Domaći izdajnici i strani plaćenici

Ko su bili domaći izdajnici i strani plaćenici? S koliko sigurnosti možemo tvrditi da je neko bio nešto iz naslova? Koje knjige birati da bismo došli do istine makar delimično? Znamo da svaka strana ima svoju istinu a ona je ipak samo jedna. Gde je?

Svaka vlast svoje neistomišljenike naziva domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima.

A što se istine tiče, "U svakom ratu, istina je prva žrtva".

U tome jako pomažu mediji.

Najvažnije je kreirati sliku sebe kao žrtve i sliku o svom sopstvenom narodu i zajednici kao ugroženoj. Da bi to uradio moraš imati jasno definisanog neprijatelja. Da bi neprijatelj izgledao što strašniji koristi se određena terminologija koja je zastrašujuća, eksplicitna i obiluje jezikom mržnje. Tada se  pojednostavljuju stvari kako bi ih svi mogli razumeti i osetiti jezu od tog neprijatelja.

Mislim da ne postoji jedna istina. Možda kao ideal kojem se teži, ali ne postoji jedna jedina istina koju bi svi prihvatili. Ako zanemarimo ideologije, vrednosne sudove, mi se uostalom razlikujemo i kao pojedinci. Zbog toga je nemoguće jednu istinu izdefinisati ali je važno doći do konsenzualne istine. To je kad se ljudi dogovaraju oko nekih činjenica oko kojih se mogu dogovoriti.
Tako su bliže nečemu što se može zvati zajednička istina.

Sky ::Svaka vlast svoje neistomišljenike naziva domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima.

Složila bih se.

Mislim da ne postoji jedna istina. 

Samo jedna je istina, ostalo su pretpostavke. 

Možda kao ideal kojem se teži, ali ne postoji jedna jedina istina koju bi svi prihvatili. Ako zanemarimo ideologije, vrednosne sudove, mi se uostalom razlikujemo i kao pojedinci. Zbog toga je nemoguće jednu istinu izdefinisati ali je važno doći do konsenzualne istine. To je kad se ljudi dogovaraju oko nekih činjenica oko kojih se mogu dogovoriti. 
Tako su bliže nečemu što se može zvati zajednička istina.

Nisam najbolje razumela tvoj stav oko "zajednčke istine". 
Pre bih govorila o slaganju dveju strana u pronalaženju jedine istine.

Ne znam ko je bio,ali većina jeste i bila i dan danas je. Onaj na koga se najviše sumnja, jedini je bio igrač sa svojom voljom, a to je bio Tito. `
Ali znam da je Apis "očistio" Nikolu Pašića, a ne obrnuto, ne bi Srbija danas ovako izgledala. Taj "patriota" Pašić je pljačkao Srbiju za vreme I Sv. Rata, sa još nekim političarima. Morate pre svega da razumete, da je to početak 20. veka i da se tada mnogo više rešavalo metkom, nego sudovima.
I oficiri su bili cenjeni i u vrhu države, bili su deo elite. Apis je bio nešto kao današnji direktor BIA-e i VBA. Imao je proverene informacije da se pomenuti bave ratnim profiterstvom i hteo je da ih likvidira.
Mešutim, ljigavi i lukavi, politikanti kao i ovi današnji, ubede Kralja Aleksandra kako Apis želi njega da ubije. Tako da je Apis streljan sa svojim oficirima, a ova bagra živi i "vodi" Srbiju i dan danas preko svojih potomaka i naslednika.
Da je bilo kako je trebalo da bude, ne bi smeli danas političari niti da kradu, niti da izdaju, jer bi znali šta će da ih snađe.
Od tada vučemo mi taj problem, ali će uskoro, ako Bog da, biti rešen. Naravno hapšenjima i sušenjima, jer ovo sasvim neko drugo vreme.

Slušam ovih dana kako Boška Obradovića nazivaju ljotićevcem.

Davidova ::

Nisam najbolje razumela tvoj stav oko "zajedničke istine". 
Pre bih govorila o slaganju dveju strana u pronalaženju jedine istine.

Baš na to sam i mislila Davidova, samo sam to sklopila u taj termin.

Davidova ::Slušam ovih dana kako Boška Obradovića nazivaju ljotićevcem.

Ova današnja politička scena je totalno maglovita i mutna.
Iskreno, sumnjam da bilo koja politička stranka radi u interesu Srbije.
Patriotizam je davno izašao iz mode. Majke bi rođene prodali, a kamoli državu, radi svojih zadnjica.