Vesti iz sveta astronomije...

Pluton iz blizine, pa još u boji!

Prikazani mozaik u boji predstavlja kombinaciju nekih od najoštrijih slika Plutona koje je Nasina sonda “New Horizons” napravila tokom proletanja 14. jula. Slike su deo sekvence snimanja u trenucima najbližeg proleta, sa rezolucijom oko 77-85 metara po pixelu – i prikazuju detalje na Plutonovoj površini manje od fudbalskog terena.


Ko voli SF, evo mu! Dugo sam gledao sliku i ništa nisam razumeo. Šta li prikazuje? Kako bi mi sve to izgledalo da mi se pruži prilika da prošetam tuda? Pogledaj još veću sliku!.

Konstruktori NH iz Laboratorije za primenjenu fiziku fakulteta Johns Hopkins smislili su dobru foru – pošto nisu imali ni para a ni vremena da prave imidžing-sisteme kakve bi oni želeli, došli su na ideju da im glavni optički instrument bude monohromarski (crno-beli) teleskop prečnika 208 mm velike rezolucije – to je LORRI – a da slike u boji pravi mnogo manji foto-teleskop, prečnika 60 mm – to je Ralph. Glavna ideja je bila da Ralph što više slika a da se onda podaci o koloru svakog piksela računarski inkorporiraju u LORRI-jeve fotografije, i da tako dobiju slike em visoke rezolucije, em u boji!

Uz ovo kratko objašnjenje, ima smisla podatak da su slike u boji koje su dodate gornjoj slici imaju rezoluciju od oko 630 metara po pixelu.

Slike su obuhvatale traku širine 80 km, pošavši od ivica ravnica severozapadno od Sputnik Planuma, preko Idrisi planina, ido rubova poznatog Plutonovog „srca“.

Slike koje je napravio teleskopski imidžer LORRI (Long Range Reconnaissance Imager) 15 minuta pre NH najbližeg proletanja, kombinovane su sa onim u boji koje je sa samo 17.000 km napravio Ralph/Multispectral Visible Iniging Camera (MVIC) 25 minuta pre LORRI-jevih slika.

Širok varijetet terena išaranih kraterima, planinama i glacijalnim tvorevinama koje se ovde vide pružiće naučnicima i javnosti zapanjujući kolor-prozor visoke rezolucije u Plutonovu geologiju.

„New Horizons“ sminio Kajperca!

Nasin brod “New Horizons” je prošlog meseca napravio slike udaljenog objekta u Kajperovom pojasu sa najveće blizine do sada, demonstrirajući svoju sposobnost da osmatra veliki broj sličnih tela u narednim godinama – pod uslovom da NASA odobri produžetak misije.


Slike NH snimljene 2. novembra prikazuju malu planetu (15810) 1994 JR1 i to je slika jednog Kajperovca napravljena iz najveće blizine do sada.

Na ovoj animaciji, napravljenoj od četiri frejma koja je snimila kamera LORRI 2. novembra 2015. godine u razmaku od jednog sata, možemo da vidimo jedno prastaro nebesko telo prečnika 150 kilometara, oficijelno nazvano 1994 JR1, kako jezdi naspram pozadinskih zvezda.

U vreme kada je slikan, 1994 JR1 se nalazio na oko 5.300.000.000 km od Sunca, ali svega 280 miliona km od „New Horizonsa“ – čime je popravio rekord za makar 15 puta u klasi najmanje blizine fotografisanja malih tela Kajperovog pojasa, „treće zone“ solarnog sistema koja se proteže iza unutrašnjih, kamenih planeta, i spoljnjih, gasovitih ledenih džinova.

Naučnici misije planiraju da upotrebe slike poput ovih da proučavaju ostale Kajperove objekte preko „New Horizonsa“ pod uslovom da se odobri produžetak misije.

Da kažem i ovo: 1994 JR1 se trenutno okreće po kvazi-satelitskoj putanji oko Plutona. Ta putanja je zapravo rezultat rezonance 2:3 sa Neptunom, i ostaće takav još 350.000 godina.

https://t.co/ureCPDds2G

A P O D...

Kina ima na Mesecu već dve godine teleskop!

Kinezi su 14. decembra 2013. ušli u mali klub zemalja koje su uspele da na spuste Mesec svoju letilicu. Njihov lender “Chang’e 3” uspešno se prizemljio u Mare Imbriumu, u blizini lunarnog severnog pola. Bilo je to prvo meko sletanje jednog broda na Mesec još od sovjetske “Lune 24” 1976. godine. Pet sati kasnije, sa lendera je sišao rover nazvan “Yutu”, koji je nekoliko nedelja istraživao površinu sve dok nije obolio od “mehaničke abnormalnosti”. Veza sa njim je izgubljena početkom ove godine.



Te događaje svi smo pratili i bili iskreno iznenđeni podatkom da je rover konstruisan da istraži 3 km2 i udalji se od lendera čak 10 km! Ja lično sam bio koncentrisan jedino na rover, neprestano se pitajući zašto li se pokvario. Sve ostalo kao da me nije zanimalo. Zato sam pao u nesvest kada sam nedavno pročitao vest da su Kinezi na Mesec poneli i mali ultraljubičasti teleskop, koji je sve vreme besprekorno radio i slao kući more podataka. Iako su mnogi od nas prvi put sada čuli za tu spravu, vest je prilično uzbudljiva, jer je teleskopom sa Meseca moguće posmatrati sijaset stvari koje je nemoguće videti sa Zemlje zbog njene velike i debele atmosfere.

„Na Mesecu nema atmosfere, pa je za razliku od Zemlje, tamo moguće registrovati ultraljubičastu svetlost sa nebeskih objekata,“ podsetio nas je dr Jing Wang sa Nacionalne astronomske opservatorije u Pekingu.

Mesec rotira mnogo sporije od Zemlje – približno 27 puta sporije – što znači da je teleskop u stanju da danima u kontinuitetu posmatra zvezde, nešto što je potpuno nemoguće na Zemlji.

15-santimetarski teleskop Ritchey–Chrétienovog tipa prvi je robotski teleskop koji radi na Mesečevoj površini, podešen da detektuje samo ultraljubičastu svetlost iz galaksija, aktivnih galaktičkih jezgara, promenljivih i binarnih zvezda, novi, kvazara i blejzara na talasnim dužinama od 245 do 340 nm, a u stanju je da otkrije objekte do 13. magnitude.

Od kako je sleteo na Mesec, teleskop je nakupio preko 2.000 sati posmatranja, uključujući monitoring 44 zvezde a uspeo je da snimi i ovu lepu sliku galaksije Pinwheel, udaljene 21.000.000 svetlosnih godina od nas.


Spiralna galaksija M101 koju je snimio Kinez s meseca. U njoj se nalazi oko hiljadu milijardi zvezda, i u njoj je 2011. snimljena pojava supernove.

Kineski naučnici sada upoznaju stručnu javnost o rezultatima prvih 18 meseci teleskopske misije uarXiv.

Amerikanci su brže-bolje požurili da objasne da to IPAK nije prvi teleskop na Mesecu. Prvi je njihov pet puta manji manuelni teleskop koji su poneli članovi misije “Apollo 16”, ali dok su astronauti morali svakog časa da pomeraju svoj teleskop (koji je ustvari bila jaka kamera/spektrograf!), dotle je kineska sprava potpuno robotizovana.

Ustvari, kada je poslat na Mesec, očekivano je da će radni vek kineskog teleskopa biti oko godinu dana, tako da to što još radi – to prilično snažno – i posle skoro dve godine, još je jedno iznenađenje za sve. Treba se setiti da je tokom 18-mesečnog izlaganja okolini, u ogledalo teleskopa udarilo oko 1017 visokoenergetskih protona, što mora da ostavi traga.

Iako su stigli u isto vreme na površinu, rover i teleskop imaju različitu sudbinu. Rover težak 140 kg, posedovao je solarne panele koji su stvarali struju za rad motora i napajanje instrumenata preko dana ali i punjenje akumulatora za preživljavanje dugih noći. Imao je na raspolaganju nekoliko radioizotopskih grejača, koji su proizvodili samo toplotu a ne i struju. Ali posle samo dva dana rover se zaustavio i isključio sve podsisteme. Vrelo Sunce je ugrejalo obasjanu stranu na preko 100° C, dok se istovremeno ona u hladu ohladila ispod nule. Lunarna noć se približavala, pa je rover morao da se prebaci u sleep režim. Kontrolori misije su javili da se rover nalazi u “mehaničkoj abnormalnosti” nastaloj usled “komplikovanog lunarnog okruženja”. Kontakt je ponovo uspostavljen 13. februara 2104. ali kvar je ostao. Rover je povremeno slao signale do septembra, da bi kontakt bio prekinut u martu ove godine.

Ali teleskop je prošao mnogo bolje. U želji da preživi neprijateljsku lunarnu prašinu, koja je u stanju da uništi elektroniku, uređaj je tokom izlaska i zalaska Sunca, kao najsurovijih perioda dana, smešten unutar „Chang’e 3“ lendera.

Kako je javio Jacob Aron u svom raportu za “New Scientist”,tim kineskih astrofizičara sada razmatra da li da nastavi teleskopsku misiju i nakon isteka 2015. godine. Ako je suditi po dosadašnjim osmatranjima, ostaje na zadatku. Na kraju krajeva, prošlo je puno vremena od kada smo mogli da uživamo u pogledu s Meseca. Sledeći korak? Teleskop na Marsu!

Probna raketa „Россиянка“ sa višekratnim prvim stepenom poleće 2016. god.

Glavna osobenost projekta “Ruskinja”, neviđena do sada ni kod manjih raketa, biće sposobnost povratka u rejon kosmodroma i prizemljenje prvog stepena radi ponovnog korišćenja skupih motora i opreme.



Državni raketni centar (ГРЦ) “Makejev” planira da naredne godine pripremi i lansira probnu raketu-nosača “Ruskinja” (rus. “Россиянка”) sa višekratnim prvim stepenom. To je letos okupljenim novinarima saopštio generalni direktor i glavni konstruktor preduzeća Vladimir Degtjar.

Projekat ‘Ruskinja’”, sa prvim stepenom koji će da se koristi više puta, realizovaće se raketom najlakše klase uz upotrebu motora prvog i drugog stepena proizvedenim u konstruktorskim biroima hemijske mašinogradnje “A.M. Isajev”, koji koriste pare “tečnog kiseonika i utečnjenog prirodnog gasa[1]”. Planira se da će radovi, urađeni po tehničkim zahtevima Centralnog naučno-istraživačkog instituta mašinogradnje (ЦНИИМАШ), biti dovršeni 2016. godine. Te radove će izvesti kompanija „Makajev“ u vidu probne rakete-nosača „Ruskinja“, izjavio je tada Degtjar.

Kako su objasnili u „Makajevu“, probna raketa-demonstrator, biće uvidu modela, sa svimtehnološkim osobenostima konačnog proizvoda.

Kao je izjavio Degtjar, radovi na motorima rakete su daleko odmakli. „Ove godine smo izršili nekoliko osnovnih ispitivanja motora,“ rekao je on.

Osobenost projekta „Ruskinja“ činiće sposobnost povratka u rejon kosmodroma i prizemljenje neoštećenog prvog stepena, što će omogućiti višestruko korišćenje glavnih motora (do 25 puta). Prvi put projekat ke predstavljen javnosti 2007. godine.

Šemu povratka prvog stepena rakete-nosaća danas ispituje i poznata američka privatna aeronautička kompanija „SpaceX“.

Ako se nekom ko čita moje tekstove kompanija „Isajev“ učinila poznata, to je zato što sam o njoj nedavno pisao kao o proizvođaču nuklearnih balističkih projektila koji se lansiraju iz podmornica, R-29RM „Štilj“ i iz njih izvedene kosmičke rakete tipa „Volna“.





Prema prvobitnim planovima, raketa je trebala da na lansiranju bude teška 750 tona, a trebalo je da može da u nisku orbitu ponese 21,5 tona. Razmišljalo se i o jačoj varijanti – mogla bi da ponese i do 35 tona! – ali za to bi trebalo ili povećati dimenzije rakete ili u II stepenu upotrebiti vodonično-kiseonične motore.

12. decembra 2011. „Makejev“ je sa projektom „Ruskinja“ učestvovao na konkursu Roskosmosa za prvu fazu razvoja višekratnog raketno-kosmičkog sistema, ali posle intervencija određenih lobija pare sa konkursa je uzeo konstruktorski biro „Hruničev“ sa projektom „Bajkal-Angara“.

Elementarne čestice – pismo svih stvari

http://astronomija.co.rs/nauka/fizika/9980-elementarne-cestice-pismo-svih-stvari

https://t.co/Rzoy0dSNB6

A P O D...

Japanska agencija planira donošenje uzoraka sa Fobosa



Marsovi meseci Fobos i Dejmos su idealni za misije donošenja uzoraka. Stići do njih je, energetski gledano, mnogo lakše nego sleteti na Mars a, mada je donedavno smatrano da su to dva uhvaćena asteroida, danas se veruje da je njihovo poreklo mnogo složenije pa samim tim i interesantnije. U isto vreme, NASA izjavljuje da namerava da pre puta na Mars sprovede misiju sa posadom na Fobos i Dejmos. Nažalost, za sada nema čvrstih planova za proučavanje ovih satelita. Rusija je 2011. pokrenula misiju “Фобос-грунт“ za donošenje uzoraka, ali je sonda ostala nasukana u Zemljinoj orbiti. Trenutno se evropska agencija ESA igra idejom slanja sonde „PHOOTPRINT“ a ni Rusi nisu odustali od mogućnosti lansiranja „Фобос-грунта 2“ (ustvari, moguće je da će se ove dve misije u budućnosti spojiti). Sada bi i japanska agencija JAXA želela da se uključi u ovaj voz i takođe proučava misiju koja bi bila vrlo slična pomenutim.


Mogući dizajni japanske sonde za uzimanje uzoraka sa Fobosa ili Dejmosa. (JAXA)

Jaxa-in projekat je još uvek u povoju i malo se zna o stvarnom dizajnu aparata. Ako japanska vlada odobri misiju, koja bi koštala oko $240 miliona, brod će uzleteti najranije prilikom otvorenog prozora 2021. godine. Još uvek nije jasno koji će od dva Marsova meseca biti cilj, jer oba imaju svoje prednosti i mane (npr. Fobos je geološki interesantniji objekat, ali je njegova površinska gravitacija jača nego Dejmosova i nalazi se dublje u Marsovom gravitacionom bunaru), ali Fobos je favorit.

Trenutno, stići na Mars i vratiti se kući težak je zadatak. Sonda „Фобос-грунт“ je trebala da koristi hemijski pogon za put, ali japanski projektat uključuje jonsku proulziju, sličnu onoj koju koriste „Hayabusa“ i „Hayabusa 2“ s ciljem smanjenja početne težine. Međutim, najprostiji dizajn sonde bi koristio isključivo hemijski pogon. U tom slučaju, brod bi bio težak oko 3.800 kg, što bi bilo podeljeno na orbitni modul težak 2.700 kg zadužen za ulazak u Marsovu orbitu i prilazak Fobosu ili Dejmosu, i istraživački modul sa kapsulom za povratak kući sa uzorcima. Taj brod bi morao da iskoristi snagu najjače japanske rakete u floti, „H-IIB“, a misija bi trajala oko tri godine.

Sledeća verzija bi koristila solarnu električnu propulziju (SEP) za jonski motor na povratnom stepenu, zajedno sa hemijskim stepenom za prilaznu fazu misije. Time bi se finalna težina broda smanjila na oko 2.800 kg (2.000 kg bi otpalo na stepen sa hemijskim motorom), a za lansiranje bi mogla da se koristi „H-IIA204“, manja i jeftinija raketa. Takva misija bi trajala oko 5 godina. Konačno, moguća je i verzija sa isključivo jonskim pogonom, bez odvojivih stepeni, gde bi sonda bila teška samo 1.200 kg a koristila bi raketu „H-IIA202“. Takva misija bi trajala ukupno 7 godina, od lansiranja do povratka kapsule sa uzorcima na Zemlju. Kakava god bio konačni dizajn, sonda će koristiti tehnologije razvijane za lunarnu robotsku misiju „SLIM” (Smart Lander for Investigating Moon), koja bi trebala da poleti 2018. godine.

Sonda za donošenje uzoraka sa Fobosa biće bazirana na lunarnom robotu „SLIM“. (JAXA)

Nakon svog uspeha sa sondom „Hayabusa“ 2010. godine, Japan je postao prva zemlja na svetu koja je automatski donela uzorke na Zemlju nekog drugog tela a da nije Mesec. Ako budu imali sreću, za dve godine će ponoviti taj uspeh sondom „Hayabusa 2“, koju zajedno pratimo na ovom sajtu. Prema tome, ako je ijedna kosmička agencija kadra da sa minimalnim budžetom pokupi uzorke sa Fobosa ili Dejmosa, nema sumnje da je to JAXA!

https://t.co/3VDewX0S95

A P O D...

Vidljiva svetlost

Svetlost čine čestice svetlosti, fotoni. Veličina fotona pripada redu dimenzija od 10-18 m, što je milijardu milijardi puta manje od 1 metra. Fotoni nemaju masu i nisu naelektrisani. To su paketi ili kvanti energije.



Fotoni pripadaju Standardnom modelu elementarnih čestica. Oni su jedna od četiri vrste čestica koje grade fizičko polje. Sveukupno elektromagnetno polje Svemira čine fotoni. Oni omogućuju elektromagnetnu interakciju u uzajamnom električnom delovanju naelektrisanja. Elektromagnetno polje Svemira je složena energetska mreža ispletena od fotona. Nastajanje i nestajanje fotona, količina energije koja im omogućava kretanje, njihove različite talasne dužine i frekvencije, određuju svojstva ovog fizičkog polja koje se zbog toga neprestano kreće i menja. Na taj način oni prožimaju ceo Svemir.



Fotoni nastaju na više načina u više različitih izvora. Najčešće nastaju u pobuđenim atomima, između putanja elektrona. Kada se elektroni, koji su nekom spoljašnjom silom gurnuti sa nižeg energetskog nivoa na viši, vraćaju na prvobitni nivo oni ispuštaju višak energije.

Postoji više vrsta fotona. Jedna grupa fotona sa kojom reaguje (percipira) naše oko, omogućava da se u našem mozgu stvaraju slike predmeta sa kojih ti fotoni dolaze. Te fotone zovemo vidljivi fotoni. Ima ih 6 vrsta: crveni, narandžasti, žuti, zeleni, plavi i ljubičasti.

Svi fotoni se u vakuumu kreću istom brzinom od 299 792 458 m/s. Njihova brzina je u supstancijalnoj sredini manja i zavisi od optičke gustine sredine. Ponašaju se i kao čestica i kao talas. Njihova talasna dužina i frekvencija, bez obzira da li se kreću u vakuumu ili supstancijalnoj optičkoj sredini je različita. Ove razlike fotona zavise od količine energije koje oni poseduju. Količina energije fotona zavisi od izvora u kojima nastaju. Fotoni koji nastaju u jezgrima zvezda imaju veću energiju od fotona koji nastaju u plamenu sveće. Frekvencija fotona i njihova energije su u upravo srazmernom odnosu.



Talasne dužine fotona koji čine vidljivu svetlost :

ljubičasta 380–450 nm
plava 450–495 nm
zelena 495–570 nm
žuta 570–590 nm
narandžasta 590–620 nm
crvena 620–750 nm

Nanometar (nm) je milijarditi deo metra.

Frekvencija ili broj oscilacija koje naprave ovi fotoni u 1 sekundi je od 4×1014 Hz do 7,9×1014 Hz. Frekvencija i talasna dužina su u obrnuto srazmernom odnosu što znači da je frekvencija manja ako je talasna dužina veća.



Naše oko je osetljivo na fotone koji imaju talasnu dužinu od 380-750nm. Naše oko najbolje reaguje sa fotonima talasne dužine oko 350nm. Zbog toga mi najbolje zapažamo zelenu i žutu boju. Sa fotonima manje talasne dužine od 380nm i veće od 750nm naše oko ne intereaguje pa čak i kad oni uđu u naše oko.

Termin svetlost podrazumeva ceo elektromagnetni spektar koji obuhvata više grupa različitih fotona: radio, mikro, infracrvene, ultraljubičaste, X i gama fotone. Grupu fotona koji omogućuju naše viđenje zovemo vidljivi fotoni a svetlost koju oni predstavljaju, vidljiva svetlost.

Ono što mi zovemo viđenjem je manifestacija interakcije ovih fotona i našeg mozga. Slika se dešava u našem mozgu, kao što slika na kameri ne nastaje u objektivu nego na displeju kamere ili monitoru računara ako nam je kamera povezana sa računarom.



List neke biljke apsorbuje sve vidljive fotone osim zelenog fotona, njega odbija. Taj zeleni fotom ulazi u naše oko i naša žuta mrlja ga apsorbuje, intereaguje sa njim. Tu se energija fotona pretvara u električnu energiju koja se dalje kroz neuron provodi do centra za vid gde se vizualizuje slično kao na displeju. Isto se dešava ako gledamo narandžu, limun, ljubičice, samo što se u ovim slučajevima radi o narandžastim, žutim ili ljubičastim fotonima. Žuti limun apsorbuje sve fotone koji nemaju talasnu dužinu od 570-590nm a odbija samo fotone ovih talasnih dužina.

Kada neko telo apsorbuje svih šest fotona, ni jedan od njih ne dolazi u naše oko, to telo je nama crno. Crna boja znači odsustvo svih vidljivih fotona u našem oku i mozgu.

Kada neko telo, recimo mleko ili list papira odbije svih šest vrsta vidljivih fotona i oni uđu u naše oko, mi imamo doživljaj bele boje. Bela boja znači prisustvo svih vidljivih fotona u našem oku i mozgu.
Struktura nekih tela je takva da vidljivi fotoni sa svojim talasnim dužinama mogu da prođu između atoma tih tela i da ne intereaguju sa njima. Takva tela nemaju boju, za njih kažemo da su providna.

2016.



2016. godina je prestupna, ima 366 dana, počinje u petak a završava se u subotu. Februar te godine ima 29 dana, počinje u ponedeljak, a i završava se u ponedeljak. Februar znači 2016-te ima pet ponedeljaka. Inače, 29. februar najčešće pada u ponedeljak ili u sredu, po 15 puta u toku 400 godina, zatim u petak ili subotu, po 14 puta i u nedelju, utorak ili četvrtak po 13 puta.

Lista godina koje imaju iste kalendare kao 2016-ta godina (dani u nedelji su istog datuma)

Godina Isti kalendar Od prethodne
1916 100 godina pre
1932 84 godina pre + 16 godina
1960 56 godina pre + 28 godina
1988 28 godina pre + 28 godina
2016 2016. + 28 godina
2044 28 godina posle + 28 godina
2072 56 godina posle + 28 godina
2112 96 godina posle + 40 godina

Godišnja doba

Prioleće 20. marta u 05:31
Leto 21. juna u 00:35
Jesen 22. septembra u 16:22
Zima 21. decembra 11:45

Pomračenja Sunca 2016.

Datum Vreme Tip Mesto
09. mart 01:58:19 totalno Istočna Azija, Australija, Pacifik

01. septembar 09:08:02 prstenasto Afrika, Indijski okean

Pomaračenja Meseca 2016.

Datum Vreme Tip Mesto
23. mart 11:48:21 Polusenkom Azia, Australija, Pacific, zapadne Amerike

16. septembar 18:55:27 Polusenkom Evropa, Afrika, Azija, Australija...

Januar! Zašto 1. januar?



Što se astronomije tiče nema nikakvog razloga da novu godinu slavimo prvog januara jer se u svemiru, a i ovde na Zemlji, tog dana ništa naročito ne dešava. Proslava Nove godine je, dakle, čisto ljudska pojava. Sa nadom da će naredni period života biti bolji, lakši i lepši, ljudi su od pamtiveka dočekivali narednu godinu prinoseći žrtve bogovima i priređujući gozbe.

Istorijsko je pitanje, međutim, kada počinje nova godina. Ima logike da to bude na dan zimske kratkodnevnice jer posle toga obdanica postaje sve duža, a noć sve kraća. Tako su radili Heleni i Stari Sloveni. Ali Vavilonci i, u početku, Rimljani, su novu godinu slavili negde oko prolećne ravnodnevnice što isto tako nije loše rešenje, jer je to doba kada priroda počinje da se budi, a dani postaju duži od noći. Asirci su opet smatrali da se godine menjaju u septembru, onda kada prođe jesenja ravnodnevnica.

Pitanje kada počinje sledeća godina zapravo ni danas nije rešeno u globalu. Jevreji je slave 6. septembra, Kinezi negde krajem januara ili početkom februara (u svakom slučaju slave je dve nedelje). Tvrdoglavi pravoslavci se drže starog kalendara pa Novu godinu dočekuju 14. januara (mada oni tvrde da je to 1. januar). Oni drugi, normalni pravoslavci su fleksibilniji. Oni slave i 1. i 14. januar (neki čak i Muzičku novu godinu).

No, konačno, zašto baš 1. januar? Za sva je kriv drugi od sedam rimskih kraljeva Numa Pompilije. Do njega rimski kalendar je imao deset meseci, svaki mesec 30 odnosno 31 dan, a godina je počinjala 1. marta. Pošto je deset meseci sa 304 dana, koliko je po tom kalendaru trajala godina, ipak malo da u njih stane čitava prava, Sunčeva, godina, Numa Pompilije je naredio reformu pa su kalendaru dodata još dva meseca: januar i februar i to pre meseca marta. Januar je bio posvećen Janusu, bogu svih početaka. Logično je da božanstvo početka ne može imati svoj mesec na kraju godine, ali od tada je oktobar, iako mu ime kaže da je on osmi mesec postao deseti, a decembar (deseti) postao je dvanaesti.

No nije to bio glavni problem. Taj kalendar je imao 355 dana, dok sunčeva godina traje 365 dana (i nešto sati) i Rimljani su često morali da prave "zakrpe" na svom kalendaru ubacujući povremeno dodatni mesec. Ovo je dovelo do toga da običan čovek nikad nije bio siguran koji je datum, pa čak ni godina.

Stvar je morala da se popravi kad-tad. To kad-tad bilo je 45-te godine pre n.e. kada je uveden novi kalendar. Julije Cezar, koji je inače dobro poznavao astronomiju, pozvao je aleksandrijskog astronoma na glasu, Sosigena, da sastavi novi kalendar. Sosigen je po starim egipatskim računima uzeo da godina traje 365 dana i 6 sati i po toj osnovi je sastavio kalendar koji je našto kasnije, po Cezaru, nazavn julijanski kalendar.

To nije bio loš kalendar. Godina po tom kalendru trajalaje svaga 11 minuta i 14 sekundi duže od prave godine. Reklo bi se zanemarljivo.

Ali ta sitna razlika uvečala se u XVI veku na čitavih deset dana. Da bi se računanje vremena uskladilo sa pojavama u prirodi 1582. po, nalogu pape Grgura XIII, napravljen je novi kalendar, ovaj koji i danas koristimo. Taj kalendar, poznat pod imenom gregorijanski kalendar (po papi Grguru), je preuzeo sve mesece svog prethodnika, a sa njima i proslavu Nove godine 1. januara.

Ovaj kalendar su prvo prihvatile katoličke zemlje, a zatim je on počeo da se širi po svetu. U Srbiji je, kao zvanični kalendar, usvojen tek 1919. Međutim Pravoslavna crkva ga ni danas ne priznaje, već se drži julijanskog kalendara. Kako se razlika između julijanskog i gregorijanskog kalendara u međuvremenu povećala na 13 dana, oni koji se drže pravoslavlja Novu godinu dočekuju 14 januara.

Po gregorijanskom kalendaru godina traje 365,2422 dana što je preciznost koja nam dozvoljava da nekoliko milenija, budemo mirni. Jer tropska godina traje 365,242199 dana i razlika nije velika. Postoje, međtim, drugi problemi sa ovim kalendarom. Meseci imaju različiti broj dana, broj nedelja u tromesečjima i polugodištima je različit, dani u nedelji padaju u različite datume itd. Ako jedne godine 1. januar pada u petak, sledeći će padati subotu. Iz mnogih razloga bilo bi dobro da svaki datum ima samo svoje dane.

No ovo zapravo ne bi bilo vredno ni pomena da ne postoji jedan mnogo savršeniji kalendar od ovog gregorijanskog. To je novojulijanski koji je desetak puta precizniji, a rešio je i neke probleme sadašnjeg kalendara. Novojulijanski kalendar je sastavio Milutin Milanković i samo malo je falilo da taj kalendar bude usvojen u svetu. Ali o tome, ipak, nekom drugom prilikom.

1. januar 4713. pre naše ere je dan od kada se računa hronološka perioda od 7980 julijanskih godina. Ovu periodu je uveo u XVI veku francuski naučnik Žosef Žistd de la Skala (Joseph-Juste de la Scala), koji je poznatiji pod imenom Josif Skaliger. Ovu periodu Skaliger je nazvao po svom ocu koji se zvao Julije Cezar od Skale.

18. januara 120. godine naše ere u Kini je zabeleženo pomračenje Sunca.

8. januara 1642. umro je Galilej.

6. januara 1998. lansiran je Lunar Prospector, Nasina letelica koja je sa visine od 100 km mapirala Mesec i otkrila dokaze o postojanju vode na nasem jedinom priprdnom satelitu.

Kako se piše

http://astronomija.co.rs/182-zanimljivosti/9997-kako-se-pise-2

https://t.co/x79xGSC2AL

A P O D...

Prvi „Curiosityjev“ MastCam selfi u istoriji!

Iako dugo pišem o kosmosu i po definiciji bi trebalo da sam često iznenađen vestima “odozgo”, ipak sam valjda kao i većina Srba već pomalo oguglao. Ipak, slike koje ćeš i sam videti malo posle, ostavile su me bez daha!

U neverovatnom i potpuno neočekivanom poklonu „Curiosityjevim“ fanovima, rover se prvi put u istoriji “samo-slikao” u boji uz pomoć MastCama. Do sada, svi prethodni “Curiosityjevi” autopotreti bili su napravljeni pomoću MAHLI-ja, kamere koja se nalazi na kraju robotske ruke. MastCam je takođe sposoban za fotografisanje rovera, ali je uvek izbegavao roverovu palubu, sem poneke pojedinačne slike koja bi dokumentovala stanje instrumenata postavljenih na palubi. Sa dolaskom “Curiosityja” u zaklonjenu sranu aktivne Marsove peščane dine, konačno se pojavio naučni razlog da se paluba pojavi na MastCamovoj panorami: potrebno je potražiti čestice peska koji vetar vremenom nanosi sa dine. Prikazana panorama je deo opservacija “pre”; kasnije će biti napravljene nove slike kao deo opservacija “posle”.

Andrew Bodrov je već sastavio divnu panoramu i napravio virtuelnu verziju punih 360 stepeni. Ovde je panorama male rezolucije, ali zato definitivno poseti Bodrovov sajt i pogledaj punu verziju https://www.360cities.net/image/mars-panorama-curiosity-solar-day-1197


„Curiosityjeva“ MastCam panorama, sol 1197, uključujući roverovu palubu. „Curiosity“ je slikao panoramu nakon što je stigao u zavetrinu Namib dine, sola 1197 (19. decembra 2015.). Prvi put od sletanja na Mars, panorama snimljena levom kmarom MastCama obuhvatlia je čitavu roverovu palubu i napravila autoportret. Pošto se MastCam nalazi na jarbolu, na autoportretu se ne vidi sam jarbol, ali, za razliku od autoportreta koje je pravio MAHLI, vidimo ruku. Paluba je uključena radi potrage za česticama peska koje su tu nanešene tokom prolaska kroz dinu. Radi pregleda virtuelne verzije panorame od 360°, poseti Andrew bodrovs 360cities page https://www.360cities.net/image/mars-panorama-curiosity-solar-day-1197


Ko se ne seća, ovako izgleda roverov vrh jarbola. Jedna MastCam kamera je Medium Angle Camera (MAC) koja ima žižinu daljinu 34 mm, vidno polje od 15° i rezoluciju od 22 cm/pix na daljini od 1 km. Druga je Narrow Angle Camera (NAC), sa žižinom daljinom 100 mm, poljem od 5,1° i rezolucijom od 7,4 cm/pix na 1 km. Svaka kamera ima 8 Gb memorije, i može da memoriše oko 5500 slika.

I ostali amateri su prihvatili izazov; ovde je lepa kuglasta verzija koju su napravili Elisabetta Bonora & Marco Faccin.

Sledi kolaž sličica (thumbnails) svih pojedinačnih fotografija na kojima se vidi roverov hardver, tako da možemo da vidino koliko frejmova je potrebno da se pokrije čitav rover.



Posmatrajući slike iz blizine, vidimo da je paluba prilično prekrivena sitnom prašinom, ali je fascinantno kako je prašina neravnomerno raspoređena. Kapice koje su služile kao poklopci kamera tokom sletanja (kada je roverov jarbol bio položen na palubi) potpuno su ravnomerno prekriveni prašinom. Prednji deo robera je vrlo, vrlo, vrlo prašnjav. Ali je zato središte palube delativno čisto od prašine, što je vrlo čudno. Pomalo je šteta što je jedno od najprašnjavijih mesta na roveru malo uzvišenje na palubi koje nosi talon za kalibraciju MastCama – toliko je pokriven da ne verujem da može da posluži svojoj svrsi.


“Curiosityjeva” paluba. Vidi se interesantan raspored vrlo prašnjavih zona i površina koje je vetar očistio.

Sledi jedna tipična „Curiosityjeva“ panorama, na kojoj se ne vidi rover sem točkovi sa desne strane, radi inženjerijskih potreba. Sve do sada, misija nije imala naučno ili inženjerijsko opravdanje da kompletno slika panoramu, ali kako pokazuju MAHLI-jevi autoportreti, javnost to veseli!


Pogled niz dinu Dingo Gap i Mount Sharp, sol 530 (panorama 360°).

Značajno povećanje Nasinog budžeta za fiskalnu 2016. godinu

NASA je upravo dobila značajno povećanje trenutnog agencijskog budžeta, nakon što su oba doma Kongresa izglasala a Obama potpisao da ukupni troškovi zemlje u 2016. godini budu $1,1 trilion.



Kao deo zajedničkih troškova svih ministarstava, Nasi je odobreno povećanje budžeta od skoro $19,3 milijarde – bez pogovora veliki rezultat i značajan zaokret nakon nekoliko godina negativnog trenda.

Budžet – odn. omnibus – povećan je za nekih $756 miliona iznad cifre od $18,5 milijardi koju je Obamina administracija predložila za Nasu u fiskalnoj 2016. godine, i povećanje za više od $1,2 milijarde u odnosu na važeći budžet za 2015. godinu.

Deo kosmičkih entuziasta u svetu veoma je obradovan ovom izuzetnom vešću o pozitivnom Nasinom budžetu – konano će agencija moći da pokrene problem koji je najviše boli, a to su letovi sa ljudskim posadama, a tu su i robotska istraživanja, naučna i tehnološka istraživanja i razvojni programi.

Predlog federalnih troškova je najpre prošao glasanje u Beloj kući, gde se za njega izjasnilo 316 prema 113 glasača. Onda je otišao u Senat, gde je prošao sa 65 prema 33 glasa, u jednom od poslednjih kongresnih akata ove godine pre Uskršnjih praznika. Predsednik Obama je obećao da će potpisom odobriti odluku Senata.

Nakon sporne godine visokopolitičke ravnoteže koja bi lako mogla da dovede do financijske krize, američki kongres i Obama i Bela kuća su učinili gotovo nezamislivo i odlučili da naprave kompromis i dozvole trošenje sredstava za fiskalnu 2016. čime će finansirati vladu i Nasu tokom ostatka ove budžetske sezone koja se računa od septembra 2015.

Prema najnovijem Nasinom budžetu za fiskalnu 2016. godinu, praktično svi agencijski programi biće u potpunosti ili dodatno finansirani.

Jedan od pobednika novog predračuna svakako je „Space_Launch_System“. Očigledno je da je politika umešala prste, jer je za ovaj teški lansirni sistem – koji će biti najveća raketa na svetu, sa 20% većom snagom od „Saturna V“ – odvojena $1 milijarda, skoro 50% više od zahteva administracije od $1,36 milijardi i više nego što su zacrtali i Bela kuća i Senat.

Prema zahtevu, od Nase se očekuje da od navedene cifre potroši najmanje $85 miliona na finansiranje „pojačanog drugog stepena“, kako je nazvan Nasin “Exploration Upper Stage” (EUS), koji treba da bude upotrebljen u prvoj misiji “SLS” sa ljudskom posadom, a posle i u narednim misijama. Prethodno, direktori agencije su izražavali bojazan da možda novi dodatni stepen neće biti spreman na vreme za tu misiju. Međutim, povećavanjem sredstava, i zabranom trošenja novih sredstava na Interim Cryogenic Propulsion Stage – privremeni kriogeni stepen, koji bi trebalo da poleti na probnom „SLS“ letu 2018. – ovaj problem bi trebalo da se reši.


Ovako umetnik zamišlja buduće lansiranje rakete „SLS“ sa rampe 39B Kenedijevog kosmičkog centra noseći „Block 1“, inicijalnu konfiguraciju sa posadom težine 70 tona. Busteri su unapređeni od šatlova. direktor Nase je izjavio je da će unapređena raketa ovog tipa za 20 godina poneti ljude na Mars.

Sledeći dobitnik posle ovog značajnog povećanja budžeta jeste Nasin planetni naučni program. Oni će krčmiti $1,631 milijardu, što je $270 miliona više od zahteva administracije i $74 miliona više nego što je htela da izdvoji Bela kuća.

U ovu cifru spada $175 miliona za misiju na Jupiterov mesec Evropu, u koji će prema zahtevu da spada i orbiter i lender. NASA, koja je očekivala za ovu misiju samo $30 miliona, već radi na konceptu nazvanom „Europa Clipper“, koji bi ušao u orbitu oko Jupitera a onda više puta nadletao Evropu, ali do sada nije bilo reči o lenderu.

Jedan od Nasinih najosporovanijih napora – komercijalni program sa ljudskom posadom – dobio je po najnovijem predračunu $1,2438 milijardi, tačno onoliko koliko je zahtevala administracija. Ta sredstva bi trebala da osiguraju komercijalne sisteme koje trenutno razvijaju „Boeing“ i „SpaceX“ i spremaju ih za servis 2017. godine, i tako prekinu Nasinu zavisnost od ruskog broda „Sojuz“ za transport putnika ka i sa Međunarodne stanice. U avgustu, Nasin direktor Charles Bolden je obavestio kongres da je produžio ugovor sa Rusima o korišćenju „Sojuza“ do 2018. godine.

Državni zveštaj predlaže Nasi da povuče te pare uplaćene za te buduće letove „Sojuza“ i prebace ih na finansiranje komercijalnih letova. Kako se navodi, „sredstva predviđena ovim zakonom omogućila bi Nasi najbliži put ka nezavisnosti od Rusije, pružajući nastavak razvoja domaćih sposobnosti za lansiranje posada.“


Inženjeri su unapredili sistem „Orionove“ termičke zaštite od kako je brod prvi put poleteo u kosmos u decembru 2014. godine.

U izveštaju se takođe pominje finansiranje ključnog Nesinog elementa za buduće istraživačke planove u dubokom kosmosu, modul za stanovanje. Izveštaj nalaže Nasi da potroši „ne manje od“ $55 miliona na „prošireni modul za stanovanje“, sa ciljem da se prototip modula pojavi do 2018. godine. NASA trenutno radi na nekoliko manjih studija takvog modula, i pregovara o razvoju objekta koji bi mogao da do sledeće decenije leti do Meseca u misiji koja bi trajala makar godinu dana.

Nisu svi Nasini programi dobili povećanje budžeta. Agencijski servisi za sigurnost i konstrukcije dobili su po $75 miliona manje od zahteva.Kosmički tehnološki program je dobio $686,5 miliona, $38 miliona manje od zahtevanih, ali ipak više od onoga što ima je senat bio namenio.

Izveštaj specificira da je neophodno 20% ukupnog budžeta za kosmičku tehnologiju, $133 miliona, uložiti u projekat za seviisiranje satelita, nazvan „Restore-L“. Taj program, baziran u Nasinom kosmičkom centru Goddard, snažno je podržala senatorka Barbara Mikulski.

Deset najboljih aplikacija iz oblasti nauke

Ukoliko se bavite naukom ili ste zaljubljeni u ovu oblast, sigurno ćete uživati u onome što android aplikacije nude. Spoj nauke i modernih tehnoglogija približio nam je ovu sferu toliko, da možemo njom da se bavimo dok putujemo ili dok stojimo u redu čekajući da platimo račune. Ovo je deset najboljih aplikacija za 2015. godinu.



10. 3D Brain

Upoznajte kako mozak funkcioniše! Šeatjući kroz 29 sfera, saznaćete više o strukturi mozga i o tome šta se dešava ukoliko dođe do oštećenja. Posebna pažnja posvećena je mentalnim bolestima, koje uključuju i linkove ka najnovijim istraživanjema i studijama slučaja.

9. Skeptical Science

Odlična aplikacija za borbu protiv skeptika! Ovde ćete naći mnoštvo informacija u vezi sa globalnim zagrevanjem, kao i drugih recenzija, koje će potkrepiti vaše stavove, a potpuno razoružati one koji tvrde suprotno.



8. Brian Cox Wonders Compilation

Krenite u 3D turu po univerzumu! Ova aplikacija kombinuje činjenice iz knjige profesora Brajana Koksa (Brian Cox) „Wonders of“ i BBC –ove emisije „Wonders of the Universe“. Uživaćete u 3D fotografijama visoke rezolucije i tekstu, koji će vas povesti na planete, mesec, crne rupe i zvezde.

7. Science Bank

Istražite svet biologije, hemije, fizike, prostora i okruženja! Aplikacija sadrži galerije fotografija i dijagrama, kojima potpuno oživljava činjenice. Postoji mogućnost i da sačuvate ono što vam je najvažnije ili najzanimljivije, kao i da dodate svoje informacije.

6. Amazing Science Facts

Naučite mnogo više o bilo kojoj naučnoj oblasti! Zahvaljujući hiljadama podataka, možete na dnevnom nivou da primate nove činjenice, gde god da se nalazite. Ova aplikacija ne zahteva WiFi, a funkcioniše i u avionskom modu. Možete da istražujete posebne teme, kao i da to objavite na svom Fejsbuku, Tviteru ili da pošaljete mejlom.

5. Star Chart Infinite

Koristeći GPS tehnologiju, dobićete preciznu 3D sliku univerzuma! Ukoliko kameru usmerite ka nebu, prikazaće vam preciznu sliku gde se nalaze planete i zvezde u tom momentu, čak i po dnevnoj svetlosti. Zumirajući, možete da istražujete univerzum. Postoji i glasovna kontrola, što znači da možete da putujete galaksijom pevajući “fly me to the moon” .

4. BrainPOP

Svakog dana odgledajte video, a potom se testirajte u kvizu znanja! Teme su iz oblasti nauke, matematike, tehnologije, zdravlja, muzike i društvenih nauka. Idealno za studente ili za one koji žele da prodube i testiraju svoje znanje. Snimci su dopunjeni titlovima.



3. Sky View

Idealna aplikcija za one koji čitaju zvezde, a nemaju vreme da svako sazvežđe nauče napamet! Sve što treba da uradite jeste da usmerite kameru ka nebu, a aplikacija će prepoznati zvezde, sazvežđa i planete, bez obzira na to da li je dan ili noć. Možete da vidite i kakav je bio raspored na nebu nekada, kao i šta nas očekuje u budućnosti. Nije potreban WiFi. Zanimljiva činjenica: ova aplikacija je iz nekog razloga najpopularnija među korisnicima Samsung Galaxy S4.

2. Touch Surgery

Operiši bez bojazni da ćeš nekome naškoditi! Ova aplikacija nudi simulaciju stvarne operacije. Dizajnirana je pre svega da pomoge medicinskim radnicima. Ona razuđuje postupak operacije kroz korake. Naučićete mnogo o telu, kao i o samom procesu operacije.

1. Nasa App

Najpopularnija aplikacija nudi vam priliku da zavirite u NASA svet! Galerija od 14.000 fotografija, koja svakim danom raste, kao i video snimaka, omogućava vam da budete u toku sa trenutnim misijama i najnovijim vestima. Postoji mogućnost i direktnog prenosa, kao i lakog povezivanja sa Fejsbukom i Tviterom.

Autor: MobilniShop

https://t.co/D3RLRLUPKV

A P O D...

Kako putuje Nova godina

Astronomski magazin Vam želi uspešnu 2016-tu godinu,

Na Zemlju nova godine stiže prvo na malo ostrvo Lajn koje pripada ostrvskoj državi Kiribati u centralnom delu Tihog okeana. Ova ostrva se nalaze na istoj geografskoj dužini kao i Havajska ostrva i po tome 1. januar bi trebalo da na obe skupine ostrva dođe istovremeno. Međutim, Havajci će čekati još punih 26 sati na Novu godinu jer, iz administrativnih razloga međunarodna datumska granica zaobilazi Kiribate (da ne bi išla preko njih) i tako ih smešta posebnu vremensku zonu (zapravo tri vremenske zone i to UT + 12, + 13 i +14).


Detalja sa veće ilustracije. Postavite kursor na kartu da se učita datumska garnica.
http://astronomija.co.rs/images/stories/Kalendar/nova-godina/datumska-granica397.jpg




Kiribati

Republika Kiribati (engl. Republic of Kiribati) je ostrvska država smeštena u centralnom delu Tihog okeana. Kiribatskih 33 atola (koralno ostrvo) se prostire na preko 1.351.000 kvadratnih kilometara u predelu oko ekvatora. Pripada zemljama Komonvelta. 33 ostrva od kojih su sastavljeni Kiribati su podeljena u tri grupe: Gilbert ostrva, Feniks ostrva i Lajn ostrva. Sva su atoli, osim Banaba ostrva u Gilbert grupi. Ukupno ih je 21 naseljeno. Najveći dio stanovništva nalazi se na Gilbert ostrvima. Kiribati su nezavisna republika od 1979. (kada su stekli nezavisnost od Velike Britanije). (Izvod iz Vikipedije)



Kiribati su osuđeni na potop. Prosečna nadmorska visina ove zemlje iznosi svega četiri metra. Najviši vrh izdiže se iznad mora 81 metar. Globalno zagrevanje, ako se nastavi, izdićiće nivo mora iznad Kiribata i potopiti domove svih 103 000 stanovnika.



Nakon Kiribata Nova godina će stići na krajnji istok Azije, u Risiju i na Novi Zeland, zatim u Australiju, pa potom preko Japana, Indonezije, Kine, Indije i drugih azijskih država doći će u Evropu i Afriku, da bi nastavila preko Atlantika do oba američka kontinenta sve do pacifičkih ostrava Havaja, Američke Samoe, Nijue i Midvejskih ostrva.


Vremenske zone. Nova godina se kreće od istoka ka zapadu.

Treba reći da su Kinezi prilično ravnodušni prema prvom Januaru jer oni imaju svoju Novu godinu. Isto važi i za neke druge narode o čijim kalendarima potražite podatke u knjizi Kalendar kroz istoriju Draška Dragovića

NASA će proizvesti plutonijum prvi put posle 30 godina (ponovo?)

Ministarstvo enegretike SAD objavilo je da su uz pomoć Nase prvi put posle 30 godina (preciznije 27) uspeli da proizvedu 50 grama izotopa plutonijuma-238. To je dobra vest za njih, jer će se taj izotop koristiti za pokretanje radioizotopskih generatora (RTG) koji daju struju letilicama previše udaljenim od Sunca ili pak onim na specijalnim zadacima. Većina budućih aparata koji budu istraživali spoljnji Sunčev sistem koristiće RTG, kao i sledeći Marsov rover 2020. godine. Podsetimo se da se među onim misijama koje koriste RTG nalaze i one najpoznatije, kao “New Horizons” (Kajperov pojas), “Cassini” (Saturn) ili “Voyageri” (međuzvezdani kosmos). Ukratko, vrlo pozitivan razvoj događaja … a možda i nije, jer je i pre dve godine osvanula potpuno ista vest. Šta se dešavalo posle toga?


Uzorak plutonijum-dioksida žari u keramičkojposudi (ne, uprkos tvrdnjama Homera Simpsona, on nije zelene boje).

S jedne strane, neposredno je dokazano da savremeni digitalni mediji imaju memoriju zlatne ribice. S druge strane, proizvodnja plutonijuma-238 je, sama po sebi, vrlo kompleksna stvar. Tokom 2013. Ministarstvo energetike je započeo proizvodnju plutonijuma-238 u Nacionalnoj laboratoriji u Oak Ridgeu (ORNL) u Tenesiju, ali izgleda da su tek sada uspeli da proizvedu relativno veliku količinu i, verovatno, pravog kvaliteta. Ipak, ne treba se previše busati u grudi, jer će još uvek proteći puno vode Misisipijem dok se ne proizvede onoliko plutonijuma koliko treba Nasi. Mala količina proizvedena poslednjih meseci predstavlja, jednostavno, uzorak koji treba analizirati da bi se videlo da li zadovoljava zahteve RTG-a za kosmičke misije te, dakle, nema nikakvu praktičnu primenu. Taj uzorak će biti poslat u laboratoriju u Los Alamosu da se vidi da li je moguće napraviti od njega male kuglice koje bi mogle da se koriste kao punjenje u serijskim RTG.


MMRTG za Marsov rover „Curiosity“. Ako sve bude kako treba, davaće struju 14 godina. U njemu se nalazi 4,8 kg plutonijuma-238.

Sa sadašnjim proizvodnim kapacitetima, laboratorija Oak Ridge nije daleko od godišnje proizvodnje od 300-500 grama, koju bi mogli da postignu možda 2019. godine, ali su daleko od 1,5 kg godišnje koliko bi NASA mogla da usisa. Ta količina neće biti postignuta do sredine sledeće decenije, što će puno zavisiti i od nivoa finansiranja. Ne treba zaboraviti da moderni RTG (MMRTG) zahtevaju između 4 i 5 kg plutonijuma-238 (zapravo plutonijum-dioksida), pa je to količina koju Amerikanci moraju da sintetišu svake godine ako hoće da imaju materijala za RTG-ove za sonde koje će lansirati posle 2030-e godine. Ukratko, potrebno je sačekati do 2025. (ili tu negde) da bi NASA dostigla odgovarajuću količinu plutonijuma koja bi joj omogućila da pokreće misije posle 2030. godine. Naravno, to nije loše, ali je neophodno posmatrati brojeve u perspektivi, jer nakon čitanja nekih vesti manje od jednom neko bi mogao da pomisli da je Nasa u stanju da proizvodi RTG kao uštipke. A to nije tako.


Manipulacija sa uzorkom Pu-238 u ORNL. Proizvodnja 1 kg košta najmanje $8 miliona.

Plutonijum-238 je radioaktivni izotop koji trenutno ima jedino civilnu primenu, ali nažalost isti objekti su potrebni i za proizvodnju izotopa za vojnu upotrebu. Stoga ne čudi što je posle okončanja Hladnog rata Amerika prestala da proizvodi taj radioaktivni izotop i počela da troši njegove rezerve. Takođe, ne treba smesti s uma da se radi o radioaktivnom izotopu, te da se rezerve Pu-238 svake godine i količinski smanjuju (to je razlog zbog kojeg RTG „New Horizonsa“ proizvodi manje struje od planiranog). Kao rezultat, a i da bi izbegla potpuno smanjivanje svojih rezervi, NASA je prinuđena da kupuje plutonijum-238 od Rusije (od čega je deo upotrebljen za „Curiosity“[1]).

Plutonijum-238 se sintetiše iz neptunijuma-237 storniranog u Nacionalnoj laboratoriji u Ajdahu. Neptunijum se šalje u pogone Oak Ridgea[2], gde se meša sa aluminijumom i presuje u male kuglice. Nakon toga se šalje u pogodni reaktor, High Flux Isotope Reactor, gde se bombardovanjem neutrinima stvara neptunijum-237. Taj izotop brzo dezintegrira u plutonijum-238 i neke druge produkte. Višak neptunijuma se reciklira, dok se plutonijum dalje šalje u Los Alamos da bi se stvorili enkapsulirani uzorci koji se direktno koriste za RTG-ove. Te kapsule sa plutonijum-dioksidom se potom vraćaju u Nacionalnu laboratoriju u Ajdahu, gde formiraju module i ulaze u sastav RTG-a.


Proces proizvodnje Pu-238 i RTG.


Delovi kapsule Pu-238.


RTG (MMRTG) rovera „Curiosity“.

Međutim, uprkos okrenutosti svojim rezervama, nije tačno da je NASA primorana da otkazuje misije usled nedostatka plutonijuma. To je vrlo česta greška koja se ponavlja kad god se povede razgovor na tu temu, ali istina je da osnovna ograničenja oko korišćenja RTG-a ne potiču od količine plutonijuma već od koštanja te tehnologije. Ili, gledano dugačije, trenutno se ne planira nijedna misija kojoj bi trebali RTG, ali ne zato što fali plutonijuma već jednostavno zato što je NASA znatno skresala budžet za misije u spoljnji deo solarnog sistema, Znači, ne nedostaje plutonijuma, već nedostaju miisije.

S druge strane, ponekad se zaboravlja da su RTG-ovi daleko od leka za sve. Njihovo korišćenje drastično uvećava troškove svake misije[3] čak toliko da će sledeća misija na Evropu – ranije „Europa Clipper“, a danas poznata samo kao „Europa Multiple-Flyby Mission“ – morati da upotrebljava solarne panele umesto RTG-a da bi se smanjila cena misije[4]. Ali činjenioca je da bi ako bi NASA želela da koristi RTG na tom brodu to izazvalo veliki problem: SAD trenutno raspolažu sa 35 kg plutonijuma-238, od čega samo 17 kg sleduje Nasi a ostatak Pentagonu. Od tih 17 kg mogu da se naprave 4 MMRTG-a. Ako imamo u vidu da će Marsov rover planiran za 2020. imati jedan, ispada da će NASA u sledećoj dekadi raspolagati sa samo 3 MMRTG-a.

Ustvari, NASA je 2013. stopirala razvoj ASRG (Advanced Stirling Radioisotope Generator), Stirlingov tip RTG-a, tip RTG-a sa pokretnim delovima sposoban da generiše istu snagu ali sa samo četvrtinom količine plutonijuma. Ukidanje programa ASRG pokazuje koliko NASA ne brine po ovom pitanju (ili kako malo brine, što mu dođe na isto). Takođe je potrebno setiti se da se plutonijum ne koristi samo u RTG-u, već i u sistemima za grejanje, nazvanim RHU (Radio-isotope Heater Units), koji omogućavaju produženje roka trajanja letilica. Naprimer, malo ljudi zna da su famozni roveri „Spirit“ i „Opportunity“ nosili male količine uranijuma u svojim RHU-ima, iako je njihov glavni izvor energije bilo Sunce.

Naravno, dugoročno gledano nedostatak plutonijuma jeste ozbiljan problem, pa je 2012. NASA odlučila da sama podnese trošak i poveća proizvodnju plutonijuma (do tada je Ministarstvo energetike bilo zaduženo za finansiranje proizvodnje tog izotopa). Kao rezultat, kosmička agencija je počela da izdvaja $15 miliona godišnje na taj projekat, mada se predpostavlja da je ovu cifru neophodno povećati da bi se stiglo do željenog cilja. Taj novi plutoniju će biti ključan za svaku buduću misiju koja će imati za cilj proučavanje spoljnjeg solarnog sistema, kao što će biti sonde na Uran i Neptun, koje NASA hoće da lansira do 2030. godine. Gledano u kraćem vremenskom roku, očekuje se da će plutonijum koji bude proizveden u nekoliko narednih godina biti pomešan sa onih 17 kg koliko se već nalazi u Nasi radi poboljšanja performansi (ne zaboravi da se Pu-238 konstantno raspada!).

A ostatak sveta? Nije poznato da li je Rusija i dalje sposobna da proizvodi uranijum-238 – izgleda da jeste – i u kojim količinama, ali se zato zna da su Kinezi nedavno razvili tu sposobnost (lunarna sonda „Chang'e 3“ poseduje RTG(RHU). Nažalost, ni Evropska kosmička agencija (ESA) ni Japanska agencija (JAXA) ne poseduje slične tehnologije, čime su ozbiljno ograničile svoje aspiracije u istraživanju granica solarnog sistema.





P.S.

Ova tema me generalno jako interesuje, pa o njoj često pišem. Ako interesuje i tebe, pročitaj šta sam o tome detaljnije pisao 2009, kada je problem izotopa počeo da žulja SAD i Nasu. Možda nije loš ni ovaj tekst, a ni ovaj: Zašto kosmićke sonde koriste plutonijum?, kao ni ovaj: Zašto „Philae“ nije koristila nuklearni pogon?



[1] Sećam se da su još 1992. Ameri kupili od Rusa 30 kg za $6 miliona, ali da im je stiglo samo 20 kg.

[2]Laboratorija poseduje nekoliko superkompjutera koji se nalaze u grupi najboljih, uključujući i drugi najjači na svetu, „Titan“. Imaju godišnji budžet od skoro $2 milijarde.

[3] Ako cene proizvodnje ostanu u rasponu od $10-15 miliona, onda cena goriva za jedan tipični generator u deep-space misiji (oko 8 kg) biće oko $100 miliona, čime se ozbiljno povećava cena celokupne misije.

[4] Iako je solarna energija na toj daljini samo 4% one u orbiti oko Zemlje, to je još uvek praktičnije nego skupi atomski generatori. Zbog velike degradacije panela usled jonizujućeg zračenja, sonda će da leti po elipsi, da bi mogla da se povremeno udalji iz opasne zone – zato se i zove „fly-by mission“.

 Srećni praznici



Dragi posetioci i prijatelji,

u ime sajta “Svet nauke” i svoje ime želim Vam srećnu i uspešnu novu 2016. godinu.

Milan Milošević
urednik sajta

ps. a u Novoj godini…

Danas je prvi dan, početak.

Želim vam da vas ne boli ono što vas je bolelo,
a da vas voli ono što vas nije volelo.

Želim da vam deca budu bolja od vas, da se
više vi hvalite njima nego oni vama.

Želim da vas dobro služe noge, da na njima
provedete veći deo nove godine, da imate više
posla nego vremena.

Želimo vam da budete potrebniji drugima
nego oni vama.

Da želite i možete više nego što vam treba, a da
sve što vam pretekne podelite sa onima koji ne mogu kao vi.

Nemojte uzimati mnogo više nego sto dajete.
Mislite malo na one kojima će morati da uzmu
ono što vama budu dali.

Želimo vam da dobijete stan ako baš nemate ili
da umete da se radujete ako ga već imate.
Da vam ono što imate ne bude manje od
onoga sto nemate.

Želimo vam, na kraju, da ova godina ima više sreće
sa vama nego prethodna!

Duško Radović

https://t.co/AOp6quDz1t

A P O D...

Roscosmos, kraj i početak

Na kraju jedne davno pročitane i zaboravljene znanstveno-fantastične priče, upečatljiva, posljednja rečenica u podebljoj knjizi glasila je; „Bio je to kraj vječnosti“, gotovo sam bio tužan i smušen jer je cijela priča o civilizaciji iz priče bila predobra da bi samo tako naprsno završilla. A onda, onda sam okrenuo još jednu stranicu na kojoj je stajala jedna jedina, kratka rečenica; „I početak beskonačnosti“, odahnuo sam pročitavši potvrdu da se stvar nastavlja u nekoj novoj dimenziji.



Otprilike su u takvoj nekoj sličnoj maniri svjetski mediji prenjeli informaciju o gašenju giganta u svemirskim istraživanjima – Ruske svemirske agencije Roscosmos. Zaista, sa zadnjim danom prošle (2015.) godine Roscosmos kakvog smo znali, Ukazom predsjednika Putina prestao je postojati.

Sa prvim danom Nove godine (2016.) na scenu stupa nova organizacijska struktura sačinjena od dosadašnjih ruskih institucija i to; Federal Space Agency i United Rocket and Space Corporation. Novi gigant za svemirska istraživanja dobio je naziv Roscosmos State Corporation – skraćeno; Roscosmos!

Objedinavanje dvije velike znanstveno-tehničke konglomeracije u jednu gigantsku učinjeno je u smislu smanjenja troškova i povećanja učinkovitosti. Dosadašnji nerijetki šlamperaj u obavljanju poslova te neučinkovitost uzrokovana korupcijom na taj će se način izbjeći odnosno smanjiti, ili se bar tako u Rusiji nadaju.

Stari Roscosmos je otišao u povijest a novi Roscosmos sa današnjim danom kreće na svoju svemirsku odiseju. Koliko će biti uspješniji od prethodnika ostaje da se vidi u godinama koje predstoje. Ruski dužnosnici smatraju kako je ovo dobar potez te se nadaju da će „novi start“ donjeti pozitivne promjene u Ruskom svemirskom programu.

Osobno ne vjerujem kako će ova reorganizacija donjeti velike pomake na bolje. Vertikalne organizacijske strukture i dalje će sačinjavati iste birokratske ekipe. Evidentno je kako se ekipa iz starog Roscosmosa nametnula kao pobjednik u ovoj rošadi nad ekipom iz United Rocket and Space Corporation. Nedostatan buđet za svemirska istraživanja daleko je veći problem u planiranju i izvođenju zahtjevnih projekata od (kozmetičkih) organizacijskih promjena.

https://t.co/a0cBxUG6RO

A P O D...

YouTube kanal Vidojevice



Astronomska stanica Vidojevica od kraja, sada već prošle, 2015. godine ima novi multimedijalni servis u vidu otvorenog YouTube kanala. U okviru pomenutog kanala za sada je moguće svakodnevno pratiti timelaps video materijal dnevno svrstanog i arhiviranog u play listi, u vidu snimaka okretanja neba tokom prethodne noći, sačinjenim od frejmova SBIG 340 allsky ccd kamere. Kamera inače prikazuje i trenutni izgled neba na ovoj stranici sajta AS Vidojevica:

http://vidojevica.aob.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=1&Itemid=9

Na ovaj način mogu se pratiti: izgled neba, razvoj lokalne oblačnosti i drugi atmosferski fenomeni. Ono što je posebno interesantno, ovakav video materijal nam može vrlo lako dati uvid u aktivnost meteorskih rojeva putem svakodnevnog pregleda, te poseban značaj ima i u cilju snimanja vrlo sjajnih meteora, bolida. Ono što zainteresovanima treba napomenuti je to, da je podešeno vreme eksponovanja jednog frejma u neprekidnom trajanju od jednog minuta. Vreme koje se može videti zapisano u zaglavlju frejmova je lokalno, po SEV-u i ono je stalno sinhronizovano putem softvera. Procena je da bi ovakva kamera značajno mogla da doprinese i boljem praćenju i obaveštavanju javnosti, a pogotovu da pomogne i uključenju šire amaterske astronomske zajednice u slučaju potrage za eventualnim mestom pada nekog potencijalnog meteorita, te ukupnog prikupljanja podataka prilikom davanja vizuelnih izveštaja o viđenju sjajnih meteora tj. bolida na nebu. Takvi izveštaji su od značaja i za profesionalni krug astronoma koji se bave ovom oblašću malih tela sunčevog sistema, kako kod nas, tako i u celom svetu (npr. slanje izveštaja prema International Meteor Organization - IMO).

Adresa AS Vidojevica Youtube allsky liste je::

https://www.youtube.com/playlist?list=PLqyhyqobP-lsxDjJqaKa8ejUONJX3cH5e

Ovom prilikom posebnu zahvalnost treba odati saradniku AS Vidojevica, astronomu amateru Dušanu Vučkoviću iz Beograda. Dušan je svojim izrazitim profesionalnim programerskim znanjem i umećem značajno doprineo aktiviranju ovog servisa.



Dobro došli na vidojevački zvezdani kanal!