Vesti iz sveta astronomije...

https://t.co/8UdyrlnpQz

A P O D...

 Dan Zemlje

Dan planete Zemlje ili Dan Zemlje (eng. Earth Day) obeležava se 22. aprila u više od 150 zemalja širom sveta. Namera je da ljude širom sveta podseti u kakvom je stanju priroda planete na kojoj žive, kao i da se stanovništvu ukaže na probleme ekosistema, na zagađenje naseljenih mesta i na to kako poboljšati kvalitet životne sredine.







https://vimeo.com/159690401

U januaru 1970. američki senator i ekološki aktivista Gaylord Nelson odlučuje da se nacionalna obuka o životnoj sredini zove Dan Zemlje i da se održava 22. aprila. U dobu političkog aktivizma i studentskih protesta Dan Zemlje privlači mnoge reportere koji o tome izveštavaju. Senator Nelson prepušta organizaciju studentima i bira Denis Hayesa za koordinatora. Mnogi građani se priključuju i Dan Zemlje kao „praznik“ postaje veoma uspešan u Sjedinjenim Američkim Državama.

Uz to senator Nelson proklamira 1971. treću sedmicu u aprilu kao „Sedmicu Zemlje“, koja postaje nacionalni događaj. U senci Dana Zemlje 1971. američki kongres usvaja većinu zakona za zaštitu životne sredine.

Dan planete Zemlje službeno se obeležava od 1992. godine kada je tokom Konferencije UN-a o okolišu i razvoju u Rio de Janeiru na kojoj je učestvovao veliki broj predstavnika vlada i nevladinih organizacija usklađen dalekosežni program za promociju održivog razvoja.

Na predlog bolivijske vlade 2009. godine Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 22. april proglasila međunarodnim Danom planete Zemlje.

„Neka budu samo mirni i veseli Dani Zemlje u budućnosti za naš lepi svemirski brod Zemlja koji nastavlja da se okreće i kruži u hladnom svemiru sa njegovim toplim i lomljivim tovarom vedrog života.“ --Sekretar Ujedinjenih Nacija, U Thant 21. mart 1971.

Čestitamo vam Dan planete

Pun Mjesec

Plavi, crveni, žuti..kakav god ali danas je pun Mjesec

Danas je dan punog Mjeseca. Preciznije, pun je Mjesec nastupio rano jutros u 07:24h no još se sinoć, a poglavito noćas, naš prirodni satelit bude šepurio nebom u punom sjaju. Za ovog punog Mjeseca vjerojatno će u medijima izostati natpisi o velikom, plavom, žutom, crvenom (kakvom god) Mjesecu. Jedan od razloga tomu je i činjenica kako je danas od nas udaljen punih 405.000km, skoro najviše koliko mu putanja oko Zemlje dozvoljava.

Ovisno o onečišćenosti i stanju atmosfere on će na večerašnjem izlasku (u 20:15) nad istočnim horizontom biti veliki i sjajni, boje od bijelkasto-žućkaste do crvenkaste. Moguće kasnije bude okružen i haloom, ledenim sićušnim kristalima visoko u atmosferi koji čine da se svjetlost lomi pod drugim kutem te se onda stvara lako vidljiva aoreola oko sjajnih nebeskih objekata. Ukoliko ste sinoć loše ili dobro spavali, ili to tek budete noćas, slobodno okrivite ili zahvalite punom Mjesecu. Neće vam zamjeriti.


Super i mikro.. Danijel Reponj

Kako bi mogao da izgleda prvi lender na Evropu?

http://astronomija.co.rs/oprema/10277-kako-bi-mogao-da-izgleda-prvi-lender-na-evropu

https://t.co/8JmCCzB0qe

A P O D...

Lansiranje teretnog broda „Прогресс MC-02“

Ruska državna korporacija Роскосмос lansirala je 31. marta 2016. u 16:23:58 UTC automatski teretni brod MS-02 (№432), odn. 63P po NASA klasifikaciji, sa rampe Broj 6 (ПУ-6, 17П32-6) Zone 31 kosmodroma Bajkonur. „Прогресс MС-02“ je u Ekspediciji 47 odneo na Međunarodnu orbitnu stanicu (ISS) teret težine 2.436 kg, uključujući i nanosatelit ТПУ 120 „Томск“ koji će biti lansiran sa stanice. Početna orbita je imala dimenzije 261×267 km i nagib 51,66°.



Ovo je bilo već četvrto lansiranje rakete „Союз“ u 2016. godini – sva su izvršena u roku kražem od mesec dana – a drugo verzije „Сoюза-2.1a“. Bilo je to 8. rusko lansiranje ove godine a 22. ukupno u svetu (36%). Spajanje „Прогресса-MС-02“ sa stražnjim portom modula „Звезда“ uspešno je izvedeno 3. aprila u 01:00 po Griniču.

'ПРОГРЕСС МС-02'

„Прогресс МС-02“ („modernizovani sistemi“) je bespilotni teretni brod težine 7.285 kg napravljen u ruskoj kompaniji РKK „Энергия“ za državnu korporaciju Роскосмос. Novu seriju „MС“ odlikuje korišćenje pozicionog navigacionog sistema ГЛОНАСС, novi telemetrijski sistem „Квант-В“, novi digitalizovani TV sistem, novi sistem za spajanje putem radara „Курс-НА“, novi senzori ugaonog ubrzanja БДУС-3A, novi sistem farova sa LED-diodama СФОК, novi slojevi zaštitnog materijala protiv meteoroida, i novi kontejneri (4 kom.) na spoljnjem delu broda radi postavljanja u orbitu maksimalno 24 mala satelita poznata kao CubeSats (dimenzija do 10 cm). Neka od unapređenja na seriji „Прогресс-МС“ primenjivaće se i na novoj porodici brodova „Союз-MС“ sa ljudskom posadom.

Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
(34 strane, 7,8 MB)
http://astronomija.co.rs/images/stories/Astronautika/Rusi/2016/Lansiranje/Lansiranje_Progresa.pdf

Lansiranje „Dragona SpX-8“ i prvo sletanje „Falcona 9“ na – splav!

Kompanija “SpaceX” je 8. aprila 2016. u 20:43 UTC lansirala sa rampe SLC-40 baze Cape Canaveral na Floridi raketu “Falcon 9 FT” (F9-023). Raketa je odnela u orbitu teretni brod “Dragon SpX-8” (CSR-8) sa potrepštinama i opremom za putnike na Međunarodnoj stanici, a uz to je ponela i mali eksperimentalni modul na naduvavanje BEAM (Bigelow Expandable Activity Module). Pored toga, “SpaceX” je uspeo da prvi put spusti prvi stepen rakete “Falcon 9” na splav ASDS “Of cours I still love you” lociranu na oko 300 km od Cape Canaverala (koordinate 30,5° severno i 78,5° zapadno). Sletanje je izvršeno 8 minuta i 35 sekundi posle lansiranja. Ovo je bilo drugo uspešno spašavanje prvog stepena “Falcona 9” nakon misije “Orbcomm 2” od 22. decembra 2015. Poslednji neuspešni pokušaj je bio 6. marta prilikom lansiranja geostacionarnog komunikacionog satelita “SES 9”.



Da bi se spasili i ponovo upotrebili prvi stepeni raketa lansiranih tokom komercijalnih misija sa teškim teretima ili u misijama na geostacionarnim orbitama neophodno je da prvi stepeni slete na barže koje plutaju na okeanu. U misijama takvog tipa prvi stepeni ne nose dovoljno goriva da bi se vratili do obala Floride, kao što je bio slučaj tokom misije „Orbcomm 2“, već je jedini način da se smanje troškovi spašavanje skupih delova rakete koji bi inače pali i potonuli na dno mora. Sletanje na splav je, dakle, manje zahtevan poduhvat gledano sa energetskog stanovišta, ali ište veću preciznost spuštanja s obzirom na male dimenzije splava. Kompanija „SpaceX“ poseduje dva splava ASDS (Autonomous Spaceport Drone Ship) – „Of course I still love you” i “Just read the instructions”. Kompanija je do sada već četiri puta bezuspešno pokušavala da spusti prvi stepen na splav, čemu treba dodati još pet pokušaja mekog sletanja na more ali bez vađenja raketnih stepeni.



Preuzmite e-knjigu u PDF formatu
(34 strane, 8,2 MB)
http://astronomija.co.rs/images/stories/Astronautika/SAD/2016/Falcon/Dragon_SpX8.pdf

https://t.co/cTsOfd2VrL

A P O D...

Lovac na planete - Kepler - ponovo u akciji

Heliocentrična opservatorija “Kepler” lansirana je pre 7 godina, ali je i pored brojnih problema ipak uspevala da se bavi svojim poslom – da traži zemljolike planate po Mlečnom putu. Čak je prošle godine proslavljeno otkriće 1.000. egzoplanete pomoću ovog teleskopa. Međutim, početkom ovog meseca je javljeno da je mašina u kvaru (ponovo!) i da se tehničari trude da ga povrate u život, iako mu je radni vek prorican na samo 3,5 godine. U vreme lansiranja, “Kepler” je imao najveće ogledalo lansirano van Zemljine orbite.



„Kepler“ je na lansiranju bio težak samo 1.041 kg. To je ništa, ali treba znati da je bio svrstan u Nasin „Discovery Program“ – u koji se ubrajaju i malci tipa „Mars Pathfinder“, „NEAR Shoemaker“ ili „MESSENGER“ – a koje sve karakteriše relativno mala cena i skroman budžet. Za konstrukciju je bila zadužena Laboratorija za mlazni pogon JPL, dok je za letne sisteme bio zadužen „Bell Aerospace“. Analizu naučnih podataka i razvoj zemaljskih sistema obavljali su stručnjaci iz „Ames Research Centra“. Iako je teleskop trebalo da radi 3,5 godine, veliki probleni sa pozadinskim šumom zvezda i same letilice zahtevali su dodatno vreme.

Zato je još 2012. godine objavljeno da će misija biti produžena do 2016. ali tokom leta 2012. uočeno je da je jedan od četiri reakciona točka, koji služe za fino podešavanje položaja teleskopa, prestao da se okreće, čime je čitava misija bila ozbiljno ugrožena. Onda je u maju 2013. iz funkcije ispao i drugi točak, pa je prikupljanje naučnih podataka postalo praktično nemoguće. 15. avgusta 2013. NASA je objavila da odustaje od daljih pokušaja popravke dva pokvarena točka, ali da je spremna da razmotri predloge naučne zajednice o alternativnoj misiji koja bi „potencijalno uključivala lov na egzoplanete, koristeći dva preostala točka i trastere“ [1].

U novembru 2013. prihvaćen je predlog K2 "Second Light", koji je uključivao detektovanje nastanjivih planeta oko manjih crvenih patuljaka. Šest meseci kasnije NASA je odobrila produženje misije, označene sada kao “K2”.



KAKO JE SADA

Tokom pokušaja redovnog vaspostavljanja radio-kontakta, „Kepler“ je 8. aprila ponovo zapao u „sigurnosni režim“ (najniži operativni režim), mada je razlog ostao svima nejasan.

„Priroda problema ukazuje da se radilo o prolaznoj pojavi, koja je pokrenula lavinu lažnih alarma koji su verovatno opteretili sistem,“ izjavio je John Serra, jedan od „Bellovih“ softverski stručnjaka zaduženih za kvarove. Stručnjaci su povratili letilicu iz sigurnosnog režima 10. aprila, da bi sledećih 12 dana simultano ispitivali problem i radili na osposobljavanju opservatorije Na sreću, kvar je otklonjen, i 22. aprila u 8:30 PTD teleskop je nastavio svoju „K2“ misiju potrage za planetama van našeg sistema.

Stručni tim je započeo sekvencu povratka letilice – koja je otkrila otprilike polovinu svih do sada poznatih egzoplaneta – krajem utorka, 19. aprila. Proces je obuhvatao niz koraka koje je trebalo izvesti u toku naredna dva dana. Tabele sa naučnim ciljevima – uključujući one koje nalažu gde i kada teleskop treba da gleda – bili su reloudovani i potvrđeni, resetovani su brojači i konstante, i stvorene su nove komandne sekvence, testirane i aploudovane da bi kasnije mogle biti startovane u kampanji. Tako je letilica ponovo postala spremna za naučne operacije, startujući i zvanično novu kampanju gravitacionog mikrolensinga „K2“, poznatu kao „Kampanju 9” ili “C9”[2].

Tokom prekjučerašnjeg kontakta deep-space mreže DSN sa letilicom, inženjeri zaduženi za planiranje leta iz „Bell Aerospace“ i „Laboratorije za atmosfersku i kosmičku fiziku“ (LASP) sa Univerziteta Kolorado, oba locirana u Boulderu, naredili su trasterima da usmere teleskop ka centru naše galaksije da bi počeo prikupljanje podataka za „C9“.

„K2“ mikrolensing tim i opservatorije sa Zemlje sarađaju na globalnom eksperimentu „C9“ prikupljajući podatke o egzoplanetama koji bi eventualno bili interesantni za opservatorije sa velikim teleskopima na Zemlji, kao što su 10-metarski uređaji na Keckovoj opservatoriji na Mauna Kei, na Havajima. Podaci koji će biti prikupljeni tokom trodnevne kampanje koja će započeti 24. maja biće potom poslati na Zemlju, te će se naučnicima pružiti mogućnost da isto vidno polje koje pokriva „Kepler“ istražuju i oni sa Zemlje.

Period posmatranja će se završiti 1. jula, kada će galaktički centar izaći iz vidnog polja teleskopa “K2“ će tada započeti „Kampanju 10“, koja će omogućiti istraživanje potpuno novog seta interesantnih astrofizičkih ciljeva.



[1] Ipak, inženjeri su naučili da stabilizuju „Keplera“ u kosmosu koristeći samo dva preostala točka i pritisak Sunčeve svetlosti, što je i omogućilo nastavak misije.

[2] Aktivnosti „K2“ su podeljene u 90-dnevne „kampanje“.

Ima li „Dawn“ želju da sve druge sonde izgledaju slabo?

U asteroidnom pojasu postoje 3 protoplanete: Vesta, Ceres i Palas. Od kako je lansirana 2007, Nasina sonda “Dawn” je uspela da vrlo detaljno prouči prve dve, najveće. Trenutno se nalazi pri kraju jednogodišnje ekspedicije na Ceres, a navigacioni tim planira da je tu i ostavi da se, zbog izuzetno stabilne orbite, okreće večno kao veštački satelit. Da li će joj je sudbina ipak prirediti iznenađenje?


Sonda „Dawn“ jezdi ka Ceresu. Do tada je prevalila preko 4,9 mld. km.

Kosmička sonda „Dawn“, Nasin 1.240-kilogramski tromotorni jonski istraživač asteroida, čitavih 14 meseci je istraživao Vestu a onda od marta 2015. i Ceresa. Od samog početka misije čulo se da će nakon toga sonda biti isključena i ostavljena da kruži oko Veste, na preko 250 miliona km od Zemlje. Ali možda taj laku noć neće teći tako glatko kako je planirano – tim misije je zatražio od Nase dozvolu (i pare) da misiju produži i poseti i treći asteroid!


Virtuelni let „Dawna“ iznad Veste. Sa prečnikom od 525 km to je drugi najmasivniji objekat u asteroidnom pojasu – na njega otpada 9% mase čitavog asteroidnog torusa. Gledano sa Zemlje, to je najsjajniji objekat u čitavom pojasu.

„Dawn“ je lansiran 27. septembra 2007. godine, a 2011.-2012. proveo je 59 nedelja i 4 dana proučavajući Vestu. Nakon toga, sa mesec dana zakašnjenja zbog kvara jednog od reakcionih točkova, sonda je uključila jonske motore i krenula na spiralno putovanje ka Ceresu dugačno ~1,5 milijardi km. Tamo je stigao početkom marta 2015. i još uvek se nalazi u orbiti oko njega. Misija bi trebalo da se već okonča, ali naučni tim bi želeo da ako je ikako moguće produži misiju.


Let iznad planete patuljka Ceresa. Najveća mala planeta koja leži unutar Neptunove orbite. sadrži 1/3 mase čitavog asteroidnog pojasa. To je jedini objekat u pojasu koji je loptast zahvaljujući sopstvenoj gravitaciji.

„Dawn“ je još uvek u potpunosti operativan, i još uvek ima dovoljno ksenonskog goriva za jonski pogon[1], pa zašto ne videti šta je još u stanju da postigne? Doduše preostalo mu je još vrlo malo goriva, tako da je vrlo limitiran broj mogućih destinacija za ovu sondu. Putovanja do neke udaljene tačke su svakako van mogućnosti.

Chris Russell sa Univerziteta Kalifornija nalazi se načelu istraživačkog tima „Dawn“ misije. „Dokle god ne dobijemo odobrenje o produžetku misije od Nase, neću reći koji asteroid imamo u planu da posetimo. Nadam se samo da odlučivanje neće trajati mesecima.“

Ako se misija ipak ne produži, onda njen kraj neće biti tako slavan kao što su dostignuća koja je ostvarila. U tom slučaju će podeliti sudbinu nekih drugih letilica na kraju njihovog života; biće zauvek parkirana na nekoj sigurnoj orbiti, zaboravljena i prepuštena svojoj sudbini. Jedina druga opcija je da je sruše na površinu, kao što je „Messenger“ udario o Merkur na kraju svoje misije.

Međutim, rešenje sa rušenjem neće doći u obzir za „Dawn“. Letilica nije bila sterilisana pre lansiranja sa Floride, pa je svaka pomisao na oslobađanje zemaljskih mikroba na Ceres, ili neko drugo telo, striktno zabranjena. Postoje Pravila o planetnoj zaštiti koja zabranjuju kontaminaciju bilo kog nebeskog tela zemaljskim formama života. Nema nikakve šanse da je bilo kakav mikroorganizam mogao da preživi dosadašnje „Dawnovo“ putovanje (preko 5 mld. km), kao ni da bi mogao da preživi na površini Ceresa, ali pravila su pravila.

Tajna uspešnog i dugog života „Dawna“ nije samo u vrhunskom radu timova odgovornih za ovu misiju, već i zbog jonskog električnog pogonskog sistema. Jonski motori, o kojem su dugo sanjali i naučnici i SF pisci, učinili su duža putovanja po dubinama kosmosa potpuno mogućim.

Ti motori počinju vrlo sporo, ali neprestano povećavajući brzinu, nastavljajući da generišu potisak dokom dugog perioda vremena i na dugačkim distancama. Sve to oni rade sa minimalnom potrošnjom goriva, te su se pokazali idealnim za duga kosmička putovanja poput „Dawnovog“.

Sada postaje očito da će uspeh „Dawnove“ misije biti ključan za dalje Nasine planove za deep-space istraživanja. NASA nastavlja da radi na unapređivanju jonskog pogona, a njihov najnoviji projekat je AEPS (Advanced Electric Propulsion System). Taj projekat se tiče razvoja Hallovih trastera, tipa Nasinog jonskog pogona za koje se agencija nada da će proširiti mogućnosti budućih misija i omogućiti duža kosmička istraživanja, kao i prednosti u njihovom komercijalnom korišćenju.



AEPS poseduje potencijale da udvostruči potisak postojećih motora kakvi se trenutno nalaze na „Dawnu“[2]. Biće ključna komponenta Nasinog „Putovanja na Mars“ (Journey to Mars). NASA takođe planira i robotsku misiju za hvatanje asteroida nazvana „Asteroid Redirect Mission“, koja bi trebalo da koristi AEPS. Ta misija bi tokom sledeće dekade posetila neki veliki NEA asteroid, odlomila višetonsku stenu sa površine i preusmerila je ka stabilnoj orbiti oko Mesaca. Konačno, na njega bi mogli da se spuste i astronauti i donesu uzorke na Zemlju radi proučavanja. Vrlo ambiciozan plan, nema šta.

Dokle god ovaj segment misije „Dawn“ traje, neće se znati koja bi mogla da bude sledeća destinacija. Vesta i Ceres su odabrani jer se smatra da su to preživele protoplanete, formirane u isto vreme kao i ostale planete. Ali oni su prestali da rastu i od tada ostli uglavnom nepromenjeni, na neki način zamrznuti u vremenu, te zato interesantni za proučavanje. U njihovoj blizini ima i drugih objekata, ali bi bilo puko nagađanje navesti neki kao cilj. Neki izvori kažu da bi to mogao biti treći preostali član porodice protoplaneta – Palas. Ali to je komplikovan zahvat, zato što je Palasova putanja previše nagnuta naspram Ceresove orbite, pa će možda sonda samo proleteti pored njega.

Skloni smo da sa nostalgijom gledamo u prošlost, i da o prošlim decenijama govorimo kao o zlatnim godinama kosmičkog istraživanja. Ali kako nam „Dawn“ i desetak trenutnih misija i naučnih poduhvata pokazuje, moguće je da se baš sad nalazimo u zlatnim godinama.

[1] Sa Zemlje je poneo 425 kg ksenona.

[2] NASA je potpisala ugovor sa „Aerojet Rocketdyne” da će za 36 meseci potrošiti $67 miliona na razvoj ovog tipa motora, koji će biti 10 puta efikasniji od danas najboljih hemijskih motora.

Astronomija zlatnog doba islama

Početak kulturnog i naučnog izdizanja Islamskog sveta se vezuje za 750. godinu, tj. za dolazak Kalifata na čelo Arapskog carstva. Izuzetan procvat tehnoloških i drugih civilizacijskih dostignuća će kasnije preuzeti i ostale ne-islamske kulture. Razvijala se arhitektura, filozofija, medicina, matematika i naravno astronomija. Oblasti koje su tada napredovale su Bliski Istok, severna Afrika, centralna Azija i al-Andalus. Naučnici arapskog sveta su se koristili grčkom, indijskom i sasanidskom astronomijom koju su razvijali i prevodili. Kasnije, uticali su dosta na Vizantijsku i Evropsku astronomiju kao i Kinesku.

Samo neki od naučnika tog doba su:

Batani (850-922. god) astronom koji je tačno izračunao dužinu solarne godine. Takođe je učestvovao u izradi numeričkih tablica za predviđanje položaja Sunca, Meseca i planeta. Neke od Batanijevih tablica je koristio i Kopernik.
Al-Zarkali (1028-1087. god) Andaluzijski astronom i matematičar koji je postao poznat po izradama astronomske opreme. Konstruisao je najtačniji Astrolab (navigacijski instrument za određivanje položaja Sunca, Meseca, planeta i zvezda itd.) koji će se koristiti vekovima kasnije.
Al-Khwarizmi (cca. 780-850) najveći matematičar arapskoga sveta. Razvio je algebru iz Indijskog sistema, pojednostavljujući jednačine.
Avicenna, Ibn Sina (908-946. god) Persijski fizičar, astronom, doktor i matematičar. Protivio se mišljenju da astrologija, koja je tada išla ruku pod ruku sa astronomijom, može da predvidi dešavanja. Kritikovao je Aristotela koji je govorio da zvezde dobijaju sjaj od sunca rekavši da zvezde imaju sjaj za sebe kao i planete.


Astrolab se koristio i za astrologiju za vreme zlatnog doba Islama, (Wikipedia)

Živeći na arapskom poluostrvu, ljudi su već bili odlični astronomi. Za nomade snalaženje u pustinji je uveliko zavisilo od posmatranja zvezda i sazvežđa. Ono što je, takođe, doprinelo razvitku mnogih važnih instrumenata je činjenica da molitva imala zahtevani pravac ka Meki, s toga je vernicima bila potrebna pomoć u snalaženju van svojih gradova i država (primer je al-Zarqali koji je konstruisao astrolab - nezavisan od geografskog položaja posmatrača). Veliki broj zvezda kao sto su Aldebaran i Altair su dobila imena bas za vreme Zlatnog doba Islama, a astronomski pojmovi alhidada i azimut se još koriste. Astronomska literatura obuhvata preko 10000 zapisa koji su razbacani po celom svetu a čak mnogi nisu još ni pročitani.

Najraniji period zlatnog doba je obuhvatao većinom prevođenje indijskih i persijskih dokumenata i astronomskih tablica koje su se obrađivale unazad 2 veka u Sasanidskoj Persiji. Zatim sledi period usvajanja Ptolomejskog sistema astronomije koji se prilagođava i restrukturira matematički. Kalifat tog vremena ne samo da finansijski podržava ovaj napredak nego ga nagrađuje i označava kao prestiž. Naučnici uživaju određen ugled. Period od 1025. do 1450. je većinom pun preispitivanja Ptolomejevog geocentričnog sistema pri čemu su napisane brojne kritike. Ovaj sistem opisuje Zemlju kao centar svemira oko koje kruže kako Sunce i Mesec, tako i zvezde koje imaju oblik savršene lopte i za jedan dan naprave krug oko planete. Ovakvo mišljenje sada zvuci naivno i smešno ali se održao 1400 godina.

Prva opservatorija je bila locirana u al-Shammasiyya. Njenu gradnju je naredio kalif al-Mamun 828. godine a samu konstrukciju su izveli astronomi “Kuće Mudrosti” Yahya ibn abi Mansur i Sanad ibn Ali al-AlYahudi. Glavni zadatak islamskih opservatorija su bile konstrukcije astronomskih tabli i katalozi zvezda. Retki spisi koji opisuju rad u ovim opservatorijama govore o redovnim dnevnim posmatranjima Sunca i Meseca, njihovom pažljivom praćenju preko nebeskog svoda. Iako nisu nadživele al-Mamuna, arhivi ovih opservatorija čine izuzetno važnu zaostavštinu zlatnog doba Islama.

Kako je već spomenuto da je islamski svet bio opčinjen istraživanjem zvezda i neba, bilo je neizbežno razviće astrologije. Iako je danas jedno nauka a drugo zabava, astronomija i astrologija su često bile povezivane u srednjevekovnoj Arabiji. Opet, česte su greške čak i danas u modernom svetu (probajte bilo kog astronoma da pitate šta je u horoskopu) što govori o nekadašnjem međusobnom uticaju ove dve discipline. Ipak, čak i onda su se mnogi astronomi oštro protivili verovanju da bilo kakav raspored nebeskih tela ima uticaja na delovanje i bistvovanje ljudi. Ibn Sina je govorio o uticaju planeta na čoveka na nekom drugom nivou koji nauka još ne može da objasni ali to nije uticaj na događaje niti predviđanje istih.

Istoričari za kraj ovog doba uzimaju mongolsku invaziju na Bagdad 1258. godine (masakr koji je zbrisao skoro celokupno stanovništvo). Uništavanje znamenite bagdadske biblioteke i uostalom psihološki udarac samog napada je uticao na to da se islamska civilizacija počela okretati samoj sebi, a time i na zaostajanje za sve naprednijom zapadnom kulturom.


«Kuća mudrosti» (Bayt al-Hikma), Yahyá al-Wasiti ilustracija, 13. vek, (Wikipedia)

https://t.co/jBL2fNAmaL

A P O D...

Dan kineske kosmonautike

Više od stotinu stručnjaka iz sfere kosmičkih istraživanja se okupilo u Pekingu na prvom obeležavanju kineskog Dan kosmonautike. On se obeležava 24. aprila, na dan kada je pre 46 godina lansiran prvi kineskog satelita “Dong Fan Hong-1”. Učesnici foruma su razmatrali perspektive razvoja kineskih kosmičkih projekata vezanih za letove čoveka u kosmos i razvoja satelitskog navigacionog sistema “Bejdou”.

Evo nekoliko vesti vezanih za Dan kineske kosmonautike.

Plan lansiranja vezanih za pilotiranu kosmonautiku do kraja 2016.

Kao što je poznato, tokom poslednjih 20 godina, Kina je lansirala deset kosmičkih brodova “Šenžou”, jednu orbitalnu laboratoriji “Tjangun-1” i desetoro tajkonauta (osam muškaraca i dve žene).

Prvi kineski tajkonaut Jan Li Vei je obavio kosmički let na brodu “Šenžou-5” pre trineast godina, 15. oktobra 2003. Jedan kineski tajkonaut (Žai Ži Gang) je u potpunosti izašao u otvoreni kosmos, dok je njegov kolega Liu Bo Ming do pojasa boravio izvan broda “Šenžou-7” u septembru 2008.

Dve poslednje kineske pilotirane misije uz učešće tročlanih posada u kojima su se nalazile prve Kineskinje u kosmosu Liu Jang (misija “Šenžou-9”) i Van Ja Ping (“Šenžou-10”) obavljene su na orbitalnoj laboratoriji “Tjangun-1” tokom 2012. i 2013. .

Govoreći o sledećim koracima Glavni konstruktor kosmičkih brodova sa ljudskom posadom Žou Czjan Ping je obelodanio plan lansiranja tokom 2016. koja se odnose na pilotirane misije:

Jun – prvo lansiranje rakete-nosača srednje klase CZ-7
Septembar – lansiranje orbitalne laboratorije “Tjangun-2”
Oktobar – na “Tjangun-2” stiže dvočlana posada kosmičkog broda “Šenžou-11” koja će provesti 30 dana u kosmosu.
Pored toga, punom parom teku radovi na razvoju modula prve kineske orbitalne stanice (KOS). Osnovni modul KOS-a biće lansiran 2018. Do kraja 2022. planirano je da uz osnovni blok budu spojena dva naučna modula i time će kompletiranje KOS-a biti završeno.

Kina je ostavila otvorena vrata inostranim partnerima koji žele da učestvuju kako u pripremi eksperimenata na KOS-u, tako i u potencijalnom programu zajedničkih letova na stanici. Pregovori se vode sa nekoliko država Azije, a takodje očekuje se da će nekoliko astronaut ESA-e takodje doćI u Centar za obuku tajkonauta u Pekingu na upoznavanje sa procedurom obuke.

Nije isključeno da kao rezultat ove posete Kina poiptiše ugovor sa ESA-om o letovima evropskih astronauta na KOS-u.

Kina i Rusija razgovaraju o istraživanjima drugih planeta

Direktor državne korporacije “Roskosmos” Igor Komarov je na marginama susreta posvećenim kineskom Danm kosmonautike izjavio da Rusija i Kina razgovaraju o zajedničkim projektima istraživanja drugih planeta. On je izjavio da je Kina posebno izrazila zainteresovanost za saradnju u istraživanjima Marsa i Meseca. Pored toga, Komarov je naglasio da dve strane razmatraju saradnju u pripremi naučnih eksperimenata na ruskom segment MKS-a i, u budućnosti, na modulima KOS-a.

O eventualnom letu kineskog tajkonauta na ruskom kosmičkom brodu “Sajuz-MS” ili ruskog kosmonauta na kineskom “Šenžou” za sada nema govora, mada ovu mogućnost ne treba isključiti.

U sledećih pet godina Kina će lansirati 150 raketa-nosača

U sledećih pet godina Kina namerava da lansira oko 150 raketa-nosača, rekao je predsednik Kineske korpracije kosmičkih nauka i tehnike Čen Sjue Čuan na 46. Godišnjici lansiranja prvog kineskog satelita.

Tokom 13. petoletke (2016-2020.) svake godine Kina će u proseku lansirati po 30 raketa-nosača. Poredjenja radi, za vreme dve prethodne petoletke (206-2010. i 2011-2015.) obavljeno je lansiranje 48, odnosno 86 raketa-nosača serije CZ.

Po rečima gospodina Čena, Kina brzim tempom, kada su lansiranja u pitanju, sustiže i prestiže druge kosmičke države, iako je mnogo posle njih započela svoj nacionalni kosmički program.
Na primer, početkom ovog meseca obavljeno je 226. lansiranje rakete-nosača porodice CZ (“Čan Žen”) sa naužno-istraživačkim satelitom “Šic Zjan-10” čija je kapsula vraćena na Zemlju.

Evidento, kineske rakete lete sve češće i, što je najvažnije, sa izuzetno visokim procentom efikasnosti.

Za lansiranje prvih stotinu raketa CZ Kini je trebalo 37 godina, dok je samo osma godina proteklo izmedju 101. i 200. starta.

Samo za ovu 2016. planirano je preko dvadeset lansiranja, uključujući dva satelita navigacionog sistema “Bejdou” i satelita distancionog sondiranja zemljine površine.

Takodje, ove godine očekuju se prva lansiranja dve nove rakete-nosača – CZ-5 velike nosivosti (25t za nisku orbitu) i lansera srednje kategorije CZ-7 (13,5t)

U jesen, kao što smo naveli u gornjoj vesti, biće lansirana orbitalna laboratorija “Tjangun-2” na kojoj će krajem goine mesec dana raditi dvočlana posada.

Još uvek se ne zna sledeća kineska posada

Dok se dan lansiranja sledeće kineske kosmičke posade bliži (oktobar 2016.) još uvek se ne zna njen sastav.

U jednom od prethodnih osvrta na ovu misiju, nagovestio sam očekivanja da će posada brojati tri tajkonauta, čak sam i tipovao na sledeće tajkonaute:

Liu Bo Ming – komandant
Pan Žan Čun – operator-asistent
Deng King Ming – operator-instruktor
Posle nedavne informacije da posada broji dva člana, moguće je da je čak i gornja procena sastava posade broda “Šenžou-11” pogrešna i da možda potpuno drugi tajkonauti polete u kosmos.

Naime, u martu general-major Liu je vidjen kako normalno odeven prati grupu turista u razgledanju kienskog Centra za obuku tajkonauta. Kao prvo, vrlo je neobično da tajkonaut koji je imenovan u neku od kosmičkih posada radi ovako nešto, posebno kada je do lansiranja ostalo svega nekoliko meseci.

Drugo, za kienske tajkonaute koji imaju aktivan status, nije tipično da se u javnosti pojavljuju odeveni kao ostali svet. Oni najčešće nose na sebi letačke plave kostime sa kineskom zastavom na grudima, ili su u vojnim uniformama. Zbog toga su se pojavile sumnje da Liu možda više nije aktivan tajkonaut?

A onda, 21. aprila Liu se pojavio “propisno” odeven na skupu kineskih studenata.


Liu Bo Ming na skupu studenata

Da sve bude još komplikovanije, za vreme proslave prvog kineskog Dana kosmonautike 24. apria, pojavili su se u plavim letačkim kostimima svi aktivni tajkonauti predvodjenim legendarnim Jan Li Veom – svi, osim Liu Bo Minga!

Šta to sada treba da znači? Ako jedan aktivan tajkonaut nije na tako značajnom dogadjaju kakav je Dan kineske kosmonautike onda iza toga mora da postoji veoma veliki razlog. Ili Liu nije mogao da dodje zbog intenzivnih treninga za predstojeći kosmički let (što, kao što smo videli nije bio slučaj kada je vodio grupu turista po Centru za obuku tajkonauta), ili se nešto krupno, što nije povezano sa njegovim pripremama, desilo? Kao na primer da nije više aktivan tajkonaut (u šta sumnjam), ili je zbog bolesti morao da izostane.

Sve u svemu, ova dogadjanja vezana za generala Liu Bo Minga i drugog Kineza koji je (istina do pojasa) izačao u otvoreni kosmos, su veoma indikativna.


Aktivni kineski tajkonauti predvodjeni Jan Li Vejom, ali bez Liu Bo Minga

Što se mene tiče, još uvek mislim da će on komandovati sledećom kineskom misijom. A ko će biti pored njega, umesto pogrešnih nagadjanja kao poslednji put, predlažem da sačekamo.
Liu Bo Ming (drugi sa leve strane) pozira kao dubler dvočlane posade “Šenžou-6” (Fei Džun Long i Nie Haj Šeng – u sredini)

Author: Grujica Ivanović

Vodeni teleskop otkrio trepćuče crne rupe

http://astronomija.co.rs/astronomski-instrumenti/10280-vodeni-teleskop-otkrio-trepcuce-crne-rupe

https://t.co/xdFoMeuLId

A P O D...

Habl otkrio Makemakeov satelit

Posmatrajući periferiju Sunčevog sistema, Nasin svemirski teleskop Habl je uočio mali, tamni mesec koji orbitira planetoid Makemake, drugi najsvetliji objekat posle Plutona u Kuiperovom pojasu.

Ovaj mesec je privremeno označen kao S/2015 136472)1, a nadimak mu je MK 2. Njegov albedo je više od 1.300 puta slabiji od albeda Makemake. Satelit je od Makemake udaljen oko 21.000 kilometara, a njegov prečnik se procenjuje na oko 160 km, dok je prečnik Makemake 1.400 km. Patuljasta planeta je otkrivena 2005. godine i svoje neobično ime nosi po božanstvu Rapa Nui starosedeoca na Uskršnjem ostrvu.


Fotografija je Hablov snimak patuljaste planete Makemake, a strelica pokazuje na njen novootkriveni satelit, MK2.

Kuiperov pojas je ogroman rezervoar ostataka zamrznutog materijala od koga je pre 4,5 milijardi godina nastao nas Sunčev sistem i u njemu se nalaze nekoliko patuljastih planeta. Ovo je prvo otkriće drugog objekta u orbiti Makemake, jedne od pet patuljastih planeta koje su priznate od Internacionalne Astronomske Unije (IAU).

Habl je sa širokougaonom kamerom 3 još prošle godine vršio posmatranja ovog planetoida. Ta kamera ima jedinstvenu sposobnost da vidi slabe objekte u blizini svetlog objekta, jer ima vanredno oštru rezoluciju, pa je mogla da odvoji satelit od sjaja Makemake. Otkriće je objavljeno danas i potvrđuje teoriju da većina patuljastih planeta ima satelite. Otkriće ovog meseca daje priliku za studiranje Makemake u mnogo više detalja nego što bi to bilo moguće bez njegovog pratioca, jer se time povećavaju paralele izmedju Plutona i Makemake. Na primer, oba objekta su prekrivena smrznutim metanom. Kako se to uradilo kod Plutona i za Makemake će se proučavanjem satelita odrediti gustina patuljaste planete i rezultat će pokazati da li je sastav Plutona i Makemake isti. Kada je otkriven Plutonov mesec Haron 1978. godine, astronomi su lako mogli da izračunaju masu Plutona i tada se pokazalo da je ona stotinama puta manja od mase koja je procenjena prilikom otkrića 1930. godine. Pre toga su potrebna posmatranja teleskopa Habl, da li je putanja satelita kružna ili eliptična. Dosadašnje procene pokazuju da on ima kružnu orbitu oko patuljaste planete i da jednom u 12 dana ili duže, navrši jedan obilazak.

Otkriće je takodje možda rešilo jednu misteriju oko Makemake. Prethodne infracrvene studije patuljaste planete su pokazale da je površina Makemake gotovo u potpunosti svetla i vrlo hladna, dok se neke oblasti pojavljuju toplije od drugih kao tamne mrlje. Astronomi su smatrali da se radi o različitom stepenju zagrevanja površine. Medjutim, s obzirom na specijalnu orijentaciju Makemake, te tamne mrlje bi trebale da utiču na jačinu svetlosti planetoida kada se on okreće. Ali, do sada ta varijacija nije bila posmatrana. Pošto dosadašnja infracrvena posmatranja nisu imala dovoljnu rezoluciju da bi odvojila Makemake od MK2, ona su ponovljena na osnovu novih Hablovih rezultata koji su pokazali da je toplija tamna površina u stvari, pratilac MK2.

https://t.co/6UAISwapV9

A P O D...

„Арго“: ruski brod sa ljudskom posadom oko Venere i Marsa do 2022. godine

http://astronomija.co.rs/misije/10291-ruski-brod-sa-ljudskom-posadom-oko-venere-i-marsa-do-2022-godine

https://t.co/etxXkOXtKq

A P O D...

Kotur sira zvani Mjesec

http://astronomija.co.rs/sunev-sistem-74117/sateliti/10294-kotur-sira-zvani-mjesec

https://t.co/5IKt0ebVDJ

A P O D...

https://t.co/4yD5Q5co7E

A P O D...

Da li je NASA izgubljena u kosmosu?

http://astronomija.co.rs/191-astronautika/10296-da-li-je-nasa-izgubljena-u-kosmosu

Petnica opet u problemu


Pusta Petnica ovih dana

Božić Nikola iz Istraživačke stanice "Petnica" javlja:

"Iako već treću nedelje ne organizujemo programe za učenike, iako smo broj predstojećih prolećnih aktivnosti prepolovili zbog nerazumevanja resornog ministarstva, radimo na tome da pronađemo nove sponzore kako ne bismo morali da otkažemo sve predstojeće prolećne i letnje seminare. Voleli bismo da ova slika prazne Petnice potraje što kraće."

Na FB nalogu Petnice možete pročitati stotine komentara ovim povodom.
https://www.facebook.com/309601226804/photos/a.453494511804.241995.309601226804/10153417535446805/?type=3&theater

Unikatni fragment koji potiče iz vremena formiranje Zemlje se vraća nakon par milijardi godina provedenih u hladnom skladištu

Bezrepa Manska kometa iz Ortovog oblaka donosi tragove o poreklu Sunčevog sistema



Astronomi su pronašli unikatan objekat koji je izgleda sačinjen od materijala iz unutrašnjosti Sunčevog sistema, nastao u vreme kada se formirala i Zemlja, koji je bio čuvan u Ortovom oblaku daleko od Sunca, milijardama godina. Posmatranja sa ESO Veoma velikog teleskopa i Kanadsko Francuskog Havajskog teleskopa, ukazuju da je C/2014 S3 (PANSTARRS) prvi objekat otkriven na dugoperiodičnoj kometskoj orbiti koji ima karakteristike asteroida iz unutrašnjeg dela Sunčevog sistema. Ovo nam može pružiti mnoge bitne informacije o tome kako se Sunčev sistem formirao.

U radu koji će danas biti objavljen u časopisuScience Advances, prvi autor Karen Meech sa Univerziteta na Havajima, Instituta za Astronomiju, sa svojim kolegama zaključuje da je C/2014 S3 (PANSTARRS) objekat koji je formiran u unutrašnjem delu Sunčevog sistema u isto vreme kada i sama Zemlja, ali je izbačen u ranoj fazi formacije.

Their observations indicate that it is an ancient rocky body, rather than a contemporary asteroid that strayed out. As such, it is one of the potential building blocks of the rocky planets, such as the Earth, that was expelled from the inner Solar System and preserved in the deep freeze of the Oort Cloud for billions of years [1]

Njihova posmatranja ukazuju da se radi o veoma starom, stenovitom telu, pre nego o asteroidu koji je odlutao. Kao takvo, ovo telo je verovatno jedno od gradivnih elemenata planeta kao što je Zemlja, koje je izbačeno iz unutrašnjeg dela Sunčevog sistema i sačuvano u hladnom Ortovom oblaku milijardama godina. [1]

Karen Meech objašnjava ovo neočekivano otkriće:"Već smo znali za mnoge asteroide, ali oni se već milijardama godina "kuvaju" u blizini Sunca. Ovo je prvi "sirovi" asteroid koji smo imali priliku da posmatramo: čuvan je u najboljem zamrzivaču koji postoji."

C/2014 S3 (PANSTARRS) originalno je identifikovan od strane teleskopa Pan-STARRS1 kao slabo aktivna kometa na razdraljini nešto većoj od duple udaljenosti Zemlje od Sunca. Njen trenutni dug orbitalni period (oko 860 godina) ukazuje na to da joj je izvor u Ortovom obliku i da je odatle istisnuta relativno skoro u orbitu koja je dovodi bliže Suncu.

Tim je odmah primetio da je C/2014 S3 (PANSTARRS) neobičan objekat, s' obzirom da nema karakterističan rep koji imaju dugoperiodične komete kada priđu tako blizu Suncu. Zbog toga kometa je nazvana Manskom kometom, po ugledu na bezrepe manske mačke. Nekoliko nedelja nakon otkrića, tim je dobio spektar veoma slabog objekta pomoću ESO-ovog Veoma velikog teleskopa u Čileu.

Pomno proučavanje svetlosti koja biva reflektovana sa C/2014 S3 (PANSTARRS) govori nam da se radi o tipičnom asteroidu S-tipa, koji se uglavnom nalaze u unutrašnjem glavnom asteroidnom pojasu. Ne izgleda kao tišina kometa, za koje se veruje da dolaze iz spoljašnjeg dela Sunčevog sistema i koje su tipično ledene, a ne stenovite. Deluje da materijal nije prošao kroz mnoge promene, ukazujući na to da je bio zamrznut dugo vremena. Veoma slaba kometska aktivnost povezana se C/2014 S3 (PANSTARRS), a koja je u skladu sa teorijom sublimacijom vodenog leda, je oko milion puta slabija od aktivnih dugoperiodičnih kometa na sličnoj udaljenosti od Sunca.

Autori zaključuju da je ovaj objekat najverovatnije sačinjen od "svežeg" materijala iz unutrašnjosti Sunčevog sistema, te da je bio sačuvan u Ortovom oblaku i sada se vraća nazad ka unutrašnjosti.

Nekoliko teorijskih modela uspeštno reprodukuju veliki deo struktura koje vidimo u Sunčevom sistemu. Bitna razlika među modelima odnosi se na njihova predviđanja o tipu objekata koje sačinjavaju Ortov oblak. Različiti modeli predviđaju značajno različite odnose ledenih prema stenovitim objektima. Ovo prvo otkriće stenovitog objekta iz Ortovog oblaka je bitan test različitih predvišanja modela. Autori procenjuju da će posmatranja 50-100 ovakvih bezrepih manskih kometa biti potrebna da bi se mogao napraviti odabir odgovarajućih modela od ponuđenih, otvarajući time nova vrata u proučavanju nastanka Sunčevog sistema.

Ko-autor Olivier Hainaut (ESO, Garching, Germany), zaključuje:"Pronašli smo prvu stenovitu kometu, sada tražimo druge. U zavisnosti od toga koliko ih nađemo, znaćemo da li su džinovske planete "igrale" po Sunčevom sistemu kada su bile mlade, ili su porasle bez puno mrdanja."

[2]

Beleške
[1] Ortov oblak je ogromni region koji okružuje sunce poput džinovskog, debelog mehura. Procenjuje se da sadrži trilione malih ledenih tela. Povremeno, jedno od ovih tela biva pomereno i padne kad unutrašnjem Sunčevom sistemu gde ga sunčeva svetlost pretvori u kometu. Ova ledena tela su najverovatnije izbačena iz regiona u kojima su se formirale najveće planete, u ranim danima formacije Sunčevog sistema.

[2] Tekst je prevela Jovana Petrović, Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, Departman za fiziki; Matematički fakultet u Beogradu, Katedra za astronomiju.