100 naziva za istu drzavu

Verovatno ne postoji ni jedna drzava na svetu , a koja ima
toliko razlicitih imena i sva su zvanicna, kao sto je to
slucaj sa Nemackom

Tako je od reci "Alamannen "
nastala

Allemagne - Francuska
Alemania - Spanija

od "Germanen"

Germania - Italija
Γερμανία - Grcka
Германия - Rusija

od" Sachsen":

Saksa - Finska

od "Teutschen" (diutisk, theodisk, tuitsch, duitsch etc, stare
varijante reci "deutsch")
Tyskland - Svedska i Danska
Duitsland - Holandija



A ima i pojmova i imena koji su nastali drugacije a nisu izvedeni
iz naziva plemena ili gotske reci za "deutsch".

Nemecko - Ceska
Németország - Madjraska
Nemačka - Srbija



Na ceskom Nemec znaci nem, onaj koji ne cuje,
Lingvisti to objasnjavaju time da su u srednjem veku
plemena Slovena i nemacka plemena ziveli jedni pored drugih
i nisu mogli da se sporazumevaju.Onda su Cesi ove proglasili
nemima

Tako se izraz Nemacka ustalio u narodima ciji je maternji jezik neki
od slovenskih jezika (preuzeli su je i Madjari,kao pozajmicu)
Neki narodi koriste dve reci, pa je tako na ruskom ime za drzavu Germanija,
ali je Nemac "Njemjets"

U Italiji je Germania, ali je Nemac Tedesco.

U Japanu je ime Doitsu.Ovaj je izraz preuzet iz holandskog jer su prvi
Evropljani koji su dosli u Japan bili Holandjani.

.

Svabija?

E znala sam da ce neko sada pitati za Svabe
Sada cu nesto i o tome da napisem.

Rec Svaba u Nemackoj uopste nije pogrdna jer su Svabe
ljudi koji zive pokrajini Wirtemberg(glavni grad Stutgart) i
vaze se za jako vredne ljude,preduzimljive,ali i cicije.

Kod nas su se naselili Podunavske Svabe kao kolonisti.
Prvi nemački kolonisti u Srbiji, po zanimanju najviše rudari,
nastanili su se u Srbiji već u srednjem veku, za vreme Kralja Stefana Uroša
II Milutina (1282-1321). Oni su sa sobom doneli svoju rudarsku veštinu i rudarsku terminologiju koju je srpski jezik prihvatio. Njima su se priključile i druge zanatlije. U srednjovekovnoj rudarskoj terminologiji nalazimo i dve reči koje su postale deo osnovnog leksičkog fonda srpskog jezika : šnajder i šuster. Posle Karlovačkog mira 1699, mnogi nemački kolonisti su se naselili u Vojvodini i južnoj Mađarskoj, a kasnije i u drugim delovima Srbije. To su bili zanatlije, inženjeri, obućari, stakloresci, štampari, brvnari, sajdžije, šeširdžije i drugi. U tom kontekstu mnogi su tehnički pojmovi (npr.
farbati, molovati; štrikati, tapecirati; šlajfovati, šrafiti, itd.) postali sastavni deo leksike srpskog svakodnevnog života. Nemci su bili i prvi industrijski preduzimači i bankari Srbije.
Ovaj zajednički život morao je da dovede do bliskih odnosa između oba entiteta. Srbi još danas govore o našim Švabama kada misle na nekadašnju nemačku narodnu skupinu u njihovoj zemlji. Ta reč je bila korišćena kao celovit pojam i semantički je sadržala i visoko uvažavanje koje se gajilo prema Nemcima zbog njihovih izuzetnih tehničkih dostignuća, radinosti i discipline. Reč Švaba, međutim, imala je i ima isto tako jedno
ambivalentno, možda i negativno značenje. Izreke koje se još i danas čuju: Švabo je pravi đavo! i Švaba je svetac nisu bez svake kritičke konotacije, budući da nose u sebi i neki strah od perfekcije, od čoveka koji očigledno nikad ne greši. Sećanja na Švabe se pojavljuju i u´današnjim književnim delima, između ostalog kod Borislava Mihajlovića Mihiza u pripoveci Kako je Feter-Mihel postao gazda (1989) i kod Miodraga Matickog u romanu Idu
Nemci (1995). Za razliku od Švabe, nemačka žena, „Švabica“, mahom je vrlo pozitivno´predstavljena: poznate su izreke „vredna i dobra kao Švabica“ ili „lepa i mila kako samo Švabica ume da bude“. U noveli Švabica Laze Lazarevića (1885), ljubavni odnos Srbina sa nemačkom devojkom u Berlinu, međutim, ostaje bezuspešan. Srbin dolazi do zaključka da zbog razlike u mentalitetu i mišljenju između Srba i Nemaca ne bi mogao da je
povede kući kao svoju ženu.

Fraya ::
Prvi nemački kolonisti u Srbiji, po zanimanju najviše rudari,
nastanili su se u Srbiji već u srednjem veku, za vreme Kralja Stefana Uroša
II Milutina (1282-1321).

Jock!

To je stari enciklopedijski podatak,a enciklopedije su izvoor informacija za siroke mase,i nisu potpuno tacne jer se podaci ne obnavljaju na vreme.

Prvi ih je naselio kralj Radoslav oko 1200.godine,kada je prvi put neki srpski vladar poceo da kuje novac (cankasti bakarni po ugledu na Vizantiju).
Bili su naseljeni na podrucju rudnika Brskovo.....i do prisajedinjenja Vojvodine i Srema (on je usao kao samostalna jedinica) kraljevini Srbiji,ustaljeni naziv za Nemce nije bio Svabe vec Sasi...lako je proveriti bilo koju geografsku kartu nekih rudasrkih krajeva i videti da se SASI kao toponim pojavljuju sirom Srbije.

Hvala.



Evo naziv Italija....Poljaci je nazivaju Vlaska (Walachya)

Ptočitao sam u nekoj našoj staroj knjizi od pre rata,a zatim sam naišao i u Rusiji na isti podatak,da su Nemci to ime dobili isključivo od Slovena i to kao NEMI,jer nisu znali tamošnji jezik.Da li je to račno.Meni liči na jedno dunstersko objašnjenje.Zna li neko nešto o tome.

Debilko ::Ptočitao sam u nekoj našoj staroj knjizi od pre rata,a zatim sam naišao i u Rusiji na isti podatak,da su Nemci to ime dobili isključivo od Slovena i to kao NEMI,jer nisu znali tamošnji jezik.Da li je to račno.Meni liči na jedno dunstersko objašnjenje.Zna li neko nešto o tome.

Nije dunstersko...jednostavno nisu razumeli Sovene..a ni ovi njih,o tome je pisao i Lajbnic,isticuci svoje slovensko poreklo, a Bizmarkova baba nije znala da bekne nemacki,i on je jednom izjavio kako je ona uvek govorila da Nemci ne znaju da govore.

Za Bizmarka...izvor : Franz Dreschner...Bizmark-kancelar i demon,Beč,1987.

Ime grada Berlin takodje ima slovensko poreklo. Pre nego sto su
se tu naselili Nemci, zivelo je tu jedno slovensko pleme (izumrlio)
i oni su taj deo zvali "prljin" jer je zemlja bila kao spaljena.
Tako je od slovenske reci prljin nastao Berlin.

Blizu Berlina zive i Luzicki Srbi,moguce je da je bas izmedju
njih i Nemaca nastalo ovo NEMI.

Ako vas zanimaju ovakve teme ,piskaracu kojesta a sto mislim
da je zanimljivo
Mozda cemo na ovom PDF-u da mesamo malo istoriju,kulturu
i jezik, ali to ne moze da se razdvoji jedno od drugog.

Fraya ::Ime grada Berlin takodje ima slovensko poreklo. Pre nego sto su
se tu naselili Nemci, zivelo je tu jedno slovensko pleme (izumrlio)
i oni su taj deo zvali "prljin" jer je zemlja bila kao spaljena.
Tako je od slovenske reci prljin nastao Berlin.

Blizu Berlina zive i Luzicki Srbi,moguce je da je bas izmedju
njih i Nemaca nastalo ovo NEMI.

Ne samo Luzicki Srbi.....vec i Ljutici,Bodrici (Abodriti)...ma ima brdo...

Pa Pomeranija je nastala od Pomorje...to i njihovi istrazivaci tvrde..

A najvece slovensko svetiliste je Arkona na ostrvu Rigen ,slovesnki Rujan...tu se vrse obimna arheoloska istrazivanja slovenske kulture.

pòmòrsczi jãzëk, po morje (pri moru),jako je slican poljskom,
ali se smatra posebnim jezikom,pri cemu ga danas govori samo 50.000
ljudi oko Gdnjska (Danzig).
Ginter Gras u svom cuvenu romanu Decji Dobos pominje da majka
i ujak malog Oskara konspirativno govore taj pomeranski jezik.

Fraya ::pòmòrsczi jãzëk, po morje (pri moru),jako je slican poljskom,
ali se smatra posebnim jezikom,pri cemu ga danas govori samo 50.000
ljudi oko Gdnjska (Danzig).
Ginter Gras u svom cuvenu romanu Decji Dobos pominje da majka
i ujak malog Oskara konspirativno govore taj pomeranski jezik.

Citao sam knjigu,a secam se i filma...kod nas je preveden kao "Limeni doboš"...ala mu je keva promiskuitetna..uuuuuuu...dobar film jbt!

Akhenaton ::

Fraya ::pòmòrsczi jãzëk, po morje (pri moru),jako je slican poljskom,
ali se smatra posebnim jezikom,pri cemu ga danas govori samo 50.000
ljudi oko Gdnjska (Danzig).
Ginter Gras u svom cuvenu romanu Decji Dobos pominje da majka
i ujak malog Oskara konspirativno govore taj pomeranski jezik.

Citao sam knjigu,a secam se i filma...kod nas je preveden kao "Limeni doboš"...ala mu je keva promiskuitetna..uuuuuuu...dobar film jbt!

I jeste "limeni" i na nemackom,pojma nemam sto napisah "decji"
Blechtrommel, a blech je jel plek