Emisije o komunikacijama i digitalizaciji medija - na medijima

 Komunikacije i digitalizacija




Serijal o pravnom i zakonodavnom okviru razvoja informacionog društva u Srbiji, koju realizuju emisija “Digitalne ikone” Radio Beograda 2 i portal SEEcult.org, biće nastavljen 26. avgusta razgovorom o e-komunikacijama, telekomunikacijama i digitalizaciji medija.

U panel diskusiji u emisiji “Digitalne ikone” autorke Tamare Vučenović učestvovaće od 9 do 10 sati prof. dr Irini Reljin, specijalna savetnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije, savetnik za IKT politike i odnose sa internet zajednicom RNIDS-a Slobodan Marković i stručnjak za medijsko pravo i telekomunikacije Miloš Stojković.

Šta čini pravni i zakonodavni okvir ovih oblasti, koji su ključni zakoni i strategije doneti, kako napreduje njihova implementacija? Koji zakoni nedostaju? Zašto se odstupa od prvobitno planiranih rokova za digitalizaciju televizije? Koji su najveći problemi i izazovi i šta donosi digitalizacija medija građanima Srbije? To su neka od pitanja za učesnike razgovora četvrtog temata u serijalu o razvoju informacionog društva.

Serijal posvećen informacionom društvu u Srbiji započet je u maju razgovorom o osnovnim strateškim dokumentima i zakonima u toj oblasti, koji je pokazao da je razvoj informacionog društva, koji je neophodan i neodvojiv deo ukupnog društvenog razvoja, suočen sa nizom problema, uključujući nezaokružen pravni okvir i usporenu primenu donetih strategija i zakona. Neki od ključnih problema na putu ka punom razvoju informacionog društva su i razuđeni nivoi nadležnosti, zbog čega nema adrese za odgovornost za postojeće stanje, kao i nedovoljna svest o koristi od upotrebe informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) - kako za građane, tako i za privredu, i državu.

Drugi temat, posvećen Poglavlju 10 u pristupnim pregovorima Srbije sa Evropskom unijom, pokazao je da bi glavni kamen spoticanja u oblasti informacionog društva i medija – na koje se to poglavlje odnosi, mogla da bude kriza ljudskih kapaciteta – kako u resornim ministarstvima, tako i u nezavisnim regulatornim telima, uslovljena merama štednje.

Treći temat, posvećen e-upravi, pokazao je da je ta oblast u napretku u Srbiji, za šta su dobijene i pohvale od EU, ali ipak još nije u potpunosti zaživela. Između ostalog, i zato što se pojedine boljke državnih i lokalnih organa iz realnog života odražavaju i na virtuelni nivo, kao što je preklapanje nadležnosti različitih institucija ili, pak, njihova nedovoljna saradnja.

Temat o pravnom i zakonodavnom okviru za razvoj informacionog društva biće nastavljen do kraja 2014. razgovorima o sajber pravu, kulturi, autorskom pravu i digitalizaciji, e-poslovanju i e-bezbednosti i privatnosti, sa posebnim fokusom na decu.

Projekat se realizuje uz podršku norveške ambasade u Beogradu.

Emisiju posvećenu e-upravi moguće je preslušati OVDE (mp3), link za emisiju posvećenu Poglavlju 10 je OVDE, a prva emisija u serijalu o informacionom društvu, posvećena opštem pravnom i zakonodavnom okviru, nalazi se OVDE.

(SEEcult.org)

Pusti temati i diskusije... 'Jedno te isto', što bi otpev'o Rambo Amadeus ili 'drugo od istoga' što bi rek'o Bodrijar...

Digitalizacija stiže



“Digitalizacija stiže! Pripremimo se na vreme” poruka je koju Radio-televizija Srbije emituje već par nedelja, počev od premijere u “Žikinoj šarenici”. Reč je o džinglu kojim je zvanično počelo obaveštavanje javnosti o međunarodnoj obavezi Srbije da pređe sa analognog na digitalno emitovanje TV signala do 17. juna 2015. godine. Prelazak na digitalno emitovanje nedavno je i zvanično započet, ali će uporedo raditi i analogni predajnici sve do proleća 2015. godine, kada su predviđena prva isključenja – deceniju nakon započinjanja celog procesa koji je pratilo kašnjenje i odlaganje prvobitnih rokova. Između ostalog, i zbog neodgovarajućeg pravnog i zakonodavnog okvira koji je u međuvremenu najvećim delom zaokružen, posebno nakon nedavnih izmena i dopuna Zakona o elektronskim komunikacijama, usvajanja seta novih medijskih zakona i Pravilnika o prelasku sa analognog na digitalno emitovanje. Najveći izazov sada je njihova primena, a u tom smislu veoma je bitna uloga regulatornih agencija, posebno zbog niza promena koje će prelazak na digitalno emitovanje TV signala doneti – kako tržištu, tako i medijskoj sferi, a i građanstvu.

Država je u međuvremenu poručila da digitalizacija nije trošak, već će doprineti ekonomskom oporavku zemlje. Najavila je i da će oko 180.000 najsiromašnijih domaćinstava dobiti neophodne uređaje za prijem digitalnog TV signala (set-top boksove), te da će upražnjene frekvencije biti iskorišćene za poboljšanje signala mobilne telefonije i brži mobilni internet. S obzirom da digitalizacija emitovanja TV signala ne znači samo bolji kvalitet slike, mogućnost prekida filma ili biranja titla, već označava svojevrsni početak nove ere, stručnjaci upozoravaju da na tom putu stvarnog ulaska u 21. vek ima dosta izazova i nepoznanica. Stoga će i najnoviji zakoni morati da pretrpe nove promene, s obzirom na rapidan tehnološki razvoj i dalju potrebu usklađivanja sa evropskim regulatornim okvirima koji će takođe menjati.

O pravnom i zakonodavnom okviru u oblasti elektronskih komunikacija i telekomunikacija, problemima koji su uočeni i izazovima koji predstoje bilo je reči u četvrtom nastavku serijala o razvoju informacionog društva u Srbiji koji emisija “Digitalne ikone” Radio Beograda 2 realizuje u saradnji sa portalom SEEcult.org. U razgovoru su učestvovali prof. dr Irini Reljin, specijalna savetnica ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, savetnik za IKT politike i odnose sa internet zajednicom RNIDS-a Slobodan Marković i stručnjak za medijsko pravo i telekomunikacije Miloš Stojković.

Usklađivanje sa regulativom EU

Prema rečima Irini Reljin, Srbija je sada dobrim delom ili gotovo u potpunosti usklađena sa regulatornim okvirom EU iz 2002. godine, bar što se tiče e-komunikacija, ali je tek čeka usklađivanje sa okvirom iz 2009.

Zakonom o e-komunikacijama iz 2010. zamenjen je dotadašnji Zakon o telekomunikacijama, a osnovni razlog bio je to što se tehnologija bitno promenila i što je sve išlo u pravcu konvergencije telekomunikacijskih i računarskih tehnologija. U junu 2014. usvojene su izmene i dopune Zakona o e-komunikacijama iz 2010, a prema rečima Irini Reljin, uslediće još jedna izmena tog zakona ili donošenje novog, koji će biti u potpunosti u skladu sa okvirom 2009. Evropske komisije.

Elektronske komunikacije odnose se pre svega na infrastrukturu za prenos signala, sam prenos signala i pružanje usluga koje su u vezi sa tim, a to su sve vrste telekomunikacionih usluga – telefonija fiksna i mobilna, kablovski, satelitski sistemi, radio komunikacije…

Zakon o e-komunikacijama stoga pokriva tehnološki-infrastrukturni deo, odnosno prenos signala, ali je, kako je napomenuo Miloš Stojković, i mnogo više od toga – odgovor na evropsku regulativu i usklađivanje sa njom. To se pre svega odnosi na rad nezavisnog regulatornog tela – Republičku agenciju za telekomunikacije, kojoj su nedavno dodate i poštanske usluge (RATEL). Jako bitan segment, kako je napomenuo Stojković, jeste i zaštita konkurencije koja se odvija preko tzv. analize tržišta podložnog prethodnoj regulaciji, a treća velika stvar je zaštita korisnika, za koju još nije pronađen adekvatan mehanizam.

Liberalizacija tržišta

Prema rečima Slobodana Markovića, cilj izmena regulative u oblasti telekomunikacija bio je otvaranje tržišta.

“Imali smo decenijama samo jednog operatora. Taj proces je počeo 2003. godine donošenjem Zakona o telekomunikacijama i dosta se sporo odvijao, ali kada pogledamo situaciju kakva je bila u zemljama EU, to je otprilike sličan proces. Nigde nije išao preterano brzo. Zakon o e-komunikcijama i sve što se dešavalo između 2008. i poslednjih godinu dana je zapravo suština tog celog procesa. Ono što je zakon doneo i ono što je urađeno od 2008. godine odnosi se zapravo na otvaranje našeg tržista, tj. snižavanje barijera za ulazak na tržište”, rekao je Marković.

To znači da su ukinute licence i da sada svako ko hoće da se bavi telekomunikacijama u suštini treba samo da se prijavi nadležnoj agenciji (RATEL). Takođe, obezbeđeno je slobodno povezivanje operatora sa inostranstvom, što pre nije bio slučaj, jer su svi morali da koriste Telekom.

“Danas imamo bolju mnogo povezanost, robustnije komunikacije…”, rekao je Marković, koji kao treću novinu navodi pojavu novih operatora, a samim tim i mogućnost njihovog odabira, te slobodu izbora korisnicima preko prenosivosti brojeva na primer, kao i opšti trend koji je vezan za paketnu ponudu usluga. “Nemamo više posebnog operatora za govorne usluge, posebnog za televiziju, posebnog za internet, već imamo samo operatora, koji nudi paket usluga u zavisnosti od infrastrukture - ako ima kablovsku recimo, preko nje će pružati sve uslge, i tv, i internet, i glasovnu telefoniju, a ako ima mobilnu, pružaće to sve preko nje”, dodao je Marković.

Regulativa u trci sa tehnologijom

Rapidni razvoj tehnologija i konvergencija usluga dovodi do toga da pravni i regulatorni okvir može da bude i kočnica ukoliko na adekvatan način ne prati sve te promene.

Prema mišljenju Stojkovića, nijedan trenutni regulatorni i pravni okvir ni u Srbiji, ni u svetu nije adekvatan u potpunosti, jer je pravo jako spor mehanizam koji ne može da prati užurbane tehnološke promene.

“Ono na čemu bismo mi morali da instistiramo jeste da pravni okvir ne koči te promene, nego da se na pravi način tim promenama prilagodi”, naglasio je Stojković, napominjući da je 2010. godine, kada je u Srbiji donet Zakon o e-komunikacijama, u Evropi regulatorni okvir već promenjen okvirom iz 2009. godine, pa je i taj zakon u mnogo čemu već prevaziđen. Ipak, uspostavljen je osnovni cilj, a to je otvaranje tržišta.

“Manje-više svi oni instituti koji su bili usmereni ka liberalizaciji tržišta danas funkcionišu zadovoljavajući način. Naravno da ima i problema, ali imate izbor operatora, mogućnost promene operatora…”, rekao je Stojković, koji smatra da zakonskom okviru nedostaje bolja zaštita korisnika, i to pre svega u odnosu na operatora kao ekonomski jaču stranu.

Stojković ukazuje, međutim, i na problem privatnosti i bezbednosti komunikacije, koji se pojavljuje i u izveštajima poverenika o zaštiti podataka ličnosti. Stoga pre svega fali zakon o informacionoj bezbednosti koji bi regulisao neke bitne oblasti, poput hakerskih napada, zaštite elektronskog poslovanja itd.

I izmene Zakona o e-komunikacijama su, prema njegovim rečima, bile iznuđen potez pre svega zbog odluke Ustavnog suda o neustavnosti pojedinih odredbi o privatnosti komunikacije. Druga stvar je bilo strateško opredeljenje države da smanji troškove u pogledu određenih agencija, pa su RATEL-u dodate i poštanske usluge. Treći segment bitnih izmena, koje nisu tehničke prirode, jesu izmene koje definišu da će država podržati prelazak na digitalno emitovanje u smislu nabavke uređaja za najugroženije kategorije stanovništva.

Stojković napominje da je u brzo razvijajućim oblastima posebno bitna fleksibilnosti u primeni, koja najčešće izostaje. “Ako nemate mogućnost da se prilagođavate situaciji, da tražite nova inovativna rešenja, nećete biti ni u mogućnosti da razvijate ovaj sektor”, rekao je Stojaković, navodeći kao primer spektar, kao osnov telekomunikacionih usluga, koji je ogranicenog karaktera – državno dobro od opšteg interesa, i ako nema dovoljne fleksibilnosti, pre svega u radu regulatornog tela koje kontroliše i upravlja spektrom, može doći do situacije da je nemoguće podržati razvoj novih usluga. “Tada sve zakonske garancije razvoja telekomunikacija ostaju prazno slovo na papiru”, dodao je Stojković.

Značaj strateških rešenja

Da u tako ubrzano razvojnoj oblasti kakva je oblast e-komunikacija i telekomunikacija nije moguće obezbediti brže usvajanje zakona slaže se svo troje sagovornika, napominjući da su upravo zbog toga važna dobra strateška rešenja.

“Proces usvajanja zakona jako je birokratizovan i jako dugo traje, što je i normalno, jer svaka materija mora na sveobuhvatan način da se pretrese, da učestvuje u tome javnost i da se dođe do određenog kompromisa. Međutim, ono što je problem kod donošenja zakona, ne toliko u oblasti e-komunikacija, koliko u medijima, jeste to što se donose zakoni po hitnoj proceduri, užurbano, pa se desi da imaju suprotna rešenja od nekog drugog zakona ili posle nekoliko godina padnu na Ustavnom sudu jer nisu u skladu sa našim poretkom. To su neke stvari na koje možemo da utičemo, ali na sporost procesa ne možemo”, rekao je Stojković, dodajući da bi se uvek pre opredelio da zakon bude nejasniji, nego da ispusti neku bitnu stavku.

Prema njegovim rečima, najvažnije u dinamičnim industrijama, poput telekomunikacija, jeste da se ne koči dalji razvoj.

“Ako prilagođavate zakon tehnologiji, tu ste trku izgubili u samom startu. Dakle, neutralniji regulatorni okvir kao podrška tehnološkom okviru je jedno opšte mesto”, rekao je Stojković.

Irini Reljin istakla je važnost dobre vizije koja prethodi usvajanju zakona.

“Uvek imate nekoliko modela koji postoje i u Evropi, koji su naravno prilagođeni određenim državama i u okviru evropske regulative i dozvoljeni. Mislim da treba birati modele koji su najotvoreniji i najfleksibilniji. Tako ne dolazite posle pola godine ili godinu dana, ili čak dve-tri godine, u situaciju da nešto ne možete, da kočite neku oblast, što se nama dešavalo. S druge strane, nas dosta uz ovu oblast vezuje i spektar, znači regulacija spektra. Evropski i svetski trendovi idu za tehnologijama i naravno, mnogo se toga menja, a pošto mi obično mnogo kasnimo, treba upotrebiti vrlo vešto strateška rešenja i odabrati nešto što će na dug period biti dobro. Ne treba na prečac donositi odluke koje će nas koštati posle ponovo promena, izmeštanja i slično. Možda je to i rigidno u ovom trenutku, ali je i mnogo jeftinije i mnogo jednostavnije za razvoj cele oblasti, a oblast elektronskih komunikacija utiče na sve oblasti – na sve pore društva”, naglasila je Irini Reljin.

Trendovi tehnološkog razvoja

I Marković smatra da je teško ubrzati usvajanje zakona, jer je to opšta situacija u svim oblastima, ali ukazuje na mogućnost da se obrne priča i pođe pre svega od analize tržišta i kratkoročnih, a ne dugoročnih trendova. Jer, kako je naveo, u telekomunikcijama teško da neko može decidno da kaže šta će se dešavati za deset godina.

Među trendovima koje je danas moguće identifikovati su pružanje paketnih usluga preko bilo koje mreže – konvergencija, zatim pad prihoda od glasovne telefonije i slanja sms poruka, rast interneta (ADSL, kablovskih tehnologija), optičkih sistema i mobilne telefonije…

Primetan je i trend “internet na svemu i internet u svemu”, što znači da se svi vidovi komunikacije prebacuju na internet – i glasovne i tekstualne promene, prenos podataka i sl. Takođe, vidi se i da operatori pokušavaju da se prilagode tome kroz pružanje nekih novih usluga koje tradicionalno nisu bile njihove, npr. finansijskih usluga, ponuda različitih sadržaja (muzike, filmova…), te približavanje određenim specifičnim segmentima tržišta na primer kroz virtuelne mobilne operatore…

“Kada sagledamo te trendove, potpuno je realno videti koja su strateška rešenja koja mogu da nam donesu korist, a neće nas koštati mnogo u budućnosti”, dodao je Marković.

Strateški okviri

Ključna, krovna Strategija razvoja elektronskih komunikacija doneta je, inače, u avgustu 2010. godine i sa Strategijom razvoja informacionog društva čini tzv. Digitalnu agendu za Srbiju.

Prema rečima Irini Reljin, na letošnjem bilateralnom skriningu u Briselu za Poglavlje 10, kojem pripadaju informaciono društvo i mediji, jedna od prvih prezentacija bila je Digitalna agenda za Evropu, koja se veoma poklapa - ima sličnih tema i rešenja kao srpska.

“Stoga naša krovna strategija jeste dobra, a sve ostale strategije treba da čine njen deo. Pre te strategije morali smo da donesemo Strategiju prelaska sa analognog na digitalno emitovanje TV i radio programa. Na žalost, u radio oblasti nismo mnogo uradili… Međutim, digitalna televizija, s obzirom da je to medij koji je veoma popularan u svetu, ona je prva i počela svuda da se uvodi u terestrijalnom, znači zemaljskom prenosu. Razvoj digitalne TV u evropskim zemljama počeo je 1996/97. godine. Ključna dokumenta su doneta u Međunarodnoj uniji za telekomunikacije 2006. godine u Ženevi, a mi smo počeli izradu naše strategije 2008, što znači da je to bilo veoma kasno. S jedne strane, to je bilo veoma loše, ali je bilo dobro zato što smo mogli da iskoristimo sva tuđa iskustva i mislim da se sada pokazalo da je naša vizija bila izuzetno dobra. Imali smo dosta oponenata kada smo birali standard, kada smo birali tip mreže, arhiutekturu mreže, a danas je sve to naša prednost. Ne kažemo da smo mi to idealno rešili, ali mi ćemo ipak u roku od 2009. do 2015. završiti taj proces, što nije mala stvar čak i sa znatno manje sredstava. Pokazalo se da smo izabrali kompletnu IP arhitekturu još tada, mi smo bili prva država koja je to usvojila, a evo danas svi govore o internetu, znači mi tu ništa nismo preskočili, uradili smo dobro i to je bila naša prednost u postupku digitalizacije”, rekla je Irini Reljin.

Prema njenim rečima, taj postupak je, inače, mukotrpan u svim državama. Engleska ga je počela 1997. i završila 2011.

“I vrlo razvijene evropske zemlje su to dugo radile, pa se onda i nama može oprostiti što to radimo ovoliko dugo. Naravno, mnogo bi bolje i jeftinije bilo da smo mogli da završimo sve ranije… Imali smo jedno pomeranje sa 2012. na 2015. godinu, a do sada smo dosta dobro već napredovali”, rekla je Irini Reljin, najavljujući da je inicijalna mreža, koju je razvilo preduzeće Emisiona tehnika i veze, u međuvremenu pokrila veliki deo populacije, pa će u martu 2015. biti prva isključenja analognog prenosa u Beogradu i Vojvodini, a do juna 2015. bi sve trebalo da bude završeno.

Jedan od razloga kašnjenja, koji nisu imale druge države, bili su razoreni predajnici za vreme NATO bombardovanja. Pritom mnogi predajnici nisu
obnavljani i po 50, 60 godina.

“Sve nas je to dočekalo. To su bili najveći problemi”, rekla je Irini Reljin.

Posle nekoliko izmena Strategije i Pravilnika, proteklog leta usvojen je novi, koji je i najsveobuhvatniji, budući da je njime i teritorijalno specificiran prelazak na digitalno emitovanje, odnosno utvrđena raspodela.

“To je mučan posao, ali sad imamo zaista dobar napredak pre svega u lokacijama, u nabavci opreme… Uskoro će krenuti, na osnovu kredita od Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj, i nabavka opreme za ostatak lokacija”, rekla je Irini Reljin.

Budućnost radija

Što se tiče radija, situacija je drugačija, iako su radijski inženjeri praktično i započeli digitalizaciju.

“Uveli su digitalni radio kada TV inženjeri još nisu ni smeli da razmišljaju o digitalizaciji. Radijski su to uradili i praktično sva znanja i postavke tog sistema doneli su oni. Još 1993. godine sva znanja su već tada bila oformljena. Međutim, kako imate gledalište koje je moćno i zahtevno, svuda u svetu se počelo prvo sa emitovanjem televizije. S druge strane, radio zahteva prijemnike u automobilu, taj prijemnik onda ne sme biti skup, a svaki prijemnik na početku digitalizacije jeste skup. i to je bio neki razlog zašto digitalni radio nije odavno uveden”, rekla je Irini Reljin.

U međuvremenu su razvijena dva osnovna standarda za digitalni radio, a jedan od njih je prihvatila i Međunarodna unija za telekomunikacije i on se odnosi na opseg koji je blizak opsegu u kojem radi i digitalna TV, jer je ista tehnologija.

“Iako je delimično inoviran od 1993. godine, i iako se ne može reći da je zastareo, ipak je star 20 godina. Stoga smo mi na stanovištu da ne treba ništa raditi sa digitalizacijom radija, jer očekujemo da će uskoro biti donet neki novi, mnogo savremeniji standard. Mogli bismo da napravimo neke naše vizije sada i skoro je sigurno da će to biti nešto što će omogućiti i neki video recimo, pa ćete u kolima, osim što slušate muziku, moći da poželite da pogledate i situaciju u vezi sa gužvom u saobraćaju ili kakve su vremenske prilike… Samim tim će biti moguće uvesti i reklamu koja će biti zanimljivija, pa će se kolača na marketinškom tržištu malo proširiti i ka radiju, što će biti jako dobro, jer će to biti zdrava konkurencija i za TV”, rekla je Irini Reljin.

Šta građani imaju od digitalizacije?

Građanima će digitalizacija doneti pre svega bolji kvalitet slike i veću dostupnost TV signala.

“Mi tradicionalno nismo imali analogno pokrivanje koje je bilo veće od 90 odsto. Sa novom mrežom imaćemo zaista pokrivanje teritorija koje je velikog opsega”, rekao je Marković, dodajući da digitalno emitovanje može da donese i nove kanale, ali preostaje da se vidi kojom će dinamikom to da ide.

Što se tiče tehničkog dela koji se odnosi na građane, oni koji koriste antenu za gledanje televizije moraće da nabave ili novi televizor koji podržava DVBT2 standard ili uređaj za konverziju analognog u digitalni signal (set-top boks) kako bi mogli digitalni signal da prate na starom televizoru.

Država je pritom već najavila da će za 180.000 najsiromašnijih domaćinstava obezbediti besplatno set-top boksove.

Posredna korist koju će građani imati od digitalizacije, napomenuo je Stojković, odnosi se na to što se digitalizacijom oslobađa deo radio-televizijskog spejktra koji se potom koristi za usluge širokopojasnog pristupa, odnosno za usluge mobilne telefonije i mobilnog interneta velike brzine. To će posredno omogućiti da se koriste neke modernije tehnologije, što će konsekvetno voditi ka promeni cele filozofije korisnika prema mobilnim telefonima i sličnim platformama.

“Izvesno je da će smart telefoni i drugi uređaji preuzeti tržište od klasičnih telefona, da će svi ići ka tome da imaju veće brzine, da imaju multimedijalne usluge, da šalju video poruke ili gledaju sadržje na tim prenosnim uređajima, a opet to će promeniti i filozofiju i biznis modele tradicionalnih medija koji možda i neće opstati u ovom obliku”, rekao je Stojković, napominjući da je važno obavestiti na adekvatan način građane o celom procesu i izbeći greške koje su druge zemlje iskusile.

Kao primer je naveo Hrvatsku, u kojoj je osnovna komunikaciona poruka države prema građanima, emitovana na javnom servisu, glasila: “Siđite sa krova”. To su ljudi bukvalno protumačili - da sada mogu da bace antene i da im neće više biti potrebne.

“Građani treba da znaju koji su dometi digitalne televizije. Prvo, da se radi o emitovanju putem antene, da nema veze sa kablovskim emitovanjem, drugo da je set-top boks uređaj jedan običan transformator signala – konvertor i da će to nabaviti uz mala ili minimalna ulaganja i treće – kako omogućiti socijalno najugroženom stanovništvu da ima neke benefite od digitalne televizije”, rekao je Stojković.

Mediji i digitalizacija

Ostaje otvoreno pitanje kako će se na tradicionalne elektronske medije, odnosno na televiziju, odraziti proces digitalizacije.

Prema rečima Stojkovića, najveći problem u svim zemljama bio je koliko će to da košta i da li će troškovi biti toliki da će neke medije odvratiti od emitovanja na taj način i primorati ih na alternativne modele – preko interneta ili kablovskog sistema.

S obzirom da je Republička radiodifuzna agencija (RRA) omogućila u maju ove godine i regionalnim emiterima da pristupe Inicijalnoj digitalnoj mreži i testiraju signal ka korisnicima, Stojković ukazuje da su lokalni emiteri u, međutim, ostavljeni po strani, a i dalje čine ogromnu većinu učesnika u čitavom spektru.

“Lokalni emiteri su usko grlo procesa digitalizacije ne samo kod nas, nego i u drugim zemljama”, rekao je Stojković.

U Hrvatskoj je, na primer, deo lokalnih emitera pretvoren u regionalne, koji su dobili određene obaveze i dodatne troškove koje digitalno emitovanje sa sobom nosi, ali nisu uspeli da se snađu u novim tržišnim uslovima.

Stojković ukazuje i da ne treba smetnuti sa uma da je medijsko tržište u Srbiji u velikoj krizi, nasuprot telekomunikacjama, koje su u konstantom usponu i manje-više su stabilne.

“Od 2008. godine do danas je prepolovljeno tržište oglašavanja”, naveo je Stojković, ukazujući da nepovoljnu okolnost predstavlja i “nenormalno veliki broj elektronskih medija”, zbog čega se ne može sa sigurnošću reći kakav će uticaj na sve njih imati digitalizacija.

(Ne)fleksibilnost regulatornog okvira

Sama digitalizacija nije prevashodno zavisila od usklađivanja medijskih zakona.

“Manje-više to je proces koji traje od 2009. godine sa mnogo poznatih elemenata, s tim što taj sadržinski deo nije bio regulisan, pa je to sad nešto drugačije. S druge strane, problem je opet to kašnjenje – poslednji zakon u oblasti elektronskih medija bio je radiodifuzni iz 2003. godine, a od tada se mnogo toga promenilo. Ono što je, na žalost, izostalo jeste progresivniji pristup regulatornom okviru – fleksibilnost koja bi omogućila da se ne koči nešto novo. Upravo zadržavanjem određenih rešenja čini mi se da smo ukočili dosta dalji razvoj medijskog sektora”, rekao je Stojković.

Kao primer je naveo zadržavanje sistema javnog konkursa za dodelu nacionalnih frekvencija koji “već koči postojeće biznis modele” za pružanje medijskih usluga. Stoga nedostaje i tehnološki neutralniji pristup regulaciji medija – da se prepozna de facto stanje.

“Građani danas uglavnom primaju TV signal preko kabla – to je procenat veći od 60%, a free to air emitovanje u stagnaciji. To nisu fiksne brojke, jer se dešavalo u nekim zemljama, poput Engleske, da se građani vraćaju prilikom procesa digitalizacije free to ear emitovanju. Sada imate prilično fleksibilan i liberalan model za dodeljivanje dozvola za kabl, a jako složen model za dodelu frekvencija kao nacionalnog dobra, što konsekventno može da dovede do diskriminacije emitera u sadržinskom smislu – da će prednost imati kablovski emiteri, iako bi trebalo da imaju iste ili slične polazne osnove. To će verovatno dovesti do toga da će neki koji neće moći da pokriju troškove digitalnog emitovanja u slobodnom zemaljskom emitovanju preći na kabl, a to otvara drugi problem – pitanje kako će kablovski operatori da se ponašaju prema njima. Znači – problem konkurencije. Tu je onda pitanje da li će svi moći da uđu u kabl, pa zatim primena pravila, obaveza, prenosa i drugi problemi koji se otvaraju jedan za drugim”, rekao je Stojković.

Prema njegovim rečima, trebalo bi imati spremna i jako fleksibilna regulatorna tela, ali za sada ona, na žalost, nemaju dovoljan kapacitet i dovoljnu finansijsku podršku za sve uvećane zadatke. Između ostalog, RRA je novim Zakonom o elektronskim medijima dobila značajno nova ovlašćenja koja nije imala po Zakonu o radiodifuziji.

“Pred njima će biti veliki izazov kako da regulišu ovo malo haotično tržište”, ocenio je Stojković.

Post-digitalizacioni period

Ono što preostaje posle završetka digitalizacije emitovanja TV signala je, između ostalog, raspodela frekvencija koja će se ostati na raspolaganju.

Prema mišljenju Markovića, trebalo bi da se organizuje javno nadmetanje za te frekvencije, koje bi bile korišćene za nove usluge brzog interneta, za novu generaciju mobilne telefonije…

“Čeka nas i pravljenje svojevrsne mape pristupa širokopojasnom internetu, da vidimo koje su lokacije u Srbiji dobro pokrivene uslugama operatora, a koje su bele oblasti u kojima nema ničega. Onda za te oblasti treba da napravimo neki plan državnog podsticaja za gradnju infrastrukture”, rekao je Marković, dodajući da bi osnovni segment telekomunikacionih usluga trebalo da bude dostupan svima – bez obzira gde se nalaze geografski, i da se koristi pod istim uslovima, odnosno da isto košta svuda.

Veliki segment posla koji predstoji na polju usaglašavanja sa propisima EU, dodao je Marković, odnosi se i na obezbeđivanje lakših uslova za izgradnju infrastrukture, pojednostavljivanje režima za izgradnju optičke infrastrukture, kao i uspostavljanje pravila koja obezbeđuju neutralnost mreža – mogućnost da korisnici mogu da koriste bilo koje aplikacije koje su im dostupne i da operatori ne mogu da ih u tom pogledu diskriminišu. Takođe, jedna od velikih koristi od procesa evropskih integracija bilo bi ukidanje rominga sa zemljama EU u dogledno vreme.

Vesna Milosavljević / SEEcult.org



Tranzicioni period u digitalizaciji TV signala u Srbiji zvanično je počeo 1. septembra 2014.

Digitalni signal trenutno pokriva više od 90% stanovništva Srbije.

Do kraja februara sledeće godine u zonama predajnika Avala, Čot, Subotica, Sombor, Kikinda, Vršac, Rudnik i Crni Vrh Jagodina, istovremeno će biti emitovan analogni i digitalni TV signal. U tim zonama analogni signal se gasi 1. marta 2015. godine, a do 1. maja 2015. to će biti učinjeno i u ostalim zonama.

Do tada svi građani koji primaju signal preko krovne ili sobne antene treba da pređu na prijem digitalnog signala. Za to je potrebno da nabave odgovarajući STB uređaj koji priključuju na postojeći televizor – ukoliko nemaju noviji model televizora koji podržava standarde DVB-T2 i MPEG-4.

Povodom početka prelaska na digitalno emitovanje TV signala, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija pokrenulo je sajt Digitalizacija.info na kojem je moguće naći aktuelne informacije o celom procesu, odnosno detalje o rokovima, razlozima i načinu pripreme stanovništva za novu eru prijema TV signala.



Temat o pravnom i zakonodavnom okviru za razvoj informacionog društva, koji realizuju emisija "Digitalne ikone" autorke Tamare Vučenović i portal SEEcult.org, biće nastavljen do kraja 2014. razgovorima o sajber pravu, kulturi, autorskom pravu i digitalizaciji, e-poslovanju i e-bezbednosti i privatnosti, sa posebnim fokusom na decu.

Suptilne hakerske tehnologije



Poslednji u nizu hackathon serijala “Suptilne tehnologije: Bio-elektroničke dimenzije” biće održan od 3. do 5. oktobra u Osijeku, a nudi publici koncerte, prezentacije, hakerski maraton, niz radionica, javne intervencije i izložbu “Vrući lem”.

Program trećeg u nizu hackathona - manifestacije posvećene razvoju “uradi sam” kulture, odnosno kreativnosti, DIY elektronike, tehnologije i samoodrživih bioloških sistema, biće održan u Galeriji Kazamat u Osijeku. Time se završava serijal koji je zagrebačka organizacija Radiona.org započela u maju u Zagrebu, a nastavila proteklog leta u Deringaju, u saradnji sa organizacijama Istok iz Osijeka i UKE iz Varaždina.

Uz izložbu “Vrući lem”, koju organizuju Radiona.org i labOS, najavljene su i radionice, DJ nastupi, kontinuirano igranje sa elektronikom (DIY mikroskopija, hakiranje igračaka, solarni kukci, DIY garažna astronomija - lo-fi teleskop, eTekstil...), preznetacije i demonstriranje “opakih izuma osječkih hakera” i hakovanih igračaka na javnim prostorima u gradu.

Koncept programa osmislila je Deborah Hustić, a dizajn Ana Labudović.



Projekat je realizovan kroz mrežu Clubture, a podržali su ga Zaklada Kultura nova, Ministarstvo kulture Hrvatske i Grad Zagreb.

(SEEcult.org)

Novi pristupi digitalizaciji



Naučno-popularna konferencija “BibliTech”, u organizaciji Kulturnog centra Novog Sada i Univerziteta u Novom Sadu, počela je 24. oktobra u Novom Sadu kao jedna od najznačajnijih aktivnostu u okviru projekta “Digitalizacija kulturne baštine” Novog Sada.

Okuplјanjem stručnjaka iz oblasti digitalizacije, povezivanjem svih zainteresovanih strana i predstavlјanjem primera dobre prakse, konferencija “BibliTeć” želi da uvede nove pristupe u digitalizaciji sa fokusom na korisnike kulturnog nasleđa, saopštio je KCNS.

Prorektor za međunarodnu saradnju Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Pavle Sekeruš istakao je na otvaranju da je zadatak Univerziteta da sve učesnike koji čuvaju kulturnu baštinu osvesti i uputi im informaciju o značaju digitalizacije kulturne baštine.

“Novosadski univerzitet je mesto gde postoji više od stotinak kompanija iz oblasti informacionih tehnologija i to znanje treba upotrebiti u očuvanju kulturne baštine. S druge strane, zaposleni u kulturnim institucijama još uvek nisu dovoljno aktivni da bi upotrebili te nove mogućnosti koje pružaju nove tehnologije”, rekao je Sekeruš.



Koordinatorka za informacione resurse u regionu pri ambasadi SAD u Beogradu Kerol Bin naglasila je da je digitalizacija kulturne baštine jednog grada i zemlje veoma značajna, jer se na taj način povezuju i postaju vidljive kulture iz čitavog sveta.

Direktor KCNS-a Andrej Fajgelj istakao je da je konferencija povezala tu instituciju kulture sa mladim stručnjacima iz oblasti informacionih tehnologija iz Centra za nove medije i kulturu (CNM), male novosadske IT startup firme, koja u saradnji sa Ambasadom SAD i Univerzitetom u Novom Sadu, organizuje stručnu obuku bibliotekara i studenata.

Inače, CNM je partnerska firma kulturnim institucijama u postupku digitalizacije sa svojom revolucionarnom digitalnom platformom, baziranom na DPLA platformi.

“Digitalizacija je danas ono što je pre dva veka u vreme Vuka Karadžića bilo opismenjavanje. Ono je važno i logično je da prvo krene od biblioteka i bibliotekara. Grad Novi Sad je jedan od lidera u IT sektoru u Srbiji i regionu, a KCNS zajedno sa Univerzitetom i ostalim organizatorima se pridružuje u tom liderstvu obučavajući i povezivajući digitalno bibliotekarstvo u svetu i kod nas”, rekao je Fajgelj.

Učesnici konferencije - stručnjaci iz oblasti bibliotekarstva, kustosi, arhivatori - čuvari kulturnog nasleđa sa jedne strane, i radnici u kreativnim industrijama, informatički stručnjaci, dizajneri, gejmeri i drugi, sa druge strane, podeliće znanja i iskustva sa više od 150 učesnika konferencije. Osim učesnika iz čitave Srbije, konferenciji prisustvuju i studenti državnog univerziteta Emporia, Fakulteta za bibliotekarstvo i informacioni menadžment iz Kanzasa.

Poseban akcenat konferencije je prezentacija finansijske podrške projektima digitalizacije i prilagođavanju potrebama krajnjih korisnika digitalizovanog kulturnog nasleđa i njegovoj poslovnoj primeni.

Podršku konferenciji dali su američka ambasada, CNM, Centralna biblioteka Univerziteta i EIPIX.

(SEEcult.org)

Novi medijski trendovi



Trendovi i budućnost medija i komunikacija, stvaranje brendova, inovativna marketinška rešenja u digitalnim medijima i razmišljanje (oglašivača) izvan ustaljenih okvira, teme su 16. konferencije SEMPL koja će biti održana 27. i 28. novembra u Portorožu, pod sloganom “Preporođeni” (Reborn), čime ukazuje na velike promene medijsko-komunikacione grane u poslednjoj deceniji.

Konferencija SEMPL će se i ove godine baviti trendovima i aktuelnim dešavanjima u branši, sa posebnim osvrtom na rešenja koja bi oglašivače, medijske agencije i komunikatore mogla još više da približe njihovim klijentima i krajnjim potrošačima.

Organizatori su najavili 20 međunarodnih i domaćih stručnjaka medijsko-komunikacione branše, koji će razmotriti četiri ključne teme.

Prva od njih su trendovi i budućnost medija i komuniciranja, na šta će se osvrnuti američki stručnjak za globalne trendove i glavni urednik veb-portala WikiTrend.org, Daniel Levine, koji smatra da “inovativni medijski stručnjaci moraju da znaju šta će biti, a ne samo šta je sada”. Levine će otkriti kako je moguće na inovativan način iskoristiti duboke promene koje dramatično menjaju savremeni život i medije – da bi brendovi privukli pažnju potrošača, emotivno ih vezali za brend i povećali svoju prodaju.

U svetu koji se brzo menja, i u kojem tehnologija diktira svoj ritam, sva pažnja je usmerena na milenijumsku generaciju, odnosno tzv. digitalne domoroce. Ko su zapravo milenijumci, kako oglašivači mogu najlakše da dođu do njih i da li se mladi u regionu Jadrana po nečemu razlikuju od vršnjaka u svetu – prikazaće na osnovu konkretnih podataka direktorka marketinško-istraživačkog preduzeća Ipsos Slovenija Nataša Mohorč Kejžar.

Jedan od efikasnih načina privlačenja pažnje potrošača je i spoljno oglašavanje, koje takođe menja izgled i ni približno se više ne radi samo o plakatima na ulicama. Kakva je budućnost tog medija koji postaje sve više digitalan i kako oglašivači uz njegovu pomoć mogu još više da se približe potrošačima, odgovoriće izvršni direktor ponuđača spoljnog oglašavanja JCDecaux iz Velike Britanije Xavier Dupre.

A kakva budućnost čeka medije u jadranskom regionu sa aspekta deljenja marketinških kolača među pojedinačnim medijima tema je o kojoj će govoriti suosnivač Studia Moderna Group i osnivač preduzeća Terra Panonica Branimir Brkljač i direktor i odgovorni urednik Marketing magazina Marjan Novak.

Slušaoci će, između ostalog, imati prilike da saznaju koliko je efikasna televizija u vidu prodaje, zašto je preduzeće Studio Moderna nepoverljivo ušlo u svet digitalnog oglašavanja, a sada bez njega više ne može, i koji su mediji budućnosti.

Drugi temat konferencije SEMPL posvećen je pričama koje svojim potrošačima pričaju brendovi, a koje postaju prava nauka. Kako u njih uplesti ciljne grupe, umetnost je koju znaju samo retki. Među njima su i gosti okruglog stola na kojem će učestvovati izvršna producentkinja hrvatske Nove TV Jelena Veljača, suosnivač slovenačkog start-apa Edgar, Damjan Obal, TV scenarista, pisac i glumac Scott Alexander Young, koji trenutno živi u Mađarskoj, i hrvatska spisateljica, scenaristkinja i transmedijski kreativac Jasmina Kallay, koja će naročito istaći moć internet i video igara kao “produžetka” klasičnih zabavnih sadržaja (filmova, tv-serija, ali i knjiga), te koje firme mogu da iskoriste i u marketingu i prodaji.

Kako prilikom osmišljavanja strategije sadržajnog marketinga razmišljati kao urednik, objasniće Nenad Senić, dugogodišnji urednik korporativnih medija koji će pomoću uspešnih i malo manje uspešnih projekata sadržajnog marketinga prikazati vrednost sadržajne strategije. Da novo doba u prvi plan postavlja stvaranje sopstvenih sadržaja ukazaće direktorka projekata u mađarskoj medijskoj agenciji ZenithOptimedia, Anna Nemeth. Doživljaj koji brend svojim potrošačima omogućava preko sopstvenih kanala i sadržaja, kao internetski video snimci, fotografije, muzika i tekstovi, najbolji je put, prema njenom mišljenju, do uspeha firme. Za brendove su digitalni mediji postali neophodni, a time i blogeri koji im mogu pomoći da poboljšaju odnos sa brendovima, a kako to uraditi savetovaće osnivač i autor popularnog bloga TheGentelmanBlogger Matthew Zorpas iz Velike Britanije.

Poseban tematski fokus konferencije SEMPL posvećen je i inovativnim marketinškim rešenjima u digitalnim medijima.

Između ostalog, biće reči i o društvenoj mreži Twitter koja je izuzetno popularna u komunikaciji, ali brendovi još nisu u dovoljnoj meri prepoznali njene prednosti ili im komunikacija sa potrošačima na Twitteru još ne ide najbolje od ruke. Niall Horgan, koji je u Twitteru vođa ključnih stranaka za region EMEA, savetovaće firmama kako da efikasno reaguju na aktuelne događaje i u što većoj meri iskoriste marketing u trenutku.

Pojava koja u digitalnom oglašavanju u poslednje vreme najviše uznemirava oglašivače i medijske agencije jeste aukcioni zakup internet medija u realnom vremenu (real-time bidding, RTB). O čemu se u stvari radi, zašto RTB postiže tako veliki rast, šta brendovi mogu da očekuju kada se nađu u programatičnom prostoru i kako uz njegovu pomoć ostvariti veliku profitabilnost od uložene investicije (ROI), objasniće vođa internetskog aukcionog zakupa u realnom vremenu Paul Gill iz britanske firme Bid.Media.

Brojni međunarodni oglašivači i njihove komunikacione agencije su prilikom rešavanja svojih marketinških izazova zapeli kod pristupa naredbe i nadzora, smatra direktor strateškog planiranja u medijskoj agenciji OMD EMEA Paul Coleman iz Francuske, jer se ključna strategija često određuje u svetskim centrima, a zatim se prilagođava lokalnom tržištu. S obzirom na to da brojne grane već prepoznaju moć kolektivnog pristupa saradnje koji omogućava digitalna tehnologija, Coleman će u predavanju utvrditi da li i komunikaciona branša može efikasno da ga upotrebi.

Konferencija SEMPL posebno je posvećena i razmišljanju (oglašivača) izvan ustaljenih okvira.

Osnivač i kreativni direktor australijske produkcione kuće Eadrum Ralph van Dijk, koji na prestižnom festivalu kreativnosti Cannes Lions svake godine odnese brojne nagrade za radijske reklame, govoriće koliko je važno razmišljati van (radijskih) okvira.

Prema njegovim rečima, današnja publika ne zna kakav je svet bio bez radija, ali uz toliko novih blistavih platformi, koje se bore za pažnju slušalaca i novac oglašivača, radio mora da postane radikalniji da bi mogao da ostane relevantan.

Potpredsednica za poslovni razvoj mlade firme TVBeat sa sedištem u Velikoj Britaniji (čiji je suosnivač slovenački preduzetnik Robert Farazin), Magdalena Malinova, istaći će potrebu za razmišljanjem izvan okvira telemetrije, odnosno klasičnog praćenja gledanosti televizije. Predstaviće i ekskluzivne podatke o TV gledanosti za jadranski region, pre svega kako, koliko i na kojim uređajima gledaoci prate TV sadržaje i šta to znači za marketinšku branšu.

Marketing od usta do usta nije nikakva novost, ali je širenjem digitalnih medija dobio nove dimenzije. Pošto se radi o vrlo osetljivoj oblasti, jer negativne glasine na internetu mogu da izazovu nepopravljivu štetu kompanijama, potrebno je kreirati ga promišljeno i izvan ustaljenih načina razmišljanja. Na kakav način podstaći pozitivne glasine savetovaće američki stručnjak za odnose sa javnošću i odnosni marketing Patrick Galvin.

Konferencija medijskih trendova SEMPL biće održana u GH Bernardin u Portorožu, kao međunarodno priznat obrazovni događaj koji je namenjen prezentaciji aktuelnih medijskih trendova u jadranskom regionu, te analizi strane i domaće dobre prakse.

Konferencija je namenjena svima koji rade u medijima, sa medijima ili za medije i svima onima koji kroje medijske trendove i ponašaju se u skladu sa njima.

Konferencija obuhvata i takmičenje za nagrade za medijska vrhunska dostignuća godine “Sempler”, na kojima medijski stratezi, naručioci i mediji predstavljaju svoje najbolje projekte i bore se za šest zlatnih Semplera i glavnu nagradu Veliki sempler, koja se dodeljuje najboljoj medijskoj strategiji za proteklu godinu.

Konferencija SEMPL nastala je 1998. godine pod okriljem i u organizaciji jednog od najvećih zakupaca medijskih prostora u Sloveniji, društva Media Pool, koje su osnovale veće slovenačke marketinške agencije u cilju preciznog praćenja dešavanja na medijskom tržištu i obezbeđivanja transparentnosti poslovanja. Osim konferencije SEMPL, Media Pool organizuje i istraživanje slušanosti radio programa Radiometrija, priprema sveobuhvatan pregled slovenačkog medijskog tržišta Mediaskop i brojne druge, manje projekte.

Od 2011. godine u realizaciji konferencije SEMPL učestvuje i preduzeće Medijski partner, izdavač specijalizovanog marketinškog časopisa Marketing magazin koji izlazi od 1981. godine.

Program 16. konferencije SEMPL nalazi se u Kalendaru Portala za kulturu jugoistočne Evrope SEEcult.org.

(SEEcult.org)

Od piratskog raja do puta u EU



Borba protiv sajber kriminala jedna je od oblasti koje Srbija treba da uskladi sa evropskim regulativama u pregovorima o pristupanju EU, a na tom putu - prema izjavama stručnjaka, ima još dosta posla, posebno ako se uzme u obzir da se nove forme visoko-tehnološkog kriminala javljuju istom brzinom kojom se rapidno razvijaju i informaciono-komunikacione tehnologije (IKT). Osim odgovarajućeg pravnog i regulatornog okvira, te njihove primene, važan segment borbe protiv sajber kriminala je i edukacija, jer je bez nje praktično nemoguće preventivno delovanje - kako u porodici, tako i u školi, na radnom mestu ili u najširoj javnosti.

Za razliku od mnogih odraslih, deca su danas već usvojila niz pojmova iz domena sajber kriminala, pa ih je moguće videti u parku kako se igraju “virusa i antivirusa”, umesto nekadašnje “šuge”. Najmlađi su, istovremeno, i jedna od najranjivijih društvenih grupa kada je reč o sajber kriminalu. O tome svedoče i rezultati višegodišnje policijske akcije “Armagedon”, usmerene protiv dečje pornografije i pedofilije, koji pokazuju da najveći broj uhapšenih čine osobe iz dečjeg okruženja u koje roditelji imaju poverenje. Potresne priče iz operacije “Armagedon”, pretočene nedavno i u istoimeni roman Vlade Arsića (Samizdat, 2014), pokazuju da su mnogi roditelji često neupućeni u nove tehnologije, a ne žele da se edukuju, niti imaju strah od od sajber kriminala za koji, inače, i FBI, ali i vodeći ruski stručnjak za informacionu bezbednost Jevgenij Kasperski, smatraju da bi mogao da postane veća pretnja čovečanstvu od terorizma.

Sajber kriminal je pritom fenomen koji je konstantno rastući, transnacionalan i organizovan, sveobuhvatan i univerzalan, čiji su učionioci i žrtve iz raznih nacionalnih, etničkih, verskih, rasnih i političkih grupa, iz raznih okruženja, različitog socijalno i pravnog statusa i starosnih grupa. Napadi su usmereni na sve zemlje i kontinente. Žrtve su iz svih društvenih slojeva. Usmeren je na bilo kog pojedinca, organizaciju, državu… Raznovrstan je u odnosu na objekat, subjekat, način i mesto izvršenja. Specifičan je u odnosu na procedure i principe otkrivanja, krivičnog gonjenja, presuđivanja, sankcionisanja i dokazivanja.

Nove vrste kriminala omogućile su globalne računarske mreže, mobilna/smart telefonija, društvene mreže i cloud računarstvo. Pojavio se poseban, sofisticiran, prodoran, tehnički potkovan, beskrupulozan, opsednut, dobro pripremljen, ponekad osvetoljubiv, seksualno ili na drugi način nastran, ovisan pojedinac koga je teško zaustaviti. Lakoća vršljanja sajber prostorom daje mu osećaj moći i neuhvatljivosti, navedeno je u opsežnoj studiji “Veze sajber kriminala sa iregularnom migracijom i trgovinom ljudima” (750 strana) koju je nedavno objavio MUP Srbije. Realizovana je na osnovu dvogodišnjeg istraživanja i timskog rada više institucija, u okviru tvining projekta vrednog milion evra, koji sprovodi MUP Velike Britanije u saradnji sa Policijskim prezidijumom Češke, a finansira EU. Iako je vezana pre svega za iregularne migracije i trgovinu ljudima u kombinaciji sa IKT, sama struktura knjige i istraživanja, u okviru kojeg je intervjuisano i anketirano više od 2.000 osoba, napravljena je tako da ima i opšti deo koji se odnosi na socijalni kapital i društveni kapital u vezi sa IKT, zaštitu privatnosti i podataka o ličnosti, sajber kriminal i operativne i krivično-procesne aktivnosti i u vezi sa njim.

Sajber kriminal u Srbiji, prema navodima te studije, još nije sagledan sa svih aspekata, posebno kada se uzme u obzir širi kontekst te pojave. Velika tamna brojka izvršenih, a neprijavljenih krivičnih dela u toj oblasti, u potpunosti je nepoznata državnim organima.

Temi sajber kriminala bio je posvećen i nedavni nastavak serijala o informacionom društvu koji emisija “Digitalne ikone” Radio Beograda 2 realizuje u saradnji sa portalom SEEcult.org. U razgovoru o pravnom i regulatornom okviru, preprekama i izazovima u borbi protiv sajber kriminala, učestvovali su profesorka sajber prava na Fakultetu organizacionih nauka (FON) u Beogradu dr Mirjana Drakulić, šef Odseka za elektronski kriminal u MUP-u Srbije i naučni saradnik Instituta za uporedno pravo u Beogradu dr Vladimir Urošević i tehnički koordinator Centra za bezbedni internet i tehnički direktor sajta B92 Ivan Jelić. Iskustvo iz prakse preneo je u odvojenom intervjuu poseban tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković, koji je i član Komisije za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa za period 2013-2018.

Za Srbiju je sajber kriminal bitna tema u 21. veku ne samo u vezi sa Poglavljem 10 u pretpristupnim pregovorima sa EU, koje se odnosi na informaciono društvo i medije, već i u vezi sa Poglavljem 24 (pravda, sloboda i bezbednost) koje je, kako je istakao Urošević, za “MUP jedno od najbitnijih, a veoma je važno i za ugled zemlje u svetu”.

Iako danas postoje različite definicije visokotehnološkog kriminala, najopštija je da je to korišćenje IKT u određenom specifičnom – sajber prostoru koji je istovremeno i mesto izvršenja i mesto skrivanja zločinaca, i mesto za dokazivanje njihovih radnji. Sajber kriminal je u zakonodavstvu u Srbiji definisan kao vršenje krivičnih dela kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja javljaju računari, računarske mreže, računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku.

Pravni okvir protiv sajber kriminala

Opšti pravni okvir za borbu protiv visokotehnološkog kriminala čini Konvencija Saveta Evrope o sajber kriminalu, usvojena 2001. godine u Budimpešti, koju je Srbija ratifikovala 2009. Stručnjaci se slažu da je domaće zakonodavstvo u znatnoj meri usklađeno sa Budimpeštanskom konvencijom, ali je neophodno, između ostalog, i usvajanje Strategije o sajber sigurnosti, Zakona o informacionoj bezbednosti, nova dopuna Krivičnog zakonika…

“Stalno se priča o Strategiji, ali nikako da se se sedne da se ona uradi, pošto je EU to već uveliko donela. Prošla, 2013. godina bila je veoma karakteristična, napravilo se mnogo toga u EU i mi to treba da dostignemo”, rekla je Mirjana Drakulić, koja smatra da obimna studija koju je objavio MUP i na kojoj je i sama radila može da posluži za strategiju, jer ukazuje na probleme na koje je potrebno obratiti pažnju.

Uz Konvenciju o sajber kriminalu, Srbija je ratifikovala 2009. godine i Dodatni protokol koji se odnosi na inkriminaciju dela rasističke i ksenofobične prirode izvršenih preko kompjuterskih sistema. Izmenama Krivičnog zakonika 2009. godine, domaće zakonodavstvo je usklađeno sa preporukama Konvencije o sajber kriminalu. Poseban značaj u pravnom okviru za institucionalnu borbu protiv sajber kriminala ima i Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, usvojen 2005. godine, koji je izmenjen i dopunjen 2009. godine proširenjem nadležnosti posebnih državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala i na krivična dela protiv privrede koja su u vezi sa sajber kriminalom. Takođe, usklađen je sa Konvencijom SE i inoviranim Krivičnim zakonikom, kao i sa novim zakonima o javnom tužilaštvu, o uređenju sudova i o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava.

Ključni trenutak u borbi protiv sajber kriminala bilo je i formiranje Odeljenja za visokotehnološki kriminal pri Službi za organizovani kriminal MUP-a Srbije, koje ima odseke za elektronski kriminal i zloupotrebe intelektualne svojine.

Takođe, osnovano je Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal i Posebno odeljenje za tu vrstu kriminaliteta pri Višem sudu u Beogradu, čime je zaokružen krivično-pravni okvir otkrivanja, gonjenja i presuđivanja u toj oblasti.

Ključni zakoni

Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala jedna je od specifičnosti Srbije, a prema rečima posebnog tužioca Branka Stamenkovića, dobro je primljen i u Savetu Evrope (SE), i u drugim međunarodnim institucijama i organizacijama.

“SE na primer, u okviru komiteta koji čine zemlje koje su ratifikovale Konvenciju o sajber kriminalu, naš model organizacije predstavlja kao primer i preporuku drugim zemljama”, rekao je Stamenković, napominjući da je ideja za taj zakon potekla od manje grupe entuzijasta u kojoj je i sam bio još 1997-1998. godine, ali je sazrela tek početkom 2000-ih u vidu nacrta zakona, koji je 2005. konačno i usvojen.

Za borbu protiv sajber kriminala važni su i Zakonik o krivičnom postupku, kao i Zakon o policiji, Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela, Zakon o autorskim i srodnim pravima, Zakon o telekomunikacijama, Zakon o elektronskom potpisu, Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine, Pravilnik o uslovima za pružanje internet usluga i sadržaju odobrenja…

Stručnjaci ukazuju, međutim, da su potrebne nove zakonske aktivnosti, uključujući i dopunu Krivičnog zakona, koji pod visokotehnološmim kriminalom vidi delikte koji se tiču bezbednosti računarskih podataka, intelektualne svojine, imovine, privrede i pravnog saobraćaja, kao i njihovih proizvoda u materijalnom ili elektronskom obliku, zatim dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina, polne slobode, javnog reda i mira i ustavnog uređenja i bezbednosti države, za koje se zbog načina izvršenja ili upotrebljenih sredstava sa sigurnošću može zaključiti da su dela visokotehnološkog kriminala.

Još dosta posla

“Moramo mnogo toga da uradimo, pre svega moramo da menjamo Krivični zakon – da ono što postoji dopunimo, jer ima još mnogo toga što treba da se uradi. Napravljena je analiza šta je od onoga što je u Konvenciji SE o sajber kriminalu uneto u naše zakonodavstvo i to pre nego što smo je ratifikovali… Između ostalog, treba da definišemo mnoga od tih krivičnih dela koja nisu inkriminisana, pa naša policija mora da se dovija. Krivično zakonodavstvo, međutim, nije takvo da može da se ide analogijom. Ako neko delo nije propisano i definisano Krivičnim zakonikom – ono ne postoji, jer se može izgubiti sloboda, a nekada se mogla izgubiti i glava”, rekla je Mirjana Drakulić, ističući da “jedna ozbiljna zemlja mora o svemu tome da vodi računa”, te da Srbija te tekovine Evrope “vrlo ceni i razvija” odavno.

“To nije od skora kod nas, mi smo zemlja u kojoj postoji jak pravni sistem, odlični zakoni. Naš najveći problem je primena – tu smo malo lošiji”, konstatovala je Mirjana Drakulić, koja je učestvovala još 1999. u radnoj grupi tadašnje Savezne komisije za izradu novog Krivičnog zakonika Jugoslavije.

Prema njenim rečima, tada je strašan izazov bio nepoznavanje tematike.

“Ljudi nisu ništa razumeli – svi su čitali novine, ali ništa nisu razumeli”, dodala je ona, ukazujući da studija MUP-a o sajber kriminalu sadrži i rekapitulaciju cele te istorije, koja nije bila baš najslavnija, posebno 90-ih godina. Specifičnost tadašnje Jugoslavije u odnosu na druge zemlje u svetu, budući da je bila pod međunarodnim sankcijama i kasnije pod bombama, bila je u tome da je “ideja o hakerima bila ideja o herojima”.

Rezultati istraživanja i studije MUP-a o sajber kriminalu, koja sadrži i komparativnu analizu stanja u literaturi, praksi, zakonodavstvu, terminologiji i učiniocima, ukazuju da su potrebne dodatne zakonske izmene u vezi sa primenom Konvencije SE, ali i radi usklađivanja sa Deklaracijom o globalnoj alijansi protiv seksualne zloupotrebe dece onlajn, koja je pokrenuta 2012. godine na inicijativu EU i SAD, a priključila joj se i Srbija sa još pedesetak zemalja.

“Zloupotreba dece onlajn nas tera i obavezuje da naše zakonodavstvo dopunimo svim tim stvarima. Moramo da budemo svesni da se stalno nešto razvija u sferi kriminala, ali da to mora biti i na ovoj strani, koja se tiče borbe”, rekla je Mirjana Drakulić.

Šta nedostaje

Ekipa stručnjaka sa FON-a radila je i Predlog zakona o elektronskom poslovanju, u skladu sa Regulativom EU za poverenje i sigurnost. Urađen je i zakonski predlog koji se tiče zloupotreba podataka, ali oba ta predloga, kako je navela Mirjana Drakulić, “stoje negde trenutno u nekoj fioci”.

“Mislim da će se u nekom trenutku pronaći. Naravno, mogu da se menjaju i dopunjuju, jer je prošlo godinu-dve dana od kada su urađeni”, dodala je ona, ističući da je danas možda ipak najvažnije usvajanje Zakona o informacionoj bezbednosti koji je 2012. godine krenuo u javnu raspravu, ali je ona stala.

Nedostaje i Strategija o sajber bezbednosti, čiji bi rezultat trebalo da bude i formiranje nacionalnog centra u toj oblasti.

“To je i rezultat naše studije, u kojoj ukazujemo i da je važno da se izuzetno mnogo radi preventivno, jer nije sve samo u zakonima, nego i u prevenciji”, naglasila je Mirjana Drakulić.

I Urošević smatra da ima prostora za zakonodavne izmene koje će omogućiti i bolju primenu Konvencije SE o sajber kriminalu i posebno unaprediti borbu protiv zloupotrebe maloletnika u pornografske svrhe na internetu. Naglasio je da naročito treba imati razumevanja za žrtve te vrste kriminaliteta i imati na umu da je neophodna mnogo bolja razmena podataka sa inostranstvom, gde se i nalazi ogromna količina materijala.

I Stamenković je ukazao na potrebu dodatnog usklađivanja zakonodavstva sa evropskim standardima, iako je, kako je naveo, bilateralni skrining za Poglavlje 10, prošao na “vrlo zadovoljavajućem nivou” što se tiče sajber kriminala.

Ipak, potrebno je uskladiti domaće propise sa dodatnim pravnim okvirom EU koji je u međuvremenu nastao, uključujući posebnu Direktivu 2013/40 o zaštiti informacionih sistema od napada, koja je stupila na snagu u jesen 2013.

Prema mišljenju Stamenkovića, ima i određenih instituta iz Konvencije o sajber kriminalu koje nisu do kraja inplementirane u procesno-pravno krivično zakonodavstvo, kao što su naredbe za čuvanje podataka, predaju…

“Moraćemo te odredbe da inkomporiramo u procesno-pravni okvir, no generalno gledano, i kolege iz MUP-a, i mi iz Tužilaštva, i sudije, smo dosta pozicionirani kao eksperti u ovoj oblasti za region, posebno u zemljama bišve Jugoslavije”, rekao je Stamenković.

Savet Evrope angažuje eksperte iz Srbije da prenose iskustva i van regiona, pa i van Evrope čak. Tako je i sam Stamenković boravio, na primer, u Senegalu.

“Ali, naravno da ima i stvari koje treba da unapredimo, jer ova oblast kriminaliteta se stalno menja, zbog promene tehničkih uslova. Mi živimo u postinformatičkom društvu. Ovo nije više informatičko društvo, IKT su sastavni deo našeg života, naših kuća, i treba da pratimo njihov razvoj ne samo u smislu tehnološke opreme koja se skoro svake godine menja, već i pravnog okvira koji ide uz to”, rekao je Stamenković.

Kaskanje sistema za životom

S obzirom na brz razvoj IKT, stručnjaci se slažu da je određeno kaskanje pravnog sistema za situacijom u realnosti neminovno.

“Država svaka, pa čak i međunarodna zajednica, uvek kaska za razvojem u ovoj oblasti. Zakon uvek prati ono što se dešava i nakon saznanja o tome sankcioniše ono što se desilo u realnom životu. Vrlo teško je da neko reguliše nešto pre nego što se bilo šta desilo. To ne znači da se tako nešto neće dešavati, zbog nekih istraživanja koja se obavljaju u svetu ili zbog nekih novih metoda koja imaju predviđanja o budućnosti, ali to je još na dalekom štapu”, rekao je Urošević.

Pojedina istraživanja tako već dovode neverovatnih zaključaka.

Stručnjaci na Harvardu tako su došli do saznanja da samo jedan gram DNK, koja je jedna od ključnih materija u organizmu, i to ne samo u organizmu živih bića, nego i u nekim virusima, može da uskladišti 700 terabajta podataka, što je oko 15.000 blu-rej diskova.

“To je zvaničan podatak sa Harvarda iz njihovog istraživanja u kojem su uspeli da jednu simfoniju učitaju u DNK, pa čak i knjigu od nekih 40.000 stranica”, rekao je Urošević, dodajući da se može pretpostaviti i da bi neko sa tako učitanim podacima u svom organizmu mogao lako da prođe danas bilo koju pasošku kontrolu. “Možda je neće proći njegov laptop ili usb, ali on da. To govori o tome koliko je jako teško regulisati ovu oblast”, rekao je Urošević.

Problemi u komunikaciji

Kao jedan od problema u borbi protiv sajber kriminala u Srbiji ispostavlja se i terminologija.

Većina termina je na engleskom jeziku i jako ih je teško prevesti na srpski. Zato se kolokvijalno koriste kao anglikanizmi.

“To treba izbeći, ali ne može uvek. Nekad je jako teško naći prevod. I za reč sajber je, na primer, vrlo teško naći prevod u našem jeziku. To je nešto što nas prati, ali to ne znači da ovu oblast ne treba regulisati ili je ignorisati”, rekao je Urošević, dodajući da je u prošlosti, međutim, bilo ignorisanja.

“Imali smo na primer situaciju da zloupotreba posedovanja pornografskog materijala sa seksualnom zloupotrebom maloletnih lica na internetu nije bila sankcionisana do 2009. Praktično, država nije prepoznavala to kao problem. Mi se, s druge strane, suočavamo sa zahtevima da se vrše provere, jer se radi o ozbiljnom krivičnom delu koje je u inostranstvu sankcionisano velikim brojem godina zatvora. Praktično, našli smo se u nezgodnoj situaciji da kažemo da ne prepoznajemo to kao krivično delo. I oni to, naravno, razumeju, ali to stvara problem u komunikaciji, a s druge strane, to i jeste realno krivično delo koje se prepoznaje kao takvo u velikom broju država širom sveta. Od 2009. to se menja i kada smo se suočili sa velikim brojem takvih krivičnih dela, započeta je akcija ‘Armagedon’. Nazvali smo je tako upravo zato što smo svesni sa kakvim obimom problema se susrećemo i sa kakvom materijom, kako je teško tu materiju regulisati, kako je teško uopšte upustiti se u tu priču”, rekao je Urošević.

Od piratskih diskova do prevara biznismena

Proteklih dvadesetak godina dogodile su se brojne brojne promene sajber kriminaliteta u Srbiji, nekadašnjem piratskom raju na Balkanu.

Najčešće pokretani postupci u Srbiji u oblasti sajber kriminala su: neovlašćen pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka (88,09%) pravljenje i unošenje računarskih virusa, računarska prevara i računarska sabotaža, navedeno je u studiji MUP-a. Neovlašćeni pristup (haking) je, između ostalog, posledica ranijeg vremena – recidiv prošlosti do 2000. godine, kada je bilo veoma mnogo tih dela, i to najčešće iz političkih ili državnih razloga (angažovani državni hakeri su činili upade iz “patriotskih” razloga, a takođe i za vreme NATO bombardovanja).

Prema rečima Stamenkovića, piraterija je na početku bila preovlađujuće sajber krivično delo i pritom toliko rasprostranjena da je Srbija bila na ivici upostavljanja ekonomskih sankcija Svetske trgovinske organizacije zbog nepoštovanja prava intelektualne svojine.

“To je bilo flagrantno. Procenat piraterije bio je skoro 100%. To je zaista bila ozbiljna situacija i čini mi se da se baš zbog toga formirala politička volja da krenemo da radimo posao. Danas piraterija još postoji, ali je dosta pala, posebno nakon donošenja Zakona 2010. godine u vezi sa posebnim ovlašćenjima državnih organa za suzbijanje zloupotrebe prava intelektualne svojine, gde određene inspekcijske službe i poreska policija imaju pravo kontrole tih dela, tj. njihove upotrebe i kod pravnih i kod fizičkih lica. Prema nekim skorijim izveštajima, u regionu Balkana trenutno je (u Srbiji) na najnižem nivou. Kreće se oko 63%, što je dosta veliki napredak, jer se u ovoj oblasti čak i u zemljama sa najvišim stepenom kulture i poštovanja prava intelektualne svojine kreće negde oko 32-33%”, rekao je Stamenković.

Najčešći primeri sajber kriminala

Što se današnjih krivičnih dela tiče, menjaju se ubrzano kako se menja i tehnologija, a karakteriše ih anonimnost, brzina, organizovanost, viktimizacija velikih razmera…

U Srbiji su medijski najbolje propraćena krivična dela zloupotrebe maloletnika u pornografske svrhe (maloletnička pornografija), a prema rečima Stamenkovića, do sada je srećom bilo svega par slučajeva da su se proizvodnjom te vrste sadržaja bavili građani Srbije. U jednom slučaju je bio u pitanju i jedan strani državljanin koji je bio u Srbiji, ali ni u tim slučajevima ta proizvodnja nije bila na nivou kriminalno-organizovanih produkcija koje su sa Dalekog Istoka ili nekih drugih zemalja, gde postoji praktično organizovana pornografska industrija.

Kod ostalih dela u pitanju je posedovanje te vrste materijala i razmena, koje je na osnovu Krivičnog zakonika Srbije kažnjivo. Tužilaštvo ima prema tim delima “prilično oštar stav”, s obzirom da je zaprećena zatvorska kazna od 3, 5 i 8 godina – u zavisnosti od toga da li je oštećeno lice maloletnik ili dete. Iako je na osnovu Zakona o krivičnom postupku moguć tzv. skraćeni postupak, Tužilaštvo ne dopušta tzv. oportunitet – da dođe do sklapanja sporazuma o priznanju krivice koje isključuje efektivnu kaznu zatvora, jer je u pitanju izuzetno opasno krivično delo po društvo, rekao je Stamenković.

Zabeleženo je i više slučajeva takozvanog sajber groominga, odnosno korišćenja društvenih mreža radi ostvarenja kontakta sa maloletnim licima i decom u realnom životu.

Prema Krivičnom zakoniku, kažnjivo je podsticanje na komunikaciju maloletnika ili dece korišćenjem tehničkih resursa, interneta ili smart telefona, kako bi došla na sastanak zakazan zapravo radi izvršenja krivičnog dela protiv polnih sloboda (obljuba, silovanje). “I sam taj čin navođenja na dolazak na takav sastanak je kažnjiv. Uopšte ne mora da dođe do izvršenja nekog od ovih krivičnih dela, već je dovoljno da je neko doveo do toga da se maloletnik pojavi na zakazanom mestu sastanka u tom cilju”, rekao je Stamenković o tzv. seksualnim sajber predatorima.

Kao drugu grupu krivičnih dela u oblasti sajber kriminala, Stamenković navodi prevare putem interneta.

Zloupotrebe platnih kartica su medijski propraćene, ali ne i pojave koje su dosta opasnije od toga, a to su prevare koje pogađaju firme.

“Određeni naši preduzetnici putem interneta dolaze do informacija da određene firme opet putem interneta oglašavaju prodaju određenih stvari. I to su obično industrijske mašine, vrlo vredna, teška sredstva, uglavnom mašinerija koja košta najmanje na desetine hiljada evra, nekad i na stotine. I onda naši preduzetnici putem interneta, s tim što je simptomatično da je dosta tih sajtova u Kini, odaberu mašinu koja ima određenu vrednost i uplate novac na račun banke koja se nalazi u Velikoj Britaniji. Na osnovu provere našeg bankarskog sistema, Trezora itd, imaju potvrdu da je taj račun od te određene firme, i ljudi su uvereni da je posao u redu. Plate virmanom zaista velike sume novca da bi se ispostavilo da je to račun fantomske firme u Velikoj Britaniji koji se gasi odmah nakon podizanja kompletnog iznosa i, naravno, te mašine nikada ne dođu u Srbiju. Ljudi se tako nađu u vrlo teškoj situaciji da daju ogroman novac, a nikada ne dobiju to što su kupili”, rekao je Stamenković, dodajući da je u poslednje vreme na desetine takvih slučajeva, te da je kumulativna šteta u iznosu od nekoliko miliona evra, ako ne i više.

Treća oblast sajber kriminala je zloupotreba društvenih mreža.

Tužilaštvo, napominje Stamenković, može pritom da pokrene krivični postupak samo za ona ponašanja koja su označena u Krivičnom zakoniku kao krivična dela. U suprotnom – ako određeno ponašanje nije opisano kao kažnjivo i zabranjeno, nema osnova za gonjenje po službenoj dužnosti, već je moguće samo po privatnoj tužbi. To se odnosi, na primer, na objavljivanje tuđeg snimka, fonograma, fotografije…

“Ako neko objavi vašu fotografiju na internetu i krene da je komentariše na različite načine, koji mogu da budu i pogrdni do granice pretnje, znači ako nije pretnja, već ispod toga, a pritom su i uvreda i kleveta kod nas dekriminalizovane (imovinsko-pravni zahtev može da se pokrene u parničnom postupku), tako da - ako vam neko nije pretio ili izvršio neko drugo krivično delo upotrebom društvemih mreža, to znači da mi nemamo osnova za postupanje. To nekad ljudi ne shvataju”, rekao je Stamenković.

Prema njegovim rečima, krivični zakoni u zemljama u regionu slični su srpskom, a negde su i nešto slabiji.

Između opasnosti po društvo i resursa

Samo je u jednoj od susednih zemalja sajber proganjanje putem društvenih mreža kvalifikovano kao krivično delo, ali Stamenković smatra da je to učinjeno “malo brzopleto”, posebno ako se ima u vidu ograničenost resursa.

Prema njegovim rečima, čak i bogate zemlje ne mogu da odvoje toliko resursa - što ljudskih, što tehničkih i materijalnih, za borbu protiv takve vrste kriminaliteta.

“Dnevno imate milione slučajeva da se neko nekom zamerio ili na neki način ga povredio zbog postovanja nečega na društvenoj mreži, i ako imate krivično delo koje to zabranjuje, a praktično je nemoguće da neku ljudsku komunikaciju toliko kontrolišete, onda ćete imati u rukama stotine hiljada slučajeva koje nijedan sistem ne može da obradi, ili može ako se izuzetno velika novčana sredstva ulože, ali onda će se skoncentrisati na jednu oblast i postoji opasnost da će se druge zanemariti”, rekao je Stamenković.

Za borbu protiv određene vrste kriminaliteta zato je uvek važno pitanje balansa između društvene opasnosti sa jedne strane i sa druge resursa kojima država raspolaže.

“Naravno da će za ubistva, trgovinu drogom, obljubu, razbojništva, organizovani kriminal… država uložiti mnogo više vremena i resursa nego što realno može da uloži u nesto što može biti neprijatno, ali ne mora da bude krivično delo. A kada neko počne da preti da će izazvati određeno zlo, ili počne da vređa na rasnoj, verskoj ili drugoj osnovi, imamo druga krivična dela pod koja može da se to podvede i da se goni”, rekao je Stamenković.

Prema podacima u studiji o sajber kriminalu, naviše počinilaca u Srbiji je muškog pola (92,9%). Najviše sajber kriminalaca je među mladim ljudima (57,6%) od 18 do 35 godina, a najveći broj ih je pritom iz Beograda (38%), pa Vojvodine (27,7%), Šumadije i zapadne Srbije (22%). Nešto manje od dve trećine ih je završilo srednju školu, oko 22% ima fakultet, a 3% su doktori nauka. Sajber kriminalci dolaze iz svih socijalnih grupa i imaju različiti radni status, a većina ih nije ranije osuđivana (77%).

Granice kapaciteta

I policija i tužilaštvo žale se na ograničene kapacitete u borbi protiv sajber kriminala, iako su svesni opšte ekonomske krize u zemlji.

Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, osnovano 2007. godine u MUP-u, i danas funkcioniše u istom kapacitetu.

To je, prema rečima Uroševića, jedan od velikih problema, pa je osnaživanje kapaciteta bio i jedan od razloga za ulazak Srbije u tvining projekat sa Britanijom i Češkom.

“Radi se o centralizovanoj jedinici koja pokriva celokupnu teritoriju Srbije, a na pet i nešto miliona stanovnika to je veoma mali broj operativaca. Uspeli smo da obučimo i regionalno kolege koji će se dalje baviti time i pomagati nam… Ono što je za nas jako važno je da imamo, pored odseka za elektronski kriminal, i odsek koji se bavi zloupotrebom intelektualne svojine, pa onda ako uzmete u obzir da se radi o jednom malom odeljenju sa dva odseka koji pokriva obe te oblasti, a ponekad tu dođe i industrijska svojina, onda je jasno kakvim kapacitetom raspolažemo”, rekao je Urošević, napominjući da postoji i prisna saradnja sa Posebnim tužilaštvom za visokotehnološki kriminal.

Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala bavi se i preventivom koja bi, kako je rekao, mogla da bude i mnogo veća, i bolja.

“Sarađujemo i sa mnogim nevladinim organizacijama i privatnim kompanijama, sa fakultetima, državnim instiutucijama, ali to može da bude na mnogo boljem nivou radi zaštite građana”, dodao je Urošević, ističući da je, uprkos tome, u borbi protiv sajber kriminala urađeno dosta i da o tome govore ne samo rezultati, već i “pozitivne ocene mnogih stranih službi koje se bave time na izuzetno visokom nivou” i koje su prve i krenule u borbu protiv sajber kriminala.

“I ovo istraživanje je jedan od dokaza da smo pružili maksimum od sebe sa jednim malim odeljenjem koje je po organizaciji još uvek na nedovoljno visokom nivou, što će, nadamo se, promeniti i ova publikacija”, rekao je Urošević.

Urošević je ocenio i da je jedna od ključnih stvari u borbi protiv sajber kriminala promena svesti donosilaca odluka.

“Nalazimo se na prekretnici kao društvo, jer smo sve stvari primenili i usvojili, doneli smo zakon, ali odgovorno tvrdim da naše institucije nisu prilagođene za te probleme. Mi radimo mnogo, ali nam je potrebna svest ljudi koji su donosioci odluka i na tome radimo, imali smo i seminare… Međutim, na državnom nivou ne postoji CERT (Computer Emergency Reponse Team) koji bi bio odgovoran za veće incidente u ovoj oblasti”, rekao je Urošević, dodajući da na taj problem ukazuje i studija MUP-a.

Prema rečima Uroševića, CERT obično nije u sastavu MUP-a i instisiranje na tome je zapravo nepoznavanje materije.

“Dešavalo se da (CERT) bude (pri MUP-u) u samom začetku, ali mi smo već u 21. veku i to nije više slučaj. Tu treba da učestvuju svi – od državnih instiucija svih, pa do stručnjaka koji se time bave. Pogledajte slučajeve Estonije i Gruzije, koje su osetile dobro šta znači imati sajber napad na institucije, gde pada i finansijski sistem, gde može da dođe do eksplozije nuklearne elektrane…”, rekao je Urošević.

I Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminalitet radi “na granici izdržljivosti”, ali Stamenković smatra da je, imajući u vidu realnost državnog budžeta, nemoguće imati posebne želje. “Prosto je nezahvalno reći nama treba najviše. Svima treba. I otalim tužilištvima, i apelacionim...”, dodao je on, ističući da Posebno tužilaštvo i sa postojećim kapacitetima postiže da odradi posao.

“Jeste napornije, praktično radimo 24 sata. Ponekad se i u trenerkama nađemo na poslu da bismo odradili sve”, dodao je Stamenković, navodeći da se posao poslednjih godina povećava 20 do 25% godišnje, pa procenjuje da će ove godine Posebno tužilaštvo imati oko 1.300 predmeta, što je veliki skok u odnosu na 2009. godinu, kada ih je bilo 200.

Odsustvo straha

Osim zakonskog okvira i njegove primene, te ograničenih kapaciteta, jedan od ključnih problema u borbi protiv sajber kriminala je i njegovo neprepoznavanje kao opasnosti u najširoj javnosti, a samim tim i posledično nesnalaženje građana u situacijama u kojima se nađu.

I studija MUP-a ukazuje na odsustvo straha od zloupotreba u toj oblasti.

“Ljudi prosto ne doživljavaju to kao nešto što je moguće da im se desi - ni deca, ali ni stariji. To je vidljivo svaki dan. Za to nije bilo potrebno istraživanje. Istraživanje je bilo potrebno da bismo donosiocima odluka ukazali na probleme koji se ispoljavaju u svakodnevnoj primeni zakona, ali i u svakodnevnom životu i radu građana”, rekao je Urošević.

“Svi delovi knjige praktično skeniraju postojeću situaciju, govore gde smo sada i šta još treba da uradimo”, rekao je Urošević.

Preventivno delovanje

Odeljenje za borbu protiv sajber kriminala stoga, pored aktivnosti koje sprovodi u represivnom smislu, radi mnogo i na prevenciji, uključujući i saradnju sa neprofitnim sektorom.

U tom cilju MUP je uspostavio i saradnju sa Centrom za bezbedni internet povodom projekta Net patrola, koji je deo programa Evropske komisije, odnosno šireg projekta koji prelazi granice EU.

“Svaki centar ima mehanizam za prijavljivanje nedozvoljenih i štetnih sadržaja na internetu, svojevrsni hotlajn, kao što je netpatrola.rs, koja je opet i deo globalne mreže INHOPE. Ako Net patrola, recimo, dobije neku prijavu, odmah vidimo u kojoj je to državi i to se prosleđuje istim mehanizmom toj državi po INHOPE proceduri”, rekao je Ivan Jelić iz Centra za bezbedni internet, dodajući da je partnerstvo sa MUP-om na tom projektu i prednost Srbije u odnosu na druge zemlje, koje imaju ponekad možda otežanu komunikaciju sa njihovom policijom.

Ističući otvorenost i spremnost ljudi iz Odeljenja za visokotehnološki kriminal da se ukljuce u taj projekat kako bi trebalo, Jelić je naveo da je to dobar primer mehanizma koji je agilniji od nekih rigidnijih procedura na drugim nivoima. Sve što Net patrola radi pritom je usklađeno sa domaćom regulativom i procedurama. “Potpuno kompatibilno, a opet agilnije”, istakao je Jelić, koji takođe smatra da je potrebno mnogo raditi na edukaciji u oblasti sajber kriminala.

”Meni se čini da tu postoje dve reči, od kojih se jedna jako dobro razume, a druga se ne razume gotovo uopšte”, rekao je on, dodajući da taj problem nije karakterističan samo za Srbiju i naš region, već je vrlo ozbiljan problem celog čovenčanstva – cela ta tema, i tehnologoja, i mreže…

Ključni su podaci

“Imali ste prvo neke sprave – kako je računar definisan kao univerzalna sprava, što on stvarno i jeste, jer radi na univerzalan način i koristi podatke, manipuliše njima... To je jedna mašina koja to radi. To je apstraktno. Većina ljudi bi rekla: ‘Ma šta ovaj priča. Imam računar, telefon, odem na Fejsbuk…’ Stvar je u tome što računari rade sa podacima, a podatak je sve. Podaci su stvari koje vas opisuju, recimo vaš krvni pritisak ili EKG. Podatak je i vaša fotografija, vaša omiljena muzika, podatak je i vaša omiljena slika, jer se ona da transformisati u podatak koji računar razume. Dakle, stvar je u podacima i kako vidimo da industrija napreduje, vidimo da su podaci tu glavna stvar”, rekao je Jelić.

Cela stvar otišla je na potpuno novi nivo kada su računari “počeli da pričaju među sobom, što je internet omogućio”.

“Podaci su počeli da se razmenjuju po mreži koja je potpuno oslobođena bilo kojih stega i ograničenja koja su tu sa razlogom ili bez razloga. Tako podatak pomoću interneta neće proći nijednu pasošsku kontrolu, razmenićete u deliću sekunde sa nekim ko je na drugoj strani planete nešto. To su tek stvari kojima moramo da se bavimo i koje su nas velikim delom zatekle zato što je ta oblast puštena da se razvija, jer jednim delom se nije razumela, drugim delom je bila zanimljiva, egzotična, otvarala mogućnost da unapredimo živote na najrazličite načine…”, rekao je Jelić.

Problem nastaje kada je reč o pravnoj regulativi i uopšte o upodobljavanju svega toga sistemu koji je postojao od ranije.

“Vidimo da se desi neki napredak, pa tek onda pokušavamo to da uokvirimo u sve one principe koje smo imali ranije, a onda opet napravimo problem u pokušaju da primenimo neki zakon koji je postojao od ranije na nešto što nikako ne može da se uklopi ako ništa drugo onda bar u to stanje uma, svesti koje smo imali kada smo napravili taj zakon ranije”, naveo je Jelić, dodajući da se cela stvar stoga svodi na edukaciju.

Edukativno širenje svesti

“Svi mi moramo da se edukujemo da napravimo taj iskorak – da stvari demistifikujemo. I ja koji dolazim iz te sfere, koja je između ljudi koji su izuzetno dobro tehnološki potkovani i ovih drugih koji uopšte ne razumeju o čemu se tu radi, vidim da svi mi bukvalno od početka do kraja moramo da napravimo određenu vrstu iskoraka i da prvo razumemo sve ove stvari, jer imamo niz problema. Imamo terminološke probleme, na primer, jer vi kad pomislite na sajber kriminal prvo što pomislite su hakeri. To je slika koju je stvorio Holivud i ko sve ne... Hakeri nisu ljudi koje bi trebalo vezivati za sve ono što se za njih vezuje danas. I to je samo jedan terminološki problem i ilustracija toga koliko mi zapravo moramo da radimo na tome da svi zajedno bolje razumemo ovo, a tek posle da se bavimo sofisticiranim stvarima kao što su zakoni i pravna regulativa”, naveo je Jelić, čija organizacija od 2013. godine vodi i sajt kliknibezbedno.rs, pokrenut radi podizanja svesti i organizacija edukativnih aktivnosti za učenike osnovnih i srednjih škola u Srbiji, njihove roditelje, nastavnike, kao i obezbeđivanje relevantnih informacija o bezbednoj upotrebi interneta i IKT.

I Urošević ističe da je ključno širenje svesti o opasnostima na internetu, koje ne može biti pritom samo posao policije, već i građana.

Mnogi, međutim, neće da prijave opasne sadržaje, a bilo je situacija čak da su deca želela da izvrše samoubistvo zbog nekih banalnih stvari, koje bi možda mogla da reši policija, ili sociolog, ili roditelji sami.

“Ali bez svesti o tome koliki je to problem, bez uključivanja te materije u obrazovni sistem na mnogo višem nivou, mi ne možemo da pričamo o društvu koje može da ima perspektivu. Zašto? Mi se suočavamo sa tim da nam deca žive u virtuelnom prostoru, imamo decu koja po ceo dan igraju igrice, i pored svih upozorenja da to ne rade, da ne sede samo za računarom, a radi se o deci mlađoj od 14 godina. I dalje se to stalno dešava, i ona postaju deo te kulture. Njihov život postaje realan u igranju igrica, ne znaju ni za šta drugo. Tu su im drugovi iz škole sa kojima komuniciraju u tom prostoru. Tu se policija ne nalazi. Tu roditelji nisu. Nije ni obrazovni sistem, njihova učiteljica…”, rekao je Urošević.

Neophodna demistifikacija

Jelić smatra da je jedan od važnih koraka demistifikacija tema u vezi sa internetom i IKT uopšte.

“Imamo ozbiljan problem postojanja barijere za bavljenje bilo čim što ima veze sa tehnologijom i internetom samo zato što se stvari ne poznaju”, rekao je Jelić, navodeći kao primer roditelje koji ne koriste internet, a njihova deca su stalno onlajn.

“Pokušavamo da im objasnimo da ne moraju da znaju kako funkcioniše računar njihovog deteta i šta je internet da bi znali kako da se pravilno postave. Govorimo im da su problemi koji se na internetu dešavaju krajnje univerzalni. To su isti oni problemi koje su i oni imali kada su bili dečjih godina, samo što se nisu događali na takvim mestima. Ako neko zlostavlja vaše dete, to je jedna stvar, a da li se to dešava na internetu, ili u školskom dvorištu, to je druga stvar, ali radi se o tome da se mora razgovarati, jer je to prvi korak ka rešenju problema”, rekao je Jelić.

Prema rezultatima istraživanja MUP-a, najveći broj ispitanih (53,4 %), među kojima je bilo 30 odasto dece od 6 do 16 godina, odgovorio je da nisu učestvovali u sajber maltretiranju, ali da znaju ko jeste. Bilo je i odgovora da su učestvovali u tome ili su učlanjeni u grupu koja to radi, ali i onih koji su učlanjeni u grupe koje se bori protiv te pojave.

Ti podaci, kako je rekla Mirjana Drakulić, pokazuju koliko je potrebno informisanje i obrazovanje, naročito u školama, pa i u predškolskim ustanovama, jer se deca danas već sa tri-četiri godine igraju na računaru.

Slični rezultati istraživanja dobijeni su i u vezi sa govorom mržnje.

“Najveći broj je rekao da ih to uopšte ne interesuje i da nikome ne bi rekli, prijavili. To već pokazuje da imamo faktički izostanak straha, ali ne onog veštačkog straha zato što je to nešto što ne znamo, nego prosto nemamo pojma o čemu se radi, pa šta nam se desi – desiće se. Ni roditelji ne znaju, ni deca, ni učitelji, ni fakultetski profesori, svi mi zajedno. … Te stvari ukazuju da mnogo treba da se radi i da mnogo širok treba da bude pojas aktivnosti. Policija jeste stožer, ali to je onda kada se nešto desi, a mi treba da radimo na tome da se to ne desi ili da se smanji. Zato i radimo te pravne okvire, donosimo strategije ili bi trebalo da ih donesemo i zato moramo konkretne, sistematske, studiozne akcije da preduzmemo i da ljudi prosto saznaju kolike su razmere toga”, rekla je Mirjana Drakulić.

I Stamenković je istakao neophodnost kontinuirane obuke i obrazovanja u pravosuđu.

“Nije dovoljno što ste diplomirali, položili pravosudni, zakletvu, izabrani za sudiju ili tužioca… Pogledajmo lekare. I pravnici moraju stalno da unapređuju svoje znanje. Nije dovoljno otići jednom godišnje na neki seminar u odmaralište, već moramo imati kontinuitet unapređenja znanja da bismo bili u korak sa onim kako naše društvo živi”, rekao je Stamenković, koji kao najveći izazov vidi prenošenje rada specijalnih organa na redovne.

“Specijalizovani organi, koji predstavljaju vrh organizacije, ne mogu da se bave svim oblastima izvršenja krivičnih dela. Biće potrebno da kolege iz redovnih organa obučimo da mogu kvalitetno da postupaju u ovoj oblasti, jer nije svako krivično delo koje je učinjeno pomoću računara, smart fonova itd. krivično delo koje spada u našu nadležnost”, rekao je Stamenković, dodajući da je zakonski taj prag relativno visoko postavljen, što znači da će sva krivična dela koja su ispod tog praga ići u redovnu proceduru iako su izvršena putem računara.

*Prema podacima Međunarodne telekomunikacione unije, u martu 2013. godine internet je koristilo 38,8% svetskog stanovništva, odnosno 2,75 milijarde. Od toga je u razvijenim zemljama 76,8%, a u zemljama u razvoju 30,7% korisnika interneta. Ako bi se pretpostavilo da je samo 1 promil korisnika internata ima loše namere, to bi značilo da je oko 275.000 počinilaca sajber zločina. Pitanje je koliki je broj potencijalnih žrtava.

U Srbiji 2,4 miliona ljudi koristi internet svakodnevno ili skoro svakodnevno, što je 300.000 više nego 2012. Internet priključak ima 55,8% domaćinstava.

Vesna Milosavljević / SEEcult.org

Serijal o pravnom i zakonodavnom okviru za razvoj informacionog društva, koji realizuju emisija "Digitalne ikone" autorke Tamare Vučenović i portal SEEcult.org, obuhvata tokom 2014. godine temate o Poglavlju 10 u procesu pregovaranja sa EU, e-upravi, e-komunikacijama i telekomunikacijama, sajber pravu, kulturi, autorskom pravu i digitalizaciji, e-poslovanju i e-bezbednosti i privatnosti.

Emisiju o sajber kriminalu moguće je preslušati OVDE (mp3).

Prvu emisiju u serijalu o informacionom društvu, posvećenu opštem pravnom i regulatornom okviru, moguće je preslušati OVDE (mp3). Emisija o Poglavlju 10 nalazi se OVDE (mp3), o e-upravi je OVDE (mp3), o elektronskim komunikacijama i telekomunikacijama nalazi se OVDE (mp3).

Izradu ove publikacije je finansijski podržala Ambasada Kralјevine Norveške u Beogradu. Sadržaj ove publikacije je isklјučiva odgovornost izdavača i ni na koji način ne odražava stavove Ambasade Kralјevine Norveške.

Digitalna istraživačka infrastruktura



Projekat evropske Digitalne istraživačke infrastrukture za umetnost i humanistiku (DARIAH) zvanično je lansiran ovih dana u Parizu, u prisustvu predstavnika Evropske komisije i delegacija iz 15 zemalјa-osnivača te mreže, među kojima je i Srbija, a od zemalja u regionu i Hrvatska i Slovenija.

DARIAH je do sada najvažniji i najambiciozniji projekat među programima na evropskom kulturnom prostoru koji imaju za cilј stvaranje dugotrajnog i održivog digitalnog pristupa rezultatima istraživačkog rada na polјu humanistike i umetnosti.

Odlukom Evropske komisije, projektu DARIAH dodelјen je status Evropskog konzorcijuma istraživačkih infrastruktura (European Research Infrastructure Consortium) - ERIC.

Zemlјe osnivači DARIAH-ERIC su: Austrija, Belgija, Grčka, Danska, Irska, Italija, Kipar, Luksemburg, Malta, Nemačka, Slovenija, Francuska, Holandija i Hrvatska.

Ministar kulture i informisanja Srbije Ivan Tasovac istakao je tim povodom da je pridruživanjem toj velikoj inicijativi napravljen značajan korak ka sistematskom, trajnom i uspešnom razvoju digitalnog kulturnog nasleđa u Srbiji.

Učešće Srbije u projektu DARIAH, kako je saopštilo 21. novembra Ministarstvo kulture i informisanja, rezultat je truda za unapređenje koordinacije raznorodnih aktivnosti u sferi digitalizacije srpskog kulturno-istorijskog nasleđa i doprinosa što preciznijem definisanju tehničkih i proceduralnih normativa za taj proces.

“Cilј digitalnih infrastruktura nije samo da omoguće bolјu saradnju u virtuelnom prostoru, nego i da pruže kvalitetan pristup naučnom i kulturnom blagu”, naglasio je Tasovac. “Učešćem Srbije u projektu DARIAH institucije kulture u Srbiji dobiće značajan podsticaj za primenu i razvoj informatičkih metoda, a sama srpska kultura veću vidlјivost i značajniju ulogu na evropskoj sceni”, naveo je Tasovac.

Vizija projekta DARIAH je da obezbedi dugoročan pristup i upotrebu svih istraživačkim digitalnim podacima u umetnosti i humanistici u Evropi.

Infrastruktura DARIAH podrazumeva povezanu mrežu ljudi, informacija, alatki i metodologija za istraživanje u širokom spektru digitalne humanistike.

(SEEcult.org)

Novi broj Mediantropa



Regionalni elektronski časopis “Mediantrop” nudi u novom, osmom broju niz priloga o filmu, pozorištu i drugim medijima i oblastima kojima se bavio ugledni kritičar, teoretičar i autor Ranko Munitić (1943-2009).

Veliki blok o filmu u novom broju “Mediantropa” počinje Munitićevim tekstom iz “beogradskih 60-ih” o američkom reditelju Todu Brauningu, pioniru “filma strave” koji je u svoje vreme bio neopravdano zapostavljen, pa su tek posle njegove smrti počeli pokašaji revalorizacije i studiozne analize njegovog rada.

Među prilozima u bloku posvećenom filmu izdvaja se i tekst hrvatskog dokumentariste i publiciste Nikole Strašeka “Po-etika dokumentarnog filma” u kojem anaizira različite pristupe dokumentarnom filmu kroz dela dvojice velikana filmske umetnosti – Vernera Hercoga i Krištofa Kišlovskog.

Strašek po izboru tema o filmu, društvu, politici i kulturi, poseduje onu vrstu kvaliteta koji je imao Munitić u svojim tridesetim godinama, pa ne slučajno njegov prvi tekst u "Mediantropu" govori o po-etici dokumentarnog filma, filmskog žanra koga je decenijama istraživao Munitić, navela je u uvodniku urednica tog časopisa Zorica Jevremović Munitić.

Hrvoje Turković, istaknuti teoretičar filma u Hrvatskoj, ulazi u "Mediantrop" temom kojom se Munitić decenijama jedini bavio u regiji – animacijom, tekstom o zagrebačkoj animaciji u poslednjih 20 godina, odnosno o obnovljenom radu u "Zagreb filmu".

Novi “Mediantrop” sadrži i dve filmske kritike Milana Vlajčića – o filmovima “Mali Budo” Danila Bećkovića i “Varvarima” Ivana Ikića.

Jela Krečič piše o delu znamenitog slovenačkog filmskog režisera Františeka Čapa koji je obeležio i jugoslovensku kinematografiju, a Goran Trenčovski dovodi u vezu delo Živka Činga i Danila Kiša, na filmskom i pozorišnom planu.

Irena Šentevska piše o višedecenijskoj borbi KPGT-a za fizički prostor za igranje predstava. Iako je prostor pronađen u prvoj srpskoj fabrici šećera, koja je u stečaju, i dalje ga je potrebno “braniti”…

Primož Jesenko upoznaje čitaoce “Mediantropa” sa delovanjem kultnog ljubljanskog kulturnog mesta “Viteške dvorane Križank”, njenim mnogostrukim teatarskim delanjima od 1955. do 1972, kao i sa istoriografskim pregledom ostvarenja svih važnih eksperimentalnih slovenačkih grupa tog vremena.

Vitomira Lončar iz Hrvatske piše o nastajanju gerile u hrvatskom teatru 2007. godine i njene četiri akcije koje su uključivale istupanje najhrabrijih teatrologa do 2012. godine.

V.d. upravnik i direktor Drame Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu Aleksandar Milosavljević autor je teksta “SNP kao tvrđava”, a Zlatko Paković piše o novoj kosovskoj dramaturgiji i njenom odnosu prema fenomenu nacionalnog oslobođenja u društvenom kontekstu, na primeru dramskih komada "Podrum" Iljira Đocaja, "Prst" Doruntine Baša, "Ubistvo jednog komarca" Dževdeta Bajraja, "Let iznad kosovskog pozorišta" Jetona Neziraja i "Kafana na raskršću" Visara Kruše, koji obuhvataju period od NATO bombardovanja 1999. do proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008.

“Mediantrop” sadrži i tekst Bojana Đorđeva o predstavi “Nije to crvena, to je krv” koja je nedavno premijerno postavio u Centru za kulturnu dekontaminaciju, kao i intervju sa makedonskom glumicom i režiserkom Zvezdom Angelovskom iz skopskog MNT-a.

Novi broj “Mediantropa” sadrži i intervju sa Strajom Krsmanovićem, koji je pre dve godine preuzeo funkciju privremenog direktora Umetničke galerije BiH - istanove koja i dalje ima nejasan status i suočava se sa nizom problema koji proističu iz tog pitanja.

Novi “Mediantrop” sadrži i tekst Ljubinke Trgovčević o knjizi kompozitorke Ivane Stefanović “Privatna priča: prema sadržaju jednog kofera” o istoriji njene porodice, kao i tekst Ivana Čolovića, etnologa, antropologa, i “filozofa vremena u kome živimo”, koji je napravio petotekst "Etnolog na sajmu knjiga" u vreme održavanja nedavnog 56. Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu, govoreći o ovdašnjem kulturnom ne-trenutku.

Sonja Leboš nastavlja da istražuje temu grad i žena, ženskost i urbanost, dok Marija Aleksandrović ukazuje na probleme romskog jezika u školama, piše o osobenostima romskog jezika sa više dijalekata, kao i o nemoći svih Roma da i sami sve te dijalekte razumeju.

Između ostalog, novi broj “Mediantropa” obuhvata i tekst Srđana Veljovića "Lep život kao eksces" povodom izložbe fotografija održane u Remontu, koji je iz tehničkih razloga izostao iz šestog broja tog časopisa.

Elektronski časopis “Mediantrop” neguje sve medije kojima se bavio Ranko Munitić (film, strip, animacija, karikatura, televizija), ali i oblasti koje je istraživao (fantastika, gluma, jugoslovenska i srpska kinematografija). Namenjen je studentima fakulteta umetnosti, estetičarima, kulturolozima, etnolozima, antropolozima, teatrolozima, komunikolozima, filozofima umetnosti, a kako je regionalan u pristupu, svoju internacionalističku strategiju potvrđuje i u objavljivanju tekstova na južnoslovenskim jezicima (makedonski i slovenački), bez lektorisanja tekstova iz srodnih jezika (hrvatski, bosanki, crnogorski).

(SEEcult.org)

Dobitnici Diskobolosa 2014.



Internacionalno priznanje Diskobolos za 2014. godinu, koje se već 20 godina dodeljuje za najveća dostignuća u primeni informacionih i komunikacionih tehnologija, svečano je uručeno 10. decembra u Starom dvoru u Beogradu dobitnicima u kategorijama: proizvodnja, projektovanje, upravlјanje, društvene delatnosti, finansije, zdravstvo, obrazovanje, usluge i veb-ostvarenja.

Zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović rekao je na ceremoniji da su informacione i komunikacione tehnologije revolucionarno promenile način i kvalitet života i rada, a kao dobar primer dugogodišnjeg uspešnog afirmisanja IT istakao je upravo Jedinstveni informatički savez Srbije (JISA) – domaćina dodele Diskobolosa, koji deluje već 20 godina kao krovna organizacija informatičara.

Gradska uprava je i jedan od dobitnika Diskobolosa - u kategoriji veb ostvarenja, a pohvaljen je i Cube Risk Management iz Beograda.



Za najbolju primenu IT u proizvodnji nagrađena je kompanija Geneko iz Beograda, uz posebno priznanje za Greensoft iz Novog Sada. U oblasti projektovanja nagrađena je Uprava za zajedničke poslove republičkih organa Srbije, uz posebna priznanja za Narodnu biblioteku Srbije i Ministarstvo unutrašnjih poslova. Za upravljanje je nagrađen Vlatacom, a posebno priznanje dobio je za Towers Net Japan. U kategoriji društvenih delatnosti nagrađena je Direkcija za elektronsku upravu, uz prizanja Musala Softu iz Bugarske, Elektrotehničkom fakultetu iz Podgorice i Radio amaterima Srbije, dok je u kategoriji finansija nagrada dodeljena Sagi Beograd, uz priznanja firmi Agro iz Italija i InfoXpress iz Jagodine. U oblasti zdravstva je nagrađen Institut javnog zdravlja "Dr Milan Jovanović Batut”, uz priznanja za KBC "Dr Dragiša Mišović-Dedinje" i Kontakta Beograd. U kategoriji obrazovanja nagrađeno je Ministarstvo prosvete u Podgorici, uz priznanje za Otvoreno društvo Odrazi iz Zagreba, dok je u kategoriji usluga nagrađen MUP Srbije, uz priznanje za Ring 9 Beograd.

Specijalne nagrade za stručne skupove dobili su Dani slovenačke informatike u Portorožu i Infofest u Budvi, a posebna priznanja dobili su IS DOS i Smart eGovernment Beograd. U oblasti RTV emisija nagrađeni su Naučni program RTS i eTV, u kategoriji izdavaštva časopis Business&IT (Coming), uz posebno priznanje za IE School u Madridu, a Diskobolos za globalne partnere dobila je kompanija Schneider Electric Srbija za ostvarenje SBB Telepark.

Za informatički najobučenije ministarstvo u Vladi Srbije proglašeno je Ministarstvo odbrane.

Za najbolje nastavnike informatike u srednjim školama i gimnazijama proglašeni su: Aleksandra Filipović iz Gimnazije u Kruševcu, Dejan Pejčić iz Ekonomske škole u Nišu, Slaviša Petrović iz Poljoprivredne škole “Šumatovac” u Aleksincu, Jasna Ristić iz Elektrotehničke škole “Nikola Tesla” u Beogradu, Nebojša Lazarević iz Aleksinačke gimnazije i Snežana Zamurović iz Gimnazije “Dušan Vasiljev” u Kikindi.

Svi nastavnici su dobili prigodne poklone, a najbolja među njima, Aleksandra Filipović, dobila je pored statue Diskobolos i počasno putovanje na svetski ECDL Forum u Varšavi.

JISA, kao krovna strukovna organizacija Srbije, u saradnji sa Evropskim savetom za informatiku, Evropskom privrednom komorom, informatičkim asocijacijama 15 evropskih zemalja i domaćim ICT predstavnicima Vlade Srbije, informatičkih asocijacija i univerziteta Srbije, već 20 godina formira specijalni žiri koji učestvuje u iznalaženju najboljih rešenja za internacionalno ICT priznanje Diskobolos. Ta nagrada je, kako ističe JISA, postala vrhunski izazov stvaraocima i jedinstvena potvrda modernog poslovanja, podstičući autore iz celog sveta: SAD, Indije, Šri Lanke, Kenije, UK, Belgije, Italije, Španije, Rumunije, Bugarske, Turske, i svih zemalja sa prostora bivše Jugoslavije da učestvuju i konkurišu za priznanje.

(SEEcult.org)

Budućnost medija i marketinga



Šta će biti sledeća "velika stvar" u marketingu, komuniciranju i u medijima tema je 17. konferencije SEMPL koja će biti održana 26. i 27. novembra u Portorožu, a uz učešće brojnih međunarodnih predavača ukazaće na aktuelne trendove koji utiču na budućnost medija, ali i na kreativne i medijske agencije i oglašivače.

Konferencija medijskih trendova SEMPL staviće u prvi plan večita pitanja u oblasti marketinga, povezanost strateškog razmišljanja i inovativnosti u medijsko-komunikacijskoj grani, uspešne poslovne modele sistematskog zakupa onlajn medija i kreativnost u eri, u kojoj primat preuzimaju mobilni uređaji. Učesnici će, prema najavi organizatora, imati prilku da saznaju koja je sledeća “velika stvar” u medijsko-komunikacionoj grani i koja su to nova medijska i oglašivačka rešenja već postala deo stvarnosti, saopštili su organizatori.

Učesnici će imati prilike da slušaju neke od najboljih stručnjaka iz sveta medija i komunikacija, među kojima su i Keti Armilas, američkog marketinškog stratega i autorku knjige “Neopoziva pravila marketinga: 9 i po načina da vas ljudi zavole”, zatim Les Binet iz londonske kreativne agencije adam&eveDDB, Maks Mekeovn, britanski stručnjak za strategije i inovacije, pisac, savetnik i istraživač, Srđan Šaper, osnivač i direktor srpske oglašivačke agencije I&F McCann Group, Mat Person, glavni operativni direktor u danskom preduzeću Adform, Nial Hogan, izvršni direktor preduzeća Integral Ad Science, Majk Bevans, direktor marketing za oglašivačke proizvode u kompaniji Yahoo, Daniel Knap, direktor u međunarodnom istraživačkom preduzeću IHS i Maks Mjunh, mladi nemački fotograf i umetnik koji ima više od 55.000 pratilaca na društvenoj mreži Instagram.



Iako je medijsko-komunikaciona grana u poslednjih deset godina doživela (i preživela) brojne promene, ipak je nešto ostalo nepromenjeno – marketing je u svojoj suštini ostao isti. Bar tako kaže Keti Armilas, autorka knjige “The Unbreakable Rules of Marketing: 9 ½ Ways to Get People to Love You”, koja poziva oglašivače da prestanu prodavati stvari i da počnu da rade na tome da ljudi zavole njihove marke. I upravo to je, prema njenom mišljenju, suština uspešnog marketinga, o čemu će i govoriti na 17. SEMPL-u.

Šta daje rezultate u oglašavanju, a šta ne, je večito pitanje oglašivača. Odgovor na to pitanje daće Les Binet, jedan od najvećih svetskih stručnjaka za oglašivačku efikasnost. “Ako ljudi, videvši vaš oglas, ne osete ništa, onda budite uvereni da vaše oglašivačke aktivnosti neće povećati prodaju. Ne zaboravite na izvanrednu moć emocija!”, savetuje Binet oglašivačima, koji je i sam ubeđen da je samo dugoručna emocionalna povezanost potrošača sa markom ono što firmi donosi veće prihode i profit.



“Promene su neizbežne, ali napredak nije”, kaže dr Maks Mekeovn, britanski stručnjak za strategije i inovacije, koji pri tom misli na značaj neprestanog uvođenja inovacija, do kojih se ne može stići bez odlične strategije. “Ponekad ljudi zaborave da su izuzetni inovatori u velikom broju slučajeva i odlični stratezi. Inovacija i strategija utiču na sve vidove života, a ne samo u sali za konferencije firme”, tvrdi Mekeovn, koji će na konferenciji SEMPL obrazložiti kako strateško razmišljanje i inovativnost primeniti u životu.

Koliko je značajno strateško razmišljanje u oglašavačkim agencijama, koje svakodnevno osmišljavaju kreativne akcije za svoje naručioce sa željom za dugotrajnim uspehom, objasniće, između ostalih i Srđan Šaper iz agencije I&F McCann Group iz Beograda.



Sistematski zakup onlajn oglasnog prostora i aukcijski zakup u realnom vremenu (RTB), jesu pojmovi koji prožimaju digitalni oglašivački ekosistem. Da li je tehnologija toliko preuzela svet digitalnog oglašavanja, da u njemu nema više mesta za kreativnost? Zašto izdavači onlajn medija u regionu Adriatik uglavnom još nisu prepoznali šanse koje nude novi načini zakupljivanja oglasnog prostora? Da li je video oglašavanje sledeća “velika stvar” u digitalnoj oglašivačkoj grani? Na ta i ostala pitanja koja su povezana sa sadašnjošću i budućnošću, odgovore će dati iskusni digitalni stručnjaci Mat Person, koji će posebnu pažnju posvetiti brendiranju u eri sistematskog zakupa oglasnog prostora, kao i Nial Hogan, izvršni direktor firme Integral Ad Science, koji je odgovoran za Veliku Britaniju.

Majk Bevans iz kompanije Yahoo primećuje da je mobilno oglašavanje globalni trend koji se nezadržljivo širi i u jadranskom regionu. Oglašivači žele po prirodi da dostignu da su njihovi potrošači stalno prikačeni na svoje mobilne aparate, ali tom prilikom često i ne znaju šta da rade sa grupom podataka koje im omogućavaju mobilne tehnologije, niti kako da ih iskoriste na odgovarajući način. Bevans će na konkretnim primerima pokazati šta se sve može uraditi sa odgovarajućom upotrebom podataka.

Stručnjak za podatke je i Daniel Knap iz IHS-a, koji vodi istraživanja u vezi sa upotrebom “velikih podataka” u medijskoj industriji i novih oblika segmentacije i ciljanja potrošača. “Podaci su motor koji pokreće rast oglašavanja i deluje kao karika između potrošača, medija i marki”, smatra Knap, koji će se na SEMPL-u posvetiti mogućnostima upotrebe “velikih podataka”.



Na SEMPL dolazi još i Maks Mjunh, mladi fotogtraf sa desetinama hiljada pratilaca na Instagramu, koji ukazuje da se o toj društvenoj mreži radi o stvaranju zajednice koja povezuje robnu marku sa korisnikom i obrnuto, odnosno da ne služi samo za objavljivanje fotografija ili za brojanje “lajkova” i pratilaca. Mjunh će na SEMPL-u će, između ostalog, objasniti i kako se komunicira na Instagramu, pored toga će otkriti pojedine trikove za privlačenje pratilaca, za koje bi morala znati svaka robna marka.

SEMPL je međunarodno priznat edukativni događaj koji je namenjen predstavljanju aktuelnih medijskih trendova u jadranskom regionu, kao i analizi inostrane i domaće dobre prakse. Namenjen je svima koji rade u medijima, sa medijima ili za medije i svima onima koji kroje medijske trendove i ophode se u skladu sa njima.

U okviru konferencije, održava se i takmičenje sa nagradama za medijska dostignuća godine Sempler, na kojem medijski stratezi, naručioci i mediji predstavljaju svoje najbolje projekte, a od ove godine nadmeću se za devet zlatnih semplera i glavnu nagradu, Veliki sempler, koja se dodeljuje za najbolju medijsku strategiju u protekloj godini.

SEMPL od 1998. godine organizuje jedan od najvećih zakupaca medijskog prostora u Sloveniji, društvo Media Pool, koje su stvorile veće slovenačke oglašivačke agencije u cilju detaljnog praćenja događanja na medijskom tržištu i obezbeđivanja transparentnosti poslovanja. Media Pool brine i za razvoj struke, pa pored konferencije SEMPL, sprovodi i istraživanje slušanosti radijskih programa Radiometrija, priprema celokupan pregled slovenačkog medijskog tržišta Mediaskop i brojne druge manje projekte.

Od 2011. godine u organizaciji konferencije SEMPL učestvuje i preduzeće Medijski partner, izdavač specijalizovane marketinške revije “Marketing magazin”, koja izlazi još od 1981. godine.

(SEEcult.org)

Savremena čitanja tehnologije



Institut za fleksibilne kulture i tehnologije - Napon u Novom Sadu organizuje od 26. septembra do 10. novembra seminar posvećen tekstovima u oblasti studija kulture, filozofije tehnologije i teorije medija, koji se tematski bave tehnološkom kulturom današnjice, pokrivajući i propitujući aspekte kao što su algoritamska vladavina, opšta kibernetizacija, big data, automatizacija, privatnost, komodifikacija znanja…

Seminar “Savremena čitanja tehnologije” funkcionisaće kao čitajuća grupa koja će biti odrzana na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a otvorena je za sve zainteresovane.

Iako pravo učešća nije ograničeno, poželjno je poznavanje osnove teorija društva i umetnosti.

S obzirom da je fokus na tehnologiji, od polaznika se očekuje aktivno promišljanje “tehnoloških uslova” razvoja društva i kulture.

Seminar je besplatan, ali je učešće na svim čitajućim grupama koje će biti održane obavezno.

Prijavljivanje je elektronskom poštom do 3. septembra 2015.

Detalje je moguće naći na sajtu Napona i u rubrici “Konkursi” portala SEEcult.org.

Projekat je podržao Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje Vojvodine.

(SEEcult.org)

Semjuel Beket i nacionalna informaciona bezbednost

Zakon o informacionoj bezbednosti predstavlja okvir za formiranje domaćeg CERT‑a, tela koje će brzo reagovati na eventualne probleme u funkcionisanju Interneta. Ovakvo telo imaju sve razvijene zemlje, a nama je bilo potrebno još pre više godina…



Ako se uzme u obzir činjenica da Slovenija ima nacionalni CERT (Computer Emergency Response Team) od 1995. godine i da sada slavi 20 godina njegovog postojanja, a da je SAD formirala United States Cyber Command – specijalni vojni rod za cyber ratove – još 2009. godine, neophodno je da naša zemlja usvoji Zakon o informacionoj bezbednosti i da formira nacionalni CERT… i to pre najmanje 10 godina.

Zakon o informacionoj bezbednosti
Uz mnogobrojna prethodna odlaganja, pred nama je konačno predlog Zakona o informacionoj bezbednosti, čime se Srbija najzad pomerila sa mrtve tačke u ovoj oblasti. Kada govorimo o samom predlogu Zakona, moram reći da on nije loš, ali da postoje izvesne manje i veće manjkavosti koje bi trebalo da se dorade.

Prema burnoj javnoj raspravi koja je održana u PKS i komentarima koji su tada izneti, vidi se da se na ovaj zakon čekalo dugo i da je neophodan. U razgovorima sa finskim, slovenačkim i hrvatskim CERT‑om uvideli smo koliko napada dolazi preko računara sa naše teritorije (finski CERT nam je pokazao lošu situaciju u cyber bezbednosti u Srbiji, i to u realnom vremenu, tokom RIPE SEE skupa održanog u aprilu ove godine u Beogradu), sasvim je sigurno da Srbija vapi za nacionalnim CERT‑om, čak i bez donošenja Zakona.

Glavna odlika ovog predloga Zakona jeste da se on najviše bavi državom i državnim službama, i kao takav je dovoljno dobar. Glavne predloge koje je RNIDS izneo u okviru komentara u javnoj raspravi tiču se upravo preusmerenja fokusa zakona sa državnog na nacionalni nivo, što bi trebalo da je i svrha ovog Zakona. Radi uspešnosti sprovođenja Zakona u njemu treba uvesti dobru praksu iz evropskih zemalja koje insistiraju na višepartnerskom modelu, na kome i počiva upravljanje Internetom u celini.

Stoga smo predložili izmene koje se tiču učešća civilnog sektora (privatnih firmi, preduzetnika i drugih stručnih organizacija) u nacionalnoj informacionoj bezbednosti. Shodno tome da u predlogu Zakona nije definisana kritična infrastruktura, a da je u vlasništvu privatnih firmi skoro 90 odsto domaće infrastrukture, saradnja sa njima je neminovna, pogotovo ako se uzme u obzir potencijalna privatizacija Telekoma.

Druga glavna karakteristika predloga Zakona je opšti karakter, koji iziskuje izradu mnogobrojnih podzakonskih akata – čak 21 podzakonski akt, od kojih 19 treba da proizvede MTTT u narednih 12 meseci od donošenja Zakona. Ovo može predstavljati usko grlo, pošto je većina ovih podzakonskih akata usko‑stručna. Čak i ovde je vidno da je potrebna saradnja sa civilnim sektorom koji ima znanja da pomogne u ovako obimnom zadatku.

SRODNE TEME: Informaciona bezbednost

Nacionalni CERT
Glavni cilj ovog predloga Zakona jeste formiranje nacionalnog CERT‑a. Predlozi koje je RNIDS uputio na ovu temu odnose se na to da je nedovoljno precizno definisana njegova uloga, kao što je slučaj i sa ulogama ostalih tela. Prilikom definisanja uloga u oblasti nacionalne informacione bezbednosti, postoji tri nivoa: politički (vlada i ministarstva), strateški (obrazovan u višepartnerskom modelu) i operativni (nacionalni CERT koji kreira svoje veze na bazi poverenja). U predlogu Zakona imamo donekle izmešane ove oblasti u predloženim telima, a predlozi RNIDS‑a su se odnosili na preciziranje uloga predloženih tela informacione bezbednosti.

Shodno činjenici da svi oko nas, osim Bosne i Hercegovine (Crna Gora i Makedonija su u fazi formiranja), imaju nacionalni CERT, sa ili bez Zakona i strategija, neophodno je da što pre i mi imamo nacionalni CERT, možda i pre donošenja Zakona o nacionalnoj informacionoj bezbednosti. RNIDS, kao organizacija koja upravlja jednim kritičnim internet resursom – nacionalnim domenima .rs i .Срб – upravo je u fazi formiranja CERT‑a koji će se baviti informacionom bezbednošću u okviru ovih domena. Radna grupa završava svoj rad i očekujemo formiranje našeg CERT‑a tokom ove ili naredne godine.

Dušan Stojičević je Predsednik Upravnog odbora Registra
nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS)

Lansiranje DARIAH-a



Digitalna istraživačka infrakstruktura za umetnost i humanistiku (DARIAH-EU), do sada najvažniji i najambiciozniji evropski projekat posvećen stvaranju uslova za dugotrajni i održivi digitalni pristup rezultatima istraživačkog rada na polјu humanistike i umetnosti, startuje i u Srbiji.

Lansiranju DARIAH-a u Srbiji prisustvovaće 11. septembra u Kući kulture ministri kulture i informisanja i prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije Ivan Tasovac i Srđan Verbić, kao i direktor DARIAH-EU Loran Romari.

Odlukom Evropske komisije, projektu DARIAH je dodelјen status Evropskog konzorcijuma istraživačkih infrastruktura (European Research Infrastructure Consortium, ERIC).

Osim Srbije, zemlјe osnivači DARIAH-ERIC su Austrija, Belgija, Grčka, Danska, Irska, Italija, Kipar, Luksemburg, Malta, Nemačka, Slovenija, Francuska, Holandija i Hrvatska.

Učešće Srbije u izgradnji evropske digitalne infrastrukture, kako je saopštilo Ministarstvo kulture i informisanja, proizilazi iz njegovih napora da unapredi koordinaciju raznorodnih aktivnosti u sferi digitalizacije srpskog kulturno-istorijskog nasleđa i da pospeši definisanje tehničkih i proceduralnih standarda u tom procesu.

Nacionalni koordinator DARIAH-RS je Toma Tasovac.

(SEEcult.org)

  Čitanje u digitalnom dobu






Kako se prepliću tabloidna kultura i tržište knjiga u Srbiji i da li rijaliti programi, kao dominantni televizijski format, utiče i na književni ukus, pitanja su na koja će 20. avgusta pokušati da odgovore učesnici tribine “Kultura čitanja u digitalnom dobu” u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka u Beogradu.
U razgovoru o knjigama i uzorima “Fejsbuk generacije” učestvovaće glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Clio Zoran Hamović, sociolog doc.drDalibor Petrović sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, autorka emisije “Digitalne ikone” Radio Beograda 2 Tamara Vučenović i kulturološkinja doc. dr Maja Vukadinović sa Akademije lepih umetnosti u Beogradu.
Budući da je ovogodišnji Međunarodni beogradski sajam knjiga obeležen medijskom senzacijom koju je izazvao bestseler po ukusu tinejdžerki, tribina će analizirati čitalačke navike generacije koja odrasta uz blogove i društvene mreže, navela je Maja Vukadinović, moderatorka razgovora.
Učesnici tribine izneće stavove i o tome na koga se ugledaju mladi, ko su spisateljske zvezde po meri medija i šta nam popularne knjige i njihovi autori govore o preovlađujućim vrednostima kod nas.
Razgovor o kulturi čitanja u digitalnom dobu deo je ciklusa tribina "Stevan Majstorović", a počinje u 13 sati u ZAPROKUL-u.
(SEEcult.org)