ARONIJA sibirska borovnica

Biljka aronija (Aronia Melanocarpa) je bobicasto voce, najvice lici na borovnicu a dobila je naziv sibirska borovnica i to iz dva razloga. Prvi je taj sto je iz Severne Amerike, gde joj je i postojbina, najranije dospela u Sibir a drugi zbog toga sto je otporna na veoma niske temperature. Sibirska aronija dobro podnosi hladnu zimu i mraz do -45°C. Raste i obliku grma i ukoliko ima dovoljno prostora moze dostici visinu oko 2 metra. Jestivi i lekoviti deo biljke je plod koji je malo oporijeg ukusa od borovnice. Interesantna je i cinjenica da se plodovi aronije dobro odrzavaju na grmu tako da se mogu brati i dva meseca nakon sazrevanja.

Severnoamericki Indijanci koristili su aroniju za ishranu tako sto su plodove susili ili mleli pa ih kombinovali sa mesom i kao dodatak pogacama. Sveze plodove upotrebljavali su najcesce kao lek za stomacne tegobe a caj od listova aronije za vidanje rana.

Do skoro slabo poznata, danas se sibirska borovnica moze nabaviti i u nasoj zemlji, lako se uzgaja a zbog svojih izuzetnih lekovitih moci sve vise se govori o tome da je aronija biljka buducnosti. Aronija nema prirodnih neprijatelja pa je ne treba prskati zbog cega spada u zdravu hranu.

Aronija u svojim plodovima sadrzi veliku koncentraciju antioksidanasa (tanine, biofenole, flavonoide, antocijanine, katehine), do te mere da je cak mnogo mocniji antioksidans od brusnice. Zbog toga je korisna preventiva protiv malignih oboljenja, efikasno prociscava organizam od stetnih materija pa i teskih metala. Od vitamina sadrzi C, A, E, B2, B6, B9 i vrlo redak vitamin P. Od minerala tu su kalcijum, kalijum, gvozdje, molibden, mangan, fosfor i jod. Osim toga aronija sardzi i redak vocni secer sorbitol.

Lekovita svojstva aronije

Lekovita svojstva aronije je tesko nabrojati a da se neka od njih ne izostave ali cemo navesti najpoznatija: podstice cirkulaciju, prociscava krv, ublazava glavobolju i migrenu, snizava povisen krvni pritisak, povoljno deluje na zeludac i creva, zaustavlja proliv, popravlja imunitet organizma, sprecava razvoj virusnih i bakterijskih infekcija.

Posebno se istice njen blagotvoran uticaj na zuc i jetru jer prociscava i omogucava pravilniji rad ovih organa.

Vazno je i reci da aronija regulise pravilan rad i izlucivanje hormona stitne zlezde, kao i da regulise rad pankreasa pa moze biti korisna u lecenju dijabetesa (secerne bolesti).

The oxygen radical absorbance capacity (skraceno ORAC u prevodu antioksidativni kapacitet) predstavlja jedinicu za merenje vrednosti antioksidansa u namirnicama. Nakon istrazivanja koja su vrsena u Sjedinjenim Americkim Drzavama saopsteno je da 100 grama zrelih plodova aronije sadrzi 16.100 ORAC jedinica, dok je poznato da je optimalna dnevna doza od 3.000 do 5.000 ORAC jedinica, potrebnih za adekvatnu antioksidativnu zastitu ljudskog tkiva i plazme. Zahvaljujuci tome ne samo da sprecava pojavu raka vec i pomaze u lecenju malignih oboljenja time sto unistava celije raka.

Aronija jos i podstice zarastanje rana, usporava starenje organizma i koze, sprecava nastanak bora, stiti od UV zracenja.

Na kraju da kazemo da se aronija najcesce upotrebljava u susenom obliku ili kao sok pa ukoliko u vrtu imate jedno prazno mesto nije lose da zasadite ovu biljku. Pored svojih lekovitih moci sibirska aronija jednako lepo izgleda u prolece dok cveta kao i u julu kada je okicena plodovima koji ce vas strpljivo sacekati do septembra. Dakle aronija je i hrana i lek. Pa ko je ne bi voleo?