Aleja velikana

Preminuo Tomi Ramon, poslednji preživeli član "Ramones"-a

Tomi Ramon, bubnjar i posledni preživeli član uticajnog američkog pank rok benda "Ramones" preminuo je u subotu, prenose mediji

Tomi Ramon, bubnjar i posledni preživeli član uticajnog američkog pank rok benda "Ramones" preminuo je u subotu, prenose mediji.

Vest o smrti potvrdio je njegov saradnik Dejv Frej, direktor "Ramones prodctions"-a kompanije koja kontroliše autorska prava benda. Drugih informacija za sada nema.

Rođen kao Tomas Erdelji u Budimpešti, Ramon je bio osnivač benda i njegov bubnjar od 1974. do 1978. Bio je i posledni preživeli član originalnog kvarteta u kome su bili gitarista Džoni, pevač Doži i basista Di Di. Svi članovi su uzeli umetnička imena i zajedničko prezime - Ramon.

Njujorški bend poznat po dugim kosama, crnim kožnim jaknama, iscepanim farmerkama i patikama izvršio je ogroman uticaj na pank rokere u Britaniji.

Smatrali su ih majstorima minimalističkih, dvoipominutnih pesama hiperbrzog tempa poput "Blitzkreig Bop", "I Wanna be Sedated" i "Sheena is a Punk Rocker".

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/scena.147.html:500487-Preminuo-Tomi-Ramon-poslednji-preziveli-clan-Ramones-a

Otišao je i Džo Koker...

Ubile ga cigarete.

Preminuo Vlada Divljan... u 56-oj godini života... :(

Auh

Malopre čuh i zanemeh. Šta je ljudi moji, što umirete mladi?!

најпитомији ВладаДивљан. : (

Preminuo Boris Aranđelović, pevač grupe Smak!

Boris Aranđelović, pevač legendarne kragujevačke grupe "Smak", preminuo danas u Holandiji. Poslednji put je pevao sa grupom na Ušću



Vise

Napustio nas je i Dejvid Bouvi... :(

Bouvi je bio više od onoga što većina zna - izuzetan u svom poslu.

RIP, Glenn Frey...





https://en.wikipedia.org/wiki/Glenn_Frey

https://en.wikipedia.org/wiki/Black_%28singer%29

Colin Vearncombe (26 May 1962 – 26 January 2016), known by his stage name Black, was an English singer-songwriter. He emerged from the punk rock music scene and went on to achieve mainstream pop success in the late 1980s, most notably with the international hit single "Wonderful Life" in 1987.

:(

Evo i Marinka Madžgalja među velikanima. Mlad nas je napustio a ko zna šta bi dalje bilo.

Marinko je bio život sam: Zato smo ga volele

Nakon legendarnog Dragana Gage Nikolića, od kog smo se oprostili pre dve nedelje, napustio nas je još jedan veliki glumac i miljenik žena. Glumac Marinko Madžgalj preminuo je u 37. godini nakon borbe s teškom bolešću, ali zauvek ćemo ga pamtiti po vedrom duhu i sjajnim ulogama.



Marinko je bio gumac čija nas je pojava na malim ekranima uvek radovala, bez obzira na to u kojoj smo ga ulozi gledali. Kao šarmer i nedoljivi romantik, Marinko uspevao je da nas zavede svojim ulogama i da nas ubedi da poverujemo u ljubav, da poverujemo da džentlmeni još uvek postoje.

Od kultne beogradske serije „Lisice” sve do predstave koja je oličenje romantike „Doručak kod Tifanija”, u kojoj je glumio sa svojom tadašnjom suprugom Dubravkom Mijatović, Madžgalj nas je zavodio darom i duhom.

Marinko je rođen je 1978. u Beogradu, ali je odrastao i u Kotoru. Diplomirao je glumu na FDU 2000. godine, a igrao je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu, Zvezdara teatru, Pozorištu „Boško Buha“, Bitef teatru i UK „Vuk Karadžić“. Proslavio se ulogama u komedijama i komičnim serijalima Crni Gruja i Drug Crni u NOB-u, te "Ranjeni orao" i "Greh njene majke", a pamtimo ga i kao pevača i voditelja.

Izvor/Ceo članak

Opravdano, pesma s kojom je nastupio na Eurosongu je zaista jedna od najboljih sa ovih prostora, a možda i najbolja za tu namenu.





Počivao u miru Božijem.

~~~

Молитва за упокојене

Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу. Усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање Лица Твога весели све од века свете Твоје. Даруј им Царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним Твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе, Боже наш, и Теби славу узносимо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим, и Благим, и животборним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

O, ne!

Prins Rodžers Nelson rođen je 7. jula 1958. godine u Mineapolisu. Ime je dobio po nazivu očevog džez benda „Prins Rodžers trio”, a prvu pesmu napisao je kada je imao samo sedam godina.

Debi album „For You” objavio je 1978. godine, ali uspeha nije bilo. Tek sa pločom „Dirty Mind” primetila ga je kritika, ali i kolege, i slavni „Rolingstonsi” pozvali su ga da svira kao predgrupa na njihovim koncertima u Los Anđelesu.

Proslavio se duplim albumom „1999”, koji je 1982. godine prodat u tiražu od tri miliona primeraka. Sa pločom, filmom i autobiografijom „Purpurna kiša” (Purple Rain) ustoličio se kao jedna od najvećih zvezda popularne kulture. Taj album je čak 24 nedelje bio na prvom mestu američke top liste.

Važio je za jednog od najinventivnijih, ali istovremeno i najekscentričnijih muzičara u istoriji pop kulture. Tokom karijere duge skoro četiri decenije objavio je 40 studijskih albuma, koji su prodati u tiražu većem od 100 miliona primeraka.

Ovenčan je silnim nagradama, među kojima i sa sedam „Gremi” priznanja, a 2004. uvršćen je i u Rokenrol hol slavnih. Prinsov nastup na „Superboulu” 2007. i danas se pamti, kao i rekord koji je postavio 2008. održavši čak 21 uzastopni koncert u londonskoj O2 Areni.

U blistavoj karijeri potpisao je muziku za brojne filmove, od kojih je u nekima i igrao, a bio je poznat i kao autor hitova brojnim kolegama.

Karijera autora hit-singlova, kakvi su „Raspberry Beret”, „Little Red Corvette”, „Purple Rain” ili „Kiss” nije prošla bez turbulencija.

Posle dva uspešna albuma– „Diamonds and Pearls” i „Symbol”, 1993. godine objavio je kompilaciju najvećih hitova, najavio povlačenje iz muzike i iz protesta promenio svoje ime u „simbol”. Tada je vodio bitku sa svojom izdavačkom kućom „Vorner” oko autorskog prava.
Čak je i preko svog lica ajlajnerom iscrtao reč rob!

Legendarni Majls Dejvis nazvao ga je najuzbudljivijim umetnikom našeg vremena, a uz Madonu i Majkla Džeksona Prins je bio istinska ikona američke popularne kulture. Jedan od najprodavanijih muzičara svih vremena uspeo je, kako su svojevremeno ocenjivali muzički kritičari, da redefiniše pop muziku.

Poslednji album „HITnRUN: Phase Two” objavio je u decembru 2015, a do prošle nedelje bio je na turneji na kojoj je predstavljao to izdanje.

Često je imao običaj da kaže: „Ne želim da se ponavljam, a to je najteža stvar na svetu...”

biografija

Preminula Jadranka Stojaković


Kažu da voljeni umiru samo kad iščeznu iz naših srca. U prilog večnoj, kosmičkoj ljubavi govore reči Gorana Lazovića koje je posthumno uputio Jadranki Stojaković.
Godinama ih je vezivalo nežno prijateljstvo puno tajni samo njima znanih. Putevi su im se često razilazili, ali uvek bi se vraćali jedno drugom. Kada su mu javili da je umrla, nije verovao. Nije verovao ni kada mu se nije javila na telefon. A ipak je morao nešto da kaže. Pa je napisao poemu...

"Mila moja,

Danas su mi javili da si umrla i ja sam hteo da proverim koliko me lažu, pa sam okrenuo onaj tvoj tajni broj koji se završava sa nula pet dva.

Zvonilo je do kraja, zvonilo nekoliko puta tako, i, zamisli, niko se nije oglašavao, niti još ikome verujem da te više nema.
Da je bilo sreće, umesto ovog pisma, danas bih ti možda bio u gostima.
I sad mi žao što sam te poslušao, kad si rekla:-ne dolazi, ne bi me prepoznao, gasim se, moj Gorane!
Ako si zaista umrla, dopusti da u tvoje ime proleću prvi izjavim saučešće!
I svim bulevarima, i usamljenim platanima koje smo grlili posle ponoći.
Znaš da te volim izistinski, onako kako može da voli brat koji nema sestru.
Zato si ti bila moja telesna mana!

Jer, sve smo mogli mi.

Čak i one noći kad si odlazila u Japan, govoreći:- ne tuguj, bleso! Dopisivaćemo se preko Sunca!
Nismo se tada gledali u oči kao što ni sad ne smem da se pogledam u ogledalo.
Tamo bih ugledao tebe u mojim suzama, video te kako mašeš, i vičeš:-budi bar malo muško!
Ako je sve ovo istina, i ako je smrt zaista došla po tvoje haljine, danas ti se najviše raduju Duško, Arsen, Kemo, Mika i Toma!
Prvi put im zavidim, i psujem glasno, što su te prizvali, jer su znali – šta si ti meni!

Čuvam tvoja pisma i slike.
I tvoje ruke, koje su još na mom skutu.
Tršavo moje!

Sav sam se u sveću pretvorio.

I gorim za tvoju dušu, za tvoje oči, gorim tvojim glasom, koji šapće:-moj golube!
Je li ovo dan otkad nas više nema?
Ko će te sad zvati u ponoć?
Šta će meni Banjaluka bez tebe, Sarajevo, Dom sindikata, i hotel Moskva?
Odem li ikad više tamo, tražiću tišinu i ruže za tvoje ime.

Za mene ne brini, snaći ću se, ali onaj komad duše koji si mi otkinula stavi negde ispod jastuka.
Ja to govorim svima koje volim kad odu bez pozdrava.
Hoću malo da te žuljam kad me nema."  ♥

Neki koji imaju pravo da to i kažu rekli su da bi Lola Novaković svojim glasom razbila prozore na Pariskoj Operii, toliko je imala moćan glas, glas koji je mogo sve.

A eto, otišla je tako skromno ispraćena. Kakvi smo mi to ljudi?

Žao mi je svakoga ko skonča pre vremena, neka mi oprosti Jadranka Stojakovišć ali ispred nje, što se tiče muzičkog opusa, kvaliteta i svega što se muzike tiče stavljam Lolu Novaković.

Da čujemo Zoranu-Lolu pa... kako ko vidi stvari. Ovde žanr ne govori ništa već potencijal koji se mora prepoznati.



Počivala u miru Božijem, gospođo Lola.

Bila si dama i otišla si kao dama. Pre par meseci bile smo jedna do druge u samoposluzi. Sada mi je žao što Vam nisam rekla ovo što sam sada ispisala.

Avramova :: Kakvi smo mi to ljudi?

Nažalost, nemarni... Isto tako tiho i neprimetno su otišli svojevremeno i Krsta Petrović i Duško Jakšić i Predrag Ivanović i, da ne nabrajam, mnogi drugi koji su zaslužni za formiranje zabavnog/popularnog muzičkog žanra kod nas.
Koga nema u medijima, taj ne postoji kod nas. Tužna istina. Tek od skoro je domaća muzikologija počela da se bavi ovim žanrom. Pre par dana je Udruženje kompozitora Srbije promovisalo izdanje najpopularnijih džez i zabavnih melodija domaćih kompozitora.... Bogu hvala i Bojani Andrić na emisiji "Trezor" i arhivu RTS-a, jer da nema toga, ne bismo imali pojma koliko je naša zabavna muzika šezdesetih i sedamdesetih godina bila kvalitetna (u tom žanru!) i koliko je bila presudna za širenje džeza u istočnim zemljama.

Lola peva pesmu Darka Kraljića "Neko čeka na mene"

madam mim :: Nažalost, nemarni... Isto tako tiho i neprimetno su otišli svojevremeno i Krsta Petrović i Duško Jakšić i Predrag Ivanović i, da ne nabrajam, mnogi drugi koji su zaslužni za formiranje zabavnog/popularnog muzičkog žanra kod nas.
Koga nema u medijima, taj ne postoji kod nas. Tužna istina. Tek od skoro je domaća muzikologija počela da se bavi ovim žanrom. Pre par dana je Udruženje kompozitora Srbije promovisalo izdanje najpopularnijih džez i zabavnih melodija domaćih kompozitora.... Bogu hvala i Bojani Andrić na emisiji "Trezor" i arhivu RTS-a, jer da nema toga, ne bismo imali pojma koliko je naša zabavna muzika šezdesetih i sedamdesetih godina bila kvalitetna (u tom žanru!) i koliko je bila presudna za širenje džeza u istočnim zemljama.

Lepo pišeš Mim. Ko se još seća imena koja si navela i to sjajnih muzičara. U mojoj kući se slušao kvartet Predraga Ivanovića kao i Krsta Petrović, Duško Jakšić i mnogi drugi, čini mi se zauvek zaboravljeni od većine.

Mediji će pisati koještarije, uglavnom nevažne pretpostavke o marginalnim ljudima ili ljudima koji nisu zavredeli ni da se spomenu ali eto, novac je taj koji "odlučuje", koji kroji našu muzičku scenu, sutra našu kulturnu baštinu pa će ovdašnja, a već to radi, zameniti onu koja zaista vredi.

Poslušajmo kvartet Predraga Ivanovića, makar da ih na ovom skromnom mestu sačuvamo od zaborava.


1960.

BOG PRAVI SVOJE POZORIŠTE:
Tužan kraj večitog dečaka nebesko plavih očiju - prerani odlazak velikog Mande



Proslavljeni glumac Milorad Mandić Manda preminuo je danas usred premijere predstave “Petar Pan” na sceni UK “Vuk Karadžić”


Njegov osmeh, smisao za humor, talenat koji je nebrojano puta pokazao u brojnim filmskim ostvarenjima ostaće zauvek upamćeni. Ipak, malo ljudi zna koliko veličina je Manda bio. Odlukom da zavešta organe, Manda je po ko zna koji put pokazao koliko je veliko srce imao. U jednom od intervjua koji je za domaće medije dao, objasnio je da je zaveštanje organa nešto najveće što čovek može da napravi.

“To je karakteristika svih ljudi koji imaju veliko srce jer na taj način pomažu drugima i nekima mogu da produže život. To je nešto najveće što čovek može da napravi. Ima onih koji se, kada je reč o ovoj temi, pravdaju svojom neobaveštenošću, a neki to zaista i jesu”, kazao je prerano preminuli glumac tom prilikom.

Milorad Mandić Manda preminuo je danas oko 19 časova u pozorištu “Vuk Karadžić” tokom predstave “Petar Pan” u kojoj je glumio kapetana Kuku. Reanimacija koja je trajala više od sat vremena, ali nažalost nije uspela.

- Predstava je počela normalno i sve je bilo u redu prvih 15 minuta, a onda je na scenu izašao Manda u ulozi Kapetana Kuke i samo je odjednom pao na pod. Mi smo mislili da je to sve deo predstave, a onda su se u sali upalila svetla i shvatili smo da nešto nije u redu - kaže Jelena koja je sa decom bila na premijeri. Zbunjena publika još nije shvatila šta se dešava kada je supruga Milorada Mandića potrčala iz publike na pozornicu, a za njom i Sloboda Mićalović koja je sa ćerkom gledala predstavu.

Još jedan glumački velikan napustio nas je prerano, a imao je još toliko toga da kaže, poruči, prenese. Uspeli smo samo da zaključimo da Bog očigledno pravi svoje pozorište, ono nebesko, pošto nam je uzeo još jednog vrsnog i neponovljivog glumca.

Počivaj u miru.