Dobri međuljudski odnosi ...

Čovjek je društveno biće i stalno u interakciji sa drugim ljudima ... Bilo poslovno ili privatno ...
U odnosima sa ljudima sa kojima želi biti , intenzivno ili manje intenzivno ...
Nastojimo da ti odnosi budu što kvalitetniji ... pozitivniji ...
Nije lako graditi odnose. Svi idemo u školu i uče nas kako čitati i pisati , kako zbrajati i oduzimati ali nitko nas ne uči kako razumjeti i komunicirati svoje osjećaje. Kako biti u odnosu, što očekivati i kako se ponašati. Nitko nas ne uči kako izabrati dobrog prijatelja , kolegu , partnera. Kako biti dobra žena ili muž, prijatelj ... I nitko nas ne uči što učiniti kada stvari krenu naopako. Ako dobro razmislite shvatiti ćete da nas nitko nikada nije naučio niti što je to ,, naopako ,, ...

Dobri odnosi sa ljudima se grade ...


Što po Vama , svaki kvalitetan međuljudski odnos , uključuje ? Koja ponašanja , osobnosti i postupke ?

Da bih bila sa nekim u dobrim odnosima, prvo taj neko mora da bude dobar čovek i tada sam u stanju sve da tolerišem i sve da praštam. Mogu da razumem tu osobu, mogu da je volim uprkos njenim manama, mogu dosta da pretrpim i prećutim, da pomažem, da saslušam...

Ali od onih koji su negativni bežim kao đavo od krsta i gledam da ih zaobiđem u širokom luku. Jednostavno, ne volim kad je neko podmukao, zloban, licemeran, ne podnosim vređanja i bezobrazluke...

Eto, taka sam ti ja Biram prijatelje i zato ih malo i imam

Da bi bili dobri medjuljudski odnosi, bez veceg napora treba da su ljudi prvenstveno dobri. Ako nisu obe strane dobre, dobri medjudski odnosi mogu da se grade uz pomoc obostrane tolerancije, precutkivanja, prastanja, razumevanja,postovanja...
Cim jedna strana zeli da bude domonantna, netolerantna, drska, neiskrena, gorda tesko ce da se uspostave dobri medjuljudski odnosi. ne treba da postoji model za to jer su svi ljudi razliciti, ono smeta jednom, ne smeta drugom, ono sto se podrazuveva ya jednu stranu ne podrazumeva se za drugu itd. Covek treba da podje od sebe i sve ono sto bi voleo da dobije od nekoga, kako bi zeleo da se prema njemu drugi ponasaju, upravo tako on treba da se ponasa i da se drugima daje.

Svaka relacija tj. bilo koja vrsta odnosa traži svoje definisanje. Svako od nas je drugačiji, poseban i u skladu s tim svako od nas ima drugačije potrebe i želje. Budući da svako od nas ima drugačije potrebe i želje, prilikom ulaska u odnos postoji mogućnost da se naše i tuđe potrebe neće poklopiti. Definisanje odnosa i postavljanje granica u tome puno pomaže.

Postoji mnoštvo oblika odnosa. Iako postoji tek nekoliko vrsta odnosa, tih nekoliko vrsta odnosa može poprimiti puno više oblika. Nekome će odgovarati ravnopravnost partnera, nekom drugom stroga podeljenost funkcija u odnosu, dok nekom trećem može odgovarati nešto sasvim drugačije. U svakom slučaju nije toliko bitno kakve su uloge osoba u nekom odnosu, već da li tim osobama odgovara pozicija tj. uloga koju imaju u odnosu i sam kvalitet odnosa. Oblik odnosa je stvar individualnog izbora iako tog mnogi od nas nisu svesni.

Svatko od nas ima drugačije želje u odnosu. Upravo zbog toga je potrebno porazgovarati o tim željama, jer mi možemo želeti jedno, a naš partner nešto drugo. Neiskazani kompromis oko želja ostavit će jednog od partnera nezadovoljenim i nezadovoljnim što se može nepovoljno odraziti na odnos.

Svima su dobro poznate izreke "za tebe bih sve učinio/la", "za tebe bih skinuo/la zvezde s neba" i sl. Ali, koliko u tome moramo zanemariti sebe? Ljubav nije odricanje od svojih potreba, pre bi odricanje nosilo ime - strah. Mnogi od nas zbog straha da će biti odbačeni čine sve i svašta samo da se njihov strah ne ostvari.

Kompromisi "da", ali ne bez komunikacije.Kad se u odnosima čine kompromisi o kojima se ne razgovara, s vremenom dolazi do akumulacije ogromne količine nezadovoljstva koje će pre ili kasnije izaći na videlo. U odnosu svaki partner treba svoj prostor, svoje vreme, treba izražavati svoje potrebe i želje te se u skladu s njima kretati. Ako se postupi drugačije, povećava se mogućnost nastanka konflikta, ugrožava se svoj odnos zatim dolazi do zanemarivanja sebe. A zapravo je sve tako jednostavno.

Vrlo je jednostavno prepoznati kad idemo protiv sebe u odnosu. Najbolji pokazatelj toga su naše emocije. One uvek na dovoljno jasan način ukazuju na naše pogrešne korake. Zašto naše emocije reaguju? Zato što narušavamo sami sebi integritet, svoj sopstveni prostor, a ako ga narušavamo sebi uvek ćemo ga narušavati i drugima na ovaj ili onaj način.

Konflikt koji izazivaju neizgovoreni kompromisi nastaje nakon određenog perioda popuštanja, neizrečenih stvari, nerešenih situacija i potisnutih emocija u svom tom periodu. Ako mi nekome narušavamo integritet ili neko to nama čini, potrebno je preispitati emocije koje nam se počinju javljati kada uočimo da se to događa. Bilo koja nepoželjna emocija (tipa strah, ljutnja, tuga i sl.) upućuje na nešto što imamo nerazrešeno sami sa sobom. Druga osoba je to samo inicirala u nama, ona nikako nije uzrok tih emocija.

U realnom svetu možemo videti puno primera odbrane svog integriteta na agresivan način. Mnogi parovi optužuju jedno drugo za bilo koju sitnicu. Pre svega to čine jer ne mogu preuzeti odgovornost za emocije koje se nalaze u njima, zato dolazi do nedovoljnog poštovanja svog partnera i njegovih ili njenih izbora.

Iako se na ovaj način možemo ponekad zaštititi od uticaja drugih ljudi, ovo nije nimalo adekvatno rešenje naših problema. U svakom slučaju kad reagujemo agresivno prilikom želje da obranimo svoj integritet, naše ponašanje jasno pokazuje da ne cenimo dovoljno sebe i da sumnjamo u to da možemo drugačije i konstruktivnije postupiti.

Mnogi koji deluju iz pozicije negativnih emocija prema drugima, pogotovo onima s kojima su u odnosu imaju vrlo malu svest o sopstvenim potrebama i emocijama, pa zatim iz toga proizilazi i nemanje svesti o tuđim potrebama i emocijama, pa ih iz tog razloga zanemaruju. Svaki put kad reagujemo negativno prema nekome do koga nam je stalo umanjujemo njegovu vrednost te umanjujemo i svoju vrednost u njegovim očima. Osim toga narušavamo postojeći kvalitet odnosa, ili ako je već narušen samo ga još više pogoršavamo.

Negativno postavljanje prema partneru nije nešto neizlečivo. Ako se zaista potrudimo i osvestimo gde grešimo, uz malo volje i truda moći ćemo to i korigovati. Svaki odnos ima potencijal da bude kvalitetan, samo je pitanje koliko se oni koji u njemu nalaze trude da poboljšaju kvalitet. Ništa u životu nije nepromjenjivo pa tako i odnosi.

Svi znamo da u odnosima često nastupaju i krize. Ali takve situacije je moguće ublažiti i umanjiti. Kako? Tako da definišemo šta želimo dobiti od nekog odnosa. Kad znamo zašto smo s nekim u odnosu, mi imamo cilj prema kome se možemo kretati. Iako ne možemo znati ishod i trajnost tog cilja, njegovo definisanje nam može pomoći da u odnosu u kojem se nalazimo maksimalno uživamo.

Ako nismo sposobni definisati šta želimo od nekog odnosa, samo naše ponašanje u odnosu će nam pokazivati šta nije u redu. A samim tim i naše telo koje će pre ili kasnije reagovati ako mu nešto ne bude po volji. To se najviše ispoljava u vodjenju ljubavi. Samim tim i naše emocije će se pobuniti. Ako nismo pre reagovali, tada je pravi trenutak za razgovor s partnerom, ali bez okrivljavanja i s adekvatnim emocijama. To je trenutak kad možemo najiskrenije izneti ono što želimo zato što nam emocije koje imamo govore tačno ono što im nedostaje.

Da bismo definisali svoje želje i potrebe u odnosu, trebamo ceniti sebe. Samopoštovanje uveliko pomaže u prihvaćanju vlastitih grešaka i nedostataka, a samim tim i u procesu menjanja onog gde smo slabi.

Isto tako, ako smo grubi prema sebi bilo mentalno, emocionalno ili na bilo koji drugi način, teže ćemo uvideti da se tako ponašamo i prema drugima, jer je to stanje za nas normalno. Pre svega moramo promeniti ponašanje prema sebi da bismo mogli promeniti ponašanje prema drugima. Gde smo slabi prema sebi, bit ćemo i prema drugima.