Nosite odelo, za slučaj da padnete u nesvest

Izveden je eksperiment ne bi li se videle reakcije ljudi u dva različita slučaja. U prvom slučaju u nesvest pada čovek nešto lošije obučen i zove upomoć, a u drugom slučaju u nesvest pada čovek u skupom odelu. Pogledajte kako su ljudi reagovali u oba slučaja...

Ogavno do prezira.

Negde sam pisala o sličnoj situaciji u kojoj sam se našla. Ako pronađem post preneću ga ili ću se ponoviti.

Poznato je da čoveka ne čini odelo ali govori puno o njemu. Isto tako je poznato da su ljudi oholi više nego što mislimo. U drugom slučaju je presudilo skupo odelo > novac > zlo.

Mogu misliti kako su se osećali oni koji su se ugledali na ovom snimku.

Ne znam šta je u pitanju. Ja recimo ne bih mogla da provalim da li je odelo skupo. Ne razbiram se. Ima i neke apa-drapa mode gde krpice nisu baš ni jeftine.
Šta zapravo odelo predstavlja? Milsim da je ključ u tome. Nije samo novac...

Psiholozi kažu da su ljudi koji su lepo i uredno obučenu vođe pa na jednostavnom primeru objašnjavaju kako će se gomila na pešačkom prelazu lakše odlučiti da sledi takvoga i preći ulicu kada je crveno svetlo.

Ja ne vjerujem da je to pitanje para. Kada je covjek lose obucen, neugledan, ljudi odmah misle da je neki beskucnik, alkoholicar...i ako ga vide da lezi na cesti vjerovatno ce pomisliti da je mrtav pijan ili je malo prilegao.
Od covjeka u odijelu sigurno ne ocekujes takvo ponasanje, i ako ga vidis da lezi na cesti odmah stices dojam da mu nije dobro.

@Batista
Šta je alkoholizam do bolest ovisnosti? Treba li bolesnika ostaviti na podu? Presurovo.

Jednom sam ulazila u zgradu i ispred ulaza je ležao čovek razdrljane košulje, sasvim obično obučen a očigledno ne i beskućnik. Kiša je padala, bilo je hladno.

Ko zna koliko njih je ušlo u zgradu, prošlo pored njega a da se nisu osvrnuli već su reagovali kao u primeru koji je oblica ostavila.

Pozvala sam hitnu pomoć i policiju. U policiji su mi rekli - ma to je neka pijandura, neka ga, do jutra će se otrezniti. Bila sam uporna da dođu i došli su po njega, sačekala sam ih.

Sutradan mi je prodavačica iz prodavnice tih uz ulaz rekla ko je čovek, i da se napio nakon što su kod kćerke pronašli loše rezultate analize nečega. Inače nije alkoholičar.

Ima i toga, desava se, ali u 90% slucajeva to su lokalni pijanci, i nece niko da se pegla sa njima. Neki misle da je to gubljenje vremena, kao danas cu ga spakovati u hitnu a sutra ce ponovo po starom. A neki se i boje, prilazis nepoznatom pijanom covjeku, nikada ne znas kako ce reagovati, pogotovo ako si zensko ili se to desava nocu u nekoj pustoj ulici.

Neću da razmišljam da moje činjenje niša ne znači. Znači i njemu i meni, nisam bezosećajna, nesavesna.

Samo najokoreliji egoisti će ostati mirni na takav prizor a ne znaju kakva im se sutrašnjica sprema, možda ista.

Žena pred sami porođaj zamoli ostale trudnice u čekaonici da je puste preko reda jer se nije osećala dobro. Nisu je pustile, žena je pala i umrla od sepse. Dalje.. no comment!

Gledao sam jednom dokumentarac o nekom problematicnom kvartu u New Yorku, gdje su lokalni beskucnici cesto pravili zasjede bogatim ljudima koji bi se slucajno nasli tu. Plan je bio ovakav: Jedan od njih se baci na njegov auto i simulira povredu, kao da ga je ovaj udario. Kada vozac izadje da mu pomogne onda ga ostali zaskoce i opljackaju. Epilog svega toga je bio da posle odredjenog vremena ni jedan vozac vise nije stajao kada bi nekog zgazio (cak i u slucajevima kada je pravo gazenje bilo, a ne prevara). Samo bi dodao gas i izgubio se u par sekundi.

Takve stvari se ne desavaju ovdje. U mjestu gdje ja zivim da se ovako nesto desilo svi bi prisli covjeku, i prvom i drugom. Vjerujem da bi isto bilo u Beogradu. Ali mi nemamo pojma gdje je ovo snimano. Jedino sto cujem je da se govori francuski jezik.
Mozda se u ovom gradu desavaju slicne prevare kao sto sam gore opisao. Mozda je u tom kvartu sasvim uobicajena pojava da pijanci leze po ulici.
Ako su ljudi s razlogom uplaseni, imamo li pravo da im zamjeramo na tome? Mi im mozemo suditi iz nase perspektive (ovdje je nezamislivo da neko prodje pored covjeka na zemlji), ali ne znamo kako tamo funkcionisu stvari.

Kada si već spomenuo Francusku, u pariskom metrou je puno beskućnika, spavaju po klupama i niko ih ne dira od prolaznika, nije im hladno.

Ukoliko čovek bio beskućnik ili neko pristojno obučen leži na trotoaru gde ljudi hodaju, vozilo se OBAVEZNO zasustavlja i čeka se intervencija.

Gdje onda mislis da je ovo snimano? Na snimku se jasno cuje francuski.

Navela sam primer kako država reaguje a ne prolaznici.

Ljudi su danas puni predrasuda i, nažalost, na osnovu odela i imidža donose unapred zaključke. Takođe su nas nakljukali strahom da svi hoće da nas prevare, da haraju razne boleštine, da se nikome ne može verovati, da je najbolje držati se po strani... "Il neko hoće da me prevari, il je ovo Skrivena kamera; e, nećete mene da nasankate, nisam ja tako naivan" - to je način mišljenja.
Av, meni je dirljiv tvoj način razmišljanja, ali je činjenica da je današnje vreme surovo, nečovečno, svi su samodovoljni, sebični i nesposobni za empatiju.... Ne verujemo više jedni drugima.
Ja bih isto postupila kao i ti: pozvala bih Hitnu i miliciju, ali nisam sigurna da bih prišla i sprovela, recimo, postupak disanja "usta na usta" i tome slično.... Možda samo ako bi dete bilo u pitanju... Tužno, ali istinito...
Promenilo se vreme....

madam mim ::Ljudi su danas puni predrasuda i, nažalost, na osnovu odela i imidža donose unapred zaključke.

Izgleda da odijelo ipak cini covjeka (bar u percepciji drugih ljudi), nazalost.

Strasno! ja bi postupila kao Avramova i imam slicno razmisljane kao ona.Sve i da sam imala lose iskustvo ,ja bi pomogla.u takvoj situaciji nebi mi palo na pamet da razmisljam sta bi bilo ili slicno Mahinalno bi skocila i dala sve od sebe jer je to ipak ljudskii zivot u pitanju.Veliki pozzz

Batista ::

Takve stvari se ne desavaju ovdje. U mjestu gdje ja zivim da se ovako nesto desilo svi bi prisli covjeku, i prvom i drugom. Vjerujem da bi isto bilo u Beogradu.

Aaaa, nismo ni mi cvećke. Naročito ne u Beogradu. Sedim juče u tramvaju i događa se ono što se sve češće događa u javnom prevozu. Ulazi žena, starija, skromno obučena, sa štapom, moli za novac. Razlog: lekovi za bolesnu kćerku. Iza mene sede četvorica srednjoškolaca koji odmah počinju da komentarišu: "E, jes, sutra malo!" "Ma, beži, baba..." "Daj ti meni, ti imaš više nego ja..." I naravno, sa podsmehom prate reakciju onih koji vade po desetak dinara iz novčanika....
Realno, znaš da je u Beogadu razvijen biznis "prošenja" i znaš da mnogi simuliraju bolest, lažu itd, al' što kaže Av ja o tome ne mogu da razmišljam, niti mogu da se bavim utvrđivanjem ko od njih simulira, a ko prosi iz očajanja i bede koja ga je snašla. Rukovodim se instinktom i sopstvenom sposobnošću da procenim ljude...
Tih deset dinara (pa neka je u više navrata tokom meseca) meni ne znači mnogo, a nekome možda stvarno kupi parče hleba ili neku tabletu....
Otuđili smo se, ogrubeli smo, to je činjenica.

Ako mi neko traži za hleb, ja mu dajem za hleb. Ako bi mi tražio za cigarete ne bih mu dala ali bih ponudila iz kutije.

Jednom mi je na vrata zvonila Romkinja za debelom zlatnom ogrlicom i tražila novac. Pitala sam je kako je i zašto prosi, rekla je da je dobro ali posla nema. Ponudila sam joj da nešto odradi i da će dobiti platu, odbila je.

Pa da. Svako postupa prema sopstvenoj proceni ozbiljnosti situacije i iskrenosti onoga koji nešto traži...

trepavica ::Strasno!  ja bi postupila kao Avramova i imam slicno razmisljane kao ona.Sve i  da sam imala lose iskustvo ,ja bi pomogla.u takvoj situaciji nebi mi palo na pamet da razmisljam sta bi bilo ili slicno Mahinalno bi skocila i dala sve od sebe jer je to ipak ljudskii zivot u pitanju.Veliki pozzz

Vjerujemo, vjerujemo...   

Svugdje ima prevaranata koji su spremni da zloupotrebe i ljudski osjecaj humanosti i solidarnosti.

Ja sam za to da se ljudima pomogne, ali imam razumijevanja i prema onima koji se boje da ne budu zrtve prevare. Na zalost u takvom svijetu zivimo, gdje nista nije sveto.

Avramova ::Psiholozi kažu da su ljudi koji su lepo i uredno obučenu vođe pa na jednostavnom primeru objašnjavaju kako će se gomila na pešačkom prelazu lakše odlučiti da sledi takvoga i preći ulicu kada je crveno svetlo.

Tako je. Vođe..Ljudi kojima verujemo..
I želimo da postanemo kao oni..

Ovo je najsmešnije pakovanje kafe koje sam u životu videla. Samo mi posle ovog snimka
koji sam odgledala više nije ni tako smešno.



Fotka iz Vijetnama...

al i hilihopter...   

Batista ::Ja ne vjerujem da je to pitanje para. Kada je covjek lose obucen, neugledan, ljudi odmah misle da je neki beskucnik, alkoholicar...i ako ga vide da lezi na cesti vjerovatno ce pomisliti da je mrtav pijan ili je malo prilegao.
Od covjeka u odijelu sigurno ne ocekujes takvo ponasanje, i ako ga vidis da lezi na cesti odmah stices dojam da mu nije dobro.

Nije neobično videti beskućnika kako spava napolju. I meni je to prvo palo na pamet.
Zamisli da kreneš redom da ih budiš, da proveriš dal su dobro..

Al ovaj je dozivao upomoć.. i niko ništa...

Svaki put popizdim do ivice besnila kad vidim kretene koji gaze preko staraca, invalida i bolesnih... kako okrecu glavu od njih, ne ustupaju im mesto, vozaci koji ne cekaju da udju ili izadju iz gradskog prevoza... Jadne sitne duse koje nisu dostojne ni prezira   

Kada smo kod beskućnika. Na pariskim ulicma, a verujem i u mnogim drugim gradovima, bezbroj beskućnika legnu na izduvnu ventilaciju, pokriju se a od dole toplo, spavaju sve u šesn'est, u sred dana. Kada sam kraj jednog prolazila tako fino se rastezao i poželeo mi dobar dan da sam mu pozavidela na ispavanosti. Taj ne forumaši i više spava od mene pa makar i na ulici a ne kao ja na vunenom anatomskom dušeku.