Vesti iz sveta astronomije...

Apdejt ESA-nih misija

Nama već poznati Olaf Frohn objavio je svoj poslednji presek planetnih ekspedicija, prikazujući nastavak gužve u solarnom sistemu. Nemam vremena da pišem apdejte za svaku misiju, ali ću navesti nekoliko važnih novosti u prethodnom mesecu vezanih za evropske misije: određena je sudbina “Rosette”, lansiranje “ExoMars Trace Gas Orbitera” je malo odloženo, i konačno je odablana lokacija za sletanje “ExoMarsovog” rovera.


Dijagram aktivnih misija van Zemljine orbite. Sadržaj je vezan za prethodne dijagrame.

Najveća novost jeste da je ESA odlučila na koji će se način misija “Rosetta” okončati, što je sinoć objavljeno na sajtovima „Nature“ i „Scientific American“. „Novčana sredstva za misiju ističu u septembru 2016 – a do tada će kometa 67P/Čurjumov-Gerasimenko biti na putu povratka u duboki kosmos, gde će orbiter napajan solarnom energijom primati premalo energije za dalje funkcionisanje“, piše i izveštaju, ali nije jasno da li bi vremešna sonda preživela drugu dugačku hibernaciju tokom prolaska kroz kometni afel (najdalju tačku od Sunca). Stoga je tim odlučio da ponovi ono što je uradila Nasina misija „NEAR Shoemaker“, koja je 2001. istraživala asteroid Eros: kontrolisano će se„Rosetta“ spiralno spuštati u sve manjim krugovima, pribavljajući snimke i naučne podatke sa sve manje udaljenosti, sve dok konačno ne dodirne površinu komete. Kada se jednom spusti, više neće biti u stanju da okreće antenu ka Zemlji niti solarne panele ka Suncu, i misija će se okončati[1]. Nadajmo se da će ESA objavljivati slike snimane tokom “Rosettinog” “sletanja”, tako da ćemo moći da pratimo rad matičnoh broda do samog kraja, baš kao što je to bio slučaj i sa lenderom “Philae”, čije spuštanje je izvedeno pre tačno godinu dana!


2. decembra 2001. sonda NEAR se spiralno spustila na asteroid Eros. Ona je pravila i slala snimke tokom te operacije. mozaik prikazije 4 poslednje fotke.

Sećamo se tih slika kamere OSIRIS, koja je snimala sa visine od 500 metara. Odavno nije objavljeno ništa novo od te kamere, ali zato “Rosettina” NavCam (navigaciona kamera) nastavlja da šalje tone podataka. Nakon što je letos objavila preko 3.500 novih slika (tu si bile i slike sa jako male visine načinjene tokom kampanje potrage za “Philaeom”!), ESA je pustila pet novih albuma fotografija iz tzv. Postlanding faze misije, koje su uključivale i snimke načinjene do maja ove godine. Ovde je jedna od aprila, koja prikazuje aktivnosti na kometi koje su već tada počele da se pojavljuju.



“Rosetta” je napravila ovu fotografiju 21. aprila 2015. sa udaljenosti od 139 km. Udaljena samo nekoliko meseci od perihela, kometa je izbacivala gasove sa većine dela površine obasjane Suncem.

Sledeće informacije se tiču budućih misija. Pre nekoliko nedelja, , ESA je objavila dvomesečno odlaganje lansiranja “ExoMars Trace Gas Orbitera”[2] zbog “nedavno otkrivenog problema na dva senzora u pogonskom sistemu prilaznog i sletnog demonstratora”. Problem znači nije konstatovan na orbiteru, već na stacionarnom lenderu “Schiappareli”, čiji je uspeh u demonstriranju sletnih tehnologija krucijalan za razvoj “ExoMarsovog” lendera. Sada je ciljani datim za lansiranje “ExoMars Trace Gas Orbitera” i “Schapparelija” 14. mart 2016. godine; lansirni prozor se zatvara 25. marta.

Govoreći o “ExoMarsovom” roveru, ESA je takođe objavila da je konačno odredila sletnu poziciju: Oxia Planum, koja se nalazi istočno od Chryse Planitie i jugoistočno od Mawrth Vallis, u severnim nizijama Marsa, centrirana na 18,20° severno i 335,45° istočno, sa nadmorskom visinom više od 3.000 metara nižom od Marsovog proseka. Za mnoge stručnjake odabir lokacije predstavlja malo iznenađenje jer nije odabran Mawrth, ali izgleda da je potencijalno jak vetar u periodu 2019. godine kada lender treba da sleti bio presudan. Ipak, okolina Oxie sadrži brojne tragove minerala karakterističnih za glinu koja je toliko uzbuđivala spektroskopičare na Mawrthu, a takođe otkriva i znake drevnih fluvijalnih aktivnosti[3]. Sledi mapa gde ESA planira da sleti na Marsu:



Mapa predstavlja najbliže poznate pozicije sletanja svih Marsovih lendera, uspešnih i neuspešnih, kao i planiranih. Razmak u rešetci je 10 stepeni, sa 0 dužine u centru. Bela slova označavaju uspešne misije, siva neuspešne, a plava buduće misije.

Ne znam kakav bi to apdejt ESA-inih misija bio a da ne pomenem novosti o “Mars_Expressu”, prvoj evropskoj planetnoj misiji. Novih vesti o “Expressu” baš i nema, ali za svaku 12-godišnju letilicu u kosmosu i nemanje vesti je dobra vest (samo da radi!). Koliko znam, “Mars Express” je i dalje u dobrom stanju. Sledi jedna od poslednjih sekvenci slika sa Mars Express VMC Flickr strane, koje prikazuju rotaciju Marsovog srpa od 2. septembra. Uživajte!



“Mars Express” je 2. septembra 2015. poslao ovih 6 fotografija Marsa. Pošto se sudbina sonde odlučuje svake 2 godine, sledeća odluk o njenoj sudbini odlučivaće se sredinom sledeće godine.

[1] Treba reći da je „NEAR“ sleteo na površinu asteroida brzinom od 1,5 m/s i da je na iznenađenje kontrolora leta ostao neoštećen! Brzo su obezbeđene zemaljske antene za hvatanje signala a brodski gama-zračni spektrometar je reprogramiran da beleži podatke o Erosovom sastavu sa rastojanja od 100 mm od površine, jer je postao 10 puta osetljiviji nego dok je bio u orbiti. signali sa sonde mogli su da se uhvate još 16 dana, a onda su izgubljeni – najverovatnije zbog jako niske temperature od 100 K (-173° C).

[2] ESA izvodi ovu misiju u kooperaciji sa Rusima, koji će dati raketu.

[3] Misli se na geološke aktivnosti reka i potoka.

Sjajni Taurid



Prohladna jesenska noć 4. novembra, veoma vedro i bistro nebo. Šetajući uz Trebišnjicu oko 18s 47m primjetim na jugo-jugozapadnom nebu sjajni meteor. Meteor je bio spor, žute boje, sjaja oko -4 magnitude, dosegnuvši maksimalni sjaj otprilike na dužini oko 80% uočljivog traga prema dezintegrisavajućem zagasnuću. Dužina traga je bila oko 50stepeni iz pravca sjeveroistoka prema jugozapadu, iz sazviježđa Vodolije u Strijelca. S obzirom na nizinu nad horizontom, meteor bi dosegnuo sjaj -5 magnitude da je bio u zenitu.

Sudeći po putanji, ovaj sjajni meteor je iz meteorskog potoka Taurida koji ima dva radijanta. Južni radijant je aktivan tokom oktobra do početka novembra, a sjeverni je aktivan od kraja oktobra do sredine novembra. Tokom perioda aktivnosti ovi radijanti se pomjeraju prema istoku, od 'glave' sazviježđa Kita pa do zvijezde Aldebarana u Biku (Taurus).

Tauridi su ostaci periodične komete Enke (2P/Encke) koja ima period od 3,3 godine. Brzina Taurida je dosta manja nego ostalih poznatijih meteorskih potoka – rojeva, oko 27 km u sekundi. Razlog sporijeg kretanja Taurida jeste da oni sustižu Zemlju od pozadi kako se kreću po orbiti komete. Zbog toga su aktivniji, odnosno lakše ih je uočiti u večernjim nego u jutarnjim časovima. Tauridi su siromašniji meteorski potok (vidljivo 20-ak meteora na čas pri idealnim uvjetima), ali s obzirom da su čestice komete Enke nešto većih prosječnih dimenzija, pojava sjajnijih meteora i bolida je povećana.

Petnica raspisala konkurs za nove mlade talente

Istraživačka stanica Petnicа, evropska elitna institucija za rad sa mladim talentima, raspisala je konkurs za prijavljivanje za njene programe u 2016. godini.



Svi zainteresovani srednjoškolci iz cele Srbije, ali i Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, i Hrvatske, imaju priliku da se tokom novembra prijave za naučno-obrazovne programe u Petnici, koji će biti realizovani tokom naredne godine.

Istraživačka stanica Petnica već 34 godine uspešno radi na obrazovanju mladih generacija koje se zanimaju za prirodнe, društvene i tehničke nauke, i koje žele da se usavršavaju i prave prve korake u nauci. Zainteresovani srednjoškolci, kojima možda regularan sistem školovanja nije dovoljan, a vole astronomiju, fiziku, elektorniku, računarstvo, matematiku, biologiju, hemiju, geologiju, medicinu, sociologiju, antropologiju, psihologiju, istroiju, lingvistiku, arheologiju ili grafički dizajn dobro došli su da se prijave na konkurs Petnice.



„Naša želja je da identifikujemo motivisane i zainteresovane srednjoškolce. Oni ne moraju imati najbolje ocene, ili biti takmičari, ali ako vole nauku, i već sami pokušavaju naukom da se bave kod kuće, onda je Petnica za njih pravo mesto. Dovoljno je da nam svoja interesovanja i dosadašnje aktivnosti dobro predstave i istaknu se među svim ostalim prijavljenim kandidatima, i postaće polaznici naših programa.“ – kaže Nikola Božić, rukovodilac programa u Istraživačkoj stanici Petnica.

Petnica se na mapi obrazovnih institucija za rad sa talentima u Evropi, danas nalazi vrlo visoko, zahvaljujući rekonstrukciji, izgradnji i opremanju naučnom opremom od pre nekoliko godina. Zato evropske institucije Istraživačku stanicu Petnica svrstavaju u vodeće institucije ove vrste u celoj Evropi.

Nakon procesa izbora, preko 1000 srednjoškolaca će naredne godine imati priliku da u Petnici svoje prve korake u nauci prave na najmodernijoj opremi, a sa njima će raditi najbolji mladi naučnici iz skoro svih instituta i fakulteta u Srbiji.

„Prijavu za programe u Petnici možete skinuti sa našeg sajta. Nakon toga je potrebno dokumentaciju dobro da pročitate i da nam se lepo predstavite kroz formular, autobiografiju, motivaciono pismo i esej. Pozivamo i rodtelje, bake i deke, ali i nastavnike, da predlože onima za koje misle da će im boravak u Petnici značiti u napredovanju da se prijave. Vrlo je važno da to učenici sami urade.“ – dodaje na kraju gospodin Božić.

Svi detalji oko uslova konkursa i potrebna dokumentacija se nalaze na sajtu www.petnica.rs.

https://t.co/lLtLf4eHfj

A P O D...

AD “Alfa” u poseti Dimitrovgradu



Članovi AD “Alfa” iz Niša nastavljaju aktivnosti na popularizaciji astronomije u četvrtak, 12. novembra 2015. godine u Dimitrovgradu.

U gimnaziji “Sveti Kirilo i Metodije” u Dimitrovgradu prof. dr Dragan Gajić održaće predavanje o Sunčevom sistemu a nakon predavanja posetioci će moći da posmatraju Sunce kroz specijalni teleskop koji će biti postavljen u dvorištu škole.

Predavanje počinje u 12h.

Ova poseta organizuje se u okviru projekta “Astronomija selu u pohode”, uz podršku Centra za promociju nauke.

Predstavljanje projekta „Fab lab Petnica"

10/11/2015, 12:00, Medija centar, II sprat, Velika sala

Istraživačka stanica Petnica povodom svetskog dana nauke 10. novembra organizuje konferenciju za novinare u Medija centru u Beogradu. Tom prilikom biće predstavljen projekat „Formiranje obrazovnog Fab laba Petnica". Svetski dan nauke biće prilika da se pokaže kako se sa mladim ljudima može raditi na povezivanju nauke i privrede i posticanju preduzetništva.



Projekat "Fab Lab Petnica" obuhvata kurseve iz 3D štampe, elektronike i robotike, kao i osnova preduzetništva u nauci. Fab Lab Petnica je zamišljen kao edukativni fab lab, što znači da će prvenstveno biti usmeren na obuku đaka, studenata i nastavnika. Ideja je da iz ovog projekta izniknu nove školske sekcije i prostori u gradovima širom Srbije u kojima će ljudi samoinicijativno moći da koriste ovakve uređaje i tehnologije.
Fab labovi (eng. fabrication laboratory) su radionice za digitalnu fabrikaciju u kojima je "moguće napraviti praktično sve". Prvi fablab je napravljen na MIT univerzitetu u SAD, a kasnije su se proširili po celom svetu u okviru tzv. mejker pokreta (maker movement). Fab labovi su blisko povezani sa univerzitetima, naučnim institucijama, školama sa jedne strane, i sa industrijom i startapima sa druge strane.

Projekat je finansijski podržala Ambasada Kraljevine Norveške.

Petnica raspisala konkurs za nove mlade talente

http://astronomija.co.rs/vesti/9881-petnica-raspisala-konkurs-za-nove-mlade-talente

Akatsuki

U nastavku serijala o japanskim međuplanetnim letilicama, upoznajmo se sa drugom po redu japanskom planetnom misijom, nazvanom “Akacsuki”. Iako je trebalo da ova misija na Veneru traje 2 godine, letilica se, evo, nalazi u kosmosu već 5,5 godina a da još nije stigla do cilja. Šta je pošlo naopako? Ako znamo da do sada nijedna japanska deep-space ekspedicija nije protekla glatko a da Japanci ipak uspevaju da izguraju svoje naučne zadatke, vrlo je zanimljivo videti kako im to polazi za rukom.



“Akatsuki” (あかつき, “zora” ili “jutarnja zvezda” na japanskom), takođe poznat i po prozaičnom imenu “Venerin klimatski orbiter” (“Venus Climate Orbiter”, VCO) ili “PLANET-C” (sve japanske planetne sonde se tradicionalno pre lansiranja označavaju kao PLANET-XX), predstavlja prvu japansku letilicu za proučavanje Venere. U isto vreme, to je i prvi planetni meteorološki opservatorijski satelit na svetu. Njegova težina pri lansiranju (znači, sa gorivom) iznosila je 517,6 kg, dok je aluminijumski korpus (“bus”) oblika kocke imao dimenzije 1,04×1,45×1,40 metara. Dve četvrtaste lopatica solarnih panela (svaka površine 1,4 m2) imale su jedan stepen slobode (oko Y-ose sonde), i uvek su okrenute ka Suncu, nezavisno od položaja korpusa. Paneli su tako dizajnirani da u blizini cilja stvaraju oko 700 W struje.

Plan je bio da se Venera istražuje sa visokoeliptične orbite dimenzija 300×80.000 km, sa periodom od 30 časova, i pod nagibom od 172° (seti se da je rotacija Venere retrogradna!). Оvakva orbita je odabrana zbog toga što bi sonda u blizini apoapsisa – najviše tačke na orbiti (oko 13 Venerinih poluprečnika) – postigla ugaonu brzinu koja bi se poklopila sa brzinom oblaka na planeti (~60 m/s) i omogućila kamerana da ih što podrobnije istraže.

Tokom putovanja do Venere, sonda je trebalo da istraži zodijačku svetlost sa različitih tačaka u solarnom sistemu bez ikakvih svetlosnih kontamnacija, i da (uz pomoć kamere IR2) napravi prostornu mapu oblaka međuplanetne prašine.
„Akacuki“ je trebalo da bude prva japanska međuplanetna misija još od sonde „Nozomi“, lansirane 1998. godine, koja je, nažalost, zbog kvara 2003. godine promašila svoju metu – Mars. Misija na Veneru je trebalo da traje 2 ili malo više godine; dužina je ograničena prvenstveno zbog degradacije brodskog akumulatora.

Određeno je da budžet misije obuhvati 14,6 milijardi jena ($175 mil.) za sondu i dodatnih 9,8 mld. jena ($116 mil.) za samo lansiranje. Niko tada nije pretpostavljao da to neće ni izdaleka biti dovoljno ...

http://astronomija.co.rs/images/stories/Astronautika/Japan/Akacuki/2015/AKATSUKI.pdf

https://t.co/Tbeh3eehr6

A P O D...

Uzroci eksplozije rakete ’Antares’ sa brodom ’Cygnus Orb-3’

http://astronomija.co.rs/dogaaji/9890-uzroci-eksplozije-rakete-antares-sa-brodom-cygnus-orb-3

https://t.co/qyQpZqdAPj

A P O D...

Dokle traju fuzioni procesi u zvezdama?

Kada protoni i neutroni dođu u situaciji da oforme atomsko jezgro, tada je ta kombinacija mnogo stabilnija i ima manju masu nego kada su ove čestice slobodne i nađu se nezavisno jedna od druge. Zato se prilikom formiranja jezgra ta razlika u masi pretvara u energiju i to u vidu zračenja.

Prilikom nuklearne reakcije, 1.000 tona vodonika, čije se jezgro jednog atoma sastoji od samo jednog jedinog protona, pretvara se u 993 tone helijuma, čije je jezgro kombinacija dva protona i dva neutrona. Razlika od 7 tona (to je svega 0,7%) je ono što se naziva energetski ekvivalent [1].

Zvezde poput našeg Sunca stvaraju energiju na ovakav način. Ono konvertuje (pretvara) svake sekunde oko 700.000.000 tona vodonika u nešto manje od 695.000.000 tona helijuma! To znači da svake sekunde gubi skoro 5.000.000 tona svoje mase! Ali obzirom da masa Sunca iznosi oko

2.000.000.000.000.000.000.000.000.000.

(2 x 1027) tona, to je gubitak od samo 0,000.000.000.000.25 procenata mase Sunca u svakoj sekundi. I pored ovih ogromnih gubitaka u sekundi, iz dana u dan, Sunce ima goriva za još puno milijardi godina [2].


Plejade, autor Ljubinko Jovanović, Kranjska Gora

Ali ipak, jednog dana, ogromni Sunčevi hidrogenski rezervoari će se isprazniti. Da li će to značiti kraj nuklearne fuzije u njegovom jezgru i početak postepenog hlađenja naše zvezde?

Ne sasvim. Jezgro helijuma može da se pretvori u još komplikovanija jezgra, kao što je na primer jezgro atoma gvožđa. Ta transformacija će svakako osloboditi dodatnu količinu energije ali ona neće biti velika. Kao što smo rekli, 1.000 tona vodonika se fuzijom pretvara u 993 tone helijuma, a ovaj daljim fuzionim procesima u 991,5 tona gvožđa. Sedam tona mase se pretvorilo u energiju prilikom prelaska vodonika u helijum, a samo 1,5 tona prilikom transformacije helijuma u gvožđe.

Sa gvožđem smo došli do samog kraja. U jezgru atoma gvožđa, protoni i neutroni su zbijeni do stanja maksimalne stabilnosti. Bilo kakve promene u gvožđu, u cilju njegovog daljeg usložnjavanja ili delenja, mnogo lakše će apsorbovati energiju nego je emitovati.

Stoga se može reći da vremenom zvezda gubi 4/5 svoje ukupne fuzione energije da bi konvertovala vodonik u helijum, a ostalih 1/5 da bi se došlo do gvožđa i – to je sve !

Ali šta biva posle toga?



U procesu koji nastaju posle fuzije helijuma, jezgro zvezde postaje još toplije. U saglasnosti sa teorijom, temperature izazvane nuklearnom reakcijom u kojoj nastaje gvožđe su tolike da se stvara enormna količina neutrina. Budući da zvezdana materija ne može da ih apsorbuje, ove čestice bivaju isijavane brzinom svetlosti u svemir noseći sobom i ogromnu količinu energije. Izgubivši odjednom tu energiju, jezgro zvezde počinje da se hladi, dovevši je do kolapsa i pretvorivši je u zvezdu tipa "belog patuljka".

U procesu kolapsa, u spoljašnjem omotaču koji u sebi sadrži atome koji su manje složeni od gvožđa, dolazi do njihovog stapanja što dovodi do iznenadne eksplozije nepojmljive jačine, poznate pod nazivom supernova, koja po sjaju nadmašuje sve zvezde u datoj galaksiji. Neki teži elementi, kao gvožđe, zlato, uran i neki drugi, koji su nastali pred kraj životnog veka zvezde, odlaze tada u galaktički gas, gde ulaze u sastav sirovina narednog pokoljenja zvezda. Naše Sunce sadrži oko 2% ovih težih elemenata, zato što je ono zvezda druge ili treće generacije, nastala pre otprilike 5 milijardi godina iz oblaka rotirajućeg gasa koji je sadržao ostatke ranijih supernovi. Najveći deo gasa u tom oblaku otišao je na obrazovanje Sunca ili je bio razvejan, ali jedna manja količina težih elemenata predstavljala je građu iz koje su nastala tela što sada kruže oko Sunca kao planete, među kojima je i Zemlja.

Neki retki hemijski elementi koji se nalaze u ljudskom telu u tragovima, kao što su zlato, srebro i platina, su upravo oni atomi nastali u nekoj davnoj eksploziji hemijske laboratorije u srcu neke davno nestale zvezde.



[1] Ukupna izračena energija iznosi oko 3,86 x 1033 erg/sec ili 386 milijardi milijardi megavata.
[2] Smatra se za jos 5 x 109 (5 milijardi) godina.

Digitalni planetarijum u NS - nastavak

Juče sa prvim mrakom u prostorijama planetarijuma AD «Novi Sad» (ADNOS), posle 16 godina rada, stari planetarijumski instrument je skinut sa postolja i poslan u istoriju domaće astronomije. Taj stari planetarijum, čudo tehnike s početka prošlog veka, napravljen je 1966-godine, a u AD «Novi Sad» je instaliran 1999. Postoji interesantna priča o njemu, ali to je za poseban članak… jednog dana. Uskoro će on u ADNOS-u dobiti svoje mesto kao muzejski eksponat. Zaslužio je to. Bio je dobar, koristio je, hiljade posetilaca planetarijuma su uživale i u učile iz njegovih projekcija.

Na mesto starog instrumenta postavlja se novi koji i ne liči na klasičan planetarijum. Sastoji se od projektora, prizme i široko ugaonog objektiva (riblje oko) kroz koji se slika projektuje na kupolu. Juče je zadatak bio da se za planetarijum napravi postolje. Za tu priliku skupili su se neki članovi AD «Novi Sad» i njihovi prijatelji. Na slikama ćete sigurno prepoznati Miloša, Ratka, Uroša i, naravno, gazdu Dušana. Ovako delikatan zadatak, pravljenje platforme za planetarijum i postavljanje čitave digitalne tehnike, nije nikako mogao da se sprovede bez Janka. Ako se i malo bavite astronomijom na ovim prostorima njega sigurno znate. Kao uostalom i ostale.

Naravno, kada je postolje napravljeno i projektor sa objektivom stacioniran na njega neizbežan je bio put u ad hok testiranje. To se jednostavno nametnulo iako nije bilo planirano za ovu sesiju instaliranja planetarijuma.

E sad, vrlo brzo nam je palo u oči da nikakav problem nije dobiti vrlo lošu sliku na kupoli. Problem je dobiti dobru sliku. Pola sata je trebalo dok maestri nisu shvatili da jedan adapter ne leži kako treba u svom navoju, zatim još 15 minuta da on, verovatno, zbog neke greške, i ne može bolje da se zavrne i još pola sata da bi shvatili da on baš i nije neophodan. U tom istraživanju proteklo je vreme i već je stigao današnji dan.

Sa saznanjem da nam predstoji seansa finog, vrlo, vrlo finog podešavanja, otišlo se kući.

Nastaviće se....

... a dotle pogledajte fotografije sa ovog događaja (sve fotografije, 135 komada imate ovde)
https://www.flickr.com/photos/97631472@N03/albums/72157658765851323/with/22920201226/

https://t.co/2adVf7ADGL

A P O D...

Petak, trinaesti



Danas je petak 13! Asocira li Vas to na nešto pomalo mistično, neodređeno, tajnovito? Niste jedini! Milijuni ljudi u svijetu petak 13. doživljavaju kao ozbiljnu "činjenicu" o kojoj na ovaj ili onaj način ovise njihovi postupci toga dana. Pa ipak, što je to zapravo "petak 13"?!

Petak 13. je jedan od 365 dana u kalendarskoj godini. Obično dolazi između četvrtka 12. i subote 14. dana u mjesecu. Eh da; ovaj je dan jedinstven. Niti jedan drugi dan neće (nam) biti isti.
Svake godine imamo najmanje jedan "petak 13.", najviše tri. Ukoliko čitate ove retke znači da ste već prebrodili i zaboravili na sve dosadašnje "petak 13." koji su se dogodili u prošlosti.

Najkraći vremenski razmak između dva petka 13. iznosi mjesec dana, a najduži četrnaest mjeseci. Započne li mjesec u nedjelju - petak 13. je neminovan slijed kalendara kakvog danas koristimo u svijetu.

Smatra se kako petak 13. svoju reputaciju vuče već stotinama ili čak tisućama godina, no prava je istina kako je riječ o relativno novovjekom izumu ljudske razbibrige koji datira u posljednjih, nešto više od stotinjak godina (biografija G. Rossinia iz 1869.).
Fobija ili strah od petka 13. ima i svoj stručni naziv; Paraskevidekatriaphobia.

Naziv je izvedenica od grčkih riječi Paraskevi (petak), dekatreis (trinaest) te riječi phobia (fobija, strah). Postoji još i termin Triskaidekaphobia koji porijeklo također vuče iz grčkog jezika; Tris (tri),  Kai ( veznik; i) te, Deka (desetica, deset), ove riječi zajedno označavaju broj 13. Njima je na kraju pridodana već spomenuta Phobia kao istoznačnica za strah. Ovaj se termin pojavljuje tek 1911. godine.

Mitovi, legende, priče te astrološka, numerološka i slična naklapanja nastojati će nas uvjeriti kako se baš na petak 13. događaju neke u najmanju ruku čudne stvari nabijene negativnim predznakom. Uvjeravati će vas kako su vitezovi templari pogubljeni (dio njih u Francuskoj) baš na petak 13. listopada 1307. Kako je Rossini smatrao petak 13. nesretnim danom, a na kraju i umro na jednog od njih. Crni petak na burzi, nesreće koje su se dogodile na petak 13. tijekom povijesti dodatno će pojačati dojam kako "ima nečeg" u tome. A tek "činjenica" kako je Isus je razapet u petak? Broj trinaest dolazi odmah nakon, savršenog, broja dvanaest (dvanaest; apostola, plemena Izraelovih, znakova zodijaka, mjeseca u godini...)  te stoga mora biti nesavršen, nesretan...

Stvari idu toliko daleko da se danas u vrijeme potpune informatizacije društva umjesto činjenica i istine, internetom prenose neistine i dezinformacije, a sve u smislu medijske zamke za nadobudne. Petak 13. tako je došao na nikad plodnije tlo praznovjerja. Nemali broj hotela nema 13. kat, neke aviokompanije nemaju sjedalo broj 13 i tako u nedogled.

Filmska industrija obilato koristi ljudsko neznanje i lakomislenost pa uspješno prodaje Petak 13. (i ne samo njega, sjetimo se samo Da Vincijeva koda kada se poluinformacije smišljeno predstave kao niz "činjenica" koje jedna potkrepljuje drugu, a prava je istina daleko od toga).

Ipak, socijalno-društveni impakt Petka 13. natjerao je statističare da se pozabave ovim problemom i evo do čega smo zaista došli. Deseci milijuna ljudi toga dana u većoj ili manjoj mjeri pate od Paraskevidekatriaphobie (Triskaidekaphobie). Gubici svjetske privrede radi izostanka s posla ili nedonošenja poslovnih odluka tog dana mjere se redom veličine stotina pa čak i milijardama USD!

No ima i dobra strana statistike! Tog su dana ljudi oprezniji i statistike osiguravateljnih kuća pokazuju blagi pad nesretnih slučajeva na Petak 13. (iako je petak sam po sebi već dan vikenda s povećanim protokom ljudi, događanja i alkohola. Dovoljno je otići na neki kalendar događanja tijekom povijesti i uvidjeti kako bi za ama baš svaki dan u tjednu i datum u mjesecu mogli izvući dobre ili loše "predznake" ovisno o tome što želimo postići potenciranjem istih. Stoga, želimo vam svako dobro na ovaj Petak 13. i budite oprezni. Pazite na sebe i danas i sutra i svakog dana u godini. Lijepi je dan i već ste dovoljno vremena protratili pa je vrijeme da sa smiješkom na licu krenete u ovaj jedinstven dan.

Eh da, za kraj teksta! Ne zaboravite svojim voljenim osobama danas donijeti buket ruža, čokoladu, ili još bolje napravite nešto posebno i samo vaše; prošetajte, uzmite neki kamenčić s plaže ili ledine i nježno poljubite voljenu osobu pa joj u ruku položite djelić svemira nastao na jedinom poznatom plavom planetu. Taj kamenčić, ma koji da ste uzeli, ima u sebi povijest dugu pet milijardi godina za razliku od tek stotinjak godina starog praznovjerja poznatog kao "Petak 13".

Novi ruski motori prodati Amerikancima!

http://astronomija.co.rs/oprema/9894-novi-ruski-motori-prodati-amerikancima

https://t.co/6Ct98gsSG2

A P O D...

Sjajni oreol zombi zvezde



Ostaci kobne interakcije između umrle zvezde i njenog ručka - asteroida, proučavani su do detalja po prvi put i to od strane internacionalnog tima astronoma potpomognutog Veoma velikim teleskopom na ESO-ovoj Paranal opservatoriji u Čileu. Ova studija nam daje uvid u daleku budućnost i sudbinu Sunčevog sistema.

Tim je, pod vođstvom Kristofera Mansera - doktoranta sa Univerziteta u Varviku, Velika Britanija, koristio podatke sa ESO-ovog Veoma velikog teleskopa (engl. Very Large Telescope (VLT) i drugih opservatorija, u cilju proučavanja rasturenih ostataka jednog asteroida u okolini zvezdanog ostatka - belog patuljka pod imenom SDSS J1228+1040[1].

Koristeći nekoliko instrumenata, uključujući Ultraljubičasti i Vizuelni Ešel Spektrograf (engl. UV and Visual Echelle Spectrograph (UVES))iX-shooter - oba se nalaze na VLT-u, tim je sastavio detaljna posmatranja svetlosti koja dolazi od belog patuljka i okolnog materijala u trajanju od neverovatnih 12 godina, od 2003. do 2015. Posmatranja tokom više godina su bila neophodna da bi se sistem ispitao iz više različitih uglova [2].

"Slika koju dobijamo iz obrađenih podataka nam pokazuje da su ovakvi sistemi zaista diskoliki i otkriva nam mnoge strukture koje ne bismo mogli da detektujemo u samo jednom snimku", objasnio je prvi autor Krištofer Manser.

Tim je koristio tehniku pod nazivom Doplerova tomografija - u suštini sličnu medicinskoj tomografiji koja podrazumeva skeniranje ljudskog tela - a koja im je omogućila da do detalja mapiraju strukture sijajućih gasnih ostataka obroka zvezde koji orbitira oko J1228+1040 po prvi put.

Dok velike zvezde - oko 10 puta masivnije od mase Sunca - prolaze kroz spektakularnu i nasilnu završnicu svog života - supernova eksploziju, manje zvezde su pošteđene ovakve dramatične sudbine. Kada zvezde, poput Sunca, dođu do kraja svog života, trošeći svo raspoložilo gorivo, šire se do faze crvenog džina, a zatim odbacuju svoje spoljašnje omotače u okolni svemir. Vrelo i veoma gusto jezgro nekadašnje zvezde - beli patuljak - je sve što na kraju ostaje.

Postavlja se pitanje, da li bi planete, asteroidi i druga tela ovakvog sistema preživela ovaj vatreni ispit? Šta bi od svega ostalo? Nova posmatranja nam daju odgovor na to.

Retko se dešava da beli patuljak bude okružen diskom gasovitog materijala koji oko njega orbitira - samo je sedam primera pronađeno do sada. Tim je zaključio da je neki asteroid skrenuo opasno blizu umrle zvezde i bio rasturen na delove ogromnim plimskim silama kojima je bio izložen, te formirao disk materijala koji sada možemo posmatrati.

Disk koji orbitira je formiran na sličan način na koji su nastali fotogenični prstenovi koje vidimo oko planeta blizu naše, kao što je Saturn. Međutim, iako je J1228+1040 više od sedam puta manjeg prečnika od prstenaste planete, ima 2500 puta veću masu. Tim je došao do saznanja da je udaljenost između belog patuljska i njegovog diska takođe veoma različita - Saturn i svi njegovi prstenovi bi se komotno mogli smestiti u taj procep [3].

Nova dugoročna studija pomoću VLT-a, omogućila je timu da prati precesiju diska usled uticaja jakog gravitacionog polja belog patuljka. Oni su takođe shvatili da je disk donekle nepravilan, te da još uvek nije postao potpuno kružan.

"Kada smo otkrili obrise diska koji kruži oko belog patuljka još 2006., nismo mogli ni da zamislimo sa koliko detalja ćemo imati sliku danas, sačinjenu od 12 godina skupljanih podataka - definitivno je vredela čekanja", dodao je Boris Gensike, ko-autor studije.

Ostaci poput J1228+1040 mogu nam dati bitne tragove pri odgonetavanju okolina koje postoje oko zvezda kojima se bliži kraj životnog ciklusa. Oni mogu pomoći astronomima da razumeju procese koji se dešavaju u vansolarnim sistemima i čak predvide sudbinu Sučevog sistema kad Sunce dođe do kraja svog života, za oko sedam milijardi godina.

Umetnički doživljaj sjajnog diska materijala oko belog patuljka SDSS J1228+1040


Ovaj umetnički doživljaj prikazuje nam kako je asteroid rasturen jakom gravitacijom belog patuljka formirao prsten od čestica prašine i ostataka, koji orbitira oko "izgorelog" zvezdanog jezgra SDSS J1228+1040, koje je veličine Zemlje. Gas koji je proizveden u sudarima unutar diska je detektovan u posmatranjima koja su trajala tokom 12 godina, uspomoć ESO-ovog Veoma velikog teleskopa i otkrivaju nam uzak sjajni luk.

Autorska prava:
Mark Garlick (www.markgarlick.com) and University of Warwick/ESO

Umetnički doživljaj poređenja diska materijala oko SDSS J1228+1040 i Saturna


Umetnički doživljaj izgleda materijala diska koji se kreće oko belog patuljska SDSS J1228+1040 (levo), jednako skaliran Saturn sa svojim prstenovima (desno). Iako beli patuljak SDSS J1228+1040 ima oko sedam puta manji prečnik, istovremeno je 2500 puta masivniji od Saturna.

Autorska prava:
Mark Garlick (www.markgarlick.com) and University of Warwick/ESO/NASA/Cassini

[4]

Beleške
[1] Puno ime belog patuljka je SDSS J122859.93+104032.9.

[2] Tim je identifikovao nepogrešiviu tripletnu strukturu - spektralni potpis jonizovanog kalcijuma (Ca II) koji podseća na trozubac. Razlika između posmatrane i poznate talasne dužine ove tri linije može da nam odredi brzinu gasa sa značajnom preciznošću.

[3] Iako je disk oko belog patuljska mnogo veći od Saturnovog sistema prstenova u Sunčevom sistemu, on je malecni u poređenju sa diskovima iz kojih se formiraju planete u okolini mladih zvezda.

[4] Tekst je prevela Jovana Petrović, Matematički faultet Beograd, Katedra za astronomiju; Prirodno-matematičku fakultet Novi Sad, Departman za fiziku.

Kako je Ajnštajn postao "superstar"

Pre sto godina, 36-godišnji Albert Ajnštajn predstavio je kompletnu formulaciju Opšte teorije relativnosti Pruskoj akademiji nauka.


Ajnštajn na predavanju u Beču 1921. (Foto: Wikimedia Commons)

Celi svet će zato ovog meseca slaviti ono što se smatra, bez preterivanja, najlepšom teorijom u fizici, koja spaja matematičke i fizičke koncepte na duboko značajan i elegantan način.

Neki je smatraju i najvišim intelektualnim dostignućem u istoriji.

Bilo kako bilo, ne može se poreći da je Ajnštajnova teorija veličanstven primer moći ljudske mašte u pokušaju da dešifruje neke od najbolje skrivanih tajni prirode.

Zašto se naziva “opštom”?

Time se ova teorija razlikuje od “specijalne” teorije relativiteta predložene 1905. koja je fokusirana na kretanje konstantnom brzinom. Specijalna teorija donela je revoluciju u načinu na koji posmatramo prostor, vreme i materiju.

Ajnštajn je pokazao da je naša percepcija stvarnosti kratkovida i iskrivljena zbog toga što su ljudi previše spori; da možemo da percipiramo kretanja koja su bliska brzini svetlosti, videli bismo da se predmeti smanjuju u pravcu njihovog kretanja, satovi se usporavaju, a masa povećava.

Ovi čudni efekti su svuda oko nas, ali ih je nemoguće spoznati zbog brzina na koje smo navikli. (Recimo, dok vi trepnete, svetlost obiđe 7,5 puta oko Zemlje).

Ajnštajn je znao da specijalna teorija nije poslednja reč fizike. Ipak se predmeti ne kreću konstantnim brzinama i pravolinijski, nego ubrzavaju i skreću sa svojih putanja. Njegova opšta teorija osmišljena je tako da uključi sve vrste kretanja.

Ajnštajn je shvatio da svaka teorija koja uključuje ubrzano kretanje mora biti i teorija gravitacije. Zašto? Zato što ubrzano kretanje može podražavati gravitaciju i obrnuto, a to znamo po onome što osećamo kad se vozimo brzim liftovima. Kad lift krene naviše, osećate se teže, jer ubrzavanje deluje na isti način kao gravitacija.

Ajnštajn se dugo mučio da zaokruži ovu teoriju, jer je imao problema s matematikom. U to vreme bila je prihvaćena Teorija gravitacije Isaka Njutna, koji je shvatio da ona mora biti opisana kao sila koja opada s kvadratom rastojanja.

On je pretpostavljao da je gravitacija trenutna i da deluje širom svemira poput nekog duha. Iako je bila misteriozna, Njutnova teorija je dobro funkcionisala.

Međutim, Ajnštajn je došao na sasvim drugačiju ideju. Umesto da deluje po udaljenosti, gravitacija je posledica zakrivljenja prostora oko nekog objekta: što je objekt masivniji, to je prostor oko njega iskrivljeniji – kao kad sedite na dušeku: blizu vas dušek se deformiše i to više ili manje u zavisnosti od toga koliko ste teški.

Prostor je u Ajnštajnovom svetu elastičan i reaguje na raspored materije u njemu. Tako predmet koji putuje zakrivljenim prostorom ne može da se kreće pravolinijski. Kako je to lepo objasnio fizičar Džon Viler: “masa govori prostoru kako da se oblikuje, a prostor govori materiji kako da se kreće”.

Budući da je bio fizičar, Ajnštajn je znao da njegova ideja može biti prihvaćena, samo ako ponudi realne primere iz sveta koji nas okružuje. Proverljivost je, na kraju krajeva, osnova fizike.

Predložio je tri testa. Jedan je bio promena orbite Merkura, koji je precesirao oko Sunca po krivudavoj putanji. Njutnova teorija nije mogla da dođe do preciznih brojeva, ali je Ajnštajn, koristeći činjenicu da je Merkur “osećao” zakrivljenje prostora oko Sunca, došao do rešenja.

Drugi efekat bilo je zakrivljenje svetlosti zvezde koja je prolazila pored Sunca. Astronomi su 1919. posetili zapadnu obalu Afrike i grad Sobral u Južnoj Americi, kako bi izmerili odstupanje svetlosti zvezda tokom pomračenja Sunca. Na taj način mogli su da porede dve situacije – kada je Sunce u blizini i kada je daleko od putanje svetlosti.

Rezultati su bili dovoljno ubedljivi da potvrde Ajnštajnovu teoriju.

Njutnova teorija odgovarala je samo slučajevima slabe gravitacije. U novoj teoriji, oblik prostora i protok vremena reagovali su na raspodelu mase u svemiru.

Nekoliko nedelja od objavljivanja rezultata dobijenih tokom pomračenja, Ajnštajn je postao superstar.

Svetom su putovale vesti o novoj teoriji koja objašnjava poredak svemira, a magazin “Time” proglasio ga je “ličnošću veka”.

Možda i najveća lekcija koju smo dobili od Ajnštajna i njegovih teorija relativnosti je da stvarnost nije uvek onakva kakvom se čini.

Ono što nam deluje stvarno je samo zakrivljenje, kognitivna tvorevina naših mozgova koji pokušavaju da se snađu u svetu kojim smo okruženi.

Nauka proširuje naše vidike i otkriva čudne i neverovatne veze i mogućnosti. Dok nastavljamo da se borimo sa prirodom i njenim misterijama, dobro je setiti se Ajnštajnovih besmrtnih reči: “Ono što vidim u Prirodi je veličanstvena struktura, koju mi samo nesavršeno možemo da pojmimo i koja mislećem biću usađuje osećaj poniznosti”.

Život Alberta Ajnštajna

Pesma komete Čurjumov-Gerasimenko

"Rozetin" instrument RPC (Ropsetta Plasma Consortium) ulovio je tajanstvenu "pesmu" komete Čurjumov-Gerasimenkova.



PC sačinjava 5 instrumenata, a konstruisami su da, između ostalog, belže interakciju komete sa solarnim vetrom. Izgleda da je "pesma" zapravo osciovanje magnetnog polja u kometinom okruženju. Zvuk se pravi na frekvenci od 40-50 miliherca, daleko ispod praga čujnosti ljudskog uha (da bi je čuo čovek, frekvenca "pesme" bi morala da bude pojačana 10.000 puta!)

https://t.co/NEVbn75x0o

A P O D...

„Dawn“ leti još niže ka Ceresu!

http://astronomija.co.rs/misije/9903-dawn-leti-jos-nize-ka-ceresu

Šta nam sve nauka sprema u narednih 50 godina

Da ste pre 50 godina nekome rekli da će 2015. godine sasvim normalno biti posedovanje 3D štampača, osoba s kojom ste razgovarali bi vas ne samo bledo gledala, već pitala što je to štampač, što je to 3D i čemu sve to služi. Međutim, to je tek jedna stvar za koju možemo biti zahvalni nauci. A šta nas sve tek očekuje u budućnosti...



1. Teleportacija

Iako i dan danas zvuči neverovatno, naučnici su nedavno uspeli da teleportuju čestice iz tačke A do tačke B, i to na udaljenost od tačno 10 metara. Ko zna kako će se daleko teleportovati za 50 godina...

2. Svetlo kojim se upravlja

Ovo je teško opisati, ali verovali ili ne, svetlost možete vezati u čvor. Ovo se može postići uz pomoć holograma koji usmeravaju svetlo na određenu putanju i pri tome ostavljaju utisak da je svetlo samostojeće u prostoru, međutim zapravo se pri tome stvara optička iluzija, za koju je opet zaslužna nauka.

3. Objekti koji sami evoluiraju

Pri ovome ne mislimo na Darvinovu evoluciju, nego na onu koja nas tek očekuje. Danas postoje 3D štampači i svi znamo čemu služe. Međutim jeste li znali da postoji i 4D štampač? On "štampa" objekte koji se samostalno mogu razvijati. Na primer, iscrta kuglu koja s vremenom evoluira u pravogaonik!

4. Crne rupe u laboratoriji

Danas je teško znati kako tačno funkcionišu crne rupe, kako izgledaju ili kakva svojstva imaju. Međutim, naučnici su uspeli da replikuju uslove potrebne za stvaranje crne rupe i na taj način proizveli pravu crnu rupu, naravno - u kontrolisanim, uslovima.

5. Zaustaviti svetlost

Ajnštajn je prvi naučnik koji je shvatio kako ništa ne može da putuje brže od svetlosti, ali isto tako nikada nije rekao da se svetlost ne može usporiti! Naučnici sa Harvarda su uspeli da smanje brzinu svetlosti na samo 20 km na sat. Da stvar bude još dramatičnija, uspeli su čak i da zaustave svetlost u jednoj tački.

6. Proizvodnja antimaterije

Materija i antimaterija ne mogu postojati jedna pored druge. Kada se nađu zajedno - međusobno se poništavaju (anihilacija), uz oslobađanje velike količine energije u obliku gama zračenja ili drugih čestica. Uprkos brojnim polemikama hoće li ta antimaterija "progutati" Zemlju - naučnici su uspeli da stvore antimateriju.

7. Telepatija

Ako pratite SciFi filmove znate da je telepatija nauka koja je još nedovoljno istražena da bi je mogli činjenično potvrditi ili odbaciti. Međutim, telepatija je moguća, a upravo to su naučnici dokazali kada su delovali na mozak pacova, i njime uspešno upravljali.

Izvor: punkufer.hr

https://t.co/XdQbqXdryF

A P O D...

Uočen najdalji objekat u solarnom sistemu

Od sada, najudaljeniji objekat u solarnom sistemu jeste jedna poveća kosmička stena 103 puta dalja od Sunca od Zemlje. Nalazi se na ~15.400.000.000 km od Sunca

Objekat je još uvek neklasifikovan, katalogizovan kao V774104, i mogao bi da predstavlja jedno od najuzbudljivijih otkrića poslednjih godina – ili da bude samo još jedna stena u orbiti oko Sunca.

Istraživači su prezentovali otkriće objekta prošle nedelje na 47. godišnjem sastanku Ogranka za planetna istraživanja Američkog astronomskog udruženja koji je održan u Vašingtonu. Kako je javljeno, otkriće je napravljeno uz pomoć velikog Subaru Teleskopa postavljenom na havajskom ostrvu Mauna Kei.

Trenutno, objekat se nalazi na unutrašnjem obodu Kajperovog pojasa, u regionu punom kosmičkog otpadnog materijala u kome se nalaze i patuljaste planete Pluton i Eris. Objekat možda zalazi i u rubna područja Öpik–Oortovog oblaka, udaljenog teorijskog protoplanetnog diska zaleđenih objekata.



Moguće je da tajanstveni objekat nije uznemiravan čitavih 4,5 milijardi godina, te da je netaknut od samog praskozorja solarnog sistema. Ako bi se to ispostavilo kao istina, astronomi bi imali jedinstvenu priliku da privire u uslove koji su pratili rađanje planetnog sistema.

Takođe je moguće da V774104 prati eliptičnu orbitu i da će uskoro prići mnogo bliže Suncu. Ako se to dogodi, objekat će vrlo brzo postati manje interesantan.

“Još uvek nema razloga za preveliko uzbuđenje,” kaže Michael Brown, planetni naučnik iz CalTecha u Passadeni. On je inače poznati lovac na daleke planetne objekte – otkrio ih je 16 – među kojima su najpoznatiji Eris, Sedna, Makemake, Quaoar, Haumea, itd. U popularnoj literaturi ga često nazivaju “ubicom Plutona”, jer je njegovo otkriće Sednedovelo do skidanja Plutona sa liste solarnih planeta i formiranje potpuno nove kategorije objekata.

Astronomi su do sada otkrili samo dva objekta u Ortovom oblaku – Sednu i 2012 VP113[1]. Zbog svojih karakteristika, ti objekti su nazvani sednoidi.Oni zalaze jednim delom svojih ekscentričnih orbita u Kajperov pojas jer na njihovo kretanje oko Sunca utiče gravitaciono privlačenje Neptuna.

Ako V774104 ostane imun na Neptina, biće vremena za uzbuđenje…

Darvinovo delo najuticajnija naučna knjiga svih vremena

“O poreklu vrsta” (pun naziv: Postanak vrsta pomoću prirodnog odabiranja ili Održavanje povlađivanih rasa u borbi za život) Čarlsa Darvina proglašena je za najuticajniju naučnu knjigu ikad napisanu.


Foto: Wikimedia Commons

“O poreklu vrsta” (pun naziv: Postanak vrsta pomoću prirodnog odabiranja ili Održavanje povlađivanih rasa u borbi za život) Čarlsa Darvina proglašena je za najuticajniju naučnu knjigu ikad napisanu.

Nakon što su ugledni knjižari, bibliotekari i izavači sastavili listu 20 najboljih naučnih knjiga, javnost je imala zadatak da ih oceni.

Među naslovima koji su se našli u samom vrhu je “Odbrana prava žene” Meri Vulstonkraft, Orvelova “1984” i “Bogatstvo naroda” Adama Smita.

Profesor Univerziteta u Glazgovu Endrju Preskot nazvao je Darvinovu studiju iz 1859. “vrhunskom demonstracijom toga zašto je naučna literatura važna”.

“Darvin je koristio besprekorne opservacije sveta oko nas u kombinaciji sa dubokom refleksijom, kako bi pisao knjigu koja je promenila način na kojim mislimo o svemu – ne samo prirodnom svetu, nego i religiji, istoriji i društvu”, rekao je on.

“Svaki istraživač, bez obzira na to da li piše knjige, stvara digitalni proizvod ili umetnička dela, teži da proizvede nešto značajno u istoriji ljudske misli, kao što je to ‘O poreklu vrsta’”.

Evo liste nominovanih knjiga koja je data bez nekog naročitog reda:

“Kratka istorija vremena”, Stiven Hoking
“Odbrana prava žene”, Meri Vulstonkraft
"Kritika čistog razuma", Imanuel Kant
“1984”, Džordž Orvel
“O poreklu vrsta”, Čarls Darvin
“Orijentalizam”, Edvard Said
“Tiho proleće”, Rejčel Karson
“Komunistički manifest”, Karl Marks i Fridrih Engels
Kompletan opus Vilijama Šekspira
“Ženski evnuh” Džermejn Grir
“Stvaranje engleske radničke klase”, E. P. Tompson
“Značenje relativnosti”, Albert Ajnštajn
“Goli majmun”, Desmond Moris
“Vladalac”, Nikolo Makijaveli
“Država”, Platon
“Prava čoveka”, Tomas Pejn
“Drugi pol”, Simon de Bovoar
“Bogatstvo naroda”, Adam Smit
“Ways of Seeing”, Džon Berdžer