PARTIBREJKERS

Zoran Kostić Cane (rođen 17. avgusta 1964. u Beogradu) pevačku
karijeru
je započeo u sastavu "Urbana gerila" da bi nastavio kao frontmen
"Radničke
kontrole" u kojoj su još bili bubnjar Žika Todorović, basista Srđan Đile

Marković i gitarista Darko Milojković.
Sa snimcima "Dosada", i "TV u koloru" pojavili su se na kompiliacijskom
albumu "Artistička radna akcija" (Jugoton 1981.)

Na tim snimcima gostovali su gitarista Ljuba Sedlar (svirao je
bubnjeve) i
bubnjar Relja Obrenović iz grupe "Petar i zli vuci". Radnička kontrola
nastupila
je 1981. na smotri ABRS na Tašmajdanu kada je koncert prekinut zbog
Canetovog
provociranja publike, a njegovo ponašanje je izazvalo i moralno
političke rasprave
u dnevnim novinama. Nastupali su kao predgrupa u Ljubljani na poslednjem
koncertu
Šarla akrobate oktobra 1981. godine. To je ujedno bio poslednji koncert
Radničke
kontrole.

Grupu Partibrejkers osnovali su avgusta 1982. godine Cane, bubnjar
Goran Bulatović
Manza (rođen 1959.), gitarista Nebojša Antonijević Anton (rođen 20.
februara 1961.
godine u Zemunu) i gitarista Ljubiša Kostandinović (rođen 1959.) Manza i
Ljuba su
svirali zajedno u grupi Republika, a Anton je u drugoj polovini
sedamdesetih svirao
u grupama BG 5 (Sa Ivicom Vdovićem i Bojanom Pečarom), Butik i Šine.
Gostovao je i
na pločama drugih grupa, potpisujući se kao Riki Rif. Shodno svom
razuzdanom ponašanju
i po Canetovom doživljaju samih sebe, a u Manzinom prevodu, nazvali su
se
Partibrejkers (Žurkolomci).

Prvi nastup imali su 4. oktobra 1982. u "Dadovu" kao
predgrupa sastavu The Fifties. Tokom sledeće godine svirali su sve
intenzivnije.
U Zagrebu su jednom prilikom za tri dana održali pet koncerata. Pošto ih
je pažljivo
slušao, za peti nastup zvuk je uradio Džoni Štulić i čak se ponudio da
im bude
producent.

Na ploči "Ventilator 202" (PGP RTB 1983.) objavljena je njihova pesma

"Radio utopija", a na radio programima često su emitovani demo snimci
pesama
"Hiljadu godina" i "Večeras". Nove verzije tih pesama ubrzo su
objavljene na singlu.

Prvi LP snimili su beogradskom studiju "O", a produkciju su uradili
zajedno sa Kojom.
Rhythm i blues u njihovom tumačenju, pojačan punk energijom doneo im je
poštovanje
publike, a pesme "Ulični hodač", "Ona živi na brdu", "Gubitnik", "Ako
si..",
"Stoj, Džoni" ponudile su šture, generacijski prepoznatljive iskaze.
Na snimanju su gostovali Branislav Petrović Banana (usna harmonika) i
Branislav Trivić (saksofon). Omot ploče radio je Anton, a u pesmi "Stoj,
Džoni"
iskoristili su prepev starog hita Čaka Berija "Johnny B. Good" koji je
snimio
Tomi Sovilj na EP-ju "Stoj, Džoni" (Diskos 1967.).

Uprkos dobrom prijemu debija,
posle preslušavanja demo snimaka za drugu ploču, u Jugotonu su im
zatvorili vrata
pod izgovorom da u pesmama nema dovoljno bunta. U leto 1985. godine
Manza je napustio
grupu, pa je u grupi jedno vreme bubnjeve svirao Nenad Krasavac Kele
(Disciplina kičme),
a decembra 1985. godine prestali su sa radom.

Posle kraćeg Antonovog izleta sa grupom
Plaćenici, ponovo su se okupili juna 1986. godine. Za bubnjevima je bio
Vlada Funtek
(ex Plaćenici), novi basista postao je Dime Todorov Mune (ex Radost
Evrope), a iz grupe
je otišao Ljuba. U mestu Bukovac, u studiju Milana Ćirića snimili su
materijal za novu
ploču koju ponovo niko nije želeo da objavi, a traka je mesecima stajala
u PGP RTB-u
jer niko nije bio zainteresovan da je presluša.

Partibrejkers su 1987. godine
organizovali dva koncerta u beogradskom "Lotos" baru i od zarade kupili
šesnaest
Aleksandar torti koje su poklonili nezbrinutoj deci u Zvečanskoj ulici.
Maja 1988. godine
grupu je napustio Vlada Funtek, pa je jedno vreme sa njima svirao
bubnjar Marko
Milivojević, a 1989. godine je došao Igor Borojević (ex Potop, Banana).

Marta 1988. godine najzad im je objavljen drugi album koji je trebalo
da se zove
"Kobila i pastuv preljubnik" ali je dizajner zaboravio da stavi naslov
na omot.
Ploča je ponudila nove muzičke priloge za ozbiljnu karijeru: "Ja se ne
vraćam",
"Prsten", "Mesečeva kći", "Pet ispod nule", "Nema cure". Pesmu "Put"
snimili su
naknadno marta 1988. godine ukazujući na sopstveni novi muzički put. U
to vreme
MTV je snimio prilog o grupi.

Februara 1989. godine su uradili nove demo snimke.
U ulozi ritam gitariste pomagao im je Srđan Gojković Gile iz Električnog
orgazma.
Novembra 1989. godine su objavili treću ploču sa takođe lepljivim
pesmama
"Kreni prema meni", "Zemljotres", "Hipnotisana gomila", "Ono što
pokušavam".

Produkcijom se bavio Milan Ćirić, a Anton je otpevao glavni vokal u
"Nema cure".
Gost na ploči bio je Pera Joe sa svojom nezaobilaznom usnom harmonikom.

Tokom 1990. godine svirali su prvu veliku jugoslovensku turneju za
koju se ubrzo
uspostavilo da je bila i poslednja, bar u granicama SFRJ. Nastupali su
kao predgrupa
na jugoslovenskim koncertima grupe Motorhead. Krajem 1990. godine iz
grupe je izašao
Igor Borojević, a zamenio ga je Borko Petrović (ex Baby Kate). U toj
postavi su
objavili živu kasetu "Zabava još traje" snimljenu jula 1991. godine na
koncertima
u Zrenjaninu i Vršcu.

Februara 1992. godine na njihovom koncertu u SKC-u učešće su
uzeli Emir Kusturica (ex Zabranjeno pušenje), Džoni Dep (ex Rock City
Angels, The Kids)
i Džim Džarmuš (ex Del Byzantinees). U to vreme u grupu se vratio Igor, a
juna 1992.
godine je otišao Mune, tako da je na basu bio Saša Vlajsović (NBG), a u
postavu se
vratio Ljubiša Kostandinović.

Uoči rata u Bosni, članovi Ekatarine Velike, Električnog orgazma i
Partibrejkersa
su formirali ad hoc bend Rimtutituku u okviru koga su snimili ciničnu
antiratnu pesmu
"Slušaj 'vamo". Izlazak singla u produkciji Radija B92 su promovisali 8.
marta 1992.
godine svirkom na kamionu koji je kružio beogradskim ulicama.
Juna 1992. godine Rimtutituki
su svirali u Beču na otvorenom prostoru u okviru antiratnog i
antirasističkog festivala.

Septembra 1992. godine u studiju "O" su snimili demo za sledeću
ploču. Među prvim bendovima
iz Srbije su nastupali u Sloveniji, novembra iste godine. Publika ih je
odlično prihvatila,
a mediji su tome posvetili posebnu pažnju.

Marta 1993. godine su svirali u solunskom
klubu "Milos", a organizovali su i turneju po Makedoniji. Septembra
1993. godine su učestvovali
na zajedničkim koncertima u Pragu i Berlinu sa Električnim orgazmom,
Ekatarinom Velikom i
zagrebačkim Vješticama u okviru akcije "Ko to tamo pjeva?".

Aprila 1994. godine svirali su
dva koncerta u Belgiji na multimedijalnom festivalu. Album "Kiselo i
slatko" snimili su uz
producentsku pomoć Vlade Negovanovića i brojnih gostiju u studiju: Srđan
Todorović
(bubnjevi), Zoran Radomirović Švaba (bas), Milan Mladenović (vokal,
gitara i usna harmonika),
Saša Lokner (klavijature), Nenad Petrović (saksofon), Pera Joe (usna
harmonika), Čavke (bubnjevi),
Gile (gitara), Branka K. (prateći vokali) i Puroni (udaraljke). Pesme
kao "Molitva",
"Ljudi nisu isti", "Hoću da znam" su ponele jasan pečat vremena u kome
su nastajale.

Posle te ploče usledila je duža pauza i bilo je neizvesno da li će
nastaviti zajednički rad.
Ipak, početkom 1996. godine Cane i Anton su obnovili Partibrejkerse,
ojačani mlađom ekipom
iz Zrenjanina: basista Gojko Ševar (ex Gluve kučke), gitarista Srđan
Graovac (ex Gluve kučke)
i bubnjar Darko Kurjak (ex Oružjem protiv otmičara).

Objavili su kompilacijski CD "Najbolje od najgoreg" na kome su dve
nove pesme "Ludo i brzo" i
"Rođen loš", snimljene februara
1996. godine. Na povratničkom koncertu aprila meseca u Novom Sadu,
okupili su 5000 posetilaca.
Rasprodat koncert koji su održali na Tašmajdanu 29. juna 1996. godine
ujedno je predstavljao
povratak rock'n'rolla u glavni grad. U isto vreme je izašla i video
kaseta "Poslednji dani slobode"
(u izdanju radija B92), snimljena juna 1991. godine na koncertu u
dvorištu KST-a.

Decembra 1996. godine su svirali u Frankfurtu u pozorišnom prostoru i
dočekao ih je odličan
prijem.

14. januara 1997. godine su nastupali na Trgu Republike povodom
dočeka Nove Godine pred
izuzetno velikim brojem posetilaca. U Londonu, u klubu "Zlatni papagaj"
17. februara su
okupili oduševljenu publiku sa prostora bivše Jugoslavije.

CD "Ledeno doba" su uradili u Kojinoj produkciji, a na snimanju su
gostovali: Pera Joe (usna harmonika), Saša Lokner (klavijature), Puroni
(udaraljke) i duvačka
linija grupe Deca loših muzičara. Novim pesmama "Sjajnija budućnost",
"Sit gladan",
"Dobro radio loše radio" potvrdili su da su oni stari. Na disku se našla
i Canetova pesma
"Ne možeš mi ništa" koju je prethodno već snimila grupa Instant Karma na
disku
"Roll Over(Godine oktopoda 1987-1996)" (Take It Or Leave It 1996.)

Partibrejkersi su ploču
promovisali velikim besplatnim koncertom koji su pod nazivom "Ne padaj
pobedniče" održali
3. septembra 1997. godine u podnožju Kalemegdana, u blizini Nebojšine
kule. Tim nastupom
obeležili su petnaesti rođendan grupe. Početkom 1998. godine novi
basista postao je Miodrag
Karajanković (ex Jugosloveni), a grupu je napustio gitarista Srđan
Graovac.

Posle šestogodišnje
pauze svirali su 27. novembra 1998. godine u Sarajevu u rasprodatom
klubu "Sloga". Na sledećoj
kompilaciji "San i java" uz izbor pesama sa svih njihovih ploča dodate
su dve nove
"Da li sam to ja..." i "Krug".

Krajem 2000. godine nastupali su u Hrvatskoj.

Cane je gostovao na snimanju solo ploče "Evo sada vidiš da može" (PGP
RTB 1989.) Srđana Gojkovića,
"Zašto da ne!" (PGP RTS 1994.) Električnog orgazma. Pesma "Hoću da znam"
upotrebljena je u filmu
"Geto - tajni život grada". Anton je svirao na Giletovoj ploči "Evo sada
vidiš da može" i
"Letim, sanjam, dišem" (PGP RTB 1988.) Električnog orgazma.

Igor Borojević od 1990. godine
radi kao producent tako da je potpisao ploče Bjesova, Kristala, Pilota,
Dža ili bu i drugih.
Komponuje za pozorište, a muzika za predstavu "Tramvaj zvani želja" je
objavljena na istoimenoj
kaseti u izdanju Metropolis Records 1994. godine. Polovinom 1997. godine
otvorio je studio Fabrika.

Polovinom 1999. godine Hi-Fi Centar je na disku objavio reizdanje
prvog albuma Partibrejkersa.


Album "Gramzivost i pohlepa" je odlično prihvaćen kako od strane
publike,
tako i od strane rok kritike u Srbiji i bivšim ex-yu republikama.
Kao najveći hitovi izdvojile su se pesme "Žurim", "Pogledaj", "Noćas u
gradu" i "Razmetljivko".
Koncertno promovisanje albuma trajalo je više od dve godine.

Partibrejkers su nastupili širom ex-yu prostora... Bend je takođe
promovisao ploču koncertima
u Americi i Kanadi (6 koncerata: Hamilton, Toronto, Vankuver, Čikago,
Los Anđeles, Njujork).
Koncertna promocija albuma u Beogradu, sa dva rasprodana koncerta u
Velikoj
sali Doma omladine i kultnom klubu Akademija,
kao i koncerti u Aquarisu (Zagreb) i BOF-u (Ljubljana) su svakako jedni
od
bitnijih nastupa benda u 2004 godini.

Početkom 2005 godine dolazi do promene ritam sekcije benda. Umesto
bubnjara
Darka Kurjaka i basiste Miše Karajankovića
koji su bili u bendu dugi niz godina dolaze Dejan Utvar (ex Kazna za
uši,
Lira vega, Presing, Eyesburn) i Vladislav Rac (ex Kanda Kodža i Nebojša,
Presing).
Promovisanje nove postave Partibrejksersa desilo se u klupskoj atmosferi
kluba Pazi Škola u Beogradu.

Takođe, koncerti po Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji su pokazali da bend
savršeno funcioniše.
Zajednički nastup sa Chuck Berry-em u Zagrebu je svakako jedan od
najbitnijih momenata u karijeri benda.

Koncertom u bašti SKC-a, 2. septembra u Beogradu pred 2000 ljudi,
Partibrejkers su vratili nadu u beogradski rokenrol i pokazalo se da je
bend aktuelniji nego ikad,
uprkos opštoj zbrci koju su napravile konfuzne tv i radio stanice i
mnoštvo
žute štampe koja na žalost kreira današnje viđenje života u Srbiji...

Bend trenutno završava materijal za novi studijski album... Takođe,
snima
se film o pripremi ploče koja će se najverovatnije pojaviti početkom
iduće godine.

Bio sam na ovom koncertu...

Digi, pa ti si moj čovek!

Carevi!

Legendarni rokeri Partibrejkers objavili su "Sitnu lovu" kao prvi najavni singl/spot za novi album "Sirotinjsko carstvo", koji bi trebalo da se pojavi do leta.

Pored "Sitne love" još četiri singla - "Svakog dana", "Ne mogu da kapiram", "Ljubav ne zaboravlja" i "Šta radiš" u produkciji Borisa Mladenovića iz sastava "Jarboli" - biće predstavljeni mnogobrojnoj i vernoj publici legendarnih rokera pre objavljivanja njihovog osmog studijskog albuma.