Nove godine

Nekada je sve bilo drugačije pa i doček nove godine. Nekada su se uoči dočeka slale čestitke sa zimskim motivima, najlepšim željama za zdravlje, ljubav, uspeh u poslu, školi...

Nekada su nove godine bile omiljene, danas ih se samo sećamo kao takve; okrenuli smo drugi list i ne marimo što smo staroj dodali broj više.

Danas mnogi kažu: doček nove godine za mene je kao i svaki drugi dan. Ipak, da li je baš tako? Pred novu godinu vidimo ulice prepune užurbanih ljudi, trgovine zakićene, rafovi popunjeni, prazne se, korpe se pune, koliko ko može. Ulice se ukrašavaju svetiljkama koje se cakle u noći i obasjavaju snegom prekrivene trotoare, sve je lepo čak i onima kojima je svejedno.

Mnogi odlaze van grada da dočekaju novu uz malo odmora i opet, kako ko može. Drugi biraju restorane, oblače svečana odela, s društvom se opuste uz muziku, pa tako do zore. Treći ostaju verni svom porodičnom okruženju, ukrašavaju ga, spremaju svoja omiljena jela i čekaju prvi vatromet uz TV program.

Današnjica je donela novi vid dočeka na ulicama. Uz koncerte na otvorenom, pregršt lampiona, balona, cike i povike; uz piće, vatromet, ludovanje, dočekuje se prvi dan nove godine i nove nade.

Neko je tu noć sam i nije mu svejedno ili možda jeste. Navikne se čovek pa počinje da voli i ono što mora.

Kako je stvarno danas kada znamo koliko ljudi ne može sebi priuštiti malo svečaniji nedeljni ručak? Jesu li i oni ti koji kažu da im je doček nove isti kao i svaki drugi dan u godini dok u dubini duše osećaju setu što ne mogu onako kako su mogli nekada.

A vi?  

Da probamo jednu

Ranije se sve nekako podrazumevalo. Samo oni koji rade za Novu godinu ne idu nigde na docek.
Firme su organiizovale - restoran, muzika, zakuska. Moja s ima fenomenalne fotografije : guzva, drustvo, konfete, frizura, toaleta.
Moja m je posebno sasila neke haljine.
Generacije neposredno pre i posle moje ne poznaju takvu varijantu opustenosti. Kada smo stasali bacale su se bombe po klubovima u Beogradu, pa se sve svodilo na privatne zurke i kako se ko snadje.
Danas ne postoji vise osecaj ni za takvu neku zurku. Mi smo pravili zurke, i opet bih napravila zurku za Novu godinu, ali ne verujem da bi to bilo takvog duha i razmere. Jer, nase drustvo sada se orijentisalo na pelene -sline - povracke, pa nema ko da ih u tom ludilu odmeni.

Pred novu godinu vidimo ulice prepune užurbanih ljudi, trgovine zakićene, rafovi popunjeni, prazne se, korpe se pune, koliko ko može.

Jeste, vala, kao da ce smak sveta.
Medjutim, u ono komunisticko vreme samo su retki slavili slavu. Sada mnogi slave, tako da takva kupovina ima veze i sa tim.
Beogradske ulice pune su onih koji ne zive u Beogradu, a dosli su samo u kupovinu, ili u goste, ili na docek...

Kako je stvarno danas kada znamo koliko ljudi ne može sebi priuštiti malo svečaniji nedeljni ručak? Jesu li i oni ti koji kažu da im je doček nove isti kao i svaki drugi dan u godini dok u dubini duše osećaju setu što ne mogu onako kako su mogli nekada.

Mozda to bas i nema mnogo veze sa parama. Mozda bi trebalo samo malo vise da se druzimo, bez obzira koji je praznik u pitanju.
To je ono sto se nekada radilo - ljudi su se druzili.

Novogodišnje čestitke nekada



i sada



Nekada, kada sam bila mala, svaki dan je stizalo po nekoliko čestitki, do kraja godine i po sto. Brojala sam ih, razdvajala po veličini, boji, motivu.

Danas u poštanskom sandučetu zateknemo tek po neku, nekada ni jednu, a mejlovi stižu. Poštarima lako a mi, kao da nikada nisu ni postojale osim u ovakvim pričama.

Hm. Svako vrijeme ima svoje breme. Svaka generacija, ili skoro svaka, ima svoj način slavljena i obilježavanja novih godina. Sve, pa i dočeci novih godina koji su se dešavali u cvijetu naše mladosti, izgledaju nam iz ove perspektive, lijepo, nezaboravno i neprevaziđeno...
Međutim, ima nešto u tempu današnjeg života, u ovome kiber vremenu, potrošakom društvu i iznuđenoj trci za zaradom, što determiniše odnose među ljudima na način da se sve više otuđuju i sve više fizički osamljuju, odnosno, sve manje osjećaju potrebu za druženjem u bilo kom obliku, pa i u dočekivanju novih godina, onako kako su se nekada dočekivale.

Bas danas, dok sam radila u prodavnici, setila sam se nekadasnje srece. Normalnog zivota. Radosti. Niceg vise nema. Sto sam se setila? Jer je ovde vec pocelo da se sprema sve za Bozic /25.12/. Tada se kite jelke i dele pokloni. To je najveci praznik u Australiji. Vreme god. odmora. Vreme za porodicno okupljanje i svecani rucak. Jos uvek se dele cestitke, kao nekada kod nas za Novu godinu. Imamo negde, sa drustvom, obavezan rucak pred Christmas. Ali to nije nista za mene, na zalost.

Nekada, kada sam bila dete, Nova godina se docekivala kod prijatelja, u restoranima uz muziku. Dugo se mislilo sta da se obuce. Sve je bilo svecano. 'Deda mraz' je u skoli delio poklone. Skupljali smo cestitke...U nasem malom gradu sve je mirisalo na borovinu. Moj otac je donosio jelke sa Zlatibora i prodavao. Pekla su se prasad, curke, mirisalo je na vanilu i orase. Svako je mogao sebi pripremiti dobar rucak i pice. Samousluge su ostajale prazne. Ulicama se zurilo sa punim torbama u kojima su zveckale flase sa vinom i ostalim picima. Obavezno i min. voda 'Vrnjci' i 'Knjaz Milos'. Svi smo bili veseli i srecni. Radovali se pahuljicama snega, izlazili napolje, grudvali se, smejali i vracali nazad u tople sobe gde su nasi najdrazi sedeli pored punih stolova uz TV program specijalno pripremljen za Docek...

Dobro je sto mi imamo cega da se secamo a nasa deca? Sta je napravilo da sve bude ovako kako jeste? I praznici su postali opterecenje. Nema vise nista...

DOČEK NOVE GODINE 2018.

Exskluzivno kod mene u vikendici.....
Ulaz - 10€
Sedenje na betonu - 20€
Sedenje na stolici - 30€
Vip separe ispod letnjikovca - 250€
Barski sto kod bunara - 80€
Za parove popust (ulaz, stolica, čaša kisele vode) - 50€
Muzičkog programa neće biti zbog komšija, a od 00:00 do 00:05 organizujemo bacanje petardi...
Čuvanje jakni - 15€
Ulaz u WC - 20€
Ulaz u VIP WC - 25€
Flaša vode Knjaz Miloš 1,75l extra povoljno - 13€
Parking za bicikle - 10€, za auta - 15€

Iznenađenje večeri: IGRAČICE U PRIKOLICI OD TRAKTORA!!!

Rezervišite svoje mesto još danas...!!!

BROJ MESTA JE OGRANIČEN!!!

Ja ću pod jorgan planinu sa dragim sa sve ruskom salatom

Upišite me. Naknadno ću javiti tačan broj, možda dođem sa partnerom ako ga do tada pribavim ili makar iznajmim kao muža.  

Koju ponudu prihatam zavisi od gospodina a ako dođem sama, mogu biti kelnerica, taman da platim struju za decembar.