Karate

Kod osnovne tehnike uče se pojedinačni udarci, blokovi, stavovi itd.
Kate su poseban skup točno određenih pokreta (udaraca, stavova i
blokova) koji se izvode, a pokazuju borbu sa zamišljenim protivnikom
(jednim ili više). Borba može biti slobodna ili dogovorena (dogovori se
koji će se izvesti udarac, i kojim blokom se blokira taj udarac).
Smatra se da počeci borilačkih vještina počinju s indijskim kraljevićem
Bodhidharmom koji je šireći budizam došao iz Indije
u Kinu,
točnije u hram koji se zvao Shaolin i tamo meditirao. Vidjevši kako su
budistički svećenici lošeg zdravlja smislio je određene vježbe za
očuvanje zdravlja i taj sustav nazvao «18 načina lo-hama». Među tim
vježbama su bile vježbe meditacije koje je nazvao «devetogodišnje
gledanje zida» i vježbe samoobrane. Nakon što je hram Shaolin uništen
svećenici koji su preživjeli su se raširili po Kini i tamo podučavali
borilačke vještine. Tako su nastali razni stilovi.

Tamo se nešto nevjerovatno događa.

Брус Ли (трад. кин. 李小龍, упрошћ. кин. 李小龙 ) је био мајстор борилачких вештина, филозоф, и глумац, широко познат као најутицајнији мајстор борилачких вештина 20. века.
Отац је глумца Брендона Лија.

Датум рођења 27. новембар 1940.
Место рођења Сан Франциско (САД)
Датум смрти 20. јул 1973.
Место смрти Хонг Конг


Споменик Брусу Лију у Хонг Конгу.

Биографија

Рођен је у Сан Франциску а одрастао у Хонг Конгу. Брус Ли је највише запамћен по томе што је популаризовао кинеске борилачке вештине у западном свету. Његови филмови продуцирани у Хонг Конгу и Холивуду су подигли традиционални хонконшки борилачки филм на нови ниво популарности и угледа.

Једно од његових највећих достигнућа проистиче из залагања за ослобађање борилачких вештина од крутости и ограничења које припадање одређеном стилу претпоставља. Користио је елементе узете из различитих борилачких вештина у свом јединственом начину борбе. Овај приступ је био први корак у стварању данашњих мешовитих борилачких вештина (енгл. Mixed martial arts).

Брус Ли је почео да изучава борилачке вештине као четрнаестогодишњак са учитељем Јип Маном. На овај корак га је навела туча у којој је прошао неславно. Године 1959. Брус се потукао са сином припадника чувене банде Тријада. Након тог догађаја отац га је послао у САД, где је завршио средњу школу и добио диплому техничке школе „Едисон“. После средње школе уписао је филозофију на Универзитету Вашингтон, где је упознао будућу супругу Линду са којом је имао двоје деце, Шенон и Брендона.

Приступ борилачким вештинама

Брус је сматрао да припадање одређеном стилу борилачких вештина ограничава, како самог појединца тако и борилачке вештине уопште. Полазећи од тога да је тело сваког појединца другачије (неко је мршав, неко крупан, други пак висок, а неко низак...) сматрао је да је нелогично да се неколико појединаца различите телесне грађе бави борилачким вештинама у оквиру истог стила, вежбајући исте технике установљене одавно. Јер како је сам истакао - ако сви усавршавамо исти стил, коме онда тај стил заправо одговара? Брус је сходно различитости појединаца по питању телесних особина заступао став да свако треба да створи сопствени стил који би му највише одговарао у смислу искоришћавања предности сопствене, јединствене грађе, користећи притом елементе из разних стилова. Припадање одређеном стилу је сматрао погубним и за свет борилачких вештина као целину, јер то ствара ограничења и непотребна ривалства остављајући свет борилачких вештина у стагнацији због тога што они који се баве борилачким вештинама изнова усавршавају вековима старе технике верујући у предност свог стила над осталим, остајући затворени у границама одређеног система без прилике за преиспитивање и напредак.

Сходно овим схватањима Брус је развио сопствени стил, такозвани - стил без стила, који је у пракси представљао управо то - начин борбе (a и мишљења, сасвим сигурно) ослобођен свих ограничења. Овај метод борбе чије развијање је започео по доласку у САД 1959. назвао је 'Џун Фан Гунг' Фу (Jun Fan Gung Fu). Џун Фан је Брусово кантонско име тако да Џун Фан Гунг Фу значи Брусов Гунг Фу. Састојао се углавном од Вин Чуна (Wing Chun) уз елементе бокса и мачевања. Брусов први ученик био је џудиста Џеси Гловер (Jesse Glover), који је касније постао његов први асистент - инструктор. Своју прву школу борилачких вештина по имену Ли Џун Фан Гунг Фу Институт (Lee Jun Fan Gung Fu Institute) отворио је у Сијетлу. Пошто се преселио у Калифорнију отворио је школу у Окланду (Oakland).

Временом Џун фан Гунг Фу прерастао је у Џит Кун До, што значи Пут пресрећуће песнице.

Борба са Вонг Џек Меном

Пошто је дошао у Сан Франциско, његове теорије о борилачким вештинама као и чињеница да је учио не-Кинезе кинеским борилачким вештинама створили су му непријатеље јер је учити странце тајнама кинеских борилачких вештина тада сматрано за издају. 1964. заказана је борба између Бруса и Вонг Џек Мена (Wong Jack Man) који се бавио Кунг фуом Северног Шаолина.

По Брусовим речима борба се свела на то да је после почетних удараца, јурио свог противника који се на крају предао. У бесу је избацио Џек Мена и његову пратњу из своје школе, притом их псујући на кинеском. Многи који су видели борбу сматрали су да је Брус победио, ипак Вонг то оспорава. Ова борба имала је велики утицај на Лијев развој и приступ тренингу и борилачким вештинама. Сматрао је да је борба трајала предуго (неки од оних који су присуствовали рекли су да је трајала 20 минута), зато што су традиционалне технике биле сувише круте да би биле корисне у хаотичној борби.

Овај догађај је допринео Лијевој одлуци да развије систем са нагласком на ефикасности, брзини и практичности. Осим тога, по завршетку борбе Брус је био веома задихан, практично је изгубио дах, што га је навело да уведе новине у свој тренинг у виду вежби са теговима за снагу и трчања за кондицију, као и многе друге методе тренинга које је изнова прилагођавао.

Физичка припрема

Брус је сматрао да велики број оних који се баве борилачким вештинама није обраћао довољно пажње на физичку спрему. Такође је сматрао да се сувише времена посвећује развијању вештине, а премало припреми појединца за борбу. Био је заинтересован за развијање што веће брзине и моћи без добијања крупних мишића, и према том циљу је усмеравао свој програм вежби са теговима. Стално је експериментисао, често мењајући елементе свог тренинга, и због ове чињенице не постоји прецизно одређен Брус Лијев метод тренинга који би сви они заинтересовани могли да користе.

У почетку (1965) Ли је користио једноставан програм који су му препоручили два пријатеља који су се бавили бодибилдингом. Он се састојао од основних, вишезглобних вежби попут бенч преса, чучњева и олимпијског дизања.

Брус је обраћао посебну пажњу на развијање трбушних мишића, које је сматрао за једну од најбитнијих мишићних група за борца. Ли је сматрао да буквално сваки покрет захтева одређен степен рада трбушних мишића. Оно што је можда још важније је то да трбушњаци служе као штит за ребра и виталне органе.

Кардио-васкуларне вежбе су такође биле сталан део Брус Лијевог тренинга - оне су биле значајан чинилац у одржавању његове телесне масти на рекордно ниском нивоу од 1,4% (поређења ради, особе чији су нивои телесних масти око 4% или нижи имају тела која се сматрају изузетно дефинисаним).

Исхрана

Брус Ли је осим тренингу био веома посвећен и својој исхрани. По доласку у САД, Брус се заинтересовао за здраву храну и трудио се да уноси само оно што ће користити његовом телу. Због овога је на пример, веома ретко јео пецива јер она у односу на неке друге врсте хране садрже превише празних калорија (садрже углавном просте угљене хидрате). Неколико пута на дан, узимао је високопротеинско пиће направљено од млека у праху, ледене воде, јаја, љуски од јаја, банана, биљног уља, брашна од кикирикија и чоколадног сладоледа. Такође је пио сопствене сокове састављене од поврћа и воћа, јабука, целера, шаргарепе спремљених у блендеру.

Брус је повремено јео месо и јео велике количине воћа и поврћа. У каснијим годинама постао је зналац о витаминима и сваки дан је одређивао себи тачну количину витамина А, Б, Ц, Д, Е.

Брус Лијеви подвизи

Брзина Брус Лијевог ударца са удаљености од 90cm била је 5 стотинки. Изводио је склекове на једној руци користећи само 2 прста, могао да пробије врећу од 70 килограма једним сајдкиком (ударац са стране), могао је да баца зрна пиринча у ваздух и да их затим хвата у лету користећи штапиће за јело. Могао је да пробије неотворену конзерву Кока Коле прстима (ово је било у време када су се конзерве правиле од челика - много тврђе од данашњих алуминијумских конзерви)

Из Википедије, слободне енциклопедије

Цитати Брус Лијевих пријатеља о његовим подвизима

Дени Иносанто - „Брус је био заинтересован само за снагу коју је могао одмах да претвори у моћ. Сећам се: једном приликом смо се ја и Брус шетали плажом у Санта Моници. Одједном један огромни бодибилдер прође крај нас и ја рекох Брусу: „Човече погледај руке оног момка“. Никада нећу заборавити његову реакцију; рекао је „Да, крупан је али, да ли је моћан?"

Чак Норис - „Ли, кило по кило, је свакако био један од најјачих људи на свету, и сигурно један од најбржих."

Џеси Гловер - „Брус би узео бочицу од 31kg једном руком и подигао је до латералне позиције, у равни са раменом и затим би је задржао у том положају неколико секунди. Нико други кога сам познавао није могао ни да је подигне дотле, а камоли да је држи."

Филмографија

У змајевом гнезду
На змајевом путу
Игра смрти
Велики газда
Песница гнева

U zmajevom gnezdu



Jedan od najpopularnijih kung-fu filmova svih vremena i vrhunac karijere slavnog Brusa Lija. Li glumi majstora borilačkih veština-odlučnog da uhvati šefa narko-bande, koja je odgovorna za smrt njegove sestre. Banda je smeštena na utvrđenom ostruvu, gde povremeno organizuju turnire u borilačkim sportovima. Li se prijavljuje na turnir, a jednom kada uđe na ostvro više ništa ne može da ga zaustavi da se dokopa zloglasnog vođe.

Film je naravno prepun scenama borbe, a u mnogima od njih Li nastupa ’sam protiv svih’ , što je vremenom postalo i njegov zaštitni znak.

ENTER THE DRAGON, 1973.

žanr: akcioni-borilački

Uloge: Brus Li, Džon Sakson, Džim Keli Režija: Robert Kloz

Ne znam kakve veze ima Bruce Lee sa karateom....?


Karate je Japanska vestina a ne Kineska....

Ja kicno volim Kjoku sin kai Karate
Tu ima pravi udarac u telo

Kako nema jbte

Kako kome, ali meni nema nikakve veze sa Leeom

Vise ima Gojko Sisa nego Li

Mrzim kara te

Pa nije to za devojcice

Ko kaze da nije

TSUNAMI ::Ko kaze da nije

To nije karate vec balet

Ovo je pravi karate

Kate su nesto najteze u karateu, Ako si trenirao to mora da znas, jer za kata tim se biraju najbolji.