Ja sam dobar čovek

Zašto sebe kažnjavati? Neka tuku glavom o zid oni koji jedu sopstveni želudac jer misle da su samo njihove reči i dela vredni. Rugaju se drugima i bivaju smešni. Čak i kada su svesni da rade loše stvari oni idu dalje i sve tako dok jednom ne padnu.

Mozda ne treba tuci glavom o zid, al svakako treba pricekati da napad dobrote prodje    Nikome dobrota dobro nije donela   

Када би завирили у главу на око и уши финих особа,могли би видети њихове жеље односно  зле монструме или супротно.
Добар човек је са психолошког становишта  релативна особина

ne znam, mozda jesam a mozda i nisam,,,ali znam da vecina ljudi za sebe misli da su dobri,,i najgori covjek ce misliti da je dobar covjek,,,to je u prirodi tako,,,rijetki su oni koji ce realno provjeriti sebe, dal su zaista dobri ljudi,,to je test gdje covjek nekako i ne zeli da zalazi,,siguran da je bas on taj najbolji,,

Avramova ::Verujem da svako od nas misli da je dobar čovek. Niko nikome ne može zabraniti da o sebi misli kako želi. Međutim, u poplavi dobrih eto nama poplave neslaganja, svađa, zamerki, nerazumevanja itd. itd.  

Pa kako je to moguće ako smo svi dobri?

ne mogu da listam shta je ko kazao , mozda i ja , negde ..
pretpostavka da smo svi dobri tj. da mislimo da jesmo je pogreshna polazna tachka
eto mene nedobre da se slozim s vama
ego na stranu, sad samo caskamo i nemo' da mi neko kaze da mi gramatika otishla u q
egoooooooooo

Možda i nisam dobar čovjek zato što se pomalo i bojim dobrih ljudi

Zanimljiv tekst

ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Злурадост

Да ли сте некада осетили задовољство због тога што је другу особу снашла нека несрећа коју је према вашој оцени „заслужила”? Ако јесте, онда сте осетили осећање злурадости. Као што каже сама реч, злурадост означава радовање, задовољство због тога што се неком другом десило неко зло.

Злурадост се убраја у морална осећања због тога што је повезано са идејама добра и зла, проценом да је неко добар или лош. Злурадост јесте израз непријатељског односа према некоме ко је претходно процењен као лош или зао човек.

Од малих ногу смо изложени разним причама, било кроз литературу, било кроз филмове, у којима се на врло поједностављен начин представља борба добра и зла. Архетипски образац је следећи: зла особа или сила неправедно угрожава добру, али недовољно моћну особу, што код нас изазива незадовољство, након чега се појављује нека моћна добра сила или особа, која помаже жртви и чини на крају да правда победи. Када спасилац на крају победи агресора, код читаоца, гледаоца или публике настаје осећање катарзе, разрешење тензије због доминације зла и задовољство због победе добра. Део доживљаја је злурадост према пораженом агресору.

Проблем са оваквим идејама добра и зла настаје онда када се оне пренесу у међуљудске односе. Људи веома субјективно процењују себе и друге, доживљавајући себе као добре, приписујући поквареност и зле мотиве другима. У томе им помажу трачеви који „доказују” да су иза социјалне маске доброте коју носе, други заправо лоши и зли.

Злурадост је израз непријатељских осећања, као што су завист и мржња, и у мањој мери, презир. Ова осећања су резултат процене да је други лош или зао, због чега се према њој осећа антипатија, то јест противосећање. Полазећи од тога да свет мора да буде правичан, особа се лоше осећа када види да је другоме кога процењује као злог, добро, а добро се осећа када види да му је лоше.

На нашим просторима је осећање зависти главна подлога за злурадост. Завист може да буде препозната као таква код онога ко је осећа, али веома често је нису свесни људи који је осећају. Оно чега су свесни јесте да их неко „јако нервира” иако не знају да објасне због чега. А логика зависти јесте: „Онај ко је веома добар је много бољи од мене, што значи да сам ја много лошији од њега – а то није фер.” Зато људи који завиде туђи успех претварају у болно и неправедно доживљавање властитог неуспеха. Завист их мотивише на смањење разлике између њих и успешног, углавном тако што се одлучују да је лакше обезвредити туђи успех, него се потрудити да се постигне свој. Зато је посрнуће успешне особе разлог за злурадост.

Како злурадовање више говори о ономе ко га осећа, него о ономе према коме се осећа, оно је добар разлог за лично преиспитивање које може да води ка личном напретку.

Аутор: Зоран Миливојевић

Interesantan članak gospodina Milivojevića, valja bi malo prodiskutovati.

~~~

Zar nije logično da dobar čovek za dobroga kaže da je dobar, a loš za lošega da je loš. Dobar za lošega može reći da je loš ali loš za dobroga nikada da je dobar.

Za početak, svako PRVO neka dobro porazmisli O SEBI i svojim postupcima, pa tek onda oceni druge

Članak koji je postavio Hrast je jako česta pojava koja meni nikad nije bila jasna.
Zluradost, zavist, sujeta....

Najradije bih citirala ceo tekst, ali neću, izdvojiću samo deo koji može možda nekome pomoći da se promeni i uvidi svoju grešku...

Храст ::
Како злурадовање више говори о ономе ко га осећа, него о ономе према коме се осећа, оно је добар разлог за лично преиспитивање које може да води ка личном напретку.

Zluradost je cesta pojava i svi smo joj podlozni.

Evo vam moj primjer zluradosti:
Zadnjih desetak godina kada je svjetsko ili evropsko u kosarci, nema mi ljepseg osjecaja nego kad neko istambura spanske cigane.

U mom prethodnom postu umesto "kaže" treba da piše "misli". Može kazati ako je nužno.

Како злурадовање више говори о ономе ко га осећа, него о ономе према коме се осећа, оно је добар разлог за лично преиспитивање које може да води ка личном напретку.

Аутор: Зоран Миливојевић

Ovo bi bilo fantastično samo kada bi zluradi bio toga svestan. Zlurad u zluradovanju jednako uživa kao i onaj ko je zlurad.