Nesretni odnosi ...

Svuda oko nas prepoznaćemo tužne i nezadovoljne ljude ... Nezadovoljne odnosom u kojem jesu ili u kojem žive ... Nevažno radi li se o prijateljskim ili ljubavnim odnosima .

Zašto je tako puno nesretnih odnosa ? Što je , razlog tomu ?

Sebičnost. Svi gledaju samo sebe i ne interesuju ih drugi ljudi, a kamoli njihovi problemi.
Dakle, problem je u čistom sebičluku i okrenutosti ka samom sebi...Ta sebičnost je, na žalost, obuhvatila i bračnu instituciju- sve je više parova koji zanemaruju partnera i gledaju samo svoja posla- žalosno ali istinito...

Izgubili su smisao da gledaju na zivot sa one lepse strane. Svako vuce sebi i za sebe, ne obaziruci se na osecanja drugih. I u bracnim odnosima ili u vezama takodje se ispoljava netolerancija , sebicnos, svako vodi svoju politiku i navodi vodenicu na svoju vodu, ljubav se negde zagubila, prag tolerancije je na niskom nivou, pozrtvovanost je u tragovima , postovanje nije na zavidnom nivou. Zatim od velikog su uticaja prilike u zemlji, nezaposlenost, osiromasenos, za mnoge beznadje itd.

A da ne bi bili tuzni, treba da budemo optimisti, ma sta nas snaslo, da verujemo u sebe i svoje snove.

Mnogi su nezadovoljni ljubavnim odnosom u kojem se nalaze, mnogi žive u odnosu koji je ispunjen velikom tenzijom i neispunjenim potrebama i očekivanjima, mnogi agresivno nastupaju kad je potrebno rešiti neki problem u odnosu, mnogi nemaju adekvatnu komunikaciju, mnogi ne mogu ni da se pohvale da poznaju na pravi način osobu s kojom dele svoj život…

Zbog čega se sve to desava? Odgovor je veoma jednostavan, zbog sopstvenog nezadovoljstva. Sopstveno nezadovoljstvo je uzročnik koji najviše doprinosi problemima u ljubavnom odnosu, kao i u bilo kom drugom. Svaki izraz nezadovoljstva u odnosu rezultat je sopstvene projekcije neraščišćenih problema sa samim sobom.

Postoje «brojni scenariji» problema koji postoje u ljubavnom odnosu. Svako može imati jedan ili kombinaciju scenarija. Uglavnom je najizraženiji onaj oko kojeg se vode najveće borbe kroz rasprave, pa iako se raspravlja o tom xy scenariju retko kada se nešto razreši u samom scenariju.

Jedan od najčešćih problema koji se javlja u partnerskom odnosu nastaje kada jedan od partnera počne sebe zapitkivati: “Da li me moj partner zaista voli?”. Sa pojavljivanjem ovog pitanja raste sumnja i nepoverenje u osobu s kojom se partner nalazi u odnosu. U skladu s pitanjem partner počinje kalkulisati ko od njih dvoje više ulaže u odnos, da li on daje puno više energije i svog vremena od drugog partnera, da li izražava više emocija prema drugom partneru nego ovaj prema njemu…itd. ako partner otkrije da su njegove «sumnje» tačne, trudi će se da smanji unos energije, vremena i emocija u odnos, jer zašto bi se on/ona trudio/la više od druge osobe? Na neki način partner se počinje osećati iznevereno. Ponekad je to zaista tako, ali ponekad partner zna preterati s prevelikim razmišljanjem o svemu tome.

Pre svega razlika između prave i krive izneverenosti može se otkriti jedino ako sami sebe preispitamo. Postoji toliko stvari s kojima partner može doprineti odnosu, pitanje je samo koje pristupe koristi. Ako koristi one koji ga ne ispunjavaju, tačnije, koristi one koje radi samo zbog druge osobe, tada će se neminovno osećati iznevereno i loše. Tu ne samo da ide protiv sebe već i partneru daje nešto što nije od srca. Takve stvari se obično čine iz dva razloga: kad partner misli da ih mora činiti kako bi zadržao nečiju ljubav ili ako s tim što čini očekuje da će dobiti nešto zauzvrat. U svakom slučaju oba razloga vode do nezadovoljstva.

Da bi partner mogao primiti nešto od svog partnera, on mora reći šta želi, šta ga čini da se oseća voljenim i koje potrebe ima. Bez toga partner može samo nagađati, pa ili će raditi stvari koje mogu jos vise da iziritiraju njegovog partnera ili neće raditi ništa. Najveća zamka u odnosu je da partner zna šta treba pružiti u odnosu, samo zato što voli osobu s kojom je. Potpuno pogrešno.

Oko svega što se čini u odnosu najbitnije je da partner uživa u onome što čini za odnos. Ako radnje koje se čine za odnos prouzrukuju nezadovoljstvo iznutra, potrebno je preispitati se.

Drugi vrlo čest problem je mišljenje partnera da nemaju ništa zajedničko. Na primer, dve osobe se zaljube, a mozda i otpocnu da zive zajedno i kako teče njihovo medjusobno upoznavanje shvate da vole u potpunosti različite stvari. Jedan partner više voli da bude kod kuce uz TV i da uziva u kućnoj atmosferi, dok drugi partner voli dinamičniji život, s puno kretanja, druženja i boravljenja van kuce. Ali to je samo jedna od stvari po kojima se razlikuju. Ono što partneri čine u ovakvoj situaciji jeste da se žrtvuju, da žrtvuju sve ono što vole samo kako bi održali odnos postojećim
Nemoguće je očekivati da će obe strane u odnosu biti zainteresovane za iste stvari, da su toliko slične da je to gotovo neverovatno. Ali to je sasvim u redu. Sasvim je u redu da svaki partner ima svoje aktivnosti koje ga ispunjavaju i kojima se posvećuje. Najgore od svega je kad partneri odluče napustiti sve ono što vole da rade samo zbog «dobrobiti odnosa», jer to ni najmanje ne pridonosi kvalitetu ni bilo čemu drugom u odnosu. Na kraju se partneri samo mogu početi osećati kao u kavezu iz kojeg ne mogu izaći, te zbog toga mogu početi zamerati jedno drugom da nemaju šta više raditi zajedno. Zbog ovakvih razloga intimnost između dvoje ljudi uveliko opada.

Najbolje pitanje koje sebi partneri u ovakvoj situaciji mogu postaviti je: «Šta bi se dogodilo da sam učinio/la sve ono što sam hteo/la, a nisam? Šta bi se dogodilo da je to isto učinio i moj partner/ka?». Ova pitanja su jako dobra, samo ako partneri daju iskrene odgovore.

Isto tako bez obzira što partneri imaju različite interese, bitno je da imaju šta da podele jedno s drugim i da su podrška jedno drugom u onome što čine. Postoji još jedno vrlo bitno pitanje, a to je: «Da li partneri doživljavaju odnos kao vrstu obaveze ili kao izbor dve osobe da provode vreme zajedno? Takodje jedno od glavnih pitanja je: “Iz kojih pobuda su partneri usli u odnos i da li su od pocetka bili iskreni u predstavljanju sebe drugom partneru” U odnosu nije potrebno žrtvovati svoje interese, hobije ili aktivnosti. Baš naprotiv, to su stvari koje mogu oplemeniti odnos i vreme koje partneri ne provode i provode zajedno.

Treći problem koji zna partnere namamiti u zamku jeste razmišljanje da bi bilo jednostavnije početi odnos s nekim drugim. Kad u odnosu dođe do zasićenja na nekom nivou ili kad partneri nisu dovoljno iskreni jedno prema dugom što stvara pritisak u odnosu, partneri zaključuju da je najbolje rešenje da započnu odnos s nekim drugim. To nije najbolje već najlakše rešenje. Najlakše je pobeći od svega, naročito od onoga za šta se nema hrabrosti da se razgovara. Partneri ne komuniciraju o nekim stvarima jer žele poštedeti jedan drugog, tacnije da nepovrede jedan drugoga. Pa zbog toga najlakše je naći novog partnera, jer s njim više neće osećati pritisak koji ih je gušio u prethodnom odnosu. Da, neće, ali do određenog trenutka… Obično se ne uzima u obzir, da gde god da krenete vi svoje probleme i sukobe nosite sa sobom. Pa nije retko da ljudi kojima je najlakse da promene partnera su sve nezadovoljniji kako idu iz veze u vezu. Dok na kraju ne postanu nesposobni da bilo kakvu vezu ostvare.

Partneri često puta smatraju, iz nekog razloga, da je iskrenost krivi potez u odnosu. Vrlo je bitno razgovarati i najmanjoj sitnici u odnosu. Pa čak ako i do sad partneri nisu to radili, ako sad počnu i kažu sve što su prećutali, možda će čak ohrabriti i drugog partnera da počne sa svojom pričom.

Četvrti problem s kojim se partneri često puta poigravaju su neizgovorena očekivanja, osećanja koja zauzimaju veliki deo prostora u odnosu. Očekivanja se baziraju na tome da se od partnera očekuje da se ponaša na određeni način i da nešto čini na određeni način. Ako to ne bude tako kako je jedan partner, ili oba, zamisle, to će postati plodno tle za bezbroj negativnih konotacija koje će se pojaviti u odnosu Ova igra se zove: da me voliš učinio bi… .

Svako ima različita želje, htenja i verovanja oko toga šta znači biti voljen. Iz tih razloga partneri trebaju pričati o svojim očekivanjima, kako bi otkrili zašto ih zapravo imaju. Niko u odnosu ne mora učiniti nešto što zahteva druga strana, ako to ne želi. Najbolje rešenje jeste da se partner stavi u poziciju u kojoj voljena osoba nešto zahteva od njega/nje te da to odbije ili prihvati da učini. Ono što treba da učini jeste da proveri da li voli i dalje osobu sa kojom je u odnosu? Na taj način će shvatiti da li ta osoba voli njega/nju bez obzira što s vremena na vreme odbije nešto učiniti.

Od vaše iskrenosti, zavisi i iskrenost vašeg ljubavnog odnosa.

Dragana ::Svuda oko nas prepoznaćemo tužne i nezadovoljne ljude ... Nezadovoljne odnosom u kojem jesu ili u kojem žive ... Nevažno radi li se o prijateljskim ili ljubavnim odnosima .

Zašto je tako puno nesretnih odnosa ? Što je , razlog tomu ?

...Evo..kako mi uglavnom formiramo nase odnose...

Kada kazemo ''ja''to nije ono sto mi zaista jesmo..To poznavanje sebe..mi lako, jos tako reci od rodjenja identifikujemo sa bilo kojim oblikom,fizickim,misaonim emocionalnim...I vec od tada pocinjemo graditi svoj svet,koji onda naravno postaje sve, samo ne ono, sto treba da bude...pa tako i mi gradimo nas u skladu sa tim...

I tako vecina ,misleci da zivi u stvarnosti,zapravo konzumira zamisljeni svet ...i u skladu sa tim formira i misljenje o sebi...sklapa kontakte,posmatra druge ,ostavruje komunikaciju i sve druge oblike povezivanja...gradi zivot...
A on,stoji na ''staklenim nogama''
..Znaci ja posedujem zamisljenu sliku ne samo o tome ko su drugi,nego i o tome ko sam ja ..To narocito dolazi do izrazaja u vezi sa osobama sa kojima dolazimo u onaj pravi,prisan ljudski .... kontakt...

Zapravo..mi se ne povezujemo sa osobom uopste,nego se ono sto mi mislimo da jeste ,povezuje se s onim sto mislimo da je druga osoba i obrnuto...
Iz tog razloga ,postoji mnogo konflikata medju ljudima...
Vecina stvari na ovom svetu su nase iluzije,u nasem izmisljenom svetu sa nasim iskrivljenim egom...

Naravno,ovo ne treba shvatiti bukvalno..ponesto mi tokom nasih zivota i zaista upoznamo...ali eto,otkud cesto ogromni problemi medju ljudima, neprimerene emocionalne reakcije na neke situacije,koje znaju i nas same da iznenade...Ovo je samo jedna strana medalje..a ima ih jos..Mi ,kao ljudi (ako se tako jos mozemo nazivati,s obzirom kako zivimo i sta se sve dogadja..) se nalazimo  u svetu koji  nismo sami stvorili....Rodjeni smo u drustvu u cijem stvaranju nismo ucestvovali...Na sve strane nailazimo na otpore koji u vidu prirodnih zakona i normativnih propisa postavljaju granice nasoj  slobodi.Kroz neuspesnost svojih pokusaja da se odomacimo  u kosmosu mi smo u prilici da se  se upoznajemo   sa punom merom svoje nemoci..a opet ono cuveno pitanje slobode...koliko smo uopste slobodni da odlucujemo  o bilo cemu..mi moramo postovati neka pravila igre,koji su ''neki tamo'' zacrtali kao obavezujuce... i sve vise gibimo svojstva ''covekolikih bica''..jer robotizujemo svoje zivote...U trci za prestizom i materijalnim dobrima,.hedonistickim ciljevima i zalosnim iskrivljenim vrednostima,a na nesrecu, zivimo u svetu koji je sve suroviji i siromasniji,mi smo skoro ostali potpuno bezlicni i konacno demaskirani jedni ispred drugih .i  naravno,onda nije ni cudno sto isijavamo nezadovoljstvom,konfliktima ,tugom i   bolestima  nase duse-na sceni je pandemija psihickih poremecaja...