Речник мање познатих речи које се користе у Цркви

Речник мање познатих речи које се користе у Цркви

А

• агрипнија (грч.) - бденије, свеноћна служба
  
• алилуја (јевр.) - "Славите Бога!" чест литургијски рефрен ("Алилуја! алилуја! алилуја! слава теби, Боже!")
  
• амин (јевр.) - Заиста, да, нека тако буде; завршна формула молитава
  
• анафора (грч.) - благословени хлеб, "нафора"
  
• анђелски образ (лик) - монаштво, монашки чин
  
• арула (грч.) - преносиво огњиште, мангал
  
• архиепископ (грч.) - први епископ, поглавар самосталне православне цркве
  
• архиепископија (грч.) - седиште архиепископа
  
• архијереј (грч.) - првосвештеник; епископ
  
• архимандрит (грч.) - старешина већег манастира, највиши монашки чин
  
  Б
  
  
• бденије - вечерње или свеноћно богослужење, у коме се спајају вечерња и јутрења
  
• беда - невоља, несрећа
  
• бес - демон, ђаво
  
• било - клепало, удараљка (дрвена или метална) којом се у манастиру монаси позивају на службу Божју
  
• благоверан - побожан, веран
  
• благоверност - побожност, верност
  
• благодат - милост, сила Божја, дар Светог Духа (грч. харизма)
  
• благопријатан - угодан, пријатан
  
• благородан - племенит; племенитог рода
  
• благоухан - миомирисан, који је пријатног мириса
  
• благочастив - побожан
  
• боговидац - онај који види Бога одн. који је видео Бога; епитет праоца Мојсија
  
• богодан - који је од Бога дан одн. добијен
  
• богодарован - који је од Бога дарован
  
• Богодевојчица - Богородица (према стсл. Богоотроковица)
  
• богомудар - обдарен божанском мудрошћу
  
• богоносан који Бога у себи носи
  
• богопаран - који узлеће ка Богу
  
• богородичан - црквена песма (тропар) посвећена Богородици
  
• бојазан Господња - синоним: страх Господњи - свештени, религиозни страх од Бога као морални императив или кочница
  
• болезан - бол, мука; болест
  
• бољар - великаш, властелин
  

________________________
Preuzeto: Pouke.org

Nastaviće se

В

• васељена - сав свет
  
• васкрсни - недељни, који пада у недељу, који се пева или чита у недељу
  
• венчати - крунисати; венчати (браком)
  
• вечерња - главно вечерње богослужење
  
• вишње силе - анђели
  
• Владика - Господ (Исус Христос)
  
• Владичица - Господарица (Богородица)
  
  Д
  
  
• двери (свете) - олтарска врата, врата на иконостасу
  
• Дева - девојка, девица; назив Богородице, која је зачела "безмужно" (без мушкарца), од Светог Духа, и родила Исуса не повредивши своје девичанство
  
• Девојчица - Дјева, Богородица (према стсл. Отроковица)
  
• дијаклизма (грч.) - испијање вина и узимање анафоре после литургије
  
• диптих (грч.) - поменик, књига у коју се уписују имена живих и мртвих за помен на литургији
  
• добродетељ - врлина; добро дело
  
• довољство - задовољење потребног, неопходног; што је на довољство - што је неопходно
  
  Е
  
  
• епископ (грч.) - највиши чин црквене јерархије, дословно значи надзорник; архијереј, владика
  
  
• епитимија (грч.) - црквена казна духовно-педагошког карактера
  
  З
  
  
• златопечатан - са златним печатом; з. повеља, хрисовуља, владарска повеља највишег реда, снабдевена златним печатом
  
  И
  
  
• иго - јарам; терет
  
• игуман (грч.) - старешина манастира
  
• икос (грч.) - реторски грађена похвална и поздравна песма која прати кондак
  
• инок - монах, калуђер
  
• иноплеменик - туђинац, странац
  
• ирмос (грч.) - песма-образац за тропаре у свакој оди канона
  
• искони - у почетку, у прапочетку
  
• исход - излазак; излазак душе из тела, смрт
  

________________________
Preuzeto: Pouke.org

Nastaviće se

Ј


• јереј (грч.) - свештеник
  
• јерес (грч.) - кривоверје, заблуда вере коју црква осуђује и проклиње
  
• јеромонах (грч.) - монашко-свештенички чин, монах који има чин свештенства те може да служи литургију, монах-јереј
  
• јутрења - главно јутарње богослужење
  
  К
  
  
• кадило - кадионица
  
• канархање (грч.) - читање канона у цркви
  
• канон (грч.) - правило; византијски песнички жанр, сложен из више посебних песничких форми
  
• катизма (грч.) - група од неколико псалама, која се чита као литургијска целина; псалтир је подељен на 20 катизми
  
• кедар (грч.) - врста зимзеленог дрвета; к. ливански кедар који расте на планини Ливану (Лебанону); симбол усправности, узвишености, плодности
  
• кимина (грч.) -
  
• кир (грч.) - господин (као титула)
  
• клепало - било
  
• клепалце - мало клепало, мало било
  
• клир (грч.) - свештенство уопште, црквена јерархија
  
• коленопоклоњење - молитвени поклон, велики и мали (метаније)
  
• колесница - кола, двоколица
  
• кондак (грч.) - литургијска химна особите врсте, уграђена у структуру канона (после шесте песме); уз тропар - најважнија песма сваког култа у православној цркви
  
• красовоља (грч.) - пехар, чаша
  
• крепост - снага, моћ
  
• крстијански - хришћански
  
• ктитор (грч.) - оснивач манастира или цркве
  
  Л
  
  
• лавра (грч.) - већи, обично владарски, царски манастир
  
• литургија (грч.) - служба Божја, главно црквено богослужење, на коме се врши света тајна причешћа и које се служи по правилу ујутру одн. преподне
  
• литургисати - служити литургију
  
• лице - лице или "ипостас" (хипостаза) Свете Тројице; личност уопште; сама особа (о којој се говори) одн. њено присуство
  
• луча - зрак светлости

________________________
Preuzeto: Pouke.org

Nastaviće se

М


• међучасје - кратка служба која се чита и пева између часова
  
• метаније (грч.) - поклони који се чине приликом изговарања појединих молитава
  
• метимон (грч.) - "С нама (је Бог!)", псалмска песма која се пева на великом повечерју; отуда: велико повечерје (павечерњица)
  
• минеј (грч.) - месечник, богослужбена књига са песмама за сваки дан у месецу (службени м.) само за веће празнике (празнични м.) или за типове светих (општи м.)
  
• миро (грч.) - свето или освећено уље; миомирисно уље које чудесно истиче из светих моштију
  
• мошти - посмртни остаци светаца, чувани и поштовани као предмет посебног црквеног и народног култа
  
• муж - човек; одрастао, зрео мушкарац
  
  Н
  
  
• намесник - наследник престола, престолонаследник
  
• напаст - невоља; искушење
  
• наследство - наследници, потомство
  
• наставник - водитељ, руковођа
  
• невештаствен - нематеријалан, бестелесан, духован
  
• несмислен - који је без разума, безуман, луд
  
• ништ - сиромашан
  
  О
  
  
• обитељ - манастир
  
• обличити (обличавати) - укорити, окривити; укоравати, окривљавати
  
• образ - лик, обличје; монашки чин (мали и велики, анђелски, апостолски, грч. схима)
  
• оваплотити се - отеловити се, постати човек од крви и меса (за Сина Божјег), према Јн. 1, 14.
  
• озлобљен - упрошћен, оштећен, опустошен
  
• октоих (грч.) - осмогласник, богослужбена књига са црквеним песмама различитог жанра, груписаним за певање по "гласовима", којих је у византијској музици осам
  
• омити - опрати, спрати
  
• општежиће - монашка заједница, манастир (грч. киновија), заснован на строгој дисциплини заједничког живота, молитве и рада под руководством игумана
  
• отац - монах; назив којим се ословљава монах или свештено-монах и уопште црквени свештенослужитељ
  
• отачаство - земља отаца, отаџбина; очевина, посед отаца; постојбина
  
• отачаствољубац - онај који љуби своје отачаство
  
• отпуст - благословна молитва којом се црквена служба завршава
  
  П
  
  
• параклитик (грч.) - богослужбена књига, врста октоиха (осмогласника)
  
• парик (мн. парици) (грч.) - зависан сељак у Византији; у средњовековној Србији - меропах
  
• планина - планински предео са пашњацима
  
• подвизавање - монашка аскеза
  
• подобан - песма чија мелодија служи као образац другим песмама
  
• поклони - грч. метаније, молитвено клањање
  
• покојиште - место где се обитава одн. лежи; обитавалиште, боравиште
  
• полуноћница - поноћна служба тзв. "дневног" циклуса
  
• поп (грч. папас, отац) - свештеник, свештеномонах; у средњем веку уобичајени општи назив за свештенослужитеља
  
• пост - литургијско време у православној цркви са прописаним уздржавањем од хране и нарочитим правилом богослужења; велики пост, четрдесетница, ускршњи пост
  
• подвиг - подвиг, борба; мука; аскеза (према грч. агон)
  
• преподобан - свет; епитет светог монаха; у правосл. цркви категорија светих монаха
  
• престављање - смрт
  
• Приснодева - Она која је увек дева, Увекдева
  
• причасник - онај који учествује у чему, који се сједињује са чим или с ким
  
• прозорљив - који види унапред оно што се иначе не види
  
• промисао - брига, старање; Божје старање о свету или о појединим људима
  
• прот (грч. протос) - протепистат, изборни старешина Свете Горе
  
• псалам изборни - песма ("псалам") састављена од стихова разних псалама; одабрани псалам, укључен у дневна богослужења
  
• псалтир (грч.) - збирка 150 (151) псалама, старозаветних химни, чији је аутор једним делом цар Давид ("псалми Давидови"); књига у којој су псалми
  
  
• Р
  
  
• работати - служити
  
• раса (грч.) - основна монашка одећа
  
• риза - свештеничка одежда; монашка хаљина
  
  С
  
  
• саврстан - одговарајући
  
• савршити - испунити у целости, извршити; начинити
  
• самодржац - владар суверене државе, носилац све власти (према грч. автократор)
  
• сатворити - начинити, направити
  
• сахођење - силажење, силазак
  
• сведржитељ - који све држи у својој власти, атрибут божанства
  
• светилна - врста црквене песме која се пева после канона
  
• светитељ - епископ, архијереј, владика
  
• седилна - црквена песма (према грч. катизма), која се пева на јутрењу, укрштена са читањем "катизми" псалтира или после треће (одн. шесте) песме канона
  
• скрб - жалост, туга
  
• славовенчање - увенчавање славом, крунисање славом
  
• слово - реч, говор; назив одељка, поглавља
  
• Слово - грч. Логос = Реч Божја, друго лице Свете Тројице; Син Божји Исус Христос
  
• смислодавац - онај који дарује разум
  
• степена - стихови из псалама који се певају на свечаној јутрењи у недељу
  
• стихира (грч.) - врста литургијске песме, која се пева уз одређене стихове псалама
  
• стиховно - група песама (стихира) у октоиху, које се певају уз стихове псалама
  
• странопримац - који прима странце, гостопримац
  
• странствовати - ићи у туђину, живети у туђини
  
• стратор (грч.) - мазгар
  
• струја - текућа, жива вода; река
  
• сугуб - двострук, удвостручен
  
• суштаство - биће, природа

________________________
Preuzeto: Pouke.org

Nastaviće se

Т


• таланат (грч.) - назив монете; дар Божји
  
• тетрајеванђеље (грч.) - четворојеванђеље, богослужбена књига која садржи 4 јеванђеља у канонском поретку (Матеј, Марко, Лука, Јован)
  
• тиховање - нарочити вид монашког подвига, обележен усамљеношћу, умном молитвом и медитацијом; исто што и грч. исихија
  
• тишина - мир, спокојство
  
• триблажени - "троструко блажени", најблаженији
  
• Трисвето - песма Светој Тројици ("Свети, Боже!/ свети, крепки!/ свети, бесмртни!/ помилуј нас!")
  
• тропар (грч.) - химна, једна од основних форми византијског песништва
  
• трудоположник - онај који је прописао подвиге
  
  Ћ
  
  
• ћелија (грч. келија) - монашка ћелија; соба у манастирском конаку за становање монаха; посебна кућица или колиба у којој живе монаси испосници
  
  У
  
  
• уподобити се - учинити се сличним, постати сличан
  
• успеније - уснуће, смрт
  
• устав - правило, литургијско правило, синоним грч. типик
  
• усходиште - пут или средство којим се пење; степенице, лестве
  
  Ф
  
  
• фалагедона (грч.) - жива рана
  
• финик (вар. финикс, грч.) - урма, датуља; уоп. палма; симбол животности и вечне младости
  
  Ц
  
  
• царевати - владати (без обзира на ранг владавине; тако и кнез и жупан и краљ и цар "царују"!)
  
• црноризац - монах, калуђер
  
  Ч
  
  
• часови - службе тзв. дневног богослужења - први, трећи, шести и девети час
  
• часословац - богослужбена књига са дневним службама - часовима, вечерњом, јутрењом итд.
  
• чиноначелства - сви редови и рангови (за анђеле и људе)
  
• чредни - коме је ред, дневни
  
• чтеније - читање; читање поучног штива по типику  

______________
Izvor: Pouke.org

Речник/Појмовник

АГНЕЦ

Печат на средини просфоре (хлебу) који се вади за време проскомидије освећује се и припрема за Свето причешће. «Агнец» знаци јагње.

АНЂЕЛИ

Од грчке речи «ангелос», која значи «изасланик, Благовесник». То су невидљива, бестелесна створења која непрестано славе Бога и који служе као весници Његовог домостроја спасења рода људског. Постоји девет ликова (чинова) Анђела који су подељени у три јерархије:
1. Виша јерархија: Херувими, Серафими, Престоли – то су Анђели који стоје пред престолом Божијим и који непрестану најављују славу Његову.
2. Средња јерархија: Власти, Господства, Силе.
3. Нижа јерархија: Началства, Арханђели, Анђели – ово су изасланици, то јест Благовесници, Божији.

ЕВХАРИСТИЈА

Евхаристија је грчка реч, а знаци «благодарење».

ЕПИКЛЕЗА

Епиклеза је призив, моменат када се претвара вино и хљеб у Тело и Крв Христову. А присутни се причешћују ради сједињења с Њим, добијајући опроштај грехова и залог вечнога живота.

ЈЕВАНЂЕЉЕ

Јеванђеље је изведено од грчке реци «евангелион» која значи «благовест», «блага (=добра, радосна) вест».  У Јеванђељу је описан живот Спаситеља нашег, Исуса Христа, у четири књиге, или Јеванђеља, написане од Христових ученика – апостола (или ученици Његових ученика), Матеја, Марка, Луке и Јована. Свака, од четири књиге, писана је из личног искуства јеванђелисте и оне нису повезане једна са другом.

КАНОН

Канон је грчка реч, што значи «правило». А књиге које су уврштене у крило православне Цркве називају се канонске за разлику од оних које нису и називају се «апокрифи», што значи 'скривено од очију'.  

ЛИТУРГИЈА

Литургија је сабрање верних.
Литургија потиче од грчке реци «литургиа», која је значила «јавна служба». Литургија је, уствари, заједнички задатак (подухват) или заједничко дело, јер је, у име Господње, служи свештеник (као представник епископа/владике) са сабрањем верних, који учествују певајући или изговарајући речи Оченаша, Символа вере, итд.

МИРОНОСНИЦЕ

Мироносице су жене које су у зору трећег дан са миришљавим миром отишле да помажу тело Христово.

МИРОПОМАЗАЊЕ

Миропомазање је света тајна у којој се кроз помазивање светим миром извесних делова тела у име Светога Духа дају крштеноме нарочити дарови светога Духа, који га крепе, просветљују и усавршавају у духовном животу.

ОЛТАР

Олтар је просторија у коју приступ имају свештена лица и њихови помоћници. Женама је забрањен приступ у олтар. У олтару се обавља први део Литургије - «Проскомидија». На средини олтара налази се Света (Часна) Трпеза на којој се обавља Евхаристијско Жртвоприношење, то јест свештеник призива молитвом Свети Дух који претвара Дарове, хлеб и вино, у Тело и Крв Христову.

ПРЕТЕЧА

Претеча је онај који «претходи», који «најављује». Св. Јована Крститеља називамо претечом Господа Нашега Исуса Христа, јер је он био тај пророк који је људском роду најавио појаву Месије, Господа Нашега Исуса Христа.

ПРОРОК

Особа коју је Бог изабрао да преко ње, благодаћу Духа Светога, људима објављује Своју вољу, реч и закон.

СВЕТА ТАЈНА

Свете тајне су такве свештенорадње, кроз које се верницима даје благодат Божија. Светих тајни у Цркви има много, јер је у Цркви све тајна Божја, а и сама Црква је «Тајна Христова».

СВЕТО МИРО

Маслиново уље помешано са разним мирисима које освећује патријарх. Миропомазање, дакле помазање овим светим миром, следи одмах након Крштења. Личност која је Крштењем постала део Христовог Тела (Цркве) одмах добија дар Духа Светог и постаје члан Божијег народа.

СВЕТО ПИСМО - БИБЛИЈА

Свето писмо се дели на Стари и Нови Завет. Стари Завет почиње Петокњижјем Мојсијевим које обухвата период од стварања света, историју јеврејског народа и смрт Мојсија и завршава се књигом пророка Малахије. А Нови Завет почиње Јеванђељем Матејевим и завршава се Откривењем Јовановим.

СЕРАФИМИ

Назив потиче од јеврејске реци која значи «огњени». (види Анђели)

ТАМЈАН

Тамјан је ароматична смола из које се, при сагоревању, ослобађа пријатан мирис. Мудраци са Истока су, међу осталим даровима, донели са собом и тамјан када су дошли у Витлејем.
Тамјан је био паљен на олтару Господњем у јерусалимском Храму (што је означавало присуство Господње у храму). Принети тамјан, то јест окадити тамјаном, стога , представља молитвени гест, жртвени принос, поздрав, слављење.

ТРОПАР

Од грчке реци «тропарион» што знаци кратак, поетски стих, који се користи у богослужењима. Постоји неколико типова тропара. Сваки празник, рецимо, има свој тропар и тај тропар се назива тропар дана или аполитикон (од грчке реци «отпуст», јер се овај тип тропара пева на крају вечерња или јутрења). Тропар дана сажима основне теме празника и често помиње један или више богословских (теолошких) мотива.

ХЕРУВИМИ

Према Св. Јовану Златоустом реч херувим значи «мудрост», или «пунота знања». Херувими, заједно са Серафимима и Престолима чине део више анђеоске јерархије (поретка). (види анђели)

ХРИШЋАНИ

У раној Цркви следбеници Христови, то јест они који беху «једно срце и једна душа», називали су се ученицима, вернима, светима, браћом. Претпоставља се да је сам термин «Хришћанин» настао у нехришћанским срединама, а означавао је следбенике Христове (од грчке реци «Христос», Помазаник): «И најпре у Антиохији ученици бише названи Хришћани» (Дела, 11, 26).

ЦАРСКЕ ДВЕРИ

Иконостас је олтарска преграда украшена иконама које уоквирују његов средишњи лук који, као круна, стоји изнад олтара. Испод овог лука налазе се Царске двери (вратанца) које се отварају током богослужења, како би присутни верници непосредније учествовали у служби Божијој.

ЦРКВА

Црква је скуп народа који је сам Бог призвао а које је настало када су апостоли Господњи примили Духа Светога на дан Педесетнице. Када пишемо реч Црква великим почетним словом, онда се ради о Цркви коју смо управо дефинисали. Када је реч црква написана малим почетним словом онда се она односи на цркву као грађевину, то јест здање у које се верни окупљају ради богослужења.
____________
Izvor: Pouke.org