RIBLJA CORBA

Riblja čorba je zvanično nastala u beogradskom restoranu Šumatovac 15.
Avgusta 1978. godine. Prvobitno grupa je trebala da se zove Bora i
Ratnici, ali su se na kraju odlučili za Riblja čorba zbog čudnog spleta
okolnosti (u listu TV Revija objavljen je njihov poster s imenom Riblja
čorba, iako o imenu grupe još ništa nije bilo odlučeno). Bio je to
beogradski sleng za menstruaciju i slikovito je predstavio direktnu
liriku grupe. Njihova saradnja bila je logičan nastavak svih godina
provedenih na sceni. Ono što nije imao Bora, čvrst i energičan sastav,
doneo je SOS. Ono što nisu imali oni - besnog autora koji zna usmeriti i
ima dovoljno pesama, predstavljao je Bora. Naizgled preko noći, Bora je
prekinuo sve veze koje su ga držale za umivenu akustičarsku prošlost,
isprljao se i progovorio sasvim drugačijim rečnikom. Prvi koncert Riblja
Čorba je održala u vojvođanskom mestu Elemir 8. septembra 1978. godine.
Novembra iste godine emisija Veče uz radio slavila je rođendan
koncertom u subotičkoj sportskoj hali. Riblja čorba je odsvirala samo
dve pesme i zapalila okupljene. Prvi potez učinjen je kada su 22.
decembra objavili singl s pesmama Lutka sa naslovne strane i On i njegov
BMW. Već u to vreme Bora je planirao da se oslobodi akustične gitare i
posveti se pevanju. Prvobitno je imao plan da dovede klavijaturistu, ali
se ipak odlučio za još jednog gitaristu. Posle nekoliko muzicara koje
su imali na umu odlučuju da prihvate predlog Rajka Kojića i kao ritam
gitaristu dovode maturanta Momčila Bajagića. Već početkom marta odlaze
na turneju po Makedoniji. Publika ih je odlicno prihvatila, ali je
turneja bila pravi finansijski fijasko. Leto provodi u kampu Gorana
Savinja u Makarskoj gde su se uvežbavali za promociju debi ploče
zakazanu za 1. septembar na beogradskom Tašmajdanu. Želeći da napravi
zabavu za široke narodne mase, Bora je taj koncert najavljivao pod
parolom Riblja čorba neće da vam otima lovu - ulaz dva soma, što je u to
vreme zaista bila niska cena. Iako je ploča objavljena tek desetak dana
nakon koncerta, termin za nastup bio je odlično tempiran. Početak
školske godine, još uvek lepo vreme, niska cena ulaznica i velika fama
koj je oko grupe stvorena, doveli su do toga da koncert bude rasprodat.
Najveće iznenađenje za grupu predstavljala je publika koja je, iako LP
još nije objavljen, znala sve tekstove novih pesama. Da bi rock cirkus
bio još veći, Bora je pozvao antibaletsku grupu Ribetine koju je
predvodila komična osoba iz Šumatovca - Meri Cakić. Za nju su mnogi u to
vreme tvrdili kako je inspirisala Boru za Lutku sa naslovne strane. U
erotskom donjem rublju, s podvezicama, ona se kretala po bini
opravdavajući prefiks antibaletska. Te večeri Riblja Čorba je odsvirala
sve pesme sa singlova i LP-a uz The Letter iz repertoara Joea Cockera
(Cocker je omiljeni Borin pevač) i Jumpin' Jack Flash Rolling Stonesa.
Desetak dana kasnije, Bora je otišao na odsluženje vojnog roka u Doboj.
Nešto kasnije i drugi članovi grupe odlaze "vratiti dug domovini".


Grupa je ponovo kompletirana krajem decembra 1980. pa 31. decembra i
1. januara nove 1981. godine s Atomskim skloništem sviraju u hali
Pionir na koncertima pod nazivom Atomska čorba. Do polovine februara
1981. godine u studiju Druga maca snimaju album Pokvarena mašta i
prljave strasti. Zvaničo, ploča je u prodavnice stigla 23. februara, a
nedelju prije toga Riblja Čorba je trijumfovala na zagrebačkim
koncertima u okviru akcije Pozdrav iz Beograda. Na omotu se trebala
pojaviti osamdesetogodišnja gospođa Adela, model na Likovnoj akademiji.
Planirali su da je slikaju golu, ali otprilike u to vrijeme pojavio se
album Bijelog dugmeta - Doživjeti stotu, a na omotu su bile slike
starije gole žene, pa je Bora od tog plana odustao. Veliki interes za
ploču doveo je do toga da se na dva koncerta u beogradskoj Hali sportova
u kojoj se okupilo blizu 5000 posetilaca po večeri. Doduše, svirka nije
mogla proći bez incidenata. Direktor Hale plašio se kako će drogirani
huligani demolirati parket pa nije dopustio gašenje svetla, tako da je
predgupa Papatra svirala pod osvetljenjem za košarkašku utakmicu. Bora
je odbio da izadje na binu dok se svetlo ne ugasi, pa je mučno
pregovaranje potrajalo gotovo čitav sat dok je nervozna publika
zviždala, lupala nogama o pod i skandirala Gasi svetlo! Kada je dogovor
najzad postignut, halom se prolomilo oduševljenje. U januaru 1982.
godine koncertom u Čačku Riblja Čorba je započela jugoslovensku turneju
koja je, kako se kasnije ispostavilo, prilično nezgodno nazvana ko
preživi - pričaće. Gde god su se pojavili, vladao je veliki interes za
karte, što su organizatori nemilosrdno zloupotrebljavali. Tako je za
njihov nastup u zagrebačkoj Ledenoj dvorani 8. februara u prodaju
pušteno 10.500 karata. U dvorani se, na nesreću, uoči svirke našlo oko
15.000 mladih. Kako su samo dvoja vrata bila otvorena, u gužvi na ulazu
izgažena je četrnaestogodišnja zagrepčanka Željka Marković koja je
preminula od povreda. Nekim novinama ta tragedija je poslužila kao dobar
povod za obračun s rock muzikom i napade na Boru Đorđevića koji s
organizacijom nije imao nikakve veze. Poslije Zagreba organizatori su na
njihovim koncertima drastično smanjili broj karata koje su puštali u
prodaju, a nije bila retkost ni da im otkazuju gostoprimstvo, plašeći se
novih problema. Ipak u tom periodu Riblja Čorba je definitivno postala
jedna od najvećih r'n'r grupa u Jugoslaviji. Početkom februara u
Ilustrovanoj politici objavljeno je pismo nekog tinejdžera u kome je
razglabao na temu političke podobnosti druga Đorđevića. To je bilo
dovoljo da SUBNOR (Savez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata)
skopske opstine Karpoš podnese zahtev da se ploča zabrani zbog stihova
Za ideale ginu budale i Kreteni dižu bune i ginu iz pjesme Na Zapadu
ništa novo. Odmah poslije njih, tom zahtevu se pridružuju SUBNOR
Sarajeva i malog vojvođanskog mesta Bezdan, ali i Savez socijalističke
omladine Bosne i Hercegovine. Afera poprima velike razmere po medijima
zbog vrieđanja tekovina narodnooslobodilačke borbe. Rezultati svega toga
bili su vidljivi na terenu. Riblja Čorba je bila prisiljena u Celju
prvi put u karijeri prekinuti svoj koncert, jer su dežurni vatrogasci
bili previše agresivni prema publici. Koncert u Sarajevu mogao je biti
održan tek kada je Bora napisao obrazloženje za tekstove svih pesama
koje će izvoditi i potpisao da će Na Zapadu ništa novo otpevati na
vlastitu odgovornost. .


U Tuzli nisu mogli da sviraju jer, kako je bilo izjavljeno,
organizator ne može osigurati red i mir tokom koncerta grupe čije
ponašanje nije u skladu sa socijalističkim moralom. Čitava stvar se
smirila kada je grupu odbranio tadašnji predsednik boračke organizacije.
Bio je to samo uvod u političke zabrane s kojima se Bora u nastavku
karijere susretao. No, pre još većih problema s politkom na Dan mladosti
i na rođendan Josipa Broza Tita, 25. maja 1982. godine, dobili su
Majsku nagradu Gradskog komiteta Saveza Socijalističke omladine Beograda
uz obrazloženje da grupa peva o životu i problemima mladih i da je
postala unekoliko simbol velikog dela omladine. Početkom jula pojavila
se live ploča U ime naroda. LP je odrađen sirovo, bez studijskog
peglanja, ali ipak je postigao tiraz od 120.000 primeraka i postao
najprodavaniji koncertni LP u dotadašnjoj jugoslovenskoj rock istoriji.
Grupa je na ploču uvrstila samo proverene koncertne favorite, te tiraz
nije predstavljao iznenađenje. Nekoliko dana kasnije uz druge grupe
sviraju na Trgu Marxa i Engelsa na koncertu povodom solidarnosti sa
borbom naroda Palestine. Zatim se povlače iz javnosti i pripremaju
narednu ploču Buvlja pijaca koja se pojavila krajem 1982. godine. Pored
ljubavnih pesama značajan deo ploče činile su i politički direktne pesme
Slušaj, sine, obriši sline; Kako je lepo biti glup (inspirirana
boravkom u neinspirativnoj vojsci); Pravila, pravila; Kad ti se na glavu
sruši čitav svet i Ja ratujem sam. Ploča je ponovo postigla veliki
tiraz - 250.000. Neke pesme s ploče korištene su u filmu Laf u srcu. Na
osnovu glasova čitateljki lista Bazar Bora je izabran za idealnog
muškarca. Doduše, redakcija je odbila objaviti Borinu
pesmicu-zahvalnicu: Domaćice skinite gaćice, ja volim vaše flanelske
spavaćice. Na turneju su krenuli dve nedelje nakon objavljivanja ploče i
suočili se s oslabljenim interesom publike. Zanimljivo je da im je
koncerte po Hrvatskoj organizovala estradna ispostava Saveza boraca -
Scena revolucije.


Krajem oktobra 1983. godine u organizaciji Saveza socijalističke
omladine Riblja čorba je održala četiri koncerta u Bugarskoj, u okviru
manifestacije Balkan, zona bez nuklearnog naoružanja. Na završnoj
svečanosti Riblja Čorba je svirala nakon grčkog folklornog ansambla,
bugarskih ritmičnih plesača i rumunskog omladinskog pozorista koje je
izvelo simboličnu predstavu Bauk kapitalizma napada omladinu Istoka. Po
povratku grupa kreće sa snimanjem novog albuma Večeras vas zabavljaju
muzičari koji piju. Kako u PGP RTB-u nisu htjeli da finansiraju snimanje
u Londonu, Bora je prešao u zagrebački Jugoton. Odmah po objavljivanju,
1984. godine, republička cenzura tri je pjesme proglasila moralno
nepodobnim pa je ploča dobila etiketu šund proizvoda i samim tim veću
cijenu u prodaji. Probleme su zbog tekstova stvorile Mangupi vam kvare
dete i Besni psi u kojoj, pored ostalog, Bora pjeva: Grčki šverceri,
arapski studenti, negativni elementi, maloletni delikventi i besni psi,
što je izazvalo internacionalne potrese. Ambasade tri arapske zemlje, pa
čak i Zair žalile su se zato što je Bora izjednačio arapske studente i
besne pse. Onda je Ministarstvo kulture SR Srbije naručilo stručnu
analizu pesme, a pred beogradski koncert stigao je zahtev iz
ministarstva inostranih poslova da se pesma ne izvodi. Stvari su krenule
nizbrdo. Proletna truneja je prošla prilično loše - 8 koncerata je
otkazano zbog slabog interesa publike, a na ostalim nastupima dvorane su
bile poluprazne. Uslijedio je i rasap - samo nekoliko dana pred put na
Mljet Bora je pozvao Bajagu i rekao kako im jedan hotel u Solunu nudi
10.000 USD po čoveku za mjesec dana svirke. Bajaga je to odbio jer se
spremao na more te dodao kako je glupo da rock grupa svira po hotelima.
Nešto kasnije Bajaga je iz novina saznao da nije više u grupi. U tom
periodu došlo je do saradnje Gorana Bregovića i Bore koji su do tada
bili rivali. Na ploči Bijelo dugme (Kamarad-Diskoton 1984.). Bora je
napisao polovinu teksta za pesmu Pedikulis Pubis i pjevao je s Goranom i
Tifom. Ta saradnja pomogla je Bori u danima kada mu je bilo najteže.
Osokoljen Bora se uputio u studio i snimio novu ploču Istina koja je
objavljenja 1985. Novi materijal, pre izlaska ploče, predstavljen je na
koncertu u klubu Kulušić u okviru akcije Bolje vas našli kada su
beogradski bendovi gostovali u Zagrebu. Nakon svirke bend je ispraćen uz
dva bisa. Riblja Čorba ponovo je vratila staru slavu najviše
zahvaljujući pesmi Pogledaj dom svoj anđele. Kao i pesme i omot je bio
oštar: lica članova grupe su fotomontažom ugrađena u nišku Ćele kulu.
Naravno, ni rad na ovoj ploči nije prošao bez problema. U Jugotonu su
odbili da objave pesme Snage opozicije, Pogledaj dom svoj, anđele, Alo i
Dvorska budala, pa se grupa bez mnogo razmišljanja vratila u PGP RTB.
Njihova merila u tom trenutku bila su manje stroga, odbili su samo pesmu
Snage opozicije, a u pjesmi Alo, stih sa planine šakal zavija, tamo je
Jugoslavija, zamijenjen je u ja iz dalekih predela posmatram tuđa
nedela.


U tom periodu Anđeo je postala ključna pesma kojom je Bora završavao
koncerte. Spot za pesmu je emitovan i na MTV-u. Na turneji po Rusiji
čak ju je pevao i Đorđe Marjanović i to kao molitvu. Godine 1985.
Đorđević objavljuje svoju prvu zbirku poezije Ravnodušan prema plaču. Za
mesec dana je prodato 10.000 primjeraka. Početkom 1986. godine na
sednici Komisije Predsedništva CK SKJ za informativno-propagandno
delovanje čak se raspravljalo o tekstovima koje je pisao Đorđević. U to
vreme Bora Čorba je morao da se oprosti od svoje karijere u malom
fudbalu. Braneći gol ekipe Delirijum tremens povredio je Ahilovu tetivu i
zbog toga grupa nije održala seriju svirki na kojima su planirali da
odsviraju neke nove pesme. Popularnost koju je postigla prva Borina
knjiga rezultirala je njegovim aktivnostima i na tom planu. Intenzivno
je držao večeri poezije, a ostvarila mu se i stara želja - 1988.
primaju ga u Udruženje književnika Srbije. To su neki akademici doživeli
kao uvredu. Oko njegovih pesama i dalje se dizala prašina. Kada je u
Sava centru 1987. godine na proslavi godišnjice Studija B govorio svoje
stihove javni tužilac je zaključio da je uznemirio javnost. Ali, kako je
Bora govorio stihove koji su već objavljeni po novinama i njegovim
zbirkama, sud je odbio zahtev javnog tužioca za pokretanje postupka. U
julu 1988. dok je Bora u crnogorskom gradiću Baru govorio svoje stihove,
prisutni policajac je otkrio kako je verbalno vređao patriotska
socijalistička osećanja građana. Odmah je napisao prijavu koja je dovela
do suđenja na kome je Bora posle razvučenog procesa oslobođen optužbe.


U svojoj karijeri Đorđević je pisao i pesme za narodnjake (Neka me
ne zaborave devojke sa Morave) i nove starogradske pjesme (Stani malo
kafanski sviraču). U početku je pesme potpisivao imenom svoje supruge,
ali se nakon nekog vremena ipak predomislio i počeo se potpisivati
svojim imenom. Zanimljivo je spomenuti da je jedan od najvećih hitova
solo karijere Željka Bebeka Sinoć sam pola kafane popio, upravo napisao
Bora. U svojoj plodnoj karijeri Bora je objavio pet zbirki pesama:
Ravnodušan prema plaču (1985.), Hej Sloveni (1987.), Prvih deset godina
je najteže (1988.), Neću (1989.) Psihopata i lopata (1997.) koje su
prodate u preko 150.000 primjeraka. Nosilac je priznanja Branko Copić za
satiru, nagrade Brankovo kolo zbog očuvanja srpskohrvatskog jezika i
svežeg pesničkog izraza. Dobio je četiri Oskara popularnosti (daje ih
beogradski list TV Revija), više puta proglašavan je tekstopiscem,
pevačem, pa i lajavcem godine. Radio je muziku za pozorisne predstave
Bonton, Siroti mali hrčki, Tamna je noć i film Atoski vrtovi. U
pozoristu Radović izvodio je monodramu Ja ratujem sam, a objavio je i
kasetu Bora priča gluposti koju je slovenacki Helidon prodao u tirazu
vecem od 80.000 primeraka. Borini hobiji su pecanje i fudbal (rezervni
golman fudbalskog kluba Pekar), a piše i za satirične listove BRE! i
Naša krmača. 1990. osnovao je šeretsku Partiju običnih pijanaca (POP).
Ubrzo po osnivanju, stranka je ušla u principijelnu koaliciju sa SUP-om
(Savez uživalaca piva) i Flašističkom strankom. Za stranačke simbole
odabrali su srk i čepić i povukli se u mir svojih omiljenih kafana.
Danas je Bora otac - ima sina Borisa. U doba prve polovine 1990.-ih,
Bora je intenzivno pomagao mladoj grupi Minđušari iz Knina koji su
svirali kao predgrupa Riblje Čorbe (E, moj druže Zagrebački) . Snimao je
i sa Bajom, malim Knindžom (Kamenko i Kremenko). 1996. Bora sa svojom
grupom svira u Republici Srpskoj na mitinzima SDS-a .

Obozavam Corbu...Digi hvala ti sto si postavio ovu temu..

Poslednja pesma o tebi....

I uvek svecano obecam a znam da lazem u sebi ,da cu prestati da se secam,ovo je poslednja pesma o tebi..poslednja pesma o tebi...

Obozavam Corbu...Digi hvala ti sto si postavio ovu temu..

Ujed za dusu je poslednji dobar album od Corbe

Nema na cemu,Slavcice

digitalmandrak ::

Obozavam Corbu...Digi hvala ti sto si postavio ovu temu..

Ujed za dusu je poslednji dobar album od Corbe

Nema na cemu,Slavcice

Upravo je preslusavam ,i to po - ko - zna - koji - put...
Hvala,jer Boro ovo zasluzuje...