Sujeta, ima li je u vama?

ima li je u nama? hmm, pa vjerovatno ima, ali nije mi dominantna...nekako ili joj ne dajem vaznosti ili je sama shvatila da je nepotrebna...

Mnogi lažu (sebe) misleći da je kod drugih greška ali ne kod njih sujeta. Priznajem da je kod mene ima u tragovima, možda loš reagens ili ko zna.

Ima je, kao i kod svakog normalnog čoveka, lagala bih kad bih rekla suprotno. Trudim se da rukovodim njome, sva sreća te je nema u velikim količinama.

Pun kao brod,imam i da poklonim....

Има

Ako je ima u svima nama onda se postavlja pitanje, da li je sujeta negativna osobina ili se može razvrstati od slučaja do slučaja, od osobe do osobe?
Npr. ovih dana je uopšte nemam ako primenim moje načelo tumačenja sujete

Све што имамо имамо са разлогом, тако имамо и сујету, она нам показје нас саме, показује нам оно најинтимније, оно што нико други не види сем нас самих...Ако нам је сујета алатка за препознавање нас самих, онда је она веома пожељна и позитивна, али ако се поистивјетимо са законима сујете и будемо њени робови, најебали смо од нас самих јер се тада наш карактер претвара у најужасније оружије сујете и живи живот умјесто нас...

Ne menja sujeta karakter već karakter sujetu.

Сујета је сујета..Она је непромјењива...Она мијења карактер...Можеш да играш по њеним правилима, и играмо по њеним правилима само што тога нијесмо свјесни...Она нам одређује пут и бивствовање...Сујета је ритам, импулс искушења...Она није ни негативна ни позитивна, она само из нас извлачи или позитивност или негативност...Код ње нема фолирања и ако је она највећи фолирант, код ње је све јасно, или јесмо или нисмо сујетни, а јесмо сви сујетни, само нас је врло мало свјесно сујете...

Ја волим да пишем о сујети јер сам и сам сујетан...Свјестан своје сујете покушавам да изађем из њених канџи...Колико год покушавао не успијевам, стално је ту надамном, лебди, мирише и чека свој тренутак...Сујета бди над нама, ос се претвара да је наш најбољи пријатељ, и ми јој вјерујемо...Она нас чини великима...У свим нашим радњама нас чини великим и заслужним, ми и јесмо заслужни, јер мој свијет иде у правцу у ком ваш не иде...Мој свијет је надгледан и праћен, он тражи потврду..У једном тренутку је налази, питање је да ли вјерује у
у њу...У саму потврду...У суштини није битна потврда као појава, битно је од кога долази потврда...Борба је вјечно отворена, и она вјечно траје,она се тиче јединке а не масе...Ако успијемо да оздравимо јединку, оздравили смо све, међутим, јединки је много да би схватили суштину...Никад, али никад јединка неће схватити своју битност јер је подређена општем...Опште је рихваћенно као спас, али опште неможе да опстане без здраве јединке, опште је превара свих нас, опште увлачи у себе јединке и претвара их у опште, правећи тако зомбизам над јединком...

Све је аплауз и тренутак славе

Johnny-Azra ::Сујета је сујета..Она је непромјењива...Она мијења карактер...Можеш да играш по њеним правилима, и играмо по њеним правилима само што тога нијесмо свјесни...Она нам одређује пут и бивствовање...Сујета је ритам, импулс искушења...Она није ни негативна ни позитивна, она само из нас извлачи или позитивност или негативност...Код ње нема фолирања и ако је она највећи фолирант, код ње је све јасно, или јесмо или нисмо сујетни, а јесмо сви  сујетни, само нас је врло мало свјесно сујете...

Manje više svi smo po malo od svega ovoga rekli ali se ne bih složila da je sujeta nepromenljiva isto kao što se ne može reći za svako drugo osećanje ili karakternu osobinu. Sve zavisi u kakvim okolnostima se javlja i ne samo kada je u pitanju trenutno stanje (sujetnog) čoveka već i stanje onih/onoga koji sujetu izazivaju.

Aplauz i slavu možemo doživeti aplaudirajući i slaveći sami sebe za nešto što mislimo da smo zavredeli, i niko nam nije potreban pa ni sujeta.

Svaki čovek je manje ili više sujetan,samo je pitanje toga što je neko ume bolje kanalisati i obuzdati a nekome je psihijatar propisao da 8-10 sati dnevno stoji golišav pred ogledalom.

Mnogi spore sujetu kod sebe jer zaista misle da je u njima nema što je nemoguće. Sujeta u izvesnoj dozi može biti pozitivno stimulativna i to povezujem sa ovim što je Johny rekao:

Johny Bravo ::...samo je pitanje toga što je neko ume bolje kanalisati...

Samo još da prepoznamo istinsku hvalu od lažne.

Avramova ::Ne menja sujeta karakter već karakter sujetu.

Zanimljivo viđenje stvari.
Vrlo je teško odvojiti šta je uopšte sujeta a šta je u stvari karakter.
Da li sam sujetan ako branim svoj stav uporno, bez obzira na (tamo neke) posledice?
Da li sam u opisanom slučaju samo tvrdoglav, a ne karakteran, pa sujeta uskače kako me neko ne bi ubedio da je moj stav pogrešan? (može li stav uopšte biti pogrešan?)
Ne mislim da količina sujete i snaga karaktera liče na spojene sudove, pa ako neko ima jači karakter to će potisnuti sujetu, i obrnuto.
Mislim da su karakter i sujeta dve različite pojave, koje se različito manifestuju i imaju različite razloge.

Zar karakter ne sadrži u sebi sve osobine ličnosti pa tako i sujetu? Sujeta u sebi ne sadrži ništa osim sebe same i promenjljivog je intenziteta trajanja, jačine, oblika, a što zavisi od karaktra i naravno situacije kada se sujeta pojavi.

Ja na karakter i sujetu gledam kao na dve odvojene stvari.
Sujeta nije karakterna osobina, već navika koja često nastaje kao posledica odsustva dobre navike da se uvažava drugačije mišljenje.
Retko koja osoba koja je sigurna u sebe je sujetna.
Takođe, nismo sujetni prema svim osobama i prema svim situacijama u kojima se nađemo, što (po meni) samo dokazuje da to nije karakterna crta, već samo krut odgovor ljudi na situacije u kojima ne mogu da se snađu.

Da zanemarimo to što se ne slažemo da li je sujeta karakterna osobina ili ne, ipak moramo priznati da se sujeta neće pojaviti kod svih tipova ljudi, makar ne u istom obliku odnosno reakciji iako su mnogi skloni tvrdnji da je sujete u svima nama, u većoj ili manjoj meri.

O. Makarije ::Retko koja osoba koja je sigurna u sebe je sujetna.

Složila bih se sa ovim s rezervom jer čovek nije u svakoj situaciji siguran u sebe što ne bih zamerila. Ovim ne mislim na sigurnost kao deo ličnosti, već na određenu situaciju u kojoj se čovek jednostavno ne snalazi jer mu je nepoznata npr. materija. Tu može da se pojavi sujeta ali to opet zavisi od tipa ličnosti. Neko će nemo priznati da se ne snalazi u toj priči, neko će pokušavati da se iskobelja i jasno pokazati sujetu.

Takođe, nismo sujetni prema svim osobama i prema svim situacijama u kojima se nađemo, što (po meni) samo dokazuje da to nije karakterna crta, već samo krut odgovor ljudi na situacije u kojima ne mogu da se snađu

Neka je tako ali opet pitanje: od čega zavisi kakav će odgovor biti na određenu situaciju? Ako je svejedno da li je čovek kolerik, melanholik ili nešto drugo sigurno je da se sujeta neće manifestovati na isti način čak ni onda kada je uzrok koji je izaziva isti. Zbog toga mislim da je karakter presudan.

Da pređemo na konkretne primere? Može? Može. Ok.
1. Ne želim više da jedem beli hleb, jer mi smeta. I pored toga, uporno mi nude isti, i ja ga sa osmehom odbijam.
- Da li sam karakteran, sujetan ili tvrdoglav?
2. Koleginica me uporno zove na kafu kod nje, ali je stalno odbijam. Sada ne priča sa mnom.
- Da li je karakterna, sujetna ili tvrdoglava?
3. U raspravi na forumu, meni je upućen komentar da napisano nije istina, bez validnog dokazivanja te tvrdnje. Pokušavam da objasnim da to nije tačno, ali bez uspeha, pa prekidam dalju komunikaciju na toj temi.
- Da li sam karakteran, sujetan ili tvrdoglav jer nisam nastavio dalju prepisku?
4. Kolega od mene traži mišljenje, koje potom proverava kod osobe koja je meni odgovorna. Sledeći put mu ne želim dati odgovor, već ga upućujem na tu osobu.
- Da li sam karakteran, sujetan ili tvrdoglav?

Nemojte ova pitanja tumačiti kao test, jer ja nisam psiholog ni filozof. Tačan odgovor ne postoji.
Pitanja su iz svakodnevnog života, i njima pokušavam da objasnim razliku između karaktera i sujete, onako kako ih ja vidim.
Prvo neka odgovori još neko, pa ću posle ja.

Makarije ::1. Ne želim više da jedem beli hleb, jer mi smeta. I pored toga, uporno mi nude isti, i ja ga sa osmehom odbijam.
- Da li sam karakteran, sujetan ili tvrdoglav?

Karakteran, tačnije izražavaš deo karaktera koji se zove principijelnost, odlučnost, nepokolebljivost...

2. Koleginica me uporno zove na kafu kod nje, ali je stalno odbijam. Sada ne priča sa mnom.
- Da li je karakterna, sujetna ili tvrdoglava?

Ne možemo reći da je bez karaktera pa tako ni da li je sujeta u pitanju ili tvrdoglavost, to bi ti morao najblje znati. Jednostavno mislim da je karakter sam čovek i da ne možemo iz njega izopštiti ni tvrdoglavost ni sujetu.

3. U raspravi na forumu, meni je upućen komentar da napisano nije istina, bez validnog dokazivanja te tvrdnje. Pokušavam da objasnim da to nije tačno, ali bez uspeha, pa prekidam dalju komunikaciju na toj temi.
- Da li sam karakteran, sujetan ili tvrdoglav jer nisam nastavio dalju prepisku?

Tipično za doslednost a to je opet deo karaktera.

4. Kolega od mene traži mišljenje, koje potom proverava kod osobe koja je meni odgovorna. Sledeći put mu ne želim dati odgovor, već ga upućujem na tu osobu.
- Da li sam karakteran, sujetan ili tvrdoglav?

Siguran u sebe, principijelan i sve to kao deo tvog karaktera.

Pitanje: šta je za tebe karakter? Zar nije u njemu sadržan čitav spektar ljudskih osobina kod svakog različito manifestovanih?

Niko drugi?

Slažem se sa prethodnim odgovorima, delim to razmišljanje.
Primetno je da se sujeta i karakter mogu tumačiti i kao jedno i kao drugo, u zavisnosti od osobe ili konkretne situacije.
Ne postoji tačan odgovor, jer on mora da uvaži i poznavanje osoba o kojima se priča.
U situaciji broj 2, smatram da ta osoba nije navikla na odbijanje, i ne snalazi se u toj situaciji. Sujeta je samo okidač za inat.
U situaciji broj 4, moja sujeta je okidač za dominantnost i odgovornost koja je narušena besmislenim zahtevom. Nisam bio naviknut na takve situacije, pa odatle i moja malo neprimerena reakcija i odgovor.
Po mom shvatanju, sujeta je samo odbrambeni mehanizam koji aktivira neke karakterne osobine, ona nikako nije deo karaktera koji je nepromenjiv (ili teško promenjiv).

Šta je uopšte karakter? Kako bi ste ga vi opisali?

Ali, ko je taj koji će izmeriti količinu sujete kod drugoga ako ni svoju ne može meriti?

то је сујетни човек