20life%20span%20india

od gradjanina Indije se ocekuje da dozivi 61 godinu, sto je jako daleko od Evrope , koja nema ajur vedu, akopunkturu, vlasku magiju..i ostale "tehnike"

usporedi Indiju i Evropu
https://www.google.com/publicdata/explore?ds=d5bncppjof8f9_&met_y=sp_dyn_le00_in&idim=country:IND&dl=en&hl=en&q=average%20life%20span%20india#!ctype=l&strail=false&bcs=d&nselm=h&met_y=sp_dyn_le00_in&scale_y=lin&ind_y=false&rdim=region&idim=country:IND&idim=region:ECA&ifdim=region&hl=en_US&dl=en&ind=false

Pogledala sam i slazem se sa tobom. Ova tema me malo zaintrigirala pa sam je postavila. Da, sudeci po studijama medicinskim i raznim dokumentarnim emisijama, indijski narod ne zivi dugo a grcaju i u siromastvu.

Smeta mi jos i cinjenica da se neke tehnike lijecenja popularizuju i previse hvale a neke su odavno i nepravedno zaboravljene. Tako je i sa lijekovima. Samo izbacuju sve novjie i novije i ispiraju mozak reklamama o pojedinim super proizvodima a priroda nam nudi lijekove za skoro sva oboljenja.

Bar je to jasno da indijski narod jeste siromasan, jer previse daje znacaj duhovnom..dok zapad previse daje znacaj materijalnom...Balans bi bio savrsen.