Vesti iz sveta astronomije...

Panorama južnog zvezdanog neba



Na ovoj retkoj 360°-panorami, Mlečni Put pokazuje svoj luk duž noćnog neba iznad posmatračke platforme Parnala, domovine Veoma Velikog Teleskopa od ESO. Slika se sastoji od 37 pojedinačnih snimaka sa zajedničkom ekspozicijom od oko 30 minuta i snimljena je u ranim jutarnjim satima. Mesec upravo izlazi, a iznad njega je zodijakalno svetlo, dok se Mlečni put pruža preko neba nasuprot opservatoriji.

Otvorene zaštitne građevine teleskopa, svetski najnaprednije opservatorije na tlu, se sve do jedne vide na ovoj slici: četri manja od 1,8 metara pomoćna teleskopa koji mogu da se zajedno uključe u interfeormetrijskom modusu, kao i četri velika od 8,2 metara glavnih teleskopa. Na desnoj strani ispod luka Mlečnog puta, vide se i dva naša galaktička suseda, Veliki i Mali Magelanov oblak.

Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria

Kontakt: liliana.gracanin@gmail.com
Autorska prava: ESO

Earth In 2050

http://www.astronomija.org.rs/114-tv-astronomija/tv-astronomija/10347-earth-in-2050

Brave Heart :: Šta kada bi Zemlja prestala da se obrće?

Samo to ne, Brave Heart. Ne daj!

Daću sve od sebe da Zemlja nastavi da se obrće...

https://t.co/yyW2UXAlab

A P O D...

Večeras pun Mjesec

Pun Mjesec - ali u kakvom društvu!

Večeras, 21. maja, u 23.14 nad jugozapadnim horizontom imati ćemo prilike vidjeti potpuno osvjetljenu stranu našeg prirodnog satelita – pun Mjesec.

Od nas je početkom dana udaljen od 404.345 km, a krajem dana 402.657 km, tek kojih par stotina kilometara manje od maksimalne udaljenosti koja nas može dijeliti od njega.



Iznad horizonta će se pojaviti u 20:04 a zaći će sutra ujutro u 06:10. Prilikom prolaska kroz meridijan, pola sata iza ponoći, biti će relativno nisko iznad južnog horizonta, svega nešto više od 30°. Društvo mu ovih dana prave i dvije „lažne zvijezde“; crvenkasta zvijezda, zapravo planeta Mars (koju nekoliko desetaka sati dijeli do velike opozicije, kada je najbliže Zemlji) te gospodar prstenova – planeta Saturn.



Večeras će se Mjesec nalaziti u blizini Marsa, a sutra navečer u blizini Saturna. Sve ove objekte moguće je vidjeti golim okom i raspoznati na nebu bez poznavanja astrognozije. Dovoljno je da navečer izađete pod zvjezdano nebo, pogledate ilustraciju koju donosimo u prilogu i pri pogledu na ove markantne nebeske objekte spojite naučena saznanja o nebeskim objektima sa prizorom koji vidite svojim očima. Uživajte u nebeskoj pozornici.

Author: Marino Tumpić

Prvi detalji Nasinog budžeta za 2017.

http://www.astronomija.org.rs/dogaaji/10345-prvi-detalji-nasinog-budzeta-za-2017

https://t.co/0YGyvgPAGy

A P O D...

Mars noćas najbliže Zemlji!?

Sunce, Zemlja i Mars danas u ravnini

Večeras, 22. maja, „crvena planeta“ nalazi se u opoziciji, planetarnoj konfiguraciji kada se Sunce, Zemlja i Mars nađu u ravnini, odnosno kada su Sunce i Mars na suprotnim stranama (opozicija) od Zemlje.





Matematički gledano, u takvoj situaciji zamišljena linija koji bi povukli od Sunca, preko Zemlje do Marsa bila bi pravac (ravna linija). Samo planete koje se nalaze dalje od Zemlje mogu biti u takvoj planetarnoj konfiguraciji. Školskim riječnikom kažemo da su tada Zemlja i Mars najbliže jedno drugome. Tijekom današnjeg dana od Marsa nas dijeli 76.145.315 km. Ipak, zbog ekscentričnosti Zemljine, a posebice Marsove putanje za ove opozicije dvije planete neće danas biti najbliže jedna drugoj već će se to dogoditi 30. maja kada će rastojanje biti manje od navedenog za 897.586 km te će iznositi 75.247.728km.

Zbog zakonitosti nebeske mehanike Zemlja i Mars u opoziciju dolaze svakih 26 mjeseci. Ovisno gdje se na putanji oko Sunca ovi „opozicijski trenuci“ dogode rastojanje između planeta može varirati od 54 pa sve do 103 milijuna kilometara! Trajanje opozicijskog ciklusa za vrijeme kojeg se Mars nalazi najbliže odnosno najdalje u toj planetarnoj konfiguraciji sa Zemljom iznosi nešto više od 15 godina. Velikom opozicijom nazivamo situaciju u kojoj se Zemlja nalazi najdalje od Sunca (afel) a Mars najbliže Suncu (perihel).

Mars večeras izlazi u 20.32 nad jugoistočnim horizontom. Karakterističnog je crvenkasntog sjaja a sjaj mu je -1.7 m (magnitude), poput veoma sjajne zvijezde. Nešto kasnije, u 21:01 izlazi skoro pun Mjesec, dvadesetak minuta kasnije (21:20) izlazi i Saturn.

Ova tri markantna objekta biti će cijelu noć vidljiva na nebu i lagani su ciljevi za vizualno opažanje i fotografiranje. Najbolje vrijeme za to nastupa oko 22:00 pa nadalje. Uz priloženu ilustraciju svatko ih može bez problema identificirati na nebu i uživati u prizoru. Skrenete li pogled prema zapadu, visoko na nebu očekuje vas još jedna sjajna planeta – plinoviti div Jupiter koji sjaji poput zvijezde -2.0 m. Ima li išta bolje od pogleda na tri planete i Mjesec u punom sjaju prije spavanja ili za vrijeme večernje šetnje?! Možda samo da sve to podijelite sa voljenom osobom.. Uživajte!



Položaj označenih planeta 22. maja 2016.

Author: Marino Tumpić

Otvorena CPN tribina "Šta se dogodilo sa naukom u Srbiji?"

5. maja ove godine održana je tribina CPN koja jasno govori o jadnom položaju nauke u Srbiji.

Astronomski kamp "Letenka 2016" - prvo saopštenje



Astronomski kamp «Letenka 2016» je zakazan za period od 28. do 31. jula.

Mesec će u vreme kampa biti u fazi kada osmatračima neće smetati.



Od planeta biće nam dostupni: Jupiter, Mars, Merkur, Neptun, Saturn i Uran, a videće se i interesantne zvezde Alkor, Algol, Double Double i Plejade. Videće se i Ceres, Andromedina galaksija i pred jutro Orionova maglina.

Preko dana, zna se: predavanja, prezentacije, demonstracije i tribine. Pripremite se i za kviz.

Detaljan program biće objavljen uoči kampa, ali već sada znamo da će se govoriti o gravitacionim talasima, o velikom teleskopu «Milutin Milanković» na Vidojevici, o novim planetarnim misijama, o novostima iz astrobiologije….

Naučni proletarijat

Naučnici u Srbiji možda nose bele mantile ili sakoe od tvida sa onim prišivcima ili zakrpama na laktovima, baš kao i njihove kolege po belom svetu. Ali ih država Srbija uredno oblači u plavi kombinezon. Drugim rečima, Srbija svoje naučnike transformiše u eksploatisani i otuđeni proletarijat nalik na radnike po mančesterskim fabrikama iz 19. veka.



Nedavna gužva oko raspisanog i ubrzo poništenog Konkursa za naučnoistraživačku delatnost samo je još jedan čin u podužoj drami ove proleterizacije srbijanske nauke. Naravno, javnosti je malo toga jasno, osim da je u pitanju neka mućka i/ili politika. Kakvi sad projekti, kakvi konkursi, kakvo vrednovanje i kategorizacije, kakvi doktorandi, i zar se ne kaže "doktoranti"? I šta uopšte hoće ta nauka, kad gore pravoslavne bogomolje po mrskom Njujorku, a tako veselo sumnjičimo ustaše?

Spomenuti Konkurs je osnovno sredstvo za finansiranje onih preostalih štrebera i zaluđenika u Srbiji koji bi da se bave nekakvom, neverovatno, naukom. Dakle, njihova plata, ili u našem slučaju, nadnica. U pitanju je i osnovni način na koji sve države sveta koje drže do nauke, a samim tim i do sebe, finansiraju ljude od znanja i ideja. Naime, nauka i naučna otkrića su po prirodi stvari jedna neizvesna i rizična investicija - poenta nauke je upravo u tome što niko ne zna hoće li se hipoteza potvrditi ili jok. U pitanju je hrabro porinuće društvene barke u nepoznato, a otkriće novih svetova saznanja nije računovodstveno ili ekspertski zagarantovano. Plus, naučnici su pomalo osoben svet koji se bavi nekim svojim apstraktnim i nerazumljivim temama u koje ne vredi mnogo prčkati. Zato jedino (ozbiljne) države imaju sredstva i resurse da podrže jednu takvu sumanutu delatnost. Ali takve države vizionarski znaju da od nauke i istraživanja, dugoročno, mogu imati gomiletinu koristi.

Međutim, ova neozbiljna država i njen raspisan-pa-poništen Konkurs za nauku ima jedan ozbiljan problem: nemanje para. Tačnije, ne postoji volja da se za tu prokletu nauku izdvoji dovoljno novca. Kako je to iskreno i pošteno priznao ministar Srđan Verbić, budžet za nauku je ostao isti kao i pre šest godina. Ali je tada za ova sredstva konkurisalo oko 11000 naučnika, dok ih danas, dođavola, ima 18000. U takvim okolnostima, matematika je surova: ili će svi naučnici u Srbiji da dobijaju mnogo manje plate u narednih pet godina, ili će iz bavljenja naukom da budu izuzeti mnogi. A to su verovatno mladi naučnici i doktorandi, te razni društvenjaci i subverzivci. I na tim stavkama je puklo, zbog pravedne pobune naučnika. Konkurs je poništen, ali je agonija prolongirana do sledeće krivine sa crnom tačkom na nauku.

Treba da se kolektivno radujemo i po plažama nagi plešemo zbog činjenice da u ovako skaradnim društvenim okolnostima imamo više, a ne manje, potencijalnih naučnika u Srbiji. To jest, da imamo više ljudi čiji naučni rad valja finansirati u sledećih pet godina. Ali, umesto toga, vlast je u panici i smatra da se nalazimo u problemu. I da treba štedeti i škrtariti i izmišljati čak i neustavne mahinacije i žongleraje kako bismo dotične pametnjakoviće i štrebere ostavili bez sredstava za život i rad. Dok država istovremeno izdašno finansira razna Kosova, iznajmljene avione, bespotrebne izbore i, naravno, "strane investitore", samo da zabodu ašov u tupu njivu pred kamerama. S tim u vezi, naučne institucije u Srbiji bi možda kolektivno mogle da se preimenuju u "Fakultete za Stranog Investitora" ili u "Institute za filozofiju i grinfild investicije", ponajbolje sa nekim opskurnim arapskim ili kineskim imenima. Pa da od države za svoje uboge naučne radnike najzad dobiju po par desetina hiljada evra po naučnoj glavi.

U ovome je osnovni i ponajpre strukturni problem sa naukom u Srbiji i njenom proletarizacijom, eksploatacijom i (neo)liberalizacijom. Koji naravno nije počeo sa ovim nesrećno štedljivim i štedljivo nesrećnim Konkursom. Zapravo se uvek valja prisetiti starog Karla Marksa i njegovih mudrih zamisli o tome u čemu je zaista stvar. Primorani da se (međusobno) takmiče za mrvice iz državnog budžeta, nauka i naučnici u Srbiji se transformišu u proletarijat starog kova - u otuđenu i gramzivu populaciju u borbi za golu egzistenciju ili za zeleni karton. Pri čemu su sklonost alkoholizmu, kriminalitetu u formi plagijatorstva, kao i ostalim socijalnim patologijama karakteristična nuspojava. Dok naučnici u Srbiji najzad ne postanu klasno svesni, a čini se da postaju. Dakle, umesto nepokolebljive i neupitne podrške nauci kao u ozbiljnim evropskim, severnoameričkim i dalekoistočnim državama, ova država od svojih naučnika sistemski stvara osiromašene emigrante i odlivene mozgove, ili otuđene plagijatore, prevarante, prepisivače i potpisivače. Prezrene na svetu, bez priznanja, podrške i sredstava.

Jer, svi elementi Marksove teorije otuđenja proletarijata su tu. U kontekstu sveopšteg grabeža za nešto kinte od države, naučnici u Srbiji se, prvo, otuđuju od plodova svog rada. Manično i manično-depresivno hiperprodukuju svoje radove i šalju ih u inostranstva u kolektivnoj trci za prikupljanje nekakvih bodova koje zatim vrednuje Ministarstvo, dodeljuje sredstva i odlučuje o naučnom životu i smrti. Pri čemu se u takvim okolnostima kvalitet uredno žrtvuje na oltaru kvantiteta. Drugo, naučnici u Srbiji se poput proletera otuđuju jedni od drugih, pa umesto da jačaju svoju klasnu svest i treniraju solidarnost, sukobljavaju se prirodnjaci i društvenjaci, fakulteti i instituti. Treće, baš kao u spomenutim fabrikama po Mančesteru u 19. veku, najdeblji kraj izvlače "deca", odnosno srbijanska naučna omladina i podmladak - inače najkvalitetniji deo (svake) naučne zajednice. Dotični u nehumanim uslovima naučno rmbače po deset ili dvanaest sati dnevno, bez vikenda i godišnjeg odmora, a za bedu i sitniš.

Najzad, kako je to pisao Marks, naučnici u Srbiji se otuđuju od svog "generičkog bića". U ovakvim okolnostima proletarizacije nauke, na primer, naučnicima se ne "isplati" da pišu i objavljuju knjige, da se bave dugoročnim (longitudinalnim) istraživanjima, ili da se uopšte slobodno i nesputano bave onim što ih zaista i zanima i čemu mogu značajno da doprinesu, koliko god to nešto opskurno ili ezoterično bilo. Dakle, naučnici u Srbiji su otuđeni od svog rada, jedni od drugih, kao i od sebe samih. Zbog svega ovoga, srbijanski naučnici su turobno eksploatisani u sveopštoj konkurenciji i međusobnoj borbi za budžetski sitniš, odnosno u klasnom fajtu za svoje ideje, istraživanja i naučne projekte od čega bukvalno žive. Sve je nakaradno podređeno beskompromisnoj i vanpametnoj kvantofreniji, te jednoj "objavljuj ili umri" logici, dok u najnovijem Konkursu država Srbija čak i otvoreno poručuje svojim naučnicima: ima vas prokleto previše. Što je odurno i odvratno koliko i kratkovido.

Jer ako iskreno želimo recept za izvlačenje ovog društva iz krize, bede i nevolje, kao i modus za zadržavanje obrazovanih, talentovanih i bistrih u zemlji - podržaćemo upravo nauku i istraživanja iz te iste nesrećne zemlje. I to i više i bahatije od nekakve Finske, Sjedinjenih Država ili Južne Koreje. Nemojmo trpati hrpe novca u džepove stranih kompanija, već finansijski, logistički, društveno i kulturno podržimo ovdašnje naučnike i istraživače. Oni su pravi investitori u budućnost ovog društva. Srbijanski naučnik koji u laboratoriji nešto mućka ili u biblioteci nešto čita i piše možda nije atraktivna vest za Drugi dnevnik, a svakako ne za Informer. Ali taj junak predstavlja dragocenu ćeliju otpora sveopštoj skaradnosti, neozbiljnosti i neznanju koja ovo društvo lagano može da izvuče iz minusa i bule. Britansko carstvo je dominiralo planetom baš zato što je svojevremeno sipalo hektolitre funti u svoje pametnjakoviće. Dok isto nisu ukapirali Amerikanci, pa sada oni vode globalnu glavnu reč, a upotrebom istog recepta se Kina trudi da ih stigne.

Vlast u Srbiji uporno ne skapirava da nauka i obrazovanje nisu samo seksi predizborne fraze zbog kojih će neka tetka i penzioner da zaokruže izvesni broj na glasačkom listiću. Već jedina stvarna šansa za društveni rast i razvoj. Države koje trenutno odvajaju najveći deo svog BDP-a za nauku su, redom: Sjedinjene Države, Kina, Evropska unija, Japan, Nemačka, Južna Koreja i Francuska. Zvuči zgodno? Ali nemaju ove države sveta najbolju nauku zato što su najbogatije i najsrećnije, već obrnuto: one su najbogatije i najsrećnije zato što imaju najbolju nauku. Famozni Apple, IBM, Siemens, Daimler, Toyota, Samsung, General Electric, Nestle, Sony, Boeing, Bosch, Pfizer i slični giganti su svoja bogatstva i moć stvorili na osnovu armije anonimnih naučnika koje su Sjedinjene Države, Nemačka, Japan, Koreja, Finska, Francuska i ostali blagovremeno podržavali i zdušno finansirali. Što se i ekonomijama ovih država desetostruko vratilo. A i ne radi se samo o firmama. Isto je i sa moćnom nemačkom filozofijom, francuskom umetnošću, britanskom književnošću, te američkom psihologijom, antropologijom ili sociologijom - koje dominiraju planetom tako što uspešno tumače svet i kvalitetno objašnjavaju i planiraju svoja društva. I tako ih čine boljim i lepšim mestom za život. Za ovo treba novca, ali se zauzvrat stvaraju kulturno bogata i naprosto uspešna društva kojima se divimo dok ka njima vozimo svoje Mercedese i Pežoe, ili o njima čitamo po svojim Ajfonima i Samsunzima. I zato sačuvajmo i spasimo nauku u Srbiji. I već jednom ustajte vi naučno roblje, vi sužnji koje mori glad. Jer razum definitivno grmi u svom gnevu.

https://t.co/tvf0yediyY

A P O D...

https://t.co/yS4bjoU89A

A P O D...

Prvi let “Boingovog” kosmičkog broda “Starlajner” odložen za 2018.

Kompanija “Boing” je korigovala planove prvog lansiranja svog novog kosmičkog broda “Starlajner” (Starliner) sa ljudskom posadom, tako da će umesto oktobra 2017. ono biti obavljeno februara 2018.



U prvoj eksperimentalnoj misiji učestvovaće dvočlana posada sastavljena od astronauta NASA-e (komandant) i probnog pilota “Boinga”. Misija će trajati dve nedelje i obuhvata spajanje sa Međunarodnom kosmičkom stanicom (MKS) i prelazak posade “Starlajnera” na MKS. Za vreme povratka, u brodu će se nalaziti “probna” posada, znači nije planirana rotacija članova posade MKS.

Odlaganje prvog lansiranja vezano je za nekoliko faktora. Jedan od razloga je neophodnost da se ukupna masa aparata smanji, što je, kažu u “Boingu” tipično za projekte novih kosmičkih brodova.

Drugi razog je složenija aerodinamika brod CST-100 “Starlajner” pri lansiranju raketom Atlas V. Inženjeri tvrde da su ovaj problem rešili, ali da će analize da bi se ispravnost njihovog modela potvrdila oduzeti dodatno vreme.

Treći faktor je to što je NASA dodala nove zahteve vezane za softver sistema upravljanja, što će minimalno zahtevati tri dodatna meseca.

“Starlajner” kompanije “Boing” (ranije poznat pod nazivom CST-100) je jedan od dva kosmička broda koje je NASA odabrala za prevoz svojih astronauta do MKS-a i natrag na Zemlju i time prestane da koristi ruske brodove “Sajuz”.

Prvobitnim planovima, prvi bespilotni let broda CST-100 planiran je u junu 2017, a prvi let sa ljudskim posadom (dva astronauta) u oktobru 2017.

Sada je prvo lansiranje novog broda pomereno za decembar 2017, dok će u februaru 2018. “Starlajner” poneti po prvi put dva astronauta u kosmos.

I pored ovog odlaganja, u “Boingu” se još uvek nadaju da će upravo njihov brod imati privilegiju da bude prvi američki privatni kosmički brod kojim će američki članovi posade MKS-a biti zarotirani.

Zanimljivo, u grafiku lansiranja privatnih brodova, aparat “Dragon” kompanije SpaceX (“Spejs Iks”) Ilona Maska još uvek figuriše kao prvi, i kod prvog probnog leta i kod prve “operativne” misije sa rotacijom astronauta na MKS.

U “Boingu” međutim smatraju da je logično da kako je ova kompanija glavni kontraktor projekta MKS, njen brod bude prvi koji će doneti astronaute na Kosmičku stanicu.

Posle ovog odlaganja moguće je da prva operativna misija “Starlajnera” sa rotacijom astronauta na MKS bude obavljeno krajem 2018, ili početkom 2019.

U NASA-i su očigledno računali sa ovim, pa su nedavno potpisali ugovor sa korporacijom “Roskosmos” o prevozu šest američkih astronauta na MKS tokom 2018-2019. brodovima “Sajuz MS”. Cena novog kontrakta je 5,7 milijardi rubalja, uz trajanje do novembra 2019.

Pretpostavlja se da je reč o tri sedišta 2018. (brodovi “Sajuz MS-10” i “Sajuz MS-11” - septembar i novembar 2018.) i isto toliko u prvom delu 2019. (“MS-12” i “MS-13” – mart i maj/jun 2019).

Kako ugovori obuhvataju lansiranje i povratak, posada “MS-13” treba da se vrati novembra 2019. na Zemlju, tako da je moguće da ova verzija programa odslikava realne planove NASA-e i “Roskosmosa” do kraja 2019.

NASA je inače ranije zakupila šest mesta u “Sajuzima” tokom 2018. po ceni od 491,2 miliona dolara.

Napravljen važan korak u razvoju američke super-rakete nosača SLS

Suparništvo američkih kompanija u kosmosu

Author: Grujica Ivanović

Zemlja "dobila" kiseonik pre 2,33 milijarde godina

Prvi značajni, nepovratni priliv kiseonika u Zemljinu atmosferu dogodio se pre skoro 2,33 milijarde godina, što je, naposletku, dovelo do nastanka višećelijskog života, međutim naučnici su nedavno uspeli da marginu greške na tako velikom broju svedu na “svega” plus-minus sedam miliona godina.



Na taj način, kako se navodi u istraživanju stručnjaka američkog Instituta za tehnologiju Masačusets (MIT), objavljenog u naučnom magazinu “Science Advances", smanjena je dosadašnja margina greške koja je iznosila između deset miliona i više stotina miliona godina.

Do otkrića su došli analiziranjem sedimentnih jezgra i određivanjem glavnog prelaza u obrascu maseno nezavisne frakcije izotopa sumpora (S-MIF).

Iako danas 21 odsto Zemljine atmosfere čini kiseonik, taj gas nije oduvek bio dovoljan da bi ga koristila živa bića, štaviše, tokom prve dve milijarde istorije Zemlje nije ga bilo dovoljno.

Istraživači su utvrdili da je porast kiseonika u atmosferi, iako veoma mali, trajao od milion do deset miliona godina, a zatim izazvao čitav niz događaja koji su na kraju rezultirali nastankom višećelijskog života.

"To je bio početak dugog perioda koji je kulminirao stvaranjem kompleksnog života. Bilo je potrebno, grubo rečeno, oko 1,7 milijardi godina da evoluiraju životinje slične onim koje danas poznajemo", rekao je profesor Odeljenja za zemaljsko, atmosfersko i planetarno istraživanje (EAPS) MIT-a Rodžer Samons.

Naučnici su uglavnom saglasni da je kiseonik nastajao u okeanima kao nusprodukt cijanobakterijske fotosinteze pre tri milijarde godina i da ga u atmosferi nije bilo jer su ga u tome sprečavali gladni mikrobi ili gvožđe.

"Možda je i ranije bilo privremenih ispuštanja kiseonika u atmosferu, ali njihovo obilje i trajanje trenutno ne mogu da se izmere", rekao je Samons, koji je objasnio da se sve to promenilo velikom oksidacijom.

Kako je istakao preciznije određenje početka takozvane velike oksidacije moglo bi stručnjacima da otkriju uzroke i mehanizme tog važnog događaja za živi svet na Zemlji.

Samonsov tim bi želeo da istraži i hipotezu da li postoji veza između "nagle i brze" pojave kiseonika s ledenim dobom u neoproterozoiku (geološki period koji je počeo pre milijardu godina, a završio pre 541 miliona godina) koje je bilo toliko oštro da su se Zemljini okeani u potpunosti zaledili (teorija o Zemlji kao snežnoj grudvi).

“Sa krova do zvezda”



U petak i subotu, 3. i 4. juna 2016. godine, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu biće održan seminar sa “Sa krova do zvezda“. Ovaj seminar akreditovan je od strane Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), seminar organizuje Društvo fizičara Niš.

Učesnici ovog seminara imaće priliku da se upoznaju sa osnovama astrofizike Sunca, fuzionih procesa u Suncu i neutrinima. Teme seminara obuhvatiće i najnovija dostignućima u oblasti (astro)fizike čestica, fizike visokih energija i kosmologije.

Specijalni gost seminara biće prof. dr Rosa Doran, profesorka iz Portugala, jedan od nosioca programa za nastavnike fizike i prirodnih nauka, kao sto su NUCLIO, Galileo Teachers, Go-Lab i Hands on Universe. U okviru ovih projekata Prof. Doran radi na promociji astronomije i edukaciji nastavnika na svim kontinentima širom sveta. Više o njenom radu možete saznati na stranicama programa ili Facebook strani.

U okviru aktivnosti nazvane “Bebe i Mesec”, prvog dana programa, Prof. Doran će predstaviti edukativnu platformu Inspiring Science. Prisutni će, u okviru ove aktivnosti pomoću planetarijuma na računaru, saznati kako mogu da istraže najčešće zablude u astronomiji i otkriti multidisciplinarni potencijal ove nauke. Sledećeg dana, u sklopu aktivnosti “Astronomija i astrologija” posetioci će “krenuti” u istraživanje noćnog neba i sazvežđa pomoću teleskopa širom sveta. Na kraju ovog dela programa prisutni će dobiti mogućnost da samostalno snime fotografiju omiljenog astronomskog objekta jednim od velikih, udaljenih, robotizovanih teleskopa.

Predavanja će biti praćena dnevnim i večernjim teleskopskim posmatranjima (Sunce, Mesec, najsjajnije planete i atraktivni objekti dubokog neba) i drugim praktičnim aktivnostima. Deo posmatračkih aktivnosti biće realizovan pomoću astronomske opreme koju poseduje Departman za fiziku PMF-a u Nišu, a deo pomoću dvometarskog robotizovanog teleskopa iz programa Faulkes Telescope.

Seminar “Sa krova do zvezda” počinje u petak, 3. juna u 14h na PMF-u u Nišu. Više informacija o programu i načinu prijave možete naći na sajtu Društva fizičara Niš.

https://t.co/yJsh8I3bun

A P O D...

Kina uskoro testira novu raketu i novi kosmički brod

Na novom kineskom kosmodromu Venčang (Wechang) u toku su pripreme za prvo lansiranje rakete-nosača CZ-7 (“Dugi marš“) srednje kategorije. Ono je planirano krajem juna. Sama po sebi, ova vest bi bila dovoljna da bude posebno zanimljiva. Medjutim, Kina planira da novom raketom lansira u orbitu kosmički brod nove generacije!

Govoreći na parlamentarnoj sesiji u Pekingu o kineskom kosmičkom programu sa ljudskim posadama,
Glavni konstruktor ovog programa Žou Djian Ping (Zhou Jianping) je rekao da će na vrhu novog nosača biti maketa kapsule novog kineskog kosmičkog broda. Time će mudri Kinezi jednim udarcem da ubiju dve muve - da testiraju tokom jednog lansiranja novu raketu-nosač CZ-7 i kapsulu još uvek bezimenog kosmičkog broda koji će za nekoliko godina (negde oko 2025.) naslediti “Šenžou” koji se koristi od 1999.

Naravno, ovo nije samo mudrost, već ogromna samouverenost i, ako baš hoćemo, hrabrost kojom se malo ko, kada su eksperimentalna lansiranja u pitanju, može pohvaliti.

Po obliku, novi kineski kosmički brod veoma podseća na američki “Apolo” (i novi “Orion”), što nije čudno jer je kupasta kapsula (komandni modul sa posadom) sa cilindričnim servisnim modulom u kome se nalaze motori forma koja se pokazala kao veoma efikasna, kako tokom letova “Apola” na Mesec, tako i za vreme misija na orbiti oko Zemlje.

Kineski inženjeri rade na projektima dve verzije novog broda - mase 14 t i 20 t. Manja verzija od 14 t je namenjena za letova na niskim orbitama, u misijama ka kineskoj orbitalnoj stanici. Podsećamo, masa broda “Šenžou” je oko osam tona. Veća verzija od 20 t je predvidjena za misije u duboki kosmos, uključujući let na Mesec i neku od Lagranžeovih tački. Osnovna razlika izmedju dve verzije je u veličini servisnog modula, jer logično “mesečev” brod zahteva veći servisni modul.


Raketa-nosač CZ-7 spremna za prvo lansiranja

U kapsuli novog broda, zavisno od cilja misije, može se nalaziti posada satsavljena od dva do šest tajkonauta Sudeći po nekim informacijama o termičkoj zaštiti, moguće je da će kapsula biti višekratnog korišćenja i, za razliku od broda “Šenžou” može sleteti i na vodenu površinu, što će takodje biti testirano tokom prvog probnog leta.

Dve reči o novoj raketi-nosaču CZ-7. Njena visine je 53.1 m, maksimalni prečnik je 3.35 m, dok nosi četiri bočna bustera prečnika po 2.25 m.

Mase na startu od 594 t, raketa CZ-7 može da izbaci na nisku orbitu koristan teret mase 13.5 t.

Koristi “ekološku” pogonsku kombinaciju (kerozin + tečni kiseonik) kao zamenu za toksična goriva koja se koriste kod starih raketa ove serije.

Sa nosivošću od oko 13.5 tona, CZ-7 pripada klasi raketa srednje nosivost kojoj, izmedju ostalog pripada i ukrajinsko-ruska raketa “Zenit-2” koja ima isti kapacitet (13.7 t) ali sa daleko manjom startnom masom (oko 460 t).

Novi kosmodrom Venčang koji se nalazi na ostrvu Hajnan (Hainan) na jugu Kine gradjen je od 2009. do novembra 2014. i ima dve lansirne rampe. Novi kosmodrom omogućava efikasnije korišćenje brzine rotacije planete za lansiranje većih korisnih terete. Pored toga, transport velikih blokova raketa-nosača morem je jednostavniji nego železnicom kako se to rade kod ostalih, “kopnenih” kineskih kosmodroma.

Naravno, novi kosmodrom, dve nove rakete (pored CZ-7, ove godine planirano je lansiranje rakete CZ-5 nosivosti 25t), novi kosmički brod, nova orbitalna laboratorija “Tjangong-2”, nova posada koja će brodom “Šenžou-11” krajem godine provesti mesec dana na njoj, novi teretni brod “Tjanžou” i sve ovo tokom 2016/17, dovoljno govore kako Kina koracima od “sedam milja” korača u kosmos.

U mesecima koji dolaze, očkuju nas veoma, veoma zanimljivi dogadjaji na kosmičkim orbitama.


Dve verzije novog kineskog kosmičkog broda mase 14 t (levo) i 20 t

Author: Grujica Ivanović

https://t.co/D6snGniqcJ

A P O D...

Veliki teleskop postavljen na Vidojevici!

http://www.astronomija.org.rs/opservatorije/10359-veliki-teleskop-postavljen-na-vidojevici

Japan planira spuštanje na Mesec 2019.

http://www.astronomija.org.rs/misije/10364-japan-planira-spustanje-na-mesec-2019

Zanimljivosti o Marsu

http://www.astronomija.org.rs/sunev-sistem-74117/planete-43591/mars-43753/10371-zanimljivosti-o-marsu

https://t.co/NogUqQoEtb

A P O D...

Uspon Vastočnog i gašenje Bajkonura

Na kosmodromu Vastočnij pored postojeće lansirne rampe za raketu-nosač “Sajuz-2”, planirana su još dva startna kompleksa – jedan za rakete porodice “Angara” a drugi za super-tešku raketu. Rusija namerava da etapno pre 2025. prebaci najveći broj lansiranja sa Bajkonura na novi kosmodrom

Preliminarni radovi na lokaciji druge lansirne rampe Vastočnog - za raketu-nosač “Angara” su već počeli. Uskoro će biti raspisan kontrakt za njenu gradnju. Nova rampa treba da bude završena 2018. Tri godine kasnije sa nje će biti lansiran novi ruski kosmički brod “Federacija”, prvo bez posade, a onda 2023. i sa kosmonautima. Lansiranja kosmičkih brodova “Sajuz” sa Vastočnog nisu planirana, tako da će ovaj veteran kosmonautike (prvi put je lansiran krajem 1966.) nastaviti da leti sa Bajkonura još koju godinu posle prvih misija “Federacije”. Posle toga će biti potpuno zamenjen bodom nove generacije. Do tada će stare rakete-nosači “Sajuz-U” (lanser teretnih brodova “Progres”) i “Sajuz-FG” (koristi se za lansiranje kosmičkih brodova “Sajuz”) koje koriste dve rampe na Bajkonuru biti povučene iz upotrebe i zamenjene nosačem “Sajuz-2”, koja pored Vastočnog leti i sa severnog kosmodroma Pleseck,

Kada je rampa za lansiranje super-rakete nosivosti od 70-80 t do 190 t u pitanju, poznato je da je ovaj projekat povučen iz finalnog predloga Federalnog kosmičkog programa za sledećih deset godina. Medjutim, nedavno je iz Kremlja poručeno “Roskosmosu” da treba da precizira koliko lansirnih rampi je potrebno na Vastočnom za postizanje strateških ciljeva vezanih kako za letove na niskim orbitama, tako i za lansiranja misija osvajanja Meseca. Odgovor je stigao veoma brzo – na Vastočnom su potrebne tri lansirne rampe – jedna za porodicu nosača “Sajuz-2” (i buduće serije “Feniks”/”Sajuz-5”), druge za sve nosače tipa “Angara”, dok će treća rampa biti korišćena za lansiranja super-rakete. Iako nije precizirano kada bi gradnja treće rampe na Vastočnom mogla da krene, pretpostavlja se da će njena gradnja trajati oko deset godina, tako da bi mogla da postane operativna oko 2030. “Roskosmos” je inače već pozvao medjunarodne partnere da, ako su zainteresovani učestvuju u projektu razvoja super-rakete za koju Rusija vezuje svoje mesečeve i strategije istraživanja drugih planeta aparatima sa ljudskom posadom.

Kada su planovi lansiranja u pitanju, posle prvog kosmičkog starta obavljenog krajem aprila, ove godine neće biti novih lansiranja sa Vastočnog. Sledeće 2017. planirana su dva lansiranja kosmičkih aparata, dok će 2018. biti obavljeno šest lansiranja – uključujući po prvi put i četiri komercijalna.

Inače, na Vastočnom još mnogo toga treba da bude završeno pre nego kosmodrom postane potpuno operativan. Pored postrojenja vezanih za pripremu i lansiranja raketa-nosača i normalno funkcionisanje kosmodroma, kao što su putna i železnička infrastruktura, električna mreža, vodovod, telekomunikacije i aerodrom, nedaleko od kosmodroma gradi se novi grad za oko 20.000 ljudi lepog imena – Ciolkovski. Tamo će živeti osoblje kosmodroma kojim će dominirati mladi ljudi, čime Kremlj namerava da, pored realizacije dugoročnih kosmičkih planova, promeni demografsku sliku Dalekog istoka. Kada smo spomenuli Ciolkovskog, postoje neki nagoveštaji da bi ime Vastočnog moglo da bude promenjeno u - Gagarin.

Iako na Vastočnom nema nikakvih planova za lansiranja raketa-nosača “Proton”, indirektno novi kosmodrom takodje utiče na sudbinu ovog starog lansera. Naime, počev od 2022. lansiranja “Protona” sa kosmodroma Bajkonur u okviru nacionalnog programa biće obustavljena i prebačena na “Angaru” koja će leteti sa Vastočnog. Očekuje se da će biti 10-12 ovakvih lansiranja godišnje. “Proton” će nastaviti da leti sa Bajkonura ali isključivo kao nosač stranih satelita, u okviru komercijalnog programa ILS, još nekoliko godina. Zatim će orijentaciono oko 2025/26. biti potpuno povučen iz upotrebe i zamenjen nosačem “Angara A5”.

Na Bajkonuru se inače nalaze dve jedine “Protonove” lansirane rampe koje će, kao i “Proton” posle toga otići u istoriju. Po povlačenju lansiranja raketa-nosača “Sajuz” i “Proton”, i već ugašenog “Zenita”, stari kosmodrom Bajkonur (gradjen 1955-57.) će, kada je kosmos u pitanju, izgubiti na značaju. Iako Rusija sa Kazahstanom ima potpisan ugovor o korišćenju Bajkonura do 2050, teško je očekivati da će legendarna kosmička luka, kada je “Roskosmos” u pitanju do tada ostati u upotrebi.





Vastočnij (gore sa raketom “Sajuz-2”) će tokom sledećih deset godina preuzeti dobar deo lansiranja sa Bajkonura (na donjoj slici je jedna od dve rampe rakete “Proton” na Bajkonuru)

Author: Grujica Ivanović

https://t.co/3AqbmP5Cx5

A P O D...