Бања Лука / Република Српска

Kakav kanjon, kakav Vrbas, kakav prizor!

Banja Luka bi trebalo da se zove Bela Banja Luka jer sudeći po fotografijama, stvarno je čista i sredjena za razliku od nekih "belih" gradova. :twisted:

Mom divljenju nema kraja. Ovo je praznik za naše oči.

Subi, ja dolazim u Banja Luku i to hitno. Više se ne čudim mom kumu koji je rodjen u Beogradu ali više voli Banja Luku nego 'leba da jede i stalno je u B.L.

хехе

Ovo je za sve osmehe koje ti opera uskraćuje.

Subi, ja dolazim u Banja Luku i to hitno.

I ja...
Osim prizora, svidja mi se gostoprimjivost ...

Штета што су због димензија морале бити овако скраћене.

Koliko vidim,grad se bas izgradjuje...

Простор око Храма Христа Спаситеља прије и након поплочавања.

Споменик Дванаест беба







Смрт 12 бањалучких беба је догађај који се десио за време рата у БиХ, када је на одељењу за интезивну негу у бањалучком породилишту умрло 12 новорођенчади услед недостатка кисеоника потребног за адекватан третман. Несташица је била последица блокаде српске територије од стране хрватских и муслиманских војних снага. Ове смрти као и све већа несташица основних животних потрепштина су биле разлог за велику војну операцију „Коридор“, где су се снаге Војске Републике Српске сукобиле са хрватским (ХВ и ХВО) и муслиманским (АРБиХ) војним снагама. Сукоби су трајали од 14. до 26. јуна 1992. године и завршили су се пробојем блокаде.

У то време су хрватске и муслиманске војне снаге под блокадом држале „посавски коридор“, који је повезивао Босанску Крајину и Србију. Овим је било онемогућено да се потребан кисеоник до Бање Луке достави копном. Једини пут којим је кисеоник било могуће доставити је ваздушни, али због забране лета над територијом БиХ од стране Савета безбедности, авиону који је требао да из Београда достави кисеоник за Бања Луку није био дозвољен лет.

Упућени су многи апели за помоћ путем радија, телевизије, Гласа Српског и осталих новина, али иако су представници УНИЦЕФ-а и осталих међународних хуманитарних организацијама били добро упознати са овим проблемом, авион са боцама кисеоника је неколико дана чекао дозволу за полетање коју на крају није добио. Недуго затим због недостатка кисеоника умире 12 новорођенчади на Клиници за дечије болести у Бањој Луци. Иако су доктори покушали да употребе „индустријски кисеоник“ којег су добили од ВРС и неколико приватних подузетника, као и од неколико грађана, то је било недовољно да се бебе спасу.

Након седам дана од датума смрти последње умрле бебе, Војска Републике Српске успоставља коридор са Србијом, којим се од тада кисеоник редовно могао достављати.



Преживеле бебе:


Слађана Кобас;  рођена 18. јуна 1992. године и једина је преживела беба од 22. маја до 19. јуна 1992. године. Због недостатка кисеоника озбиљно јој је било нарушено здраље, па јој имала трајно оштећење вида, мозга и плућа, а касије се безуспешно борила и са раком костију. Слађана Кобас је преминула 9. фебруара 2006. године у 13. години живота. Сахрањена је 11. фебруара 2006. у Приједору.

Марко Медаковић; рођен 21. јуна 1992. године, након рођења је био без кисеоника око 10 минута што је довело до тога да дише са трећином плућа, церебралне парализе, хематома на мозгу и кривљења кичме. О њему је Сњежана Брезо снимила документарни филм који ће бити приказан на Берлинском филмском фестивалу.