Vesti iz sveta astronomije...

https://t.co/w0lXTC0AMr

A P O D...

Tranzit Merkura 2016.

http://astronomija.co.rs/posmatranja/10299-tranzit-merkura-2016

Istraživačka stanica Petnica se našla u nezavidnoj situaciji

Istraživačka stanica Petnica se našla u nezavidnoj situaciji da je prošla jedna trećina godine, odnosno 4 meseca, a da još uvek nema naznaka za realizacijom obećanih sredstava za obrazovne programe od strane Ministarstva prosvete i nauke. Zbog toga je ova naša prestižna institucija prešla u režim redukovanja prolećnih seminara.



"Učešće Ministarstva u godišnjem budžetu IS Petnica je oko 25%. Kada imate obećanje za ta sredstva vi onda planirate jedan obim programa. Međutim kada vam ta sredstva ne pristignu u prvoj trećini godine, onda vi morate da promenite program aktivnosti. Mi ne možemo da dopustimo da učenici iz svih krajeva Srbije planiraju svoj dolazak a da mi onda u zadnji čas otkažemo aktivnosti. Zbog toga smo pre dve nedelje poslali dopise Vladi Srbije sa molbom da nam jasno kažu da li možemo da računamo na obećana sredstva. Ako ne možemo onda moramo drugačije da planiramo aktivnosti." - kaže Vigor Majić, direktor IS Petnica.

Istraživačka stanica Petnica ostalih 75% sredstava obezbeđuje kroz međunarodne i domaće projekte, i kroz sponzorstva. Trenutno sa svojim bivšim polaznicima pokušava da pronađe dodatne izvore finansiranja kako bi nadomestila nedostajuća sredstva i kako bi planirani obim aktivnosti ostao nepromenjen.

"Lakše bi nam bilo da država jasno kaže da Petnicu i mlade talente u njoj neće da podržava. Onda bismo imali veće razumevanje sponzora. U ovoj situaciju stiče se utisak da je podrška Petnici od strane dr\ave dovoljna i da nema potrebe za dodatnom podrškom. A na žalost nije tako." - dodaje Majić.

Kroz Petnicu svake godine prođe oko 2000 učesnika, srednjoškolaca, studenta i osnovaca, koji pokazuju interesovanje za prirodnim, tehničkim i društvenim naukama. Svake godine se organizuje više od 150 seminara, kampova i radionica. Na programe u Petnici dolaze čak i učesnici iz zemalja bivše Jugoslavije.

Istraživačka stanica Petnica svih svojih 35 godina postojanja podseća nadležne da se u nauku, istraživanja i obrazovanje mora više ulagati kako bi se mladi ljudi podstakli na bavljenje naukom, i kako bi kao visokooobrazovani kadrovi ostajali u našoj zemlji.

Author: Nikola Božić

https://t.co/5Kt5kJvAT8

A P O D...

„Dawn“ nastavlja preko plana

http://astronomija.co.rs/misije/10302-dawn-nastavlja-preko-plana

Tri nove egzoplanete oko ultrahladne, crvene zvezde

Do sada su otkrivene vise od 2.000 egzoplaneta i vest nije uvek vredna pažnje, jer se radi o nepotvrđenoj egzistenciji ovih planeta. Međutim, ovaj put je drugačije, jer su naučnici sa Geofizickog instituta u Liežu, oko ultrahladne crvene zvezde otkrili tri planete i to je prvi put da su planete otkrivene u okolini ovakve vrste zvezde.



Osobina ultrahladnih patuljastih zvezda je niska temperatura površine, a ovde se radi o zvezdi TRAPPIST-1, koja je nazvana po teleskopu u Čileu sa kojim je prvi put viđena. Njena temperatura je manja od 2.300°C. Prema procenama, ovakve ultrahladne zvezde čine oko 15% svih astronomskih objekata u blizini Sunca. Njen spektar je zbog niskih temperatura, u poređenju sa spektrom Sunca, crveniji. TRAPPIST-1 se nalazi samo oko 40 svetlosnih godina udaljen od našeg Sunčevog sistema, u sazvežđu Vodolija.

Pošto je planeta tako blizu nas, biće moguće da se detaljno istraži da li na njoj postoji vanzemaljski život. Jer, sa trenutnom tehnikom, mogu da se dokažu tragovi života samo kod planeta koje kruže oko tako hladnih i manje svetlih zvezda. Kod toplijih i sjajnijih zvezda, pogled na planetu je zabljesnut sjajem zvezda i nije moguće detaljno istraživanje.

Ove tri egzoplanete su otkrivene metodom tranzita, prošle jeseni. Za vreme 62 noći posmatranja, u teleskopu se pokazalo periodično svetlucanje zvezde TRAPPIST-1. Prema zaključku naučnika, ovo periodično svetlucanje potiče od tri egzoplanete koje prolaze pored zvezde. Dok se dve planete nalaze kratko ispred granice nastanjive zone ove zvezde, treća planeta je unutar ove zone ili malo izvan zone u kojoj je moguće postojanje tečne vode.

Prilično kratko vreme obilaska planeta oko zvezde, navodi na zaključak da one kruže relativno blizu zvezde. Zbog slabe jačine sjaja ultrahladne patuljaste zvezde, dve planete bliže zvezdi dobijaju samo dvostruku i četvorostruku jačinu zračenja koje Sunce šalje inače na Zemlju koja je mnogo udaljenija od svoje zvezde. Da ove planete kruže na toj udaljenosti gde su sada oko Sunca, dobile bi nekoliko stotina puta jače zračenje. Treća planeta koja je malo udaljenija od zvezde, dobija manje zračenja nego što dobija Zemlja od Sunca.


Poređenje velična novih egzoplaneta:
TRAPPIST-1b, TRAPPIST-1c i TRAPPIST-1d,


Nastanjiva zona oko zvezde TRAPPIST-1


Planeta TRAPPIST-1d je daleko izvan nastanjive zone

https://t.co/enh1tqJgnb

A P O D...

 Predavanje u Nišu: “Merkur – glasnik planeta”



Povodom predstojećeg tranzita Merkura, u petak, 6. maja, na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu, biće održano predavanje

Merkur – glasnik planeta ili prvi kamen od Sunca

Predavač će biti prof. dr Dragan Gajić, redovni profesor PMF-a u Nišu. Na ovom predavanju profesor Gajić govoriće o astrofizičkim karakteristikama planete Merkur i predstojećem tranzitu.

Predavanje počinje u 19:30h u amfiteatru Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu. Ulaz je slobodan.

Predavanje organizuju Astronomsko društvo “Alfa” i Departman za fiziku Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu.

Tranzit Merkura preko Sunčevog diska odigraće se u ponedeljak 9. maja. U 13:12h senka Merkura pojaviće se na disku Sunca. Tranzit će trajati do 20:42h, ali će u našim krajevima biti vidljiv oprilike do 18:30h, zbog zalaska Sunca. Tokom tranzitaMerkur će kroz teleskope biti vidljiv na disku Sunca kao crni kružić. Za posmatranje tranzita neophodno je koristiti specijalnu opremu ili filtere za posmatranje Sunca. Sledeći tranzit Merkura biće vidljiv novembra 2019. godine.

Prvo lansiranje sa kosmodroma „Восточный“

28. aprila je otvoreno novo poglavlje u istoriji kosmonautike. Rusija je konačno otvorila Vastočni, svoj treći veliki kosmički lansirni centar, pored Bajkonura – koji se nalazi na teritoriji Kazahstana – i Plesecka.
U 05:01 po moskovskom 28. aprila 2016. godine državna korporacija Роскосмос je lansirala raketu-nosač „Союз-2.1а“/„Волга“ (372PH16) sa rampe ПУ-15 (371СК14) Zone 1 kosmodroma Vastočni. Kao koristan teret ponela je ruski naučni satelit za proučavanje kosmičkog zračenja „Михайло Ломоносов“. Istom raketom su poleteli i ruski mikrosatelit „АИСТ №2Д“ od 53 kg i kubsat „СамСат-218/Д“ оd 4 kg, оba napravljena u saradnji sa studentima fakulteta u Samari. Ovom misijom „Союз“ je postao prva raketa koja može da bude lansirana da četiri različita lansirna centra (sa ukupno 8 rampi različitih konstrukcija).
Ovo je bilo sedmo lansiranje „Союзa“ u 2016. godini.



Ruski kosmodrom “Vastočni” (rus. “Восточный”; mi bi rekli „Istočni“) rođen je 2007. godine, kada je predsednik Vladimir Putin svojim potpisom odobrio gradnju novog kosmičkog centra u Amurskoj oblasti na Dalekom istoku. Odabrana lokacija se nalazi u blizini stare vojne baze interkontinentalnih projektila „Svobodni“, gde je između 1997. i 2006. izvršeno pet lansiranja kosmičkih raketa „Стрт-1“ (modifikovani ICBM projektil SS-25 РТ-2ПM „Тополь“). Novi kosmodrom će garantovati Rusiji nezavistan pristup kosmosu čak i u slučaju da se u budućnosti promene politički odnosi sa Kazahstanom a kosmodrom se zatvori za Ruse (kosmodrom „Pleseck“ je lociran u Rusiji, ali njegov položaj pod normalnim omogućava okolnostima lansiranja samo na polarne orbite).



Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
(58 strane, 20,4 MB)
http://astronomija.co.rs/images/stories/Astronautika/Rusi/2016/Lansiranje/lansiranje-vastocni/Prvo_lansiranje_sa_Vastocnog.pdf

„ExoMars 2018“ odložen do 2020.

http://astronomija.co.rs/misije/10303-exomars-2018-odlozen-do-2020

https://t.co/3shP5lyKL0

A P O D...

Građa i funkcija Sunčevog sistema



Još su prastari narodi primetili da se dve planete – Merkur i Venera – kreću tako što osciluju na istok i zapad od Sunca, a da se sve druge kreću sa zapada na istok – u direktnom smeru – povremeno zastanu i počnu da se vraćaju, da se kreću retrogradno, da bi ubrzo opet zastale i zatim produžile svoje redovno kretanje ka istoku. Na taj način one povremeno opisuju na nebeskoj sferi „petlje“. Kasnije je utvrđeno da je ovo njihovo kretanje prividno, no u ta daleka vremena i astronomi su smatrali da je ovo njihovo pravo kretanje. Da bi to kretanje objasnili još su Aristotel, a zatim Hiparh, učili da ono dolazi otud što je Zemlja u središtu Vasione (geocentrični sistem sveta), a da sva nebeska tela, pa i planete, obilaze oko nje.

Oko 130. g. Ptolemej daje, na osnovu učenja ranijih geocentričara, a naročito Aristotela, svoj poznati geocentrični sistem sveta, koji je četrnaest narednih vekova vladao čovekovim pogledom na svet. Ovaj sistem sadrži 3 osnovna principa, a to su: geocentričnost, kružnost i ravnomernost kretanja tela u njemu. U ovom sistemu Zemljina lopta lebdi nepomično u središtu Vasione – zajedničkom za 8 kristalnih sfera, sve većih što su dalje od Zemlje. Te su sfere: Mesečeva, Merkurova, Venerina, Sunčeva, Marsova, Jupiterova, Saturnova i, najzad, sfera zvezda. Njih 8 učestvuju zajedno, kao jedna, u ravnomernom obrtanju oko Zemlje sa istoka na zapad.

Da bi objasnio kretanje planeta po petljama, Ptolemej je pretpostavio da se svaka planeta kreće po malom krugu nazvanom epicikl, dok se u isto vreme središte tog kruga kreće po krugu većeg poluprečnika (deferentu) oko Zemlje. Slaganje ova dva kretanja, koja se obavljaju u različitim ravnima, daje pri posmatranju sa Zemlje kretanje planeta po petljama, čas napred, čas nazad, sl.1....

Pročitajte ceo rad:

Prof. dr Vujo Gordić,

GRAĐA I FUNKCIJA SUNČEVOG SISTEMA

Preuzmite rad u PDF formatu
(9 strana, 1,1 MB)
http://astronomija.co.rs/images/stories/nauka/astronomija/2016/Gra%C4%91a_i_funkcija_Sun%C4%8Devog_sistema_1.pdf

[b]VST snimak velikog kuglastog zvezdanog jata Omega Centauri[/b


Drugi uopšte obljavljeni VST-snimak je najbolja ikada snimljena slika od Omega Centauri, najvećeg kuglastog zvezdanog jata na noćnom nebu, u sazvežđu Centaurus (Kentaur).

Ekstremno veliko vidno polje VST-a i njegova snažna OmegaCAM dozvoljava snimke ne samo svetlijih oblasti jata, nego čak i slabijih spoljnih oblasti ovog upečatljivog nebeskog objekta.

Ukupno se vidi oko 300.000 zvezda. Osnovni podaci su procesirani sa VST-Tube-Sistemom koji je razvijen od A.Grado-a i saradnika INAF-opservatorije u Capodimonte-u.

Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria

Kontakt: liliana.gracanin@gmail.com
Autorska prava: ESO

https://t.co/aJGKeXmqgH

A P O D...

Tranzit Merkura: posmatranje



Osvedočeni ljubitelji astronomije sigurno znaju kako tranzit Merkura ne sme da se posmatra. Ne sme gledajući golim okom direktno u Sunce. Znam da ima nekih sledbenika nastranog učenja po kome direktnim gledanjem u Sunce čovek preko očiju upija Sunčevu energiju i tako dalje, ne znam detalje, pa to onda navodno pozitivno deluje na organizam. Kažu kad se u Sunce gleda odmah po izlasku onda nije opasno. E pa nemojte se s time šaliti. Jasno je da Sunčevi zraci pri svitanju prolaze dugi put kroz atmosferu koja služi kao svojevrsni filter, ali ipak, što biste izlagali svoje oči makar i malom riziku. A od te blagotvorne energije koju navodno upijate preko očiju nemojte očekivati ništa dobro. To je puka izmišljotina.

Dakle, nemojte tranzit nikako gledati golim okom. Za posmatranje koristite dvogled ili teleskop (kao i teleskop i dobro je da i dvogled stoji na odgovarajućoj montaži), ali preko njihovih objektiva MORATE postaviti specijalni filter za Sunce – to je, recimo, baader folija. Uz odgovarajući filter posmatranje tranzita Merkura biće nezaboravan doživljaj.

Ali šta ako filter nemate? Vidite da li neko lokalno astronomsko društvo organizuje javno posmatranje. U Novom Sadu takvo posmatranje organizovaće Astronomsko društvo «Novi Sad». Lokacija posmatranja biće na Petrovaradinskoj tvrđavi. Dođite dakle na Tvrđavu. Tranzit počinje u 13 h i 12 minuta (vremena za važnije gradove potražite ovde)

A ako bude oblačno? Pa, ovde možete bezbedno pratiti ceo tok preko računara - evo linka:

Solar Dynamics Observatory

U slučaju da ste nestrpljvimi evo nekoliko video simulacija koje možete odmah videti:

„Falcon 9“već jedna od najmoćnijih američkih raketa

http://astronomija.co.rs/oprema/10308-falcon-9-vec-jedna-od-najmocnijih-americkih-raketa

Maj mesec matematike

Tokom maja, meseca u kome CPN tradicionalno deo svojih aktivnosti posvećuje popularizaciji matematike, uživo i na zidovima gradova širom Srbije javnosti se predstavljaju Lica matematike U četvrtak, 12. maja, počinje peti po redu Maj mesec matematike (M3), mesec u kome Centar za promociju nauke posvećuje deo svojih aktivnosti popularizaciji matematike i onih koji je približavaju najmlađim naraštajima – nastavnicima ovog predmeta. Ove godine, CPN je izabrao Lica matematike putem konkursa namenjenog svim nastavnicima i profesorima, sadašnjim ili bivšim, koji imaju dobru praksu u svojoj nastavi i koji kroz neformalno obrazovanje žele da javnosti predstave interesantne matematičke metode, pojmove ili događaje sa svojih časova. Deset odabranih pobednika – Lica matematike – izabranih među nastavnicima širom Srbije, imaće priliku da tokom Maja meseca matematike široj publici pokažu dobre primere iz svoje prakse, i prikažu zanimljive matematičke ideje ne samo deci i studentima, već i drugim nastavnicima i posetiocima.



Uz „hodajuća“ lica matematike, CPN će tokom maja popularizovati Lica matematike i putem grafita i kroz nastajuću mrežu Naučnih klubova, koji se otvaraju tokom proleća širom Srbije.

Grafite sa licima poznatih matematičara na zidovima Naučnih klubova crta umetnik Milan Milosavljević, a na njima predstavlja, između ostalih, Alana Tjuringa, Leonarda Fibonačija, Pjera de Fermu, Mihaila Petrovića Alasa i druge.

Grafiti već nastaju u dvanaest gradova u kojima se otvaraju Naučni klubovi, a ovo je način da se i putem neformalne izložbe na ulicama gradova Srbije popularizuju brojna Lica matematike.

Portreti pobednika, kao i deset poznatih matematičara, biće izloženi u holu Hemijskog fakulteta u Beogradu, kao i u autobusima gradskog prevoza.

https://t.co/eZSSaCc3xb

A P O D...

Messier 78: Refleksiona maglina u Orionu



Ova slika refleksione magline Messier 78 je napraljena sa Wide Field Imagerom na 2,2-metra MPG/ESO teleskopu na La Silla-opservatoriji u Čileu. Slika je nastala spajanjem više fotografija, napravljenih u crno-beloj tehnici, ali i sa plavim, žuto-zelenim i plavim filterima, kao i sa specijalnim filterom za svetlost vodonika. Ukupna ekspozicija je iznosila 9, 9, 17,5 i 15.5 minuta po filteru.
Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria

Kontakt: liliana.gracanin@gmail.com
Autorska prava: ESO

2M1207b - Prva fotografija egzo planete



Ovaj kompozitni snimak pokazuje egzo planetu (crvena tačka na donjem levom delu), koja kruži oko braon patuljka 2M1207 (u sredini slike). 2M1207b je prva egzo planeta koja je direktno fotografisana i takođe, prva planeta koja je nađena u orbiti oko braon patuljka.

On je otkriven 2004. godine sa VLT-om i zatim je posmatran godinu dana, kako bi se potvrdile njegova priroda i njegove osobine.

2M1207b je planeta slična Jupiteru, ali je pet puta masivnija. Ona kruži oko svoje zvezde na pedeset petostrukoj udaljenosti Zemlje od Sunca i time je duplo udaljenija, nego sto je to Neptun od Sunca.

Sistem 2M1207 se nalazi 230 svetlosnih godina udaljen od Zemlje u sazvežđu Hidra. Slika se bazira na tri pojedinačne fotografije u bliskom infracrvenom svetlu (u oblasti talasnih dužina H, K i L).

Slike su nastale sa adaptivnom optikom NACO na 8,2 metara-VLT-Teleskopu Yepun na Paranal-opservatoriji od ESO.

Tekst prevela: Dr. Liliana Gracanin, Institut für Astrophysik, Universitätssternwarte Wien, Austria

Kontakt: liliana.gracanin@gmail.com
Autorska prava: ESO

Prijave za besplatni seminar profesionalnih veština



Seminar ličnih i profesionalnih veština počinje 17. maja 2016. godine na Mašinskom fakultetu u Beogradu. Prijave su otvorene od 22. aprila do 11. maja 2016. godine za studente svih fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Seminar je organizovan uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Beograd, 22. april 2016. godine – Udruženje studenata elektrotehnike Evrope „Istek“ organizuje seminar ličnih i profesionalnih veština ­ „Soft Skills Academy 2016“. U pitanju je događaj koji se realizuje na nivou svih fakulteta iz Beograda. Održaće se od 17. do 21. maja 2016. godine u prostorijama Mašinskog fakulteta u Beogradu.

Seminar je besplatan za sve zainteresovane.

Seminar ličnih i profesionalnih veština održaće se sedmi put zaredom, uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Univerziteta u Beogradu, Elektrotehničkog fakulteta i vodeće švajcarske softverske agencije Namics, koja će voditi specijalni program edukacije za studente elektrotehnike, računarstva i informatike.

Prijavljivanje za „Soft Skills Academy“ otvoreno je za studente sa svih fakulteta Univerziteta u Beogradu, a 50 najboljih kandidata biće izabrano da učestvuje u treninzima. Ove godine je po prvi put oformljen posebni program za studente IT usmerenja.



„Tokom trajanja seminara, svi učesnici će biti u prilici da prisustvuju edukativnim treninzima koje će voditi stručnjaci iz oblasti „mekih“ veština. Tokom petodnevnog događaja biće organizovano deset specijalizovanih treninga na temu vremenskog organizovanja, prezentacionih i komunikacionih veština, upravljanje projekatima, rešavanja konflikata i razvoja liderskih veština“, objašnjava Anastasija Babić iz Udruženja studenata elektrotehnike Evrope.

„Srpski studenti vrlo brzo postaju stručnjaci svoje oblasti i po tome su poznati svuda u svetu. Međutim, kada treba da prenesu svoje ideje poslodavcima ili predstave razvoj svog projekta, često nailaze na nerazumevanje. Sticanjem „mekih“ veština koje ovaj seminar nudi, mogu postići odlične profesionalne rezultate“, ističe Ketrin Ferari Simon iz Namicsa i jedan od predavača.

„Veoma mi je drago što je Elektrotehnički fakultet samo jedan od mnogih fakulteta koji pružaju podršku U druženju studenata elektrotehnike Evrope, i prepoznaju značaj ovakvih projekata koji dopunjuju akademsko znanje sa praktičnim veštinama komunikacije i organizacije“, zaključuje dr Zoran Jovanović, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu.

Tranzit Merkura - A. Vukićević

http://astronomija.co.rs/114-tv-astronomija/tv-astronomija/10316-tranzit-merkura-a-vukicevic

https://t.co/X5ajBZAes5

A P O D...

Dobre vesti za „Juno“ i „ExoMars Trace Gas Orbiter“

http://astronomija.co.rs/misije/10319-dobre-vesti-za-juno-i-exomars-trace-gas-orbiter

ST James Webb



Ovaj time lapse zapis pokazuje unutrašnjost, na svetu najveće, "čiste" sobe u Nasinom Centru za svemirske letove "Godard". U njoj se nalazi Svemirski teleskop Džejms Veb koga tehničari i inžinjeri pažljivo pripremaju za njegov konačan let u svemir.