Ko je trenutno na forumu
Imamo 34 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 34 Gosta :: 2 ProvajderiNema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 359 dana Sub Okt 05, 2024 7:41 am
Zadnje teme
Kontrolni panel
Profil |
Članstvo |
Privatne poruke |
Ostalo |
Traži
Jesmo li znali ...
+2
Vidra
Dragana
6 posters
Ideja forum :: NAUKA :: Svet nauke
Strana 1 od 1
Re: Jesmo li znali ...
(...)
Јелен, мамут и говече
Наш научник Милутин Миланковић аутор је најцеловитијег и досад непревазиђеног математичког модела смене ледених доба и климатских промена на Земљи. У његовој књизи Календар земљине прошлости (Београд–Земун, 1926) можемо прочитати следеће:
„За време оне хиљаде година коју полови година 9.500 пре Христа уздигао је се над Северном Европом један благ талас топлоте. За време те милиаде била су лета и у најсевернијим деловима Европе необично топла, па су тада могле онде да успевају биљке које сада више не могу.“
До сличних закључака, премда сасвим другим путевима, анализирајући традиције степских народа Евроазије, дошао је и руски научник Лав Николајевич Гумиљев. Тако он, у делу Етносфера – историја човечанства и историја природе (Москва, 1993) закључује да је, негде крајем последњег леденог доба (20.000–12.000 година пре Христа), у области северног Сибира постојала веома бујна степа, а не данашња хладна тајга. Та је климатска особеност била условљена постојањем стабилног антициклона који је, опет, имао за последицу веома
малу количину падавина. Довољне количине воде обезбеђивали су околни ледници који су се топили, стварајући бројне реке и језера, препуна рибе и птица. Степама су пасла стада говеда, јелена, мамута и газела. То је амбијент у коме се стварала раса Индоевропљана,
гајећи култ Сунца, чији је симбол јелен, северни јелен, а отуда и велики значај говечета, које код свих Индоевропљана симболизује благостање.
Са завршетком леденог доба, у северни Сибир, у северну Русију и Скандинавију продиру циклони који доносе хладноћу и влагу. Клима се драстично мења, плодне степе се претварају у хладне тајге, одасвуд надире лед и снег; животиње, огромна стада из степа а за њима и масе ловаца, крећу на југ. Није ли то иста она глацијација коју памти староиранска Авеста? Тако долази до велике анабазе Индоевропљана. Додуше, Гумиљев нигде не тврди да су становници те прастаре степе били једино и искључиво Индоевропљани; њихову судбину су могли делити и преци многих других раса и етноса које данас знамо. Али ипак, сећање на то најживље је сачувано управо у традицији индоевропских народа. А то чини и предмет обимне и генијалне студије Bal Gangadhar Tilaka, под насловом Арктичка прадомовина
Веда.
Треба рећи да је Тилак у свом делу пружио најпотпунију и најсмелију формулацију хиперборејске теорије. Он јој је обезбедио и изузетну научну аргументацију, која досад ни на који начин није побијена – време засада ради једино у њену корист, потврђујући у битном
његове закључке и интуиције. У чињеници да је скоро сви аутори који се баве прапостојбином и пореклом Индоевропљана уредно и коректно наводе – макар и у фуснотама – али не побијајући је нити је потврђујући, треба видети искључиво знак признања Тилаковом генију.
Тилакова Арктичка прадомовина Веда објављена је на самом почетку ХХ века, 1903. године. Значај његове теорије отада не јењава него расте, и за протеклих стотину година она је без сумње извршила веома снажан утицај и инспирисала многе да пођу трагом истраживања Арктика и прастарог наслеђа Индоевропљана.
(...)
Звездане мапе „Атлантиђана“
Тилак није једини који је ишао трагом хиперборејског мита. Његова открића, у научном домену, су најспектакуларнија и, можемо рећи, најпотпунија, најцеловитија. Други аутори, пре и после њега, доспели су до сличних или чак истих закључака, следећи друге путеве и сасвим различите оптике и методе спознаје.
На првом месту, треба споменути француског астронома, иначе астронома последњег француског краља: Jean Sylvain Baillya (1736-1793 – година када је Баји гиљотиниран). Слично Тилаку, кога су на истраживања подстакли подаци о положају сазвежђа које је могао наћи у древној ведској литератури – Бајиеву радозналост подстакле су древне астрономске мапе које су му доносили мисионари и путници из Индије. Оне су, према Бајиу, могле настати само прецизним опажањима из области које се налазе између 50-ог и 60-ог степена северне ширине. Претпоставио је да су у питању опсервације „неког непознатог народа“ – Баји их назива Атлантиђанима – који је мигрирао од крајњег севера ка југу. Аутор је нашао и бројне потврде за своје претпоставке, истражујући многе и разноврсне митологије. Наводимо његов
главни закључак: „када уједнимо те традиције, често мутне и конфузне, опажамо са запањеношћу да све оне теже истом циљу, који њихова исходишта поставља на Север“.
Баји је тај „непознати народ“ назвао „Атлантиђанима“: ми ћемо их поистоветити са Хиперборејцима, будући да је њихова постојбина смештена „између 50-ог и 60-ог степена северне ширине“, дакле у околополарне области које нас управо, на овом месту, највише и
интересују (митска Атлантида о којој извештава Платон налазила се негде у северозападном Атлантику). Она је, за ауторе попут Рене Генона, у тесној вези са Хиперборејом али ипак као другостепени центар поларне традиције те их је погрешно, па чак и опасно, поистовећивати.
izvor
Јелен, мамут и говече
Наш научник Милутин Миланковић аутор је најцеловитијег и досад непревазиђеног математичког модела смене ледених доба и климатских промена на Земљи. У његовој књизи Календар земљине прошлости (Београд–Земун, 1926) можемо прочитати следеће:
„За време оне хиљаде година коју полови година 9.500 пре Христа уздигао је се над Северном Европом један благ талас топлоте. За време те милиаде била су лета и у најсевернијим деловима Европе необично топла, па су тада могле онде да успевају биљке које сада више не могу.“
До сличних закључака, премда сасвим другим путевима, анализирајући традиције степских народа Евроазије, дошао је и руски научник Лав Николајевич Гумиљев. Тако он, у делу Етносфера – историја човечанства и историја природе (Москва, 1993) закључује да је, негде крајем последњег леденог доба (20.000–12.000 година пре Христа), у области северног Сибира постојала веома бујна степа, а не данашња хладна тајга. Та је климатска особеност била условљена постојањем стабилног антициклона који је, опет, имао за последицу веома
малу количину падавина. Довољне количине воде обезбеђивали су околни ледници који су се топили, стварајући бројне реке и језера, препуна рибе и птица. Степама су пасла стада говеда, јелена, мамута и газела. То је амбијент у коме се стварала раса Индоевропљана,
гајећи култ Сунца, чији је симбол јелен, северни јелен, а отуда и велики значај говечета, које код свих Индоевропљана симболизује благостање.
Са завршетком леденог доба, у северни Сибир, у северну Русију и Скандинавију продиру циклони који доносе хладноћу и влагу. Клима се драстично мења, плодне степе се претварају у хладне тајге, одасвуд надире лед и снег; животиње, огромна стада из степа а за њима и масе ловаца, крећу на југ. Није ли то иста она глацијација коју памти староиранска Авеста? Тако долази до велике анабазе Индоевропљана. Додуше, Гумиљев нигде не тврди да су становници те прастаре степе били једино и искључиво Индоевропљани; њихову судбину су могли делити и преци многих других раса и етноса које данас знамо. Али ипак, сећање на то најживље је сачувано управо у традицији индоевропских народа. А то чини и предмет обимне и генијалне студије Bal Gangadhar Tilaka, под насловом Арктичка прадомовина
Веда.
Треба рећи да је Тилак у свом делу пружио најпотпунију и најсмелију формулацију хиперборејске теорије. Он јој је обезбедио и изузетну научну аргументацију, која досад ни на који начин није побијена – време засада ради једино у њену корист, потврђујући у битном
његове закључке и интуиције. У чињеници да је скоро сви аутори који се баве прапостојбином и пореклом Индоевропљана уредно и коректно наводе – макар и у фуснотама – али не побијајући је нити је потврђујући, треба видети искључиво знак признања Тилаковом генију.
Тилакова Арктичка прадомовина Веда објављена је на самом почетку ХХ века, 1903. године. Значај његове теорије отада не јењава него расте, и за протеклих стотину година она је без сумње извршила веома снажан утицај и инспирисала многе да пођу трагом истраживања Арктика и прастарог наслеђа Индоевропљана.
(...)
Звездане мапе „Атлантиђана“
Тилак није једини који је ишао трагом хиперборејског мита. Његова открића, у научном домену, су најспектакуларнија и, можемо рећи, најпотпунија, најцеловитија. Други аутори, пре и после њега, доспели су до сличних или чак истих закључака, следећи друге путеве и сасвим различите оптике и методе спознаје.
На првом месту, треба споменути француског астронома, иначе астронома последњег француског краља: Jean Sylvain Baillya (1736-1793 – година када је Баји гиљотиниран). Слично Тилаку, кога су на истраживања подстакли подаци о положају сазвежђа које је могао наћи у древној ведској литератури – Бајиеву радозналост подстакле су древне астрономске мапе које су му доносили мисионари и путници из Индије. Оне су, према Бајиу, могле настати само прецизним опажањима из области које се налазе између 50-ог и 60-ог степена северне ширине. Претпоставио је да су у питању опсервације „неког непознатог народа“ – Баји их назива Атлантиђанима – који је мигрирао од крајњег севера ка југу. Аутор је нашао и бројне потврде за своје претпоставке, истражујући многе и разноврсне митологије. Наводимо његов
главни закључак: „када уједнимо те традиције, често мутне и конфузне, опажамо са запањеношћу да све оне теже истом циљу, који њихова исходишта поставља на Север“.
Баји је тај „непознати народ“ назвао „Атлантиђанима“: ми ћемо их поистоветити са Хиперборејцима, будући да је њихова постојбина смештена „између 50-ог и 60-ог степена северне ширине“, дакле у околополарне области које нас управо, на овом месту, највише и
интересују (митска Атлантида о којој извештава Платон налазила се негде у северозападном Атлантику). Она је, за ауторе попут Рене Генона, у тесној вези са Хиперборејом али ипак као другостепени центар поларне традиције те их је погрешно, па чак и опасно, поистовећивати.
izvor
Vidra- Legendarni član
- Broj poruka : 10650
Datum upisa : 25.03.2010
Lokacija : Bgd
Re: Jesmo li znali ...
Zavljhuujći nobniečoj mćoi ljdksuog mgzoa, pemra irtažsiavnjima zansntevknia sa Kmberdžia, njie vžano kjoim su roedsljdoem npiasnaa slvoa u rčijei, jdieno je btino da se pvro i zdanje sovlo nlaaze na sovm msjteu.
Otasla solva mgou btii u ptponuom nerdeu i bez ozibra na ovu oloknost, tkest mžeote čtiati bez pobrelma. Ovo je zobg tgoa što ljduksi mzoak ne čtia savko slvoo pnaooosb, vaeć rčijei prmraota kao clejniu. Oavj preomećaj je nzavan tipoglikemija.
Otasla solva mgou btii u ptponuom nerdeu i bez ozibra na ovu oloknost, tkest mžeote čtiati bez pobrelma. Ovo je zobg tgoa što ljduksi mzoak ne čtia savko slvoo pnaooosb, vaeć rčijei prmraota kao clejniu. Oavj preomećaj je nzavan tipoglikemija.
____________________________________________________________________________________
Nije problem u onom ko je ovo piso, već u onom ko ovo čita...
(Psalm 3.14 Fi Pi)
Fi Pi- Profi član
- Broj poruka : 1289
Datum upisa : 02.05.2010
Godina : 58
Lokacija : Dobra
Re: Jesmo li znali ...
To ti isto dođe kao Fi i Pi. Ja sam to već znao i zato češće testiram ostale članove i vidim da se i u praksi potvrđujeFi Pi ::Zavljhuujći nobniečoj mćoi ljdksuog mgzoa, pemra irtažsiavnjima zansntevknia sa Kmberdžia, njie vžano kjoim su roedsljdoem npiasnaa slvoa u rčijei, jdieno je btino da se pvro i zdanje sovlo nlaaze na sovm msjteu.
Otasla solva mgou btii u ptponuom nerdeu i bez ozibra na ovu oloknost, tkest mžeote čtiati bez pobrelma. Ovo je zobg tgoa što ljduksi mzoak ne čtia savko slvoo pnaooosb, vaeć rčijei prmraota kao clejniu. Oavj preomećaj je nzavan tipoglikemija.
Miško- Počasni član
- Broj poruka : 1976
Datum upisa : 19.03.2011
Re: Jesmo li znali ...
Da li znate koji su bili najokrutniji oblici poreza?
Od kada postoji i država, postoji i
porez. Porez mora da se plati kako bi se finansirale sve funkcije koje
obezbeđuje država. Međutim, narod nikada nije vole da plaća porez, delom
zbog nemaštine, a delom i zbog toga što je novac odlazio u džepova
vladajućih struktura. Danas se porez plaća u novcu, i unapred je
definisan zakonom, koliko se plaća i kada. Uglavnom se oporezuju
prihodi, potrošnja i malim delom imovina. Međutim, nije uvek bilo tako.
Ne samo što se nije uvek samo plaćao u novcu, već je podrazumevao i
raznorazne surove oblike.
1. Kuluk ili prisilni rad
Obaveza da se na određeno vreme radi
prisilno za vlast je bila prisutna u skoro svim društvima. Čak i kod nas
je, u doba turske vladavine, postojala obaveza prisilnog rada na
izgradnji puteva i slično. Međutim, u nekim krajevima je ovaj vid poreza
poprimao ekstremne mere. Na primer, u doba španske okupacija Južne
Amerika, postojala je obaveza prisilnog rada nazvana mita. Svaka
porodica je morala da da jednog člana koji će raditi nekoliko meseci
godišnje u rudnicima. Oni se uglavnom odatle nisu ni vraćali. Iako je
zvanična obaveza trajala nekoliko meseci, radnici su morali sami sebe da
finansiraju dok su tamo, pa su zapadali u dugove. A nisu mogli da se
vrate kući dok ne isplate dug. Dug se nije mogao isplatiti zato što su
ih za rad u rudniku plaćali veoma malo. Kada bi neko preminuo, a da ne
namiri dug njegova porodica je morala da pošalje drugog člana kao
zamenu.
2. Danak u krvi
Drugi okrutni oblik oporezivanja je bilo
praktikovan u Osmanlijskom carstvu. Osmanlije su imale običaj da na
svakih tri do pet godina uzimaju mušku hrišćansku decu i odvode ih na
službu sultanu. Dečaci bi prolazili kroz strogu muslimanski i vojničku
obuku, nakon čega su postajali janjičari, najodaniji sultanovi ratnici.
3. Porez na staklo i prozore
Porezi na staklo ili prozore su bili
prisutni u zapadnoj Evropi u nekoliko navrata između 16. i 19. veka. S
obzirom da je bio veoma visok, i stanovnici nisu mogli da ga priušte,
počeli su prave kuće bez prozore što je dovelo da toga da u njima uopšte
nije bilo dnevnog svetla. Ovakvi porezi se često zovu i porezi na
svetlost.
4. Porezi na so
Tokom britanske vladavine Indijom
postojali su veoma visoki porezi na so. Lokalno stavnoništvo nije moglo
da ih priušti. Rezultati je bio veliki broj bolesti izazvan nedostatkom
joda u ishrani, kao i nemogućnost čuvanja hrane, jer znamo da so
usporava kvarenje.
5. Inflacija
Svaki ekonomista će vam reći da
inflacija predstavlja jedan od oblika oporezivanja. Ovo se dešava svaki
put kada je uzrok inflacije preterano štampanje novca. Kod inflacije,
čije smo dejstvo i sami iskusili, vrednost novca koji imate u džepu
danas manje vredi nego što je vredelo juče. Svakim danom ste sve više i
više siromašniji, a razlika se preliva u džepove države, odnosno
institucije zadužene za kreiranje novca.
www.daliznate.com
Od kada postoji i država, postoji i
porez. Porez mora da se plati kako bi se finansirale sve funkcije koje
obezbeđuje država. Međutim, narod nikada nije vole da plaća porez, delom
zbog nemaštine, a delom i zbog toga što je novac odlazio u džepova
vladajućih struktura. Danas se porez plaća u novcu, i unapred je
definisan zakonom, koliko se plaća i kada. Uglavnom se oporezuju
prihodi, potrošnja i malim delom imovina. Međutim, nije uvek bilo tako.
Ne samo što se nije uvek samo plaćao u novcu, već je podrazumevao i
raznorazne surove oblike.
1. Kuluk ili prisilni rad
Obaveza da se na određeno vreme radi
prisilno za vlast je bila prisutna u skoro svim društvima. Čak i kod nas
je, u doba turske vladavine, postojala obaveza prisilnog rada na
izgradnji puteva i slično. Međutim, u nekim krajevima je ovaj vid poreza
poprimao ekstremne mere. Na primer, u doba španske okupacija Južne
Amerika, postojala je obaveza prisilnog rada nazvana mita. Svaka
porodica je morala da da jednog člana koji će raditi nekoliko meseci
godišnje u rudnicima. Oni se uglavnom odatle nisu ni vraćali. Iako je
zvanična obaveza trajala nekoliko meseci, radnici su morali sami sebe da
finansiraju dok su tamo, pa su zapadali u dugove. A nisu mogli da se
vrate kući dok ne isplate dug. Dug se nije mogao isplatiti zato što su
ih za rad u rudniku plaćali veoma malo. Kada bi neko preminuo, a da ne
namiri dug njegova porodica je morala da pošalje drugog člana kao
zamenu.
2. Danak u krvi
Drugi okrutni oblik oporezivanja je bilo
praktikovan u Osmanlijskom carstvu. Osmanlije su imale običaj da na
svakih tri do pet godina uzimaju mušku hrišćansku decu i odvode ih na
službu sultanu. Dečaci bi prolazili kroz strogu muslimanski i vojničku
obuku, nakon čega su postajali janjičari, najodaniji sultanovi ratnici.
3. Porez na staklo i prozore
Porezi na staklo ili prozore su bili
prisutni u zapadnoj Evropi u nekoliko navrata između 16. i 19. veka. S
obzirom da je bio veoma visok, i stanovnici nisu mogli da ga priušte,
počeli su prave kuće bez prozore što je dovelo da toga da u njima uopšte
nije bilo dnevnog svetla. Ovakvi porezi se često zovu i porezi na
svetlost.
4. Porezi na so
Tokom britanske vladavine Indijom
postojali su veoma visoki porezi na so. Lokalno stavnoništvo nije moglo
da ih priušti. Rezultati je bio veliki broj bolesti izazvan nedostatkom
joda u ishrani, kao i nemogućnost čuvanja hrane, jer znamo da so
usporava kvarenje.
5. Inflacija
Svaki ekonomista će vam reći da
inflacija predstavlja jedan od oblika oporezivanja. Ovo se dešava svaki
put kada je uzrok inflacije preterano štampanje novca. Kod inflacije,
čije smo dejstvo i sami iskusili, vrednost novca koji imate u džepu
danas manje vredi nego što je vredelo juče. Svakim danom ste sve više i
više siromašniji, a razlika se preliva u džepove države, odnosno
institucije zadužene za kreiranje novca.
www.daliznate.com
MoonGirl- Napredni član
- Broj poruka : 863
Datum upisa : 24.04.2012
Godina : 30
Re: Jesmo li znali ...
Nemci koji su se borili protiv Hitlera
U doba uspona Hitlera i nacizma u Nemačkoj malo ko je bio protiv
njega. Zahvaljujući veštoj propagandi, skoro svi Nemci su čvrsto
podržavali nacističku ideologiju. Međutim, tu je bilo hrabrih
individualnih slučajeva opiranja globalnom ludilu. Navešćemo danas neke
od njih.
1. Albert Gering
Albert je, verovali ili ne, bio rođeni brat Hermana Geringa, jednog
od najvećih nacističkih zločinaca. On nije delio shvatanja svoga brata.
Prezirao je nacističku ideologiju i uvek se trudio da, koliko god može,
pomogne žrtvama. Zabeleženo je nekoliko slučajeva u kojima je
obezbeđivao lažna dokumenta i transport progonjenim Jevrejima. Zbog toga
je bio hapšen i odvođen u nacistički logor, ali je uvek uspevao da se
izbavi zahvaljujući tome što je brat lično urgirao za njega.
Nakon rata je bio, na kratko, uhapšen zbog svog prezimena. Ostatak
života je proveo skromno, osramoćen zbog bratovljevih zločina. Pred smrt
se oženio kućnom pomoćnicom kako bi joj omogućio da nasledi njegovu
penziju. Sve u svemu, dobar čovek, i sušta suprotnost svog brata.
2. Oto i Elisa Hampel
Oto i Elisa su bili bračni par koji je bio užasnut Hitlerovim
shvatanjima. Pokušavali su i da svoju okolinu u to ubede. Sami su
štampali i delili letke po gradu ukazujući na opasnosti nacističke
ideologije. Naravno, ubrzo su bili uhapšeni, i odvedeni u logor gde su
preminuli. Njihov čin se beleži kao znak izuzetne hrabrosti.
3. Karl Plag
Karl je bio vojni oficir i član nacističke partije. Kada se Hitler
prvo pojavio u javnosti, on je svom dušom bio uz njega. S vremenom je
krenuo da uviđa o čemu se tačno radi, i odbijao je da učestvuje u
zločinima. Kako sam kaže: “Video sam neverovatne stvari koje nisam mogao
da podržavam i morao sam da pomognem koliko mogu.” Osnovao je radni
kamp u kome je otprilike bilo oko 1300 Jevreja. Svi su tu bili sklonjeni
pod izgovorom da im je potrebna radna snaga. Trudio se koliko god može
da im obezbedi ljudske uslove i da ih sačuva od progona. Nažalost, nije
uspeo da svima pomogne. SS služba je nekoliko puta ulazila i odvodile
grupe ljudi u smrt. Na kraju je ipak oko 250 Jevreja preživelo. Oni su
se sakrili prateći Karlova uputstva. Posle rata Karl je bio optužen za
ratne zločine, ali su njegovi bivši radnici pisali peticiju da se on
oslobodi. Ceo život je krivio sebe što nije više učinio, iako je, u
poređenju sa drugim kampovima, uspeo da sačuva neke živote.
4. Oskar i Emili Šindler
Po životu Oskara Šindlera je snimljen čuveni film “Šindlerova lista”.
On je, zajedno sa svojom ženom, zadužen za spašavanje oko 1300 Jevreja u
Drugom svetskom ratu. Kao i Karl Prag, krivio je sebe što nije više
uradio. Kao bogati privrednik bio je cenjen u nacističkim krugovima.
Nije bio tipičan heroj. U početku je bio običan ratni profiter. Dobio je
fabriku u okupiranoj Poljskoj gde su većina radnika bili Jevreji. Nakon
što je lično bio svedok ubijanjima svojih radnika, odlučio je da im
pomogne. Shvatio je da fabrika predstavlja odličan paravan. Organizovao
je prebacivanje svakoga koga je mogao, čak i dece i invalida, govoreći
da mu trebaju za rad. U fabrici su imali normalne uslove i niko nije bio
ugnjetavan ili ubijan kao na ostalim mestima. Morao je i da stalno
podmićuje nemačke vojnike kako bi izbegao probleme, i kako bi spasao
radnike od odvođenja u zloglasne logore. Do kraja rata je sve svoje
bogatstvo potrošio na aktivnosti spašavanja.
Posle dolaska saveznika, on i žena su se pozdravili sa svih 1300
svojih radnike i jedva izvukli živu glavu bežeći u Austriju obučeni kao
zatvorenici. Umro je bez prebijene pare. Čak je i njegova sahrana
plaćena od strane opštine. Na odgovor šta je dovelo do toga da uspešni
biznismen postane heroj, on je rekao: “Poznavao sam te ljude koji su
radili za mene i naprosto sam morao da ih tretiram ljudski.”
Oskaru je pomagala i supruga, Emili. Neki smatraju da je ona jednako
bila zaslužna kao i njen muž za spašavanja, kao i da je njena uloga
značajno zanemarena u istoriji.
5. Johan Elser
Johan Elser je poznat po tome što je pokušao da izvrši atentat na
Hitlera 1939. godine pre početka masovnog progona Jevreja i pokušaja
osvajanja Evrope. Postavio je bombu na mestu gde je Hitler trebalo da
drži govor u Minhenu. Hitler je održao govor, ali je morao da krene
ranije zbog pomerenog leta na aerodromu. Samo 13 minuta nakon što se
sklonio se govornice, bomba je eksplodirala. Tih 13 minuta je moglo da
promeni tok istorije i spase mnoge živote. To se ipak nije desilo.
Johan je uhapšen i poslat u logor Dahau. Umro je samo nekoliko
nedjelja pre oslobođenja. Kada je Hitler uvideo da se bliži poraz, lično
je naredio da se Johan ubije.
www.daliznate.com
U doba uspona Hitlera i nacizma u Nemačkoj malo ko je bio protiv
njega. Zahvaljujući veštoj propagandi, skoro svi Nemci su čvrsto
podržavali nacističku ideologiju. Međutim, tu je bilo hrabrih
individualnih slučajeva opiranja globalnom ludilu. Navešćemo danas neke
od njih.
1. Albert Gering
Albert je, verovali ili ne, bio rođeni brat Hermana Geringa, jednog
od najvećih nacističkih zločinaca. On nije delio shvatanja svoga brata.
Prezirao je nacističku ideologiju i uvek se trudio da, koliko god može,
pomogne žrtvama. Zabeleženo je nekoliko slučajeva u kojima je
obezbeđivao lažna dokumenta i transport progonjenim Jevrejima. Zbog toga
je bio hapšen i odvođen u nacistički logor, ali je uvek uspevao da se
izbavi zahvaljujući tome što je brat lično urgirao za njega.
Nakon rata je bio, na kratko, uhapšen zbog svog prezimena. Ostatak
života je proveo skromno, osramoćen zbog bratovljevih zločina. Pred smrt
se oženio kućnom pomoćnicom kako bi joj omogućio da nasledi njegovu
penziju. Sve u svemu, dobar čovek, i sušta suprotnost svog brata.
2. Oto i Elisa Hampel
Oto i Elisa su bili bračni par koji je bio užasnut Hitlerovim
shvatanjima. Pokušavali su i da svoju okolinu u to ubede. Sami su
štampali i delili letke po gradu ukazujući na opasnosti nacističke
ideologije. Naravno, ubrzo su bili uhapšeni, i odvedeni u logor gde su
preminuli. Njihov čin se beleži kao znak izuzetne hrabrosti.
3. Karl Plag
Karl je bio vojni oficir i član nacističke partije. Kada se Hitler
prvo pojavio u javnosti, on je svom dušom bio uz njega. S vremenom je
krenuo da uviđa o čemu se tačno radi, i odbijao je da učestvuje u
zločinima. Kako sam kaže: “Video sam neverovatne stvari koje nisam mogao
da podržavam i morao sam da pomognem koliko mogu.” Osnovao je radni
kamp u kome je otprilike bilo oko 1300 Jevreja. Svi su tu bili sklonjeni
pod izgovorom da im je potrebna radna snaga. Trudio se koliko god može
da im obezbedi ljudske uslove i da ih sačuva od progona. Nažalost, nije
uspeo da svima pomogne. SS služba je nekoliko puta ulazila i odvodile
grupe ljudi u smrt. Na kraju je ipak oko 250 Jevreja preživelo. Oni su
se sakrili prateći Karlova uputstva. Posle rata Karl je bio optužen za
ratne zločine, ali su njegovi bivši radnici pisali peticiju da se on
oslobodi. Ceo život je krivio sebe što nije više učinio, iako je, u
poređenju sa drugim kampovima, uspeo da sačuva neke živote.
4. Oskar i Emili Šindler
Po životu Oskara Šindlera je snimljen čuveni film “Šindlerova lista”.
On je, zajedno sa svojom ženom, zadužen za spašavanje oko 1300 Jevreja u
Drugom svetskom ratu. Kao i Karl Prag, krivio je sebe što nije više
uradio. Kao bogati privrednik bio je cenjen u nacističkim krugovima.
Nije bio tipičan heroj. U početku je bio običan ratni profiter. Dobio je
fabriku u okupiranoj Poljskoj gde su većina radnika bili Jevreji. Nakon
što je lično bio svedok ubijanjima svojih radnika, odlučio je da im
pomogne. Shvatio je da fabrika predstavlja odličan paravan. Organizovao
je prebacivanje svakoga koga je mogao, čak i dece i invalida, govoreći
da mu trebaju za rad. U fabrici su imali normalne uslove i niko nije bio
ugnjetavan ili ubijan kao na ostalim mestima. Morao je i da stalno
podmićuje nemačke vojnike kako bi izbegao probleme, i kako bi spasao
radnike od odvođenja u zloglasne logore. Do kraja rata je sve svoje
bogatstvo potrošio na aktivnosti spašavanja.
Posle dolaska saveznika, on i žena su se pozdravili sa svih 1300
svojih radnike i jedva izvukli živu glavu bežeći u Austriju obučeni kao
zatvorenici. Umro je bez prebijene pare. Čak je i njegova sahrana
plaćena od strane opštine. Na odgovor šta je dovelo do toga da uspešni
biznismen postane heroj, on je rekao: “Poznavao sam te ljude koji su
radili za mene i naprosto sam morao da ih tretiram ljudski.”
Oskaru je pomagala i supruga, Emili. Neki smatraju da je ona jednako
bila zaslužna kao i njen muž za spašavanja, kao i da je njena uloga
značajno zanemarena u istoriji.
5. Johan Elser
Johan Elser je poznat po tome što je pokušao da izvrši atentat na
Hitlera 1939. godine pre početka masovnog progona Jevreja i pokušaja
osvajanja Evrope. Postavio je bombu na mestu gde je Hitler trebalo da
drži govor u Minhenu. Hitler je održao govor, ali je morao da krene
ranije zbog pomerenog leta na aerodromu. Samo 13 minuta nakon što se
sklonio se govornice, bomba je eksplodirala. Tih 13 minuta je moglo da
promeni tok istorije i spase mnoge živote. To se ipak nije desilo.
Johan je uhapšen i poslat u logor Dahau. Umro je samo nekoliko
nedjelja pre oslobođenja. Kada je Hitler uvideo da se bliži poraz, lično
je naredio da se Johan ubije.
www.daliznate.com
MoonGirl- Napredni član
- Broj poruka : 863
Datum upisa : 24.04.2012
Godina : 30
Re: Jesmo li znali ...
Da li znate koji su ljudi najduže živeli?
Francuskinja Žan Luiz Kalma je osoba za
koju je potvrđeno da je najduže živela. Ona je živela 122 godine i 164
dana. Jedina je osoba za koju je tačno dokazano i potvrđeno koliko je
živela.
Nikada u životu nije radila
zato što joj je muž bio imućan. Živela je duže od svih svojih članova
bliske porodice, muža, ćerke i unuka, tako da je pred kraj života ostala
sama. U 90-oj godini je napravila dogovor sa jednim advokatom kome je
trebalo da prepiše stan, ali da joj on zauzvrat svakog mesec uplaćuje
određenu sumu novca. Advokat je mislio da sklapa dobar posao jer je
očekivao da one neće dugo živeti. Međutim, nakon 30 godina advokat je
preminuo, pa je dug nastavila da plaća njegova porodica. Ukupna otplate
su dvostruko premašile ukupnu vrednost stana. Žan Luizin komentar na to
je bio da se u životu dešava da donesemo loše poslovne odluke.
Žan Luiz je živela sama do
svoje 110 godine, kada je prebačena u dom za stara lica. Smatrala je da
svoju starost duguje maslinovom ulju koje je stavljala na svu hranu, i
koje je konzumirala svaki dan. Često je pila vino i jela čokoladu. Isto
tako uvek je kuvala svaki obrok. Međutim, njen biograf koji ju je
upoznao dok je bila živa smatra da je ona bila osoba koja je bila imuna
na stres. Njen životni moto je bio: “Ako se nešto ne može promeniti,
zbog toga se ne treba nervirati”. Pušila je nekih 90 godina, mada kažu
da nikad nije prelazila više od dve cigarete dnevno.
Li Čing Jen je Kinez za koga
nezvanični izvori tvrde da je živeo najduže. Jedna verzija tvrdi da je
živeo 197, dok druga smatra da je to 256 godina. Naravno, ovi brojevi
nisu potvrđeni delom i zbog toga što je rođen pre nekoliko vekova.
Postoji nekoliko istorijskih izvora koji govore o njegovoj dubokoj
starosti, dužoj od 150 godina, ali niko u njih ozbiljno ne veruje, barem
ne za sada. Umro je 1933. godine. Ova njegova slika potiče iz 1927.
godine. Bavio se proučavanjem trava i lekovitog bilja, i svakodnevno se
bavio fizičkom aktivnošću. Propovedao je čistoću uma i skroman život.
www.daliznate.com
Francuskinja Žan Luiz Kalma je osoba za
koju je potvrđeno da je najduže živela. Ona je živela 122 godine i 164
dana. Jedina je osoba za koju je tačno dokazano i potvrđeno koliko je
živela.
Nikada u životu nije radila
zato što joj je muž bio imućan. Živela je duže od svih svojih članova
bliske porodice, muža, ćerke i unuka, tako da je pred kraj života ostala
sama. U 90-oj godini je napravila dogovor sa jednim advokatom kome je
trebalo da prepiše stan, ali da joj on zauzvrat svakog mesec uplaćuje
određenu sumu novca. Advokat je mislio da sklapa dobar posao jer je
očekivao da one neće dugo živeti. Međutim, nakon 30 godina advokat je
preminuo, pa je dug nastavila da plaća njegova porodica. Ukupna otplate
su dvostruko premašile ukupnu vrednost stana. Žan Luizin komentar na to
je bio da se u životu dešava da donesemo loše poslovne odluke.
Žan Luiz je živela sama do
svoje 110 godine, kada je prebačena u dom za stara lica. Smatrala je da
svoju starost duguje maslinovom ulju koje je stavljala na svu hranu, i
koje je konzumirala svaki dan. Često je pila vino i jela čokoladu. Isto
tako uvek je kuvala svaki obrok. Međutim, njen biograf koji ju je
upoznao dok je bila živa smatra da je ona bila osoba koja je bila imuna
na stres. Njen životni moto je bio: “Ako se nešto ne može promeniti,
zbog toga se ne treba nervirati”. Pušila je nekih 90 godina, mada kažu
da nikad nije prelazila više od dve cigarete dnevno.
Li Čing Jen je Kinez za koga
nezvanični izvori tvrde da je živeo najduže. Jedna verzija tvrdi da je
živeo 197, dok druga smatra da je to 256 godina. Naravno, ovi brojevi
nisu potvrđeni delom i zbog toga što je rođen pre nekoliko vekova.
Postoji nekoliko istorijskih izvora koji govore o njegovoj dubokoj
starosti, dužoj od 150 godina, ali niko u njih ozbiljno ne veruje, barem
ne za sada. Umro je 1933. godine. Ova njegova slika potiče iz 1927.
godine. Bavio se proučavanjem trava i lekovitog bilja, i svakodnevno se
bavio fizičkom aktivnošću. Propovedao je čistoću uma i skroman život.
www.daliznate.com
MoonGirl- Napredni član
- Broj poruka : 863
Datum upisa : 24.04.2012
Godina : 30
Re: Jesmo li znali ...
Da li znate zašto se vozi desnom stranom?
Većina zemalja na svetu vozi desnim stranom, dok manjina vozi levom stranom. Zašto je to tako?
Odgovor se razlikuje od zemlje do
zemlje, ali uglavnom zavisi od istorije. U feudalnoj Evropi, ljudi su
pešačili i putovali levom stranom puta, zato što su većina bili dešnjaci
te im je stoga bilo lakše da upotrebe mač ili drugo oružje ako to
zatreba. Da su išli desnom stranom, više vremena bi im trebalo da izvade
mač i postave ga između sebe i protivnika. S obzirom da su nekada na
putevima vrebale razne opasnosti, moralo se nositi oružje pri svakom
dužem putovanju. Kao rezultat toga stvorio se običaj putovanja levom
stranom.
Ali, onda su se desile dve stvari koje su uticale da se ovaj običaj promeni.
U Americi su se počela koristiti kola
koja su vukla konji koje je vozač morao da udara bičem. S obzirom da je
vozač bio dešnjak, bič je držao u desnoj ruci te mu je stoga bilo lakše
da se vozi levom stranom, kako bi bolje upravljao kolima, a i kako ne bi
slučajno bičem udario slučajnog prolaznika.
Istovremeno, u Evropi raste uticaj
Napoleona. Napoleon Bonaparta je bio levoruk te mu je više odgovaralo da
se vozi desnom stranom. Zato je i doneo zakon o obavezi vožnje desnom
stranom za celu vojsku. Kako je francuska vojska u to vreme osvojila
veliki deo kontinentalne Evrope, zakon je počeo da važi u celoj Evropi.
Istovremeno, Velika Britanija, se i dalje pridržavala starog pravila vožnje levom stranom.
Kako su vremenom Evropljani počeli da
kolonizuju ostale kontinente tako su i širili svoje pravilo vožnje.
Kolonije Velike Britanije su vozile levom stranom, dok su francuske i
američke kolonije vozile desnom stranom.
U kasnijim godinama većina zemalja je
prešla na desnu stranu, bilo zato da bi se usaglasili sa komšijama ili
iz drugih praktičnih razloga. Zato i većina zemalja na svetu vozi desnom
stranom, ali izuzeci i dalje postoje.
www.daliznate.com
Većina zemalja na svetu vozi desnim stranom, dok manjina vozi levom stranom. Zašto je to tako?
Odgovor se razlikuje od zemlje do
zemlje, ali uglavnom zavisi od istorije. U feudalnoj Evropi, ljudi su
pešačili i putovali levom stranom puta, zato što su većina bili dešnjaci
te im je stoga bilo lakše da upotrebe mač ili drugo oružje ako to
zatreba. Da su išli desnom stranom, više vremena bi im trebalo da izvade
mač i postave ga između sebe i protivnika. S obzirom da su nekada na
putevima vrebale razne opasnosti, moralo se nositi oružje pri svakom
dužem putovanju. Kao rezultat toga stvorio se običaj putovanja levom
stranom.
Ali, onda su se desile dve stvari koje su uticale da se ovaj običaj promeni.
U Americi su se počela koristiti kola
koja su vukla konji koje je vozač morao da udara bičem. S obzirom da je
vozač bio dešnjak, bič je držao u desnoj ruci te mu je stoga bilo lakše
da se vozi levom stranom, kako bi bolje upravljao kolima, a i kako ne bi
slučajno bičem udario slučajnog prolaznika.
Istovremeno, u Evropi raste uticaj
Napoleona. Napoleon Bonaparta je bio levoruk te mu je više odgovaralo da
se vozi desnom stranom. Zato je i doneo zakon o obavezi vožnje desnom
stranom za celu vojsku. Kako je francuska vojska u to vreme osvojila
veliki deo kontinentalne Evrope, zakon je počeo da važi u celoj Evropi.
Istovremeno, Velika Britanija, se i dalje pridržavala starog pravila vožnje levom stranom.
Kako su vremenom Evropljani počeli da
kolonizuju ostale kontinente tako su i širili svoje pravilo vožnje.
Kolonije Velike Britanije su vozile levom stranom, dok su francuske i
američke kolonije vozile desnom stranom.
U kasnijim godinama većina zemalja je
prešla na desnu stranu, bilo zato da bi se usaglasili sa komšijama ili
iz drugih praktičnih razloga. Zato i većina zemalja na svetu vozi desnom
stranom, ali izuzeci i dalje postoje.
www.daliznate.com
MoonGirl- Napredni član
- Broj poruka : 863
Datum upisa : 24.04.2012
Godina : 30
Re: Jesmo li znali ...
10 Famous Men (Past & Present) With Only One Testicle
By: Gregory Lancaster / No Comments / Review Date: July 9, 2013 / Updated: August 16, 2014
Monorchism is the term coined for having only one testicle. Only 4% of the population is born with monorchism, others have become a member of this ultra small group via cancer or surgical removal. If you are part of this group, you are in good company. Here is a list of 10 famous people, from the past and present, who only had (or have) one testicle.
One thing I can say with confidence about all of these men is if any of them walk into a room, there will then be an odd number of testicles in that room.
Lance Armstrong
10 – Lance Armstrong
Reason: Cancer
Balls: 1
His Story: October 2, 1996 Lance Armstrong was diagnosed with stage three testicular cancer. The cancer spread to his lungs, brain, and adomen. He is reported to have had a large, painful testicular tumor by his doctors. Surgery and chemotherapy saved his life.
Tom_Green9 – Tom Green
Reason: Cancer
Balls: 1
His Story: March of 2000 Tom Green was diagnosed with testicular cancer. Tom documented his entire experience on an MTV special titled “The Tom Green Cancer Special”, which aired in May of 2000. His cancer was successfully treated. You can view the documentary below.
Napoleon8 – Napoleon Bonaparte
Reason: Birth Defect*
Balls: 1
His Story: Napoleon was a french military and political leader. Nobody knows the story behind Napoleons one testicle, it was discovered after his death. It could explain his complex, being a very short man with one testicle. *This is assumed because there is no medical record or recorded history of his condition.
Adolf Hitler Saluting, 19347 – Adolf Hitler
Reason: Injury
Balls: 1
His Story: According to Hitler’s doctor, the Nazi leader lost a testicle during the Battle of the Somme in 1916. I know what you’re thinking, but Stalin and Mussolini weren’t monorchids.
Arnold-Schwarzenegger6 – Arnold Schwarzenegger
Reason: Unconfirmed
Balls: 1
His Story: Arnolds one testicle is more of a very well known “rumor”, however he fits the profile for overcompensation. Could explain his bodybuilding. If true, It makes him no less of a man in my eyes – Guess the bodybuilding angle works.
Tupac Shakur5 – Tupac Shakur
Reason: Injury
Balls: 1
His Story: Everyone knows Tupac, he was a rapper who was shot and killed in September 1996. Before a bullet would cost him his life, in 1994 he was shot in the groin and lost one ball. Pro Tip: Always point guns away from your nut sack.
Mike Lowell4 – Mike Lowell
Reason: Cancer
Balls: 1
His Story: He was a third basemen for the Red Sox, and was diagnosed with testicular cancer in February 1999. Lowell missed two months of the season treating his cancer, but made a full recovery and went on to play baseball professionally.
john kruk3 – John Kruk
Reason: Injury / Cancer
Balls: 1
His Story: Kruk was a MLB player, and played his last pro game in 1995. He is now an analyst for ESPN. In 1994 he was diagnosed with testicular cancer after his teammate accidentally nailed him in the groin with an errant throw – breaking his protective cup.
Francisco Franco2 – Francisco Franco
Reason: Injury
Balls: 1
His Story: General Franco was a spanish dictator in the 1960s. He was a natural military leader, and had earned his General title by the age of 26. He lost one of his testicles in battle, being shot in the lower abdomen. Interesting fact, he swore his doctor to secrecy about his loss – but back then doctor patient confidentiality was not yet established.
1 – Dan Abrams
Reason: Cancer
Balls: 1
His Story: Dan Abrams is an American TV Host and Legal Commentator. He previously had kept his cancer private, but after reading a report on sportscaster Sean Kimerling who died from testicular cancer he decided to “come out”. He said he felt a close connection to this man, and wanted to share his experience with the world.
Prince- Super član
- Broj poruka : 5401
Datum upisa : 22.05.2010
Godina : 58
Ideja forum :: NAUKA :: Svet nauke
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ned Nov 24, 2024 7:38 am od andjeo01
» Šta trenutno slušate?
Čet Jun 27, 2024 12:11 am od Johnny-Azra
» Moje otkriće
Čet Jun 27, 2024 12:02 am od Johnny-Azra
» Sta pevusite ovih dana?
Čet Jun 27, 2024 12:01 am od Johnny-Azra
» Podseća me
Sre Jun 26, 2024 11:57 pm od Johnny-Azra
» Ne može da vam dosadi
Sre Jun 26, 2024 11:56 pm od Johnny-Azra
» Ne kvarite mi temu dok se opustam...
Sre Jun 26, 2024 11:54 pm od Johnny-Azra
» Poklanjam ti pesmu
Sre Jun 26, 2024 11:44 pm od Johnny-Azra
» Odavno nisam čuo/čula
Sre Jun 26, 2024 11:32 pm od Johnny-Azra
» Accessories
Sub Jun 22, 2024 12:09 pm od Iskra69
» Muzika koja u vama izaziva jezu..
Sre Maj 29, 2024 10:48 am od hanijbanij
» Muzika i igra Rusije
Pet Maj 10, 2024 2:51 pm od Davidova
» Sta je to sto ljude cini ljudima?
Sub Maj 04, 2024 9:05 pm od hanijbanij