Света гора

Настала у крилу некадашње Византије, наследнице источног римског царства, Света Гора је последњи живи остатак те хиљадугодишње цивилизације која је снагом своје владарске идеологије, филозофских идеја, верских и културних образаца утицала на читав тадашњи свет, a посебно на православне народе, који и данас црпе снагу са тог живоносног источника.

Највеће благо Свете Горе представљају монаси, носиоци монаштва, носиоци речи Господње за овај свет.

Један од неколицине српских ктиторских манастира Свете Горе је и манастир Хиландар православни духовни центар, средњовековни град, духовно, културно и државно благо Срба, огледало српске душе, понос, утеха и пут ка Господу. Потребно је много времена, простора, енергије, воље и знања да се представи манастир Хиландар. Оно што га чини великим су дела и речи која нам је даривао кроз пролазно време и непролазну веру Христову и крст у коме смо сви и у коме је све.

Баштина Хиландарска је ванвременска и ванпросторна, а само се њени делови огледају у следећем: Манастир Хиландар је први српски универзитет и један од најстаријих у свету. Манастир чува највећу збирку српских повеља, кивота, моштију светих, реликвија, старих икона, има највећи број чудотворних икона у свету, чак осам, од којих су највредније и најпоштованије: икона Богородице Тројеручице, икона Христа Пантократора, која је најлепша икона Христа  на планети и  икона Богородице Одигитрије, која се сматра највећим ремек делом византијске уметности тринаестог века. Овде је највећа библиотека рукописне књиге српскога народа, највећа збирка бакрорезних и бакрописних плоча, старог богослужбеног текстила, старих црквених сасуда, дрворезбарских дела, порцелана, златарских предмета и најлепша црква на Светој Гори према оцени византолога. У Хиландару је утемељена српска писменост, преводилачка и преписивачка делатност, ту је зачета српска средњовековна правна држава и дипломатија и основана једна од првих српских болница. Место где моравска архитектура доживљава свој врхунац, кроз који су током осам векова прошли највећи уметници иконописа и фрескописа.

Речју, оно што је сачувано у Хиландару веће је од свег сачуваног наслеђа у осталим српским манастирима.

Izvor http://www.hilandar.info/

Zbog velikog interesovanja putnika postavili smo vodič kako najlakše možete putovati do Svete Gore. Srpska Carska Lavra Manastir Hilandar se nalazi na poluostrvu Atos, koje se zove i Sveta Gora, to je jedno od tri velika poluostrva na Halkidikiju u Grčkoj. Na Svetoj Gori postoji 20 manastira, skitova i monaških naseobina, koje su organizovane. Administrativno sedište Svete Gore je u mestu Kareja na Svetoj Gori, tu se nalazi Sveštena Opština u kojoj se nalaze predstavnici (antiprosopi) svih 20 svetogorskih manastira.


Na čelu Svete Gore se nalazi Prot Svete Gore, to je jednogodišnja funkcija, i svake godine redom se bira Prot iz manastira koji imaju status carske lavre: Velika Lavra, Iviron, Vatoped, Hilandar i Dionisijat. Sveta Gora je u sastavu grčke države, ali ima autonomiju u okviru nje, koja je zagarantovana Ustavom Republike Grčke.

Igumanijom Svete Gore se smatra sama Bogorodica Djeva. Po drevnoj tradiciji, Sveta Gora spada u manastire tipa AVATON (ne kročiti). U muške manastire tipa "avaton" ne može kročiti ženska noga. Ne samo ženska noga, nego niko ko nije najavljen za ulazak na Svetu Goru. Onima koji nisu Pravoslavne vere treba posebna dozvola za posetu.

Na Svetu Goru se može ući samo brodom, iz pristaništa koja se nalaze u mestu Uranopolis i Jerisos. Pristanište Jerisos velikim delom godine nije u funkciji zbog loših plovidbenih uslova, zato se uglavnom na Svetu Goru ulazi iz mesta Uranopolis, koji je na samoj granici sa Svetom Gorom.

Da bi se ušlo na Svetu Goru, potrebno je da se u Kancelariji za poklonike (Γραφείο προσκυνητών, Pilgrims - http://www.mountathosinfos.gr/pages/agionoros/pilgrims_info.en.html ) uzme dozvola za boravak na Svetoj Gori - DIAMONITIRIO (ΔΙΑΜΟΝΗΤΉΡΙΟ), jer se bez njega na može ući na brod koji ide za Svetu Goru. Da bi ste mogli da uzmete daj diamonitirio, potrebno je da budete najavljeni manastiru za dolazak na Svetu Goru, a onda manastir može da vas najavi za ulazak na Svetu Goru, da bi se izbegla redovna procedura da se to obavi dan ranije u Solunu, nego da se direktno i bez zadržavanja može ući na Svetu Goru.

Da bi ste bili najavljeni potrebno je da se obratite manastiru i zamolite za blagoslov za posetu manastira određenog dana. Telefon manastira za kontakt je 00302377023797 , ali se teško javlja neko na njega, zbog manastirskih obaveza monaha, tj bogosluženja. Vreme u koje se može neko javiti od manastirskih otaca je ujutro od 8:30-9:30 časova i od 11:00-12:00 časova.

Mnogo pouzdaniji način je da se pošalje faks manastiru Hilandaru, koji je stalno uključen i automatski je:

Fax 00302377023494 , i naslovite faks BLAGOSLOV ZA POSETU HILANDARA - OCU SIMEONU, jer je otac Simeon Hilandarac zadužen za posete manastira Hilandara. Zbog ograničenih smeštajnih uslova, neophodno je najaviti se, a takođe i da bi se moglo ući na Svetu Goru. Boravak za grupe koje dolaze je jedno noćenje, dok se pojedincima može odobriti duži boravak, za blagoslov za duži boravak se obrati ocu Simeonu. Za posetu neke grupe manastiru Hilandaru, potrebno je nekoliko meseci ranije stupiti u kontakt sa manastirom da bi se mogao rezervisati termin za grupu.

U faksu koji se šalje na manastir treba da, osim što se ište blagoslov za posetu, stave i određeni podaci:

Ime i prezime
Broj pasoša
Zanimanje (sveštenik, jeromonah, student, đak....)
Tačan datum ulaska na Svetu Goru
Vaš telefon za kontakt
i zamolite da vas manastir najavi za ulazak za navedeni datum

Treba imati u vidu, da je solarno napajanje telefona, pa u zimskim uslovima kada ima malo sunca, faks treba slati oko podne, pošto je tada dovoljno jaka struja za rad telefona, jer se može desiti da uveče bude ispražnjen akumulator i da faks ne bude čitak.

Osim preko manastira Hilandara, za ulazak na Svetu Goru u određenim slučajevima je moguće je da se najavi i preko ''Zadužbine Svetog manastira Hilandara'' Bulevar vojvode Mišića 71, 11040 Beograd, Tel:++381 (0)11 3692004, 3690602, faks: 3690792
http://www.hilandar.org/index.php?option=com_content&task=view&id=168&Itemid=149

Do mesta Uranopolis na Halkidikiju iz kojeg se može ući na brod za Svetu Goru, može se doći na više načina. Može se doći svojim automobilom (za dvojicu u automobilu, nije skuplje od prevoza autobusom, u oba pravca do Uranopolisa Beograd-Uranopolis-Beograd ima oko 1700 km)

Može se doći avionom do Soluna, pa od Soluna autobusom do Uranopolisa.

Može se doći autobusom do Soluna, pa sesti na taksi i otići do autobuske stanice sa koje polazi autobus za Uranopolis, za Halkidiki (za taj taksi potrebno oko 10€). Ta autobuska stanica se na grčkom zove KTEL HALKIDIKI (ΚΤΕΛ ΧΑΛΚΙΔΙΚΗΣ http://www.ktel-chalkidikis.gr/index.php?act=viewCat&catId=1042 . Ako se autobusom kreće iz Beograda uveče, a želi se ući ujutro na Svetu Goru, onda je bitno da se u Solun stigne pre 6:00 č ujutro, da bi se taksijem moglo stići na autobus za Uranopolis koji kreće u 6:15 č, jer taj autobus stiže u 8:00 č u Uranopolis i ima se dovoljno vremena da se u Kancelariji za Svetu Goru uzme diamonitirio i da se kupi karta za brod.Autobuska karta Solun-Uranopolis košta oko 11 €.

Autobusi koji saobraćaju od Beograda do Soluna :

1.(BG-SOLUN [ponedeljak, sreda, petak] u 18:00 h iz Beograda; SOLUN-BG [utorak, četvrtak, subota] u 21:00 h iz Soluna) Kontakt: Beograd 062-96-38-622 iz inostranstva +381 62 96 38 622 (OPŠIRNIJI PREGLED REDA VOŽNJE I CENOVNIK )

2.(N.SAD-BG-SOLUN [utorak, petak] u 17:30 h iz Beograda; SOLUN-BG [sreda, subota] u 20:00 h iz Soluna) Kontakt: Beograd 062-96-38-622 iz inostranstva +381 62 96 38 622 (OPŠIRNIJI PREGLED REDA VOŽNJE I CENOVNIK )

3.(N.SAD-BG-SOLUN [ponedeljak, sreda, petak, nedelja] u 17:30 h iz Beograda; SOLUN-BG [utorak, četvrtak, subota] u 21:00 h iz Soluna) Kontakt: Beograd 062-96-38-622 iz inostranstva +381 62 96 38 622 (OPŠIRNIJI PREGLED REDA VOŽNJE I CENOVNIK )
Autobusom ili kolima je moguće doći i prethodnog dana i prenoćiti u nekom od hotela u Uranopolisu, pa ujutru ući odmoran na Svetu Goru.

Karta za brod koji ide za Svetu Goru se ne može uzeti na brodu, nego se uzima u jednoj biletarnici blizu luke! Od Uranopolisa do Jovanjice karta košta oko 5,5 €. Na brod se može ući samo ako se ima DIAMONITIRIO i ako se ima karta i uredne putne isprave. Cena boravišne dozvole DIAMONITIRIO je 25 € za odrasle, dok je za studente i đake 10 € (zato je za njih neophodno da napišu svoje zanimanje u podacima kad šalju faksom), za monahe i sveštena lica je besplatan, ali se mora uzeti.

Karta se kupuje do mesta JOVANjICA, tako se zove hilandarsko pristanište gde se iskrcavaju poklonici za Hilandar. To je prvo po redu pristanište, gde staje brod.

Na pristaništu Jovanjica tom prilikom četa prevoz do manastira koji je besplatan. Od Jovanjice do manastira Hilandara ima 10 km. Čim se stigne u manastir, gosti se posluže, dobije se smeštaj od monaha koji su zaduženi za smeštaj, i upozna se sa pravilom ponašanja u manastiru Hilandaru i vremenom bogosluženja. Noćenje je za posetioce besplatno, takođe i hrana.

Posetioci mogu učestvovati na svim bogosluženjima, ispovediti se i pričestiti, celivati mošti svetih, obedovati u trpezariji Sv Save, videti manastirsku riznicu (muzej), prošetati do pirga (kule) Kralja Milutina, takođe i do Starog manastira Sv Vasilija koji je udaljen pola sata peške do mora., takođe mogu posetiti i podrum vina u manastiru.

Za sve ostalo pitati za blagoslov nadležne za goste (oca Simeona Hilandarca)


postavljeno na web stranice po blagoslovu oca Dositeja Hilandarac



Autobuske karte možete rezervisati pozivom na 062-96-38-622 ili na e-mail :office@nusbg.com
INFORMACIJE I REZERVACIJE:
pozivom/sms porukom na 062-96-38-622 iz inostranstva +381 62 96 38 622
(za rezervaciju je potrebno poslati Ime i Prezime putnika , datum putovanja, broj pasosai kontakt telefon)

Izvor http://www.nusbg.com/hilandar.html

Hilandar je srpski manastir koje se nalazi na severnom delu Svete Gore - monaške republike sa 20 velikih manastira, smeštenoj na trećem kraku poluostrva Halkidiki u severnoj Grčkoj. Manastir je nekoliko kilometara udaljen od mora. Manastir Hilandar je, spolja gledan, sličan velikom srednjovekovnom utvrdjenju. Opasan je debelim zidovima visokim i do 30 metara, dok je čitav kompleks zidina dug oko 140 metara, a širok skoro 75 metara. Na južnoj i istočnoj strani manastirskog kompleksa uzdižu se dve velike kule – pirgovi.

Krajem XII veka vizantijski car Aleksije III Andjeo dao je pravo velikom županu Stefanu Nemanji (u monaštvu Simeon) i njegovom sinu monahu Savi (budućem Svetom Savi), da na ruševinama nekadašnjeg vizantijskog manastira Helandariona, podignu srpski manastir u rangu carske lavre. Vizantijskii car je 1198. izdao povelju Simeonu i Savi kojim se manastir Hilandar i svetilište u Milejama daruju ‘’da Srbima budu na večni poklon.’’ Simeon i Sava su podigli, uz finansijsku podršku župana Stefana, budućeg kralja Stefana Prvovenčanog, crkvu posvećenu Vavedenju Bogorodice, oko koje je obrazovan čitav kompleks gradjevina: bedemski zidovi, konaci, pirgovi – kule (pirg Svetog Georgija i pirg Svetog Save). Sava je 1200. sastavio Hilandarski tipik kojim je odredjen način života monaha u manastiru.Srpski kralj Uroš I je 1262, da bi zaštitio manastir sa kopnene strane,  podigao veliki pirg – kulu Preobraženja iznad manastira. U tom pirgu će 1264. hilandarski monah Domentijan sastaviti Žitije Sv. Simeona, pošto je dve decenije ranije, u Kareji (1243) sastavio Žitije Sv. Save Srpskog.

Kralj Milutin je 1303. na temeljima stare, sazidao novu crkvu Vavedenja Bogorodice  koja je sačuvana do danas, utvrdio je bedemske zidove, i podigao nove konake u kompleksu. U vreme Milutina podižu se novi pirgovi - kule, jedna na putu od Hilandara ka morskoj obali, tzv. ''Milutinov pirg'', druga na obali mora ''Hrusija'' sa crkvom Sv. Vasilija, zadužbinom Stefana Dečanskog. Glavni hram je živopisan 1321, a u isto vreme oslikane su trpezarija i grobljanska crkva.

U vreme cara Stefana Dušana (1331-1355) Sveta Gora došla je pod njegovu vlast, pa su Hilandar, ali i drugi svetogorski manastiri, bili obasuti bogatim darovima. Car Dušan se u Hilandar sklonio 1347-1348, od kuge koja je besnela na Balkanu. Hilandar je, zahvaljujući darovima srpskih vladara, raspolagao velikim imanjem – metosima u Pomoravlju, u Hvosnu i oko Peći (današnja Metohija), u dolini reke Strume, u okolini Soluna i na samom poluostrvu Halkidiku. Samo na Svetoj Gori, posed manastira Hilandara zahvatao je petinu njene ukupne teritorije. Sledeći primere vladara, srpska vlastela je takodje bogato darivala manastir novim imanjima (sevastokreator Vlatko, veliki vojvoda Nikola Stanjević, despot Dejan) ili bogato ukrašenim bogoslužbenim knjigama i drugim dragocenim predmetima.

Knez Lazar Hrebeljanović je ktitor prostrane spoljne priprate koja je oko 1380. sazidana uz zapadnu stranu crkve Vavedenja Bogorodice, čime je glavni manastirski hram iz doba kralja Milutina dobio svoj konačni izgled.

U kompleksu manastira Hilandara, i oko njega, zidali su, uz Nemanjiće, i drugi srednjevekovni vladari, bogati feudalci, crkveni poglavari i mnogi priložnici. Despot Jovan Uglješa je pred pogibiju u bici na Marici 1371, manastiru poklonio nova imanja, a smatra se da je Toma Preljubović platio oko 1375, oslikavanje crkve Sv. Arhandjela. U Hilandar su se, uzmičući pred Turcima, sklonili mnogi svetovni i crkveni velikodostojnici. Posle privremenog gubitka samostalnosti (1387-1403), Hilandar je je, zajedno sa Svetom Gorom od 1430. do 1912. bio pod osmanskom vlašću. U vekovima turske vladavine, Hilandar su pomagali i ruski carevi i moldavski kneževi u XVI veku, a srpski patrijarsi iz Peći (Antonije, Jovan, Maksim), hercegovački mitropolit Simeon i beogradski mitropolit Simeon u XVII veku. Hilandarski monasi su u XVIII veku uspostavili žive veze sa Karlovačkom mitropolijom i srpskim crkvenim opštinama u južnoj Ugarskoj i u Bosni, dok su Bugari takodje značajno doprineli očuvanju duhovnog života u manastiru, posebno prilozima posle velikih požara 1722 i 1776. U Hilandaru je bugarski monah Pajsije napisao čuvenu Istoriju slavjano-bolgarsku (1762). U Hilandaru je u zimu 1765-1766 boravio Dositej Obradović, koji je ostavio svedočanstvo o sporu Srba i Bugara oko uprave nad manastirom. Od kraja XVIII veka, manastirom prestaje da upravlja iguman, već se igumanijom manastira smatra čudotvorna ikona Bogorodice Trojeručice. (Iguman se ponovo bira tek od 1991).
Hilandar je, posle obnove Srbije, povremeno pomagao i knez Miloš Obrenović (1820. i 1835), premda je većina monaha u manastiru bila bugarske narodnosti. Spor oko uprave manastirom rešen je posle posete kralja Aleksandra Obrenovića Hilandaru 1896. Kraljevina Srbija je platila manastirske dugove i monasi su ponovo mogli da dolaze iz Srbije i drugih srpskih krajeva. Početkom XX veka, manastir je ponovo imao većinu srpskih monaha. Hilandar je, takodje, u pratnji premijera Nikole Pašića, posetio i kralj Petar I Karadjordjević.

U manastirskom kompleksu nalaze se gradjevine sačuvane od osnivanja manastira, zatim gradjevine koje su obnavljane posle raznih požara i najzad one koje su podignute u novije vreme, uglavnom u XIX veku. Manastir se nalazi pod jurisdikcijom Vaseljenske patrijaršije u Carigradu (današnjem Istanbulu), a staranjem manastirskog bratstva, naše i grčke države dobro se čuva,  održava i obnavlja.

Izvor http://www.znanje.org/i/i25/05iv10/05iv1030/Istorijat.htm

Eto Vule, pa srecan ti put

http://www.hilandar.org/

Veličanstven je.

I stvarno bih voleo da odem...

Znam dve osobe koje su bile. Kazu da je osecaj neopisiv. Bilo kako bilo, ja znam da tamo nikad ne mogu krociti....

furija ::Bilo kako bilo, ja znam da tamo nikad ne mogu krociti....

Ja cu te nositi.

furija  звучиш баш разочарано. Пошто смо ионако у кризи,монаси шире информације о небризи државе према својим духовним вредностима искључиво мушкарцима који тамо кроче, могли би да промене то свето правило и пусте и нас жене. 

Može.    Al' kad Sveti Sava vaskrsne da potpiše Ukaz o "rodnoj ravnopravnosti".  


Ponekad pomislim da će sledeći korak u svem ovom ludilu biti zahtev neke budale da se recimo "dozvoli i prizna muškarcima pravo da rađaju i doje".

Ne može, Zorice. Nebo je plavo, voda je mokra, ti imaš menzis, Hilandar je zatvoren za žene. Osamsto godina tamo važe pravila koja je svojeručno napisao Sava i po svemu sudeći važiće bar još neko vreme.

Ali ako ti je za utehu, to je samo zato što je žena "jača" od Boga. Ili bar ima veći uticaj na muškarca.

дооброОо. Капирам да ће Свети Сава пре да призна Косово, свету српску земљу, него равноправност полова. Зашто је то тако, е то је већ питање које обухвата превише биологије и друштва за мене. Нисам рекла због тога, већ зато што очигледно кризирамо. Мислим да бих Свету Гору уврстила у обавезну школску екскурзију, бар да се један део отвори за све и омасови јер појма ми немамо шта та сабирна планина прошлости садржи ако нам је тако далеко у сваком смислу. Овако плутамо а да ни не знамо коју громаду испод себе имамо.

A šta ako postoji stvaran razlog za takvu odluku? Mislim, o kakvoj ravnopravnosti hoćeš da diskutujemo ako ti ne možeš da uradiš ono što ja mogu, a ja ne mogu ni da zamislim da uradim nešto od onoga što ti možeš?
"Ravnopravnost" je još jedna izmišljotina suludog, vrlog, novog sveta i ništa više.
A šta ako ti Sava sad dođe i dozvoli da proučiš sve što tamo stoji? I shvatiš da držiš ključ našeg spasenja (fizičkog, moralnog, intelektualnog...) i počneš da nas spašavaš. I onda zatrudniš...

Dilema je lažna, jasno. Ne stvoriti život i ne ispuniti svoju ulogu, ili ne primeniti znanje potrebno za opstanak?
Jasno kao dan. Marinko, hajde ti radi svoj posao, a ja ću svoj. I nisam seksista.

Ne zelim da ista raspravljam na ovoj temi, jer su mi emocije i racio u totalnoj suprotnosti Takodje, moje vidjenje pravoslavlja (i uopste religija) nije za prepricavanje ovde. Licno mislim da Hilandar treba da ostane takav kakav je iz mnogo razoga.
P.S. Najmanje iz tog koji si ti Vule, naveo.

дај Вуле не зезај. Не обрћи на равноправност јер није суштина овога. И да, завршио си тамо где уствари почиње.

E, zato i ne možete na Svetu Goru. Frktava se pridružila diskusiji samo da bi napomenula kako ona eto neće da diskutuje, a ako se neko pobuni dobiće šamarčinu; a Zorica zna šta nije suština ali je večeras umorna i sjaji u mraku, te ne bi radost tog saznanja da podeli s ovde prisutnima.

Argument, ili u kuhinju!  Obe!
I da znate da se ne zajebavam, napraviću sad strogo lice.

Ako si kivan na ceo svet i lecis frustracije na nama dvema, onda ni tebi nije mesto da ides tamo. Razmisli malo... Nije obavezno da se kod vas muskaraca iz muda nesto prelije i u glavu. Tesko da bi mesec posta tamo izdrzao. Zato ne mlati tom mlitavom stvarcicom, jer ako ti je ona jedini argument, jadni su ti argumenti

I prva šamarčina je već pala. Pa gde iz mesta na ponos?

  идемо и нас две са тобом . Ја прошле године била на Ставросу, који гледа на Атос и на чудном прелепом месту упознам неког лика који иде на онај "одметнички монашки део" Свете горе. Тај разговор ми баш био чудан.  ..  ал стварно..

Jedino da vas ošišam na ćelavo, obučem u neke muške krpe i prošvercujem. Sad se postavlja pitanje koliko bi vam se svidelo u muškim krpama.

Nego, pojasni mi to.

па у једном делу острва су ћелије монаха који су мало "ортодокснији " екстремнији духовњаци од осталих,и колико сам схватила мало излазе из канона цркве. Вероватно ће ти тамо неко задужен за тебе све то појаснити.

Sve više me privlači...

Nije se to pravilo uvijek striktno postovalo, bilo je zena na Svetoj Gori.

http://www.naslovi.net/2011-04-23/alo/bilo-je-zena-na-svetoj-gori/2493618

Negdje sam cuo da zensko moze otici na SG, ali da ne smije nogom krociti na zemlju, vec da je moraju nositi. Sto mi nema smisla jer neces ti bos hodati, imas cipele koje te odvajaju od zemlje.

Batista ::
Negdje sam cuo da zensko moze otici na SG, ali da ne smije nogom krociti na zemlju, vec da je moraju nositi. Sto mi nema smisla jer neces ti bos hodati, imas cipele koje te odvajaju od zemlje.

 и то што кажеш,логично. Још ако идеш на штиклама,дванаестица ихај...

Jedan monah je poginuo, a dva vatrogasca su povređena, u dve povezane saobraćajne nesreće, koje se danas dogodile u blizini manastira Hilandara


Prva nesreća se dogodila oko osam časova ujutru, kada je vatrogasna brigada krenula u redovnu patrolu na Atosu, ali je vozač, zbog loših uslova na putu, izgubio kontrolu nad vozilom, koje se survalo niz liticu.

Tom prilikom, povređena su dvojica policajaca.

Pošto je čuo za nesreću, monah se sopstvenim automobilom uputio na lice mesta da bi pomogao povređenima, ali je takođe izgubio kontrolu nad vozilom, na 100 metara od mesta prve nesreće i pao niz liticu visoku oko 70 metara.

Monah je poginuo, a dvojica policajaca prebačena su u Opštu vojnu bolnicu u Solunu.

Izvor: vestinet