Vojvodina

Foto: fkv.rs

Vojvodina

Volim je od štala do neba, od blata do pšenice,
toplu od ciganskih gudala i blagdanskih očenaša,
vršidbenu i zadušničku, smeđu kao devojačke pletenice,
tu zemlju čardaša, čaša i bezemljaša,
gde su služili bdenija i ljude za glavu skraćivali,
gde su starice tepale i pragove branili golim šakama,
pa su je brali i jeli rukama, pa su crkavali i živeli,
pa su je voleli ljudi, i kleli, i psovali, i plakali, -
tu Vojvodinu bogomojačku, i bezbožničku, i ivnsku,
belju od jaganjaca, crnju od paljevina,
tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku,
kad se lumpovalo od Vršca do Temišvara, Sombora i Segedina,
pa niko nije imao u brkovima gustu pesmu kao taj narod
robijaški i prvomajski, razbijenih temena i zuba,
ta Vojvodina ašova, britvi, molitvi i šamara,
zarasla u želje, u laž, u borbu, u izdajstvo, u ljubav -
volim je, jer svi smo široki i obični kao ova ravnica,
jer smo i veliki i prokleti na ovim zelenim travama,
i milioni rumenih suludih zvezdanih ptica
večito će lepršati nad našim umornim glavama.

I volim je prosjačku pred crkvama, nedeljama u ritama,
i svatovsku, astragansku, neucveljenu bolovima,
i Vojvodinu vašarsku i hramonikašku, čas raspusnu, čas pitomu,
i birtijašku, što osvanjiva štucajući pod stolovima,
pa Vojvodinu bečku i varmeđsku, sa tuđim barjacima pred četama,
K.u K. regimente, kraj druma istorija silovana i zaklana
i Vojvodinu solunsku i krfsku nad bajonetima
sivu kao vojnička smrt u koporanima i zajedničkim rakama,
ej, pa je volim šestoaprilsku, logorašku, isprebijanu,
obešenu o bandere, probušenu po čelima,
uzoranu od tenkova, od krvi izopijanu,
i partizansku, kad je oktobra donela proleće selima,
volim je koliko je zla i dobra. Volim je podjednako.
Prskajte kajsije zvezda z kosi drveća njenog.
Uvek će biti krovova pozadi krova svakog,
jer uvek se rumeno nastavlja na rumeno.
I danas, zemljo rodna, kad nisi bosonoga,
kad nisi gola beda, u dronjcima i plaču,
ti, što se moliš bogu, ti što pljuješ na boga,
ti što si dugovala i naplatila račun,
nazdravlje, diži čaše, razbij astale šakom,
zapevaj preko njiva, neka zabride kosti,
volim te što si prosta, sirova, divlja tako,
i tako mnogo luda, volim te... volim... oprosti,
ti,što si danas lepša, ti, bez krasta i vaški,
ti, ljuljaško i rakožut, zubat osmeh ne skrivaj,
pevaj pijano racki, mađarski, totski, vlaški,
makedonski i lički, preko dalekih njiva,
i voleću te uvek, krvavo moje odojče i srećo nova,
jer se e stidim tvog otegnutog govora i slanine i kudeljnih gaća,
od paorske sam krvi, psovki, radosti, snova...
Razdrlji prsluk i gutaj! Ja ovu zdravicu plaćam!

Miroslav Antić

~

'Ajmo Vojvođani... da vidimo koliko je volimo.

Uffff... ovo je pokvareno...

Carska palata Sremska Mitrovica

Inače u Sremskoj Mitrovici je rođeno 6 rimskih imperatora.

Ni voda nije tako ravna kao što su vojvođanska polja, ni talas tako valovit kao što je snop sena koga je kao štrudlu s makom urolao vojvođanski paor.

Uz blagoslov magle i nebeske pravde
vreme je, vele, da idem odavde.
E, ne volem s takvima ni da se svađam,
al nisam ja došao, gdi da se vraćam?

Tu je sjahao moj askurđel!
To je naša ledina, naša Vojvodina,
jedna i jedina.

Nebo i zemlja su spojeni šavom
i jedini kamen je onaj nad glavom.
Tu mi je čardak odliven u zlatu
i komotno vreme na crkvenom satu.

I tu je moja dragana,
baš za božić neguje klas.
A usput, ko da tancuje stari laloški vals.

Rasti pšenice, nek nam je roda,
opleti brazdama.
Nisam ja bitanga pa da te prodam
ovakvim gazdama.

Možda odem jedared, kad naiđe red,
al idem zadnji od nas,
dok na miru odslušam stari laloški vals.

Nalož te vragovi furune pakla,
ma, nek se zažari.
Al moja se zvezda još nije ni makla,
Bog nad njom stražari.

Ja vam sledim jedared, kad naiđe red.
Al i tad mi ostavte čas
da sa njome odigram stari laloški vals.

Đorđe Balašević Stari Laloški Vals

Epitaf ::Inače u Sremskoj Mitrovici je rođeno 6 rimskih imperatora.

Što ih nisi nav'o?    

~~~
Из Википедије, слободне енциклопедије

Сремска Митровица је седиште Града Сремске Митровице у Сремском округу. Митровица је и највећи град у Срему, административни центар Сремског округа и један од најстаријих градова у Војводини и Србији. Град је смештен на левој обали реке Саве. Према попису из 2002. било је 39084 становника (према попису из 1991. било је 38834 становника).

Антички град Сирмијум, који се налазио на територији данашње Сремске Митровице, је био престоница Римског царства током периода тетрархије. Називан је и „славном мајком градова“. Бројни римски цареви су рођени у или у близини Сирмијума, а они су редом: Хереније Етрускус (251), Хостилијан (251), Деције Трајан (249-251), Клаудије II (268-270), Квинтил (270), Аурелијан (270-275), Проб (276-282), Максимијан (285-310), Констанције II (337-361) и Грацијан (367-383).

~~~
Izvor: Wikipedia

Sremska Mitrovica (rusinski: Сримска Митровица, hrvatski: Srijemska Mitrovica, mađarski: Szávaszentdemeter, njemački: Syrmisch Mitrowitz, latinski: Sirmium) je grad koji se nalazi u autonomnoj pokrajini Vojvodini odnosno Srbiji na 44.98° North, 19.61° East. Godine 2002. grad je ukupno imao 39.041, dok je opština Sremsnka Mitrovica imala 85.605 stanovnika. Predstavlja administrativno središte Sremskog okruga.

~~~
Zvanična prezentacija grada Sremska Mitrovica    http://www.sremskamitrovica.org.rs/cir

Sombor

Koristan link klik

http://www.palicfilmfestival.com/


Sinoc sam provela predivno vece, kao i danasnji dan...
Palic je prelep..

Nisam ovde rodjena , ali volim ovaj grad... jer ima to nesto sto mi drzi paznju..  

Palic

"Palić sa svojim jezerom je pravi predstavnik prirodnih lepota Srbije. Lekovita voda, prelepe građevine, čarde i salaši u pesmama opevani

Niti Palić može bez jezera, niti bi jezero moglo bez svih onih vila, salaša, restorana, čardi, riblje čorbe, gulaša i paprikaša koji su proslavili ovaj turistički dragulj na severu Vojvodine. Vekovima, dakle, traju i Palićko jezero i mesto Palić, udaljeni od Subotice osam kilometara. Oslanjaju se jedno na drugo, ispomažu, dele radosti i rđave dane, uspehe i padove."

Nailazim na različite verzije Antićeve Vojvodine pa da pogledamo i ovu.

Volim je od štala do neba, od blata do pšenice,
toplu od ciganskih gudala i blagdanskih očenaša,
vršidbenu i zadušničku, smeđu kao devojačke pletenice,
tu zemlju čardaša, čaša i bezemljaša,
gde su služili bdenija i ljude za glavu skraćivali,
gde su starice tepale i pragove branili golim šakama,
pa su je brali i jeli rukama, pa su crkavali i živeli,
pa su je voleli ljudi, i kleli, i psovali, i plakali, -
tu Vojvodinu bogomojačku, i bezbožničku, i ivnsku,
belju od jaganjaca, crnju od paljevina,
tu Vojvodinu svetonikoljsku, velikogospojinsku,
kad se lumpovalo od Vršca do Temišvara, Sombora i Segedina,
pa niko nije imao u brkovima gustu pesmu kao taj narod
robijaški i prvomajski, razbijenih temena i zuba,
ta Vojvodina ašova, britvi, molitvi i šamara,
zarasla u želje, u laž, u borbu, u izdajstvo, u ljubav -
volim je, jer svi smo široki i obični kao ova ravnica,
jer smo i veliki i prokleti na ovim zelenim travama,
i milioni rumenih suludih zvezdanih ptica
večito će lepršati nad našim umornim glavama.

I volim je prosjačku pred crkvama, nedeljama u ritama,
i svatovsku, astragansku, neucveljenu bolovima,
i Vojvodinu vašarsku i hramonikašku, čas raspusnu, čas pitomu,
i birtijašku, što osvanjiva štucajući pod stolovima,
pa Vojvodinu bečku i varmeđsku, sa tuđim barjacima pred četama,
K.u K. regimente, kraj druma istorija silovana i zaklana
i Vojvodinu solunsku i krfsku nad bajonetima
sivu kao vojnička smrt u koporanima i zajedničkim rakama,
ej, pa je volim šestoaprilsku, logorašku, isprebijanu,
obešenu o bandere, probušenu po čelima,
uzoranu od tenkova, od krvi izopijanu,
i partizansku, kad je oktobra donela proleće selima,
volim je koliko je zla i dobra. Volim je podjednako.
Prskajte kajsije zvezda z kosi drveća njenog.
Uvek će biti krovova pozadi krova svakog,
jer uvek se rumeno nastavlja na rumeno.
I danas, zemljo rodna, kad nisi bosonoga,
kad nisi gola beda, u dronjcima i plaču,
ti, što se moliš bogu, ti što pljuješ na boga,
ti što si dugovala i naplatila račun,
nazdravlje, diži čaše, razbij astale šakom,
zapevaj preko njiva, neka zabride kosti,
volim te što si prosta, sirova, divlja tako,
i tako mnogo luda, volim te... volim... oprosti,
ti,što si danas lepša, ti, bez krasta i vaški,
ti, ljuljaško i rakožut, zubat osmeh ne skrivaj,
pevaj pijano racki, mađarski, totski, vlaški,
makedonski i lički, preko dalekih njiva,
i voleću te uvek, krvavo moje odojče i srećo nova,
jer se e stidim tvog otegnutog govora i slanine i kudeljnih gaća,
od paorske sam krvi, psovki, radosti, snova...
Razdrlji prsluk i gutaj! Ja ovu zdravicu plaćam!

Vojvodina

Da čujemo fantastičnu Miru Banjac (opet ću cmizdriti   )

Da se malo rashladimo:D

Odlično, taman mi je baš sada potrebna koja grudva za vratom... posle svega.

Avramova ::

Epitaf ::Inače u Sremskoj Mitrovici je rođeno 6 rimskih imperatora.

Što ih nisi nav'o?    

~~~
Из Википедије, слободне енциклопедије

Антички град Сирмијум, који се налазио на територији данашње Сремске Митровице, је био престоница Римског царства током периода тетрархије. Називан је и „славном мајком градова“. Бројни римски цареви су рођени у или у близини Сирмијума, а они су редом: Хереније Етрускус (251), Хостилијан (251), Деције Трајан (249-251), Клаудије II (268-270), Квинтил (270), Аурелијан (270-275), Проб (276-282), Максимијан (285-310), Констанције II (337-361) и Грацијан (367-383).

~~~
Wiki je nažalost samo prostor gde može svako da naškraba šta želi, boldiraću pomenutih 6 imperatora koji su rođeni u jednoj od četiri prestonice.

Inače moram da vam ispričam kako su Sremci zadužili baš ovo parče zemlje:

Kad je Bog stvarao zemlju pozvao je sve da dođu i izaberu deo na kom će se nastaniti, naravno, Sremac je zakasnio jer se zapio u kafani.

Kad je ujutru došao kod Boga da moli za oprost i da mu ipak da nešto ovaj se sažali, ali pošto više nije bilo slobodne zemlje dade mu parče raja.

Lepa priča.

Svakako da je wikipedia nepouzdana. Računam da svako ko vidi manjkavost istu i otkloni, što i vama toplo preporučujem.

Ako bi se posvetio otklanjanju manjkavosti koje postoje na Wiki, malo bi mi bio ovaj život.

Inače u blizini Sremske Mitrovice su pronađeni čuveni zlatni šlemovi i avarski pojas.

Ono što je interesantno je da je Sirmium imao svoj vodovod i da je vodom opskrbljivan sa Fruške Gore ispod sela Manđelos, odakle je vodio akvadukt visok 14 metara.

Upravo taj akvadukt je primer ljudske gluposti i našeg nemara i idiotizma, akvadukt je bio solidno očuvan sve do pedesetih godina prošlog veka kada je odlučeno da je pogodan da se njegova opeka iskoristi za gradnju drugih objekata, tako da danas ne postoji.

"Tomanova" vila

Vilu je sagradila jevrejska veleposednička porodica Toman, kao reprezentativnu kuću za stanovanje. Zgrada je sagrađena početkom XX veka, po projektu arhitekte iz Budimpešte. Porodica Toman je imala velike posede na severu Vrbasa, gde se i danas nalazi salaš sa imenom veleposednika. Tomanovi su se bavili poljoprivredom i trgovinom žitaricama. Nakon Tomanove smrti u vili su do Drugog Svetskog Rata, živele njegova udovica i dve kćeri. Posle Drugog Svetskog Rata u vili je bio jedno kratko vreme smešten katastar opštine Vrbas, sa siromašnim informacijama, jer su nakon poplave u staroj zgradi katastra 1945. godine sve informacije bile uništene. Osnova vile je kvadratna, a fasada prema ulicama je reprezentativno obrađena, zidana je opekom, sa drvenom krovnom konstrukcijom. Ulaz sa tremom je naglašen sa dva stuba i dva polustuba koji nose lukove. Zgrada je ukrašena sa gleđosanim keramičkim pločicama sa motivom lala. Arhitektonski je oblikovana sa stilskim obeležjima mađarske varijante secesije i ima ogradu od kovanog gvožđa sa motivima istih stilskih karakteristika. Rešavana je simetrično, sa bočnim rizalitima polukružnog oblika i plitkim središnjim delom. Zabat je oblikovan izvijenim secesijskim linijama. Prozorski otvori završavaju se elipsastim lucima i uokvireni su malterskom plastikom u vidu pilastera sa kapitelima dekorisanim biljnom ornamentikom. Gleđosane keramičke pločice plave boje javljaju se i kod obrade lukova nad prozorskim otvorima. Bočna fasada je skromnije dekorativne obrade, sa tri rizalita od kojih srednji ima tri lučno završena prozora.

Danas, u vili je filijala u vlasništvu D.D.O.R. Novi Sad, pre desetak godina je izvršena revitalizacija i nalazi se u odličnom je stanju. Zgrada je pod zaštitom države. Informacije dobijene od deda Vlastimira Ćirića koji se seća veleposednika Tomana.

Vila nije otvorena za posetioce!

Eto, i šta dalje da pričam i da li treba da se nerviramo šta se danas radi kada se onda, u nazovi plemenitijim vremenima, tako šta događalo. Ljudi su surovi.

~~~

Prirodne lepote Vojvodine
Autor visitserbia 29/10/2012 15:41:00



Ovu pitomu ravnicu presecaju velike reke: Dunav, Sava i Tisa uz brojne manje reke, rečice i kanale. Bogate ribom, sa peščanim i pošumljenim obalama, reke stvaraju ambijent za krstarenja, ribolov, odmor, i relaksaciju. Vojvodina je veoma bogata termomineralnim vodama različitih vrsta koje se odavno koriste za lečenje i rehabilitaciju. Najpoznatije banje su: Banja Kanjiža, Banja Junković, Banja Vrdnik, Banja Rusanda i Banja Slankamen. Dalje...

Epitaf ::Ako bi se posvetio otklanjanju manjkavosti koje postoje na Wiki, malo bi mi bio ovaj život.

Ne moraš je ispravljati u svakom segmentu, zadrži se na Sremskoj Mitrovici, dovoljno.