Vesti iz sveta astronomije...

https://t.co/Wwg0JPQdaw

A P O D...

Zemlja jutros najbliže Suncu

Prvog dana zime Zemlja nije najbliže Suncu

Rano jutros, u 06:34 po našem vremenu (GMT+1) udaljenost Zemlje od Sunca je bila najmanja, kažemo da je Zemlja u perihelu. U tom trenutku razdaljina od središta Zemlje do središta Sunca iznosila je točno 147.097.233km.



Svakih stotinjak tisuća godina naš planet prolazi kroz ciklus promjene svoje orbite oko Sunca iz elipse u kružnicu, pa nanovo u elipsu. To se događa iz nekoliko razloga; gravitacijskog uticaja drugih planeta, Sunca i posebice Mjeseca. Zbog odstupanja od središta orbite (ekscentriciteta) dolazi do vremenske razlike između trenutka zimske kratkodnevnice (prvi dan zime, na sjevernoj polutci) i trenutka kada je planet najbliže matičnoj zvijezdi.

Aktualni školski udžđbenici koji nas „uče“ kako je prvog dana zime Zemlja najbliže Suncu a prvog dana ljeta najdalje od njega temelje se na činjenici koja je bila točna 1246. godine! Od tada na ovamo otprilike svakih 58 godina dani zimske kratkodnevnice, odnosno ljetne dugodnevnice, „udaljavali“ su se za po jedan dan od dana kada je planet najbliže, odnosno najdalje, od Sunca. Prema astronomskim podacima i matematičkim izračunima za 4412 godina (tada će biti 6430., anno domini) planet će biti najbliže Suncu prvog dana proljeća! Nadajmo se kako će naš školski sustav do tada usvojiti realno stanje „na terenu“.

Danas je Sunce u Puli izašlo u 07:42, Sunčevo podne, trenutak kada je ono u meridijanu, nastupa u 12:09 a zalazak nastupa u 16:35. Razdoblje dnevnog svjetla iznosi 8h 53m 28s, odnosno dan* je u odnosu na prvi dan zime duži za 6m 28s. Pun Mjesec zašao je za horizont u 08:39.

Ugledate li noćas poneku sjajnu zvijezdu padalicu znajte da vrlo vjerojatno pripada skupini Quadrantida, jedinoj meteorskoj skupini iz, danas, nepostojećeg sazviježđa Quadrans Muralis.

Autor: Marino Tumpić

 Džinovska raketa-nosač FH postavljena na lansirnu rampu

Uoči Nove godine, stručnjaci kompanije SpaceX su postavili raketu-nosač "Falkon hejvi" (Falcon Heavy-FH) na lansirnu rampu. Dan kasnije, raketa je spuštena sa rampe u horizontalni položaj. Prozor za lansiranje se otvara 15. januara.



Objavljene su prve fotografije rakete-nosača FH na lansirnoj rampi. Pored fotografija koje objavljujemo, na donjem instagramu možete videti i kraći video rakete na rampi.

http://instagram.com/p/BdeEU2glMJT

Dan kasnije, raketa je vraćena u horizontalni položaj, čime je lansirni tim SpaceX stekao veoma dragocena iskustva u operacijama sa nosačem kakvog na Kejp Kanaverelu nije bilo još od vremena "Saturna V".

Uskoro će raketa ponovo biti postavljena u vertikalni položaj kada će stručnjaci da obave sve neophodne provere nosača i elemenata rampe. Sledeća operacija će biti punjenje rezervoara gorivom i prepumpavanje goriva (kerozin) i oksidatora (tečni kiseonik) natrag u cisterne. Kada se stručnjaci budu ubedili da svi sisteme punjenja rakete gorivom rade bez problema, ona će ponovo biti napunjena. Uslediće veoma značajna ali i rizična operacija testiranja motora na rampi. Tada će motori biti uključeni, naravno bez razvijanja pune potisne sile. Za lansirni tim ovaj test je od ključnog značaja jer će biti u prilici da prate rad sistema rakete u pogonskom režimu. Ova operacija se tradicionalno obavlja dan pre lansiranja, tako da će lansiranje biti obavljeno veoma brzo posle "vatrenog" testa motora.      

Raketa visine 70 metara je postavljena na istorijsku lansirnu rampu 39A Kenedijevog kosmičkog centra na Kejp Kanaveralu. Ova rampa je sagradjena 60-ih godina prošlog veka za potrebe mesečevog programa "Apolo". Sa nje, izmedju ostalih, lansiran je i "Apolo-11" sa prvim ljudima na Mesec. Posle gašenje programa "Apolo", rampa je preuredjena za lansiranje spejs šatlova. A kada je pre šest godina i ovaj program ugašen, rampa je izdata u zakupu Ilonu Masku koji ju je, zatim preuredio za lansiranje svog raketnog džina FH. Pored ove, Mask takodje koristi još jednu lansirnu rampu na Kejp Kanaveralu (LC40) i rampu vojnog kosmodroma Vandenberg, u Kaliforniji. Ove dve rampe su inače bile oštećene prilikom eksplozija RN "Falkon-9", ali su popravljene i mogu se koristiti. Pored ove tri, SpaceX gradi još jednu lansirnu rampu na jugu Teksasa, na obali Meksičkog zaliva. Ova rampa treba da omogući rentabilnija lansiranja Maskovih raketa "Falkon-9" i FH.

Dok su stručnjaci kompanije SpaceX podizali ogromnu raketu u vertikalni položaj, mnogi foto-reporteri kojima nije bio dozvoljen pristup raketi, snimali su iz daljine, uključujući sa iznamljenih brodova, operacije na lansirnoj rampi.

Pogledajte fotografije ove operacije
https://www.flickr.com/photos/97631472@N03/albums/72157691867720915

Iako datum lansiranja nije preciziran, prozor za lansiranje se otvara 15. januara 2018. Na vrhu rakete, nalazi se koristan teret o kome smo već pisali - crveni sportski elektromobil "Tesla rodster" mase oko 1300kg - koji će biti, ukoliko sve bude išlo po planu, upućen prema Marsu.

Evo nekoliko informacija o osnovnim fazama lansiranja Maskove rakete. Već smo pisali da masa FH na staru iznosi 1420 tona, prečnik više od 9 metara, dok je ukupna potisna sila 27 raketnih motora "Merlin" centralnog i dva bočna bloka 22 819 kN (kilo-Njutna). Na svakom od tri bloka, koji predstavljaju u stvari rakete "Falkon-9", nalazi se po devet motora. Kada bude data komanda na start, svih 27 motora kreću istovremeno. Raketa kreće. Dok ona "klizi" pored lansirnog tornja, njeni stabilizacioni motori održavaju položaj nosača da ne bi došlo do kontakta sa tornjem. Kada raketa napusti toranj i bude bila iznad lansirne rampe, gase se motori centralnog bloka i raketa nastavlja let pod potiskom 18 motora dva bočna bustera. Kasnije, kada se dva bočna bustera odbace, devet motora centralnog bloka ponovo stupaju u dejstvo. Dva bočna bustera će biti odvojena na visini od 91km, pri brzini od gotovo 2km/s. Oni se zatim spuštaju natrag na Zemlju. Za to vreme, rade motori centralnog bustera koji se odvaja na visini od 173km i pri brzini od preko 3km/s. Mask planira takodje da "spasi" i ovaj buster, što će, ukoliko uspe biti poduhvat posebne vrste. Naime, svi do sada vraćeni prvi stepenovi rakete-nosača "Falkon-9" odvajali su se na visini od oko 80km. Vratiti gotovo 50 metara visok i preko 30 tona težak raketni blok na Zemlju sa visine od preko 170km i to kada je brzina njegovog kretanja preko 3km/s zahteva itekako mnogo energije (goriva) i manevara, tokom kojih će na telo bustera delovati ogromne termodinamičke sile.



Posle odvajanja centralnog bustera, pali se jedini motor "Merlin" drugog stepena i, na visini od 222km rasklopiće se dva panela "glave" rakete i osloboditi korisni teret. Kasnije, drugi stepen će ponovo biti aktiviran posle čega će skupa sa elektromobilom "Tesla" biti prebačen na Hohmanovu transfernu orbitu - putanju leta prema Marsu.

Nadajmo se da će sve proći u redu i da ćemo 15. januara (ili koji dan kasnije) imati izuzetnu priliku da vidimo jedno od najspektularnijih lansiranja u istoriji astronautike.          

Pogledajte fotografije na našem Flickr nalogu
[url=Posle odvajanja centralnog bustera, pali se jedini motor "Merlin" drugog stepena i, na visini od 222km rasklopi%C4%87e se dva panela "glave" rakete i osloboditi korisni teret. Kasnije, drugi stepen %C4%87e ponovo biti aktiviran posle %C4%8Dega %C4%87e skupa sa elektromobilom "Tesla" biti preba%C4%8Den na Hohmanovu transfernu orbitu - putanju leta prema Marsu. Nadajmo se da %C4%87e sve pro%C4%87i u redu i da %C4%87emo 15. januara (ili koji dan kasnije) imati izuzetnu priliku da vidimo jedno od najspektularnijih lansiranja u istoriji astronautike. Pogledajte fotografije na na%C5%A1em Flickr nalogu]Posle odvajanja centralnog bustera, pali se jedini motor "Merlin" drugog stepena i, na visini od 222km rasklopiće se dva panela "glave" rakete i osloboditi korisni teret. Kasnije, drugi stepen će ponovo biti aktiviran posle čega će skupa sa elektromobilom "Tesla" biti prebačen na Hohmanovu transfernu orbitu - putanju leta prema Marsu.  Nadajmo se da će sve proći u redu i da ćemo 15. januara (ili koji dan kasnije) imati izuzetnu priliku da vidimo jedno od najspektularnijih lansiranja u istoriji astronautike.

 Pogledajte fotografije na našem Flickr nalogu
https://www.flickr.com/photos/97631472@N03/albums/72157691867720915

Autor: Aleksandar Zorkić

https://t.co/8mHzS2d7O3

A P O D...

Džinovska raketa-nosač FH postavljena na lansirnu rampu

Uoči Nove godine, stručnjaci kompanije SpaceX su postavili raketu-nosač "Falkon hejvi" (Falcon Heavy-FH) na lansirnu rampu. Dan kasnije, raketa je spuštena sa rampe u horizontalni položaj. Prozor za lansiranje se otvara 15. januara.



Objavljene su prve fotografije rakete-nosača FH na lansirnoj rampi. Pored fotografija koje objavljujemo, na donjem instagramu možete videti i kraći video rakete na rampi.

http://instagram.com/p/BdeEU2glMJT
https://t.co/NneqPRPr46

Dan kasnije, raketa je vraćena u horizontalni položaj, čime je lansirni tim SpaceX stekao veoma dragocena iskustva u operacijama sa nosačem kakvog na Kejp Kanaverelu nije bilo još od vremena "Saturna V".

Uskoro će raketa ponovo biti postavljena u vertikalni položaj kada će stručnjaci da obave sve neophodne provere nosača i elemenata rampe. Sledeća operacija će biti punjenje rezervoara gorivom i prepumpavanje goriva (kerozin) i oksidatora (tečni kiseonik) natrag u cisterne. Kada se stručnjaci budu ubedili da svi sisteme punjenja rakete gorivom rade bez problema, ona će ponovo biti napunjena. Uslediće veoma značajna ali i rizična operacija testiranja motora na rampi. Tada će motori biti uključeni, naravno bez razvijanja pune potisne sile. Za lansirni tim ovaj test je od ključnog značaja jer će biti u prilici da prate rad sistema rakete u pogonskom režimu. Ova operacija se tradicionalno obavlja dan pre lansiranja, tako da će lansiranje biti obavljeno veoma brzo posle "vatrenog" testa motora.

Raketa visine 70 metara je postavljena na istorijsku lansirnu rampu 39A Kenedijevog kosmičkog centra na Kejp Kanaveralu. Ova rampa je sagradjena 60-ih godina prošlog veka za potrebe mesečevog programa "Apolo". Sa nje, izmedju ostalih, lansiran je i "Apolo-11" sa prvim ljudima na Mesec. Posle gašenje programa "Apolo", rampa je preuredjena za lansiranje spejs šatlova. A kada je pre šest godina i ovaj program ugašen, rampa je izdata u zakupu Ilonu Masku koji ju je, zatim preuredio za lansiranje svog raketnog džina FH. Pored ove, Mask takodje koristi još jednu lansirnu rampu na Kejp Kanaveralu (LC40) i rampu vojnog kosmodroma Vandenberg, u Kaliforniji. Ove dve rampe su inače bile oštećene prilikom eksplozija RN "Falkon-9", ali su popravljene i mogu se koristiti. Pored ove tri, SpaceX gradi još jednu lansirnu rampu na jugu Teksasa, na obali Meksičkog zaliva. Ova rampa treba da omogući rentabilnija lansiranja Maskovih raketa "Falkon-9" i FH.

Dok su stručnjaci kompanije SpaceX podizali ogromnu raketu u vertikalni položaj, mnogi foto-reporteri kojima nije bio dozvoljen pristup raketi, snimali su iz daljine, uključujući sa iznamljenih brodova, operacije na lansirnoj rampi.

Pogledajte fotografije ove operacije

Iako datum lansiranja nije preciziran, prozor za lansiranje se otvara 15. januara 2018. Na vrhu rakete, nalazi se koristan teret o kome smo već pisali - crveni sportski elektromobil "Tesla rodster" mase oko 1300kg - koji će biti, ukoliko sve bude išlo po planu, upućen prema Marsu.

Evo nekoliko informacija o osnovnim fazama lansiranja Maskove rakete. Već smo pisali da masa FH na staru iznosi 1420 tona, prečnik više od 9 metara, dok je ukupna potisna sila 27 raketnih motora "Merlin" centralnog i dva bočna bloka 22 819 kN (kilo-Njutna). Na svakom od tri bloka, koji predstavljaju u stvari rakete "Falkon-9", nalazi se po devet motora. Kada bude data komanda na start, svih 27 motora kreću istovremeno. Raketa kreće. Dok ona "klizi" pored lansirnog tornja, njeni stabilizacioni motori održavaju položaj nosača da ne bi došlo do kontakta sa tornjem. Kada raketa napusti toranj i bude bila iznad lansirne rampe, gase se motori centralnog bloka i raketa nastavlja let pod potiskom 18 motora dva bočna bustera. Kasnije, kada se dva bočna bustera odbace, devet motora centralnog bloka ponovo stupaju u dejstvo. Dva bočna bustera će biti odvojena na visini od 91km, pri brzini od gotovo 2km/s. Oni se zatim spuštaju natrag na Zemlju. Za to vreme, rade motori centralnog bustera koji se odvaja na visini od 173km i pri brzini od preko 3km/s. Mask planira takodje da "spasi" i ovaj buster, što će, ukoliko uspe biti poduhvat posebne vrste. Naime, svi do sada vraćeni prvi stepenovi rakete-nosača "Falkon-9" odvajali su se na visini od oko 80km. Vratiti gotovo 50 metara visok i preko 30 tona težak raketni blok na Zemlju sa visine od preko 170km i to kada je brzina njegovog kretanja preko 3km/s zahteva itekako mnogo energije (goriva) i manevara, tokom kojih će na telo bustera delovati ogromne termodinamičke sile.



Posle odvajanja centralnog bustera, pali se jedini motor "Merlin" drugog stepena i, na visini od 222km rasklopiće se dva panela "glave" rakete i osloboditi korisni teret. Kasnije, drugi stepen će ponovo biti aktiviran posle čega će skupa sa elektromobilom "Tesla" biti prebačen na Hohmanovu transfernu orbitu - putanju leta prema Marsu.

Nadajmo se da će sve proći u redu i da ćemo 15. januara (ili koji dan kasnije) imati izuzetnu priliku da vidimo jedno od najspektularnijih lansiranja u istoriji astronautike.

Pogledajte fotografije na našem Flickr nalogu
https://www.flickr.com/photos/97631472@N03/albums/72157691867720915

Autor: Grujica Ivanović

90 lansiranja 2017!

Sva lansiranja iz 2017. u orbitu oko Zemlje

(za vas poslao Drago Dragović)









https://vimeo.com/248877300

https://t.co/YtUlG45EJ1

A P O D...

10 razloga zašto ne bi trebalo živeti na Marsu

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/planete-43591/mars-43753/11864-10-razloga-zasto-ne-bi-trebalo-ziveti-na-marsu

Kosmička panorama 2017.

http://www.astronomija.org.rs/dogaaji/11865-kosmicka-panorama-2017

https://t.co/fF6B81BcRS

A P O D...

Kiša čestica iz duboke vasione


Slika 1. Pjer Ože opservatorija u Argentini, najveći hibridni detektor za proučavanje visokoenergetskog kosmičkog zračenja. Photo: www.auger.org/ Guillermo E. Sierra

Planeta Zemlja je stalno izložena radijaciji u obliku naelektrisanih čestica koje nam dopiru iz vasione. Poreklo većina pomenutih čestica znamo i one nam stižu sa Sunca. Sem čestica prispelih sa Sunca, postoje i čestice sa veoma visokom energijom a čije poreklo predstavlja nepoznanicu još od vremena kada smo ih po prvi put detektovali, sada već dalekih 60-tih godina prošloga veka. Preko četiri stotina istraživača iz ukupno osamnaest zemalja se okupilo na astronomskoj observatoriji Pjer Ože, Pierre Auger (Argentina) kako bi proučili fenomen visokoenergetskih čestica. Navedena opservatorija, koja je dobila ime po Francuskom fizičaru Pjeru Ožeu zapravo predstavlja najveći hibridni detektor čestica na svetu i mesto na kome se proučava kosmičko visoko energetsko zračenje. Sprovedena proučavanja na opservatoriji ukazuju na to da čestice dolaze van Solarnog sistema a sa visokom verovatnoćom da su čak i vangalaktičkog porekla, odnosno visoko energetske čestice dolaze iz dubokog svemira u Mlečni Put. Profesor Ginter Sigl, Günter Sigl sa Instituta za teorijsku fiziku Univerziteta Hamburg (Nemačka) predvodi univerzitetsku grupu istraživača a koja će takođe uzeti učešće u proučavanju čestica tajnovitog porekla. U daljem tekstu, profesor Ginter kroz intervju daje objašnjenja vezana za kišu kosmičkih čestica u atmosferi i istraživanja koja se sprovode.

Šta je zapravo kiša kosmičkih čestica?

Čestice manje od atoma a čija je energija ravna energiji teniskih loptica prodiru kroz Zemljinu atmosferu uz snažno skretanje. U interakciji sa molekulima atmosfere, čestice se raspadaju na takozvane "sekundarne" čestice kao što su pioni, na primer. Masa novonastalih čestica iznosi oko jedne desetine mase protona. Interakcije se tim raspadima ne završavaju nego dolazi do novih interakcija pri čemu se dodatno povećava broj sekundarnih čestica u jednom svojevrsnom kaskadnom procesu. Kiša kosmičkih čestica traje sve dok energija pojedinih čestica ne opadne na nivo koji nije dovoljan za stvaranje novih piona. Pjer Ože eksperiment upravo pruža mogućnost merenja posledičnih efekata predhodno opisanih interakcija, odnosno stvaranja novih čestica.

Tajna se sastoji u tome da mi neznamo poreklo visokoenergetskih čestica.

Kada je kosmičko zračenje otkriveno i kako je moguće njegovo praćenje?

Viktor Hes[1] je 1912-te godine otkrio da se elektroskopi[2] postavljeni visoko u atmosferi mnogo brže razelektrišu nego oni na površini Zemlje. Jedino moguće objašnjenje je predstavljalo postojanje jonizovanog zračenja čiji je izvor van Zemljine atmosfere. Godine 1938-me, Pjer Ože po kome je ceo eksperiment i nazvan je otkrio pojavu signala iz više detektora čestica razdvojenih međusobno nekoliko metara što ukazuje na istovremenu pojavu pojačanja kiše čestica u atmosferi. U eksperimentu Pjer Ože, istraživači pokušavaju da dokažu pojavu kiše čestica uz pomoću izuzetno osetljivih optičkih senzora, takozvanih fotomultiplikatora. Izvori signala su različiti a u katalizatore procesa njihovog nastanka spadaju elektroni, pozitroni i mioni. Kiša čestica takođe stvara i fluorescentno zračenje koje je moguće videti i teleskopom.

Kako možemo znati da zračenje dolazi izvan Mlečnog Puta?

Detektori određuju pravac odakle čestice dolaze. Da je izvor čestica unutar Mlečnog puta, pravac dolaska bi bio blizak našoj Galaksije. Umesto toga, ustanovljeno je dvanaest procenata više prispelih čestica sa jedne polovine nebeske hemisfere nego sa drugog dela te je pravac kretanja sto dvadeset stepeni pomeren u odnosu na Galaktički centar.

Kakva je uloga istraživača iz Hamburga u celom projektu?

Hamburška grupa predstavlja takozvane fenomenologe. Njihov zadatak jeste da opišu procese i osobine koristeći se teoretskim modelima i da na taj način omoguće povezivanje podataka dobijenih posmatranjima i njihovo astrofizičko tumačenje. Poseban osvrt u radu predstavlja proučavanje interakcija i perturbacija unutar kosmičkog magnetnog polja i uticaj na raspodelu kosmičkog zračenja.

Šta je naredni korak u proučavanju?

Mi želimo da utvrdimo šta je izvor čestica. U tu svrhu, poredićemo podatke dobijene merenjima sa onim koje predstavljaju teorijska predviđanja i vršićemo simulacije pravaca nailaska a na osnovu različitih hipoteza o raspodeli izvora i magnetnih polja. Pokušaćemo da otkrijemo kombinaciju protona i jezgara lakih i teških elemenata kako bi ustanovili sa čime mi zapravo imamo posla kada vršimo proučavanje mogućih izvora čestica. Kako bi zadatak bio uspešno realizovan, grupa istraživača sarađuje sa fizičarima čestičarima sa Univerziteta Hamburg.

Prevod i adaptacija: Laslo Kočmaroš 05.01.2018.

Izvor teksta:

https://www.uni-hamburg.de/en/newsroom/forschung/2017-10-19-extragalaktische-teilchen.html

[1] Američki fizičar poreklom Austrijanac (Nobelova nagrada za fiziku 1936-te godine za otkriće kosmičkog zračenja)

[2] Instrumenti za merenje količine naelektrisanja nekog tela

10 razloga zašto ne bi trebalo živeti na Marsu (2)

Mars je fascinantna planeta, najsličnija Zemlji od svih planeta, koja bi možda mogla da nam pomogne da shvatimo poreklo života na Zemlji. Ali iako je bio sličan Zemlji u prvih nekoliko stotina miliona godina, danas ne liči na nju. Zemlja ostaje daleko najgostoljubivije mesto za stanovanje u solarnom sistemu. Najsurovija mesta na Zemlji, kao npr. Antarktik, čak i u sred zime gostoljubuvija su od bilo kog mesta u solarnom sistemu. Kosmičke kolonije i Mesečevi polovi mnogo su lakši za život od Marsa i lakše ih je napraviti samoodrživim. Zašto je to tako? Čitaj dalje da saznaš više o tome...

2 Vakuum
Jeste, tačno je da Mars poseduje atmosferu. Ali je ona toliko jadna da bi se u mnogim zemaljskim laboratorijama tretirala kao vakuum. Za većinu stvari, isto bi ti bilo da li si u kosmosu ili recimo na Marsu ili Mesecu.

Da bi preživeo nizak pritisak čoveku je neophodno da obuče kosmičko odelo, a ne treba zaboraviti ni nedostatak kiseonika. Ako je pritisak prenizak čovekova pljuvačka, suze, mokraća, krv i tečnost koja vlaži alveole u plućima jednostavno proključaju. Prosečan površinski pritisak na Marsu znatno je ispod Armstrongove granice koja je apsolutna granica za preživljavanje ljudi. Prosečni površinski pritisak na Marsu iznosi oko 0,6% pritiska na nivou mora na Zemlji. Probušeno kosmičko odelo bi vrlo brzo donelo smrt putniku...

Marsova atmosfera bi mogla da bude u ponečemu i korisna, kao npr. izvor CO2, ali čak i tada pritisak bi mu bio prenizak tako da bi morao da bude povećan da bi mogao da se upotrebljava. U kosmičkim kolonijama, CO2 bi mogao da se dobija iz ugleničkih asteroida u blizini Zemlje; to ne bi trebalo da bude teško uraditi u kosmosu i bilo bi korisno za stvaranje efekta staklene bašte koji bi pomogao stvaranju veštačke atmosfere. Ali naša atmosfera je sastavljena uglavnom od azota i kiseonika, sa samo 0,04% CO2, a svaka količina CO2 preko 1% je opasna za ljude.

CO2 na Marsu bi mogao da bude korišćen za dobijanje komponenti raketnog goriva, upotrebljavajući vodonik kao sirovinu. Ali još jednom, raketno gorivo u vidu vode[1] je rasprostranjeno na mnogim lokacijama, pa čak i na Mesečevim polovima, tako da to ne predstavlja nikakvu prednost Marsa u odnosu na bilo koju drugu lokaciju.

Stvaranje efekta staklene bašte, tj. pravljenje veštačke atmosfere na Marsu.


[1] Misli se na dobijanje tečnog vodonika i kiseonika iz vode (prim.prev.).

Autor: Draško Dragović

Tuširanje lansirne rampe

Tokom priprema za buduće lansiranje Nasa okupala lansirnu rampu. Velikom brzinom za manje od 30 sekundi izlila je blizu dva miliona litara vode kroz cevovode, ventile, mlaznice i rovove rampe. U maksimumu vode je dostigla visinu od 30 metara.

Test je poslužio za proveru izdržljivosti sistema na velike pritiske, a tokom lansiranja brzi protok vode pomoći će da se letelica zaštiti od ekstremnog akustičnog i temperaturnog okruženja tokom paljenja motora.

Dva kratka video zapisa o ovom tekstu (niže), za vas poslao Drago Dragović

https://t.co/hnDkNiADfA

A P O D...

Na današnji dan: 7. januara umro Nikola Tesla

http://www.astronomija.org.rs/kalendar/11870-na-danasnji-dan-7-januara-umro-nikola-tesla

Skoro sudar planeta (prividni)

Rano jutros Jupiter i Mars mal se nisu sudarili. Ko je uranio mogao je da vidi da su dve planete toliko blizu da se skoro češu. Naravno, malo veće uvećanje slike prikazuje ipak neko njihovo odstojanje.


Jupiter i Mar na istom mestu (ilustracija iz SkySafari 5PRO)


Malo veće uvećanje pokazuje i razmak između dve planete (ilustracija iz SkySafari 5PRO)


Sa još većim uvećanjem stvari izledaju ovako (ilustracija iz SkySafari 5PRO)

Hajde da objasnimo ovo kako ne bi došlo do zabune.

Trenutno Jupiter je od nas udaljen 5,875 astronomskih jedinica (ili prevedeno na naš jezik: nešto preko 879 miliona kilometara). Mars je daleko 1,902 A.J. (tj. 285 miliona kilometara). Njihovo međusobno rastojanje je ovog jutra bilo 594 miliona kilometara. Međutim, gledano sa Zemlje mi ne vidimo njihovo stvarno međusobno rastojanje, već samo ugaono. Vidimo dve tačkice koje se, tokom vremena približavaju ili udaljavaju, jedna od druge. I vidimo da se ponekad te dve nebeske tačkice toliko približe jedna drugoj da se nekad čak i poklope. Pređu jedna preko druge. To redak događaj, ali i svaki sličan budi u nama pažnju pa ih beležimo jer su interesantni za posmatranje. A svako takvo približavanje zovemo konjunkcija. To je, dakle, prividno poravnanje dva tela posmatrana sa Zemlje tako da se čini kao da su ona na istom ili skoro istom mestu na nebu.

Evo ilustracije o tome:



Jupiter i Mars će narednih dana sve više da se udaljavaju jedan od drugog. Ipak biće još nekoliko dana zanimljiv njihov prizor. Da biste u njemu uživali dovoljno je samo da nebo bude vedro – i da uranite, da ih posmatrate dok vas u tome ne spreče prvi jutarnji zraci Sunca.

I Jupiter i Mars ovih dana izlaze nešto pre tri sata ujutro i možete ih posmatrati do šest, sedam sati kada nestaju u svetlosti Sunca.

Autor: Aleksandar Zorkić

https://t.co/2NdrgIf6fR

A P O D...

Konvektivni URCA proces u belom patuljku

http://www.astronomija.org.rs/galaksije/zvezde/11872-konvektivni-urca-proces-u-belom-patuljku

"Zauvek mlad" - preminuo legendarni astronaut Džon Jang

http://www.astronomija.org.rs/112-autori/biografije/11874-zauvek-mlad-preminuo-legendarni-astronaut-dzon-jang

https://t.co/S3HR7ab3oZ

A P O D...

10 razloga zašto ne bi trebalo živeti na Marsu (3)

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/planete-43591/mars-43753/11869-10-razloga-zasto-ne-bi-trebalo-ziveti-na-marsu-3

Koliko daleko možemo otići?

Koliko daleko možemo otići? Gde su konačne granice?Granice koje nikad nećemoo preći i koje nikad ne možemo prekoračiti ma koliko dugo putovali? O tome govori ovaj kratki animirani film.

Za vas poslao: Miroslav Krstić

M81

M81 je moćna spiralna galaksija u sazvežđu Veliki medved (Ursa Major). Mnogi je zovu Bodeova galaksija po nemačkom astronomu Johanu Bodeu koji ju je prvi opazio. Bilo je to 31. decembra 1774. Pet godina kasnije, 1779. ovu galaksiju je uočio Pierr Mechain o čemu je izvestio svog prijatelja i kolegu Šarla Mesijea. Mesije ju je potom svrstao u svoj katalog pod oznakom M81 (kome je to važno: to se dogodilo 9. februara 1781).

Galaksija M81 je od nas udaljena 11,8 miliona svetlosnih godina, a njena prividna magnituda iznosi 6,94 što je nešto malo iza granice do koje nebeske objekte možemo da vidimo golim okom.

M 81 je prosto stvorena za posmatranje i rado je gledaju i profesionalni astronomi i astronomi amateri, a redovna je meta astrofotografa. Za jednu galaksiju ona nam je prilično blizu, ima veliki sjaj i leži pod dobrim uglom u odnosu na nas te je gledamo od gore, iznad njene galaktičke ravni. U dvogledu ova galaksija se vidi kao bledunjava pegica, ali dobar amaterski teleskop otkriva njenu spiralnu strukturu. Svemirski teleskop Habl je u stanju da u njoj uoči i pojedine zvezde. Inače, u sebi ova galaksija sadrži preko 250 milijardi zvezda (Mlečni put slično toliko).

Za razliku od većine drugih galaksija M81 ima plavi pomak, što znači da nam se približava. M81 u svom jezgru ima supermasivnu crnu rupu sa masom 70 miliona Sunca. To je 15 puta više nego što je ima crna rupa u našoj galaksiji.

M81 ima dva jasna kraka sa velikom količinom interstelarne prašine i brojnim starburst (zvezdorodnim) područjima. U njoj se rađaju vruće, mlade, plave zvezde. Ove zvezde su se upalile duže spiralnih kraka pod uticajem obližnjih spiralnih galaksija NGC 3077 i M82 pre oko 300 miliona godina.



M 81 je dominantan i najveći član grupe galaksija koje nose njenu oznaku: M 81. Drugi zanimljiv član ove grupe je obližnja galaksija M 82, ili Cigara galaksija o kojoj smo pisali ovde. Grupu M 81 čine 34 galaksije.

Najbolje vreme za posmatranje galaksije M81 je proleće. Ipak, Zlatko Orbanić na je svoju fotografiju M81 poslao sada, u zimu.



Evo podataka:

M 81
Ritchey-Chrétien Astrograph 10''+ FR x0.80
Moravian G2 4000,sensore -25'C
Pose: 27x600' - Luminanza

https://t.co/UV6TmK0J1a

A P O D...

10 razloga zašto ne bi trebalo živeti na Marsu (4)

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/planete-43591/mars-43753/11876-10-razloga-zasto-ne-bi-trebalo-ziveti-na-marsu-4