Istorija ratnih brodova i podmornica

Prvi podaci o pomorskom ratovanju, prikazani na reljefima egipatskih hramova iz drugog milenijuma pre n.e., predstavljaju bitku izmedju Egipćana i nekih naroda s mora, od kojih su prvi koristili brodove na jedra i vesla, a drugi isključivo jedrenjake: pobednici su bili Egipćani, možda zbog premoći svojih galija.

Grci, Feničani i Rimljani su imali galije sa tri reda (možda i više) vesala. Bile su opremljene pomoćnim kvadratnim jedrom na jednom jarbolu. Lukovi, strele i katapulti nisu bili odlučujuće oružje, tako da je ishod bitke zavisio najčešće od veštine pristajanja uz neprijateljski brod. Zbog vesala, bio je moguć samo frontalni napad, pa je zato kljun broda bio vrlo koristan za zadržavanje ili potapanje neprijatelja.

U nekim krajevima galije su se mogle sresti sve do kraja XVIII v., s malim izmenama: gradjene su s više redova razmaknutih vesala, osim toga, nedovoljno efikasno četvrtasto jedro zamenjeno je trouglastim latinskim jedrima na jednom ili na više jarbola.

S nestajanjem galija u severnim morima (koja nisu bila pogodna za galije), došlo je do razvoja velikih ratnih brodova na jedro; oni su bili pogodni za manevrisanje i za gadjanje. Počev od XVIII v., sa svojih pet pramčanih topova, galije više nisu odnosile pobede nad brojnim brodovima.

U srednjem veku trgovački i ratni brodovi nisu se razlikovali po konstrukciji: u slučaju rata, brzo se iskrcavao tovar, a ukrcavalii su se vojnici.

HMS Victory



USS Princeton



HMS Warrior