Ko je trenutno na forumu
Imamo 45 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 45 Gosta :: 1 ProvajderNema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
Kontrolni panel
Profil |
Članstvo |
Privatne poruke |
Ostalo |
Traži
Slobodan Cica Perović (1926-1978)
2 posters
Strana 1 od 1
Slobodan Cica Perović (1926-1978)
Izvor:yugopapir/Odlomak iz neobjavljenog romana /1974/
Poslednji izmenio Avramova dana Ned Mar 27, 2016 10:35 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалaм Давидов, 57.6)
Avramova- Legendarni član
- Broj poruka : 69578
Datum upisa : 07.03.2010
Re: Slobodan Cica Perović (1926-1978)
SIROTI MALI HRČKI (1973)
Dva sitna službenika državnog ministarstva dosađuju se u kancelariji i izmišljaju nebulozne priče da bi prekratili vreme. Između njih dvojice nastaje svađa koja ide do neslućenih razmera.
uloge: Slobodan Perović, Predrag Laković, Vladimir Popović, Bora Todorović i Milutin Butković.
režija: Vladimir Momčilović
scenario: Gordan Mihić
trajanje: 35 minuta
Label and copyright: Radio-televizija Srbije
____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалaм Давидов, 57.6)
Avramova- Legendarni član
- Broj poruka : 69578
Datum upisa : 07.03.2010
Re: Slobodan Cica Perović (1926-1978)
Biografija
"Слободан Цица Перовић је рођен у Крагујевцу 6. маја 1926. године. Глумом је почео да се бави пре него што је уписао Академију за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1949. године. Био је члан Београдског драмског позоришта, Југословенског драмског и Атељеа 212 од 1951. године.
Филмску каријеру започиње улогом Марка у филму “Њих двојица“ из 1955. Исте године појављује се и у филму “Шолаја“. Глуми партизанског комесара по имену Владо. Најкомерцијалнији филм у коме се појављује у другој половини педесетих је остварење “Поп Ћира и поп Спира“ из 1957. У њему тумачи лик учитеља Петра Петровића.
Најупечатљивије улоге Слободан Перовић оставио је у ТВ драмама.
У ТВ драми “Жуте фесфице“ из 1973. тумачи лик Николе који преко огласа упознаје Раду коју глуми Мира Бањац. Њих двоје одлучиће да се ускоро венчају али до тога неће доћи јер ће се обоје заљубити у особе које су им требале бити кумови. Никола ће довести за кума у Радин стан Милована кога глуми Мића Томић, а Рада ће за куму изабрати њену најбољу пријатељицу Борку коју глуми Оливера Марковић. Дакле, непосредно пред венчање доћи ће до потпуно непредвиђених измена. Никола ће ипак одлучити да му будућа супруга постане Борка, а на то ће се највећим делом одлучити када сазна за Боркину љубав према мишевима јер Никола је љубитељ ових сићушних животиња и у својој кући чак и има свог миша кога је дресирао.
Те 1973. Перовић глуми и у ТВ драми “Дрвени сандук Томаса Вулфа“ насталој по сценарију чувеног писца Данила Киша а коју је режирао Бранко Иванда. У драми глуме само Перовић и Зоран Радмиловић. Поново сами, заиграће један поред другог и у кратком филму “Халуцинације“ из 1975. насталом по тексту Емброуза Бирса. Ту кратку драму реализовала је група тадашњих студената са Факултета драмских уметности. Био им је то испитни филм.
Перовић и Радмиловић заиграће још и у филму “Павиљон VI“ из 1978. који заправо представља екранизацију истоимене новеле чувеног руског писца Антона Павловича Чехова. Перовић у овом филму глуми лекара Андреја Ралског који је у свакодневном контакту са душевним болесницима. Полако ће и сам почети да губи везу са реалношћу, а стицајем чудних околности постаће и пацијент.
Ако не најзначајнија а онда сигурно најпопуларнија улогу Слободан Перовић је остварио 1975. год. у серији „Зимовање у Јакобсфелду“ где је маестрално одиграо Јакоба Јериха, фолксдојчера, великог поборника Трећег Рајха, али човека који је умео да препозна и подржи вредног и истрајног дечака друге вере, представљеног у лику малог Дамјана којег је играо Славко Штимац.
У највећем броју улога, по којима је остао познат Перовићев особени стил, глумио је необично збуњене, интровертне и помало неуротичне особе.
Оно што је оригинално у тим ликовима је чудна апсурдност.
Они су тихи и повучени са специфичним гласом озбиљног човека, а у исто време и детињасто стидљиви и луцидно смотани.
Наизглед су ти ликови сталожени али у њима готово увек тиња нека мука, а понекада и бес. Притајена нервоза, деконцентрисаност, дезорјентација, неспретност, чудни тикови, све су то особине ликова које је Перовић са лакоћом глумио или је барем то тако изгледало.
Био је потпуно оригинална појава, скоро па инцидент на нашој позоришној и филмској сцени. Ишао је далеко испред свога времена, а својим специфичним глумачким колоритом, изнијансираним уметничким изразом и јаком, неконформистичком личношћу представљао је креативни мост између послератних глумачких генерација и оних који ће на велику сцену ступити убрзо након његове смрти, почетком осамдесетих.
Такође, на известан начин био је и авангардна копча српске глуме са великим светом, јер оно што је он радио током шездесетих година у позоришту и на филму, начин на који је градио своје ликове изнутра, скоро десет година касније постаће главни тренд у америчком филму седамдесетих, кроз појаву методских глумаца попут Дастина Хофмана, Ала Паћина и Роберта де Нира који су изашли из глумачког студија Лија Стразберга.
Иако сасвим несвестан тога, Цица Перовић био је најчистији и најбољи заступник Станиславског у српском позоришту, један од протагониста новог, модерног позоришног израза који је са собом донео нови однос према тексту, нови говор, нови акценат, нови начин мишљења и осећања. Код Перовића ништа није било као код других – ни животни стил ни схватање глумачког позива. „Био је или последњи боем прошлог столећа или први глумац будућег времена” (Ј. Ћирилов).
Перовић је био и велики авантуриста. Често је путовао и пропутовао је велики део планете али је читав живот заправо бежао од себе.У једном интервјуу за НИН, говорио је и о својим путовањима:
„Најпријатније у њима је то што полако нестајете у сталном промицању, протицању, у ономе што у тренутку спазите. Прилазећи неком граду, пролазећи кроз њега на брзину, најчешће сам имао готово попуну представу и о њему и људима који тамо живе. Супротно томе, кад год сам се негде дуже задржавао губио сам критеријуме, прилагођавао сам се приликама и људима којима сам бивао окружен: моја представа се замагљивала, почињао сам на познати грађански начин да их процењујем, да их прихватам као добре или лоше, као богате или сиромашне, у сагласности са оним што сам донео међу њих.”
Цица Перовић је нарочито био импресиониран ставом према животу и људима које је, током својих путовања, сусрео у Индији. Фасцинирао га је начин на који им је успевало да буду срећни упркос материјалној беди, што је било у сагласности и са његовом животном филозофијом. „Немам чуло за материјалне вредности. Посматрам живот као реку која тече. За мене је живот једно искуство и ништа више.”
Оно што је заједничко за све ликове које је глумио је то да су они увек одавали енергију истинске усамљености. Очигледно је и да је у животу велики глумац био заправо вечно усамљен јер таква специфичност тешко се може прилагодити маси безличних. Добио је најпрестижнија глумачка признања друге Југославије, попут нишког „Цара Константина” (за филм Буђење пацова), пулске „Златне арене” (за комедију Мушкарци) и „Стеријине награде” за позоришни рад.
Цица Перовић преминуо је, непосредно пред свој педесет и други рођендан, 2. маја 1978. у Београду.
Данас се о Перовићу ретко прича, а младе генерације не знају готово ништа о њему. Чињеница је да је он један од највећих наших глумаца али је и чињеница да се великани, какав је он био, код нас лако заборављају и да су зато највећи кривци такозване институције које као да не желе да се такве неправде исправе.
Izvor
____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалaм Давидов, 57.6)
Avramova- Legendarni član
- Broj poruka : 69578
Datum upisa : 07.03.2010
Re: Slobodan Cica Perović (1926-1978)
Treba promeniti u naslovu godinu smrti, tj. staviti 1978.
Iceman- Profi član
- Broj poruka : 2164
Datum upisa : 12.08.2015
Re: Slobodan Cica Perović (1926-1978)
Hvala Iceman Came, bio je to lapsus calami.
____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалaм Давидов, 57.6)
Avramova- Legendarni član
- Broj poruka : 69578
Datum upisa : 07.03.2010
Re: Slobodan Cica Perović (1926-1978)
Ja mislio lapsus tastaturix
Iceman- Profi član
- Broj poruka : 2164
Datum upisa : 12.08.2015
Re: Slobodan Cica Perović (1926-1978)
Eto nove kovanice. Pisaćemo Klajnu da urgira kod jezikoslovaca.
____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалaм Давидов, 57.6)
Avramova- Legendarni član
- Broj poruka : 69578
Datum upisa : 07.03.2010
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
|
|
Pon Feb 19, 2024 3:30 pm od djuro
» Koliko se uopšte razumemo?
Uto Jan 23, 2024 9:05 am od djuro
» Kakav je pravi hriscanin?
Pon Jan 15, 2024 5:27 pm od djuro
» Dekadencija zapadne civilizacije
Sub Jan 13, 2024 7:26 pm od djuro
» Reći šta o drugima misliš
Sub Jan 13, 2024 7:12 pm od djuro
» Kako je propalo društvo...
Pet Dec 29, 2023 6:28 pm od djuro
» Prostitucija
Pet Dec 29, 2023 6:19 pm od djuro
» Dobra strana stresa
Pet Dec 29, 2023 6:10 pm od djuro
» Laganje i kleveta
Pet Dec 29, 2023 6:05 pm od djuro
» Kako podnosite negativnu kritiku?
Pet Dec 29, 2023 6:02 pm od djuro
» Ratovi devedesetih
Pon Avg 07, 2023 2:11 pm od andjeo01
» Šta trenutno slušaju vaše komšije iz vaših zvučnika? :affraid:
Čet Maj 11, 2023 5:27 pm od andjeo01
» Odavno nisam čuo/čula
Sre Maj 03, 2023 9:06 pm od Johnny-Azra