Srpska kuhinja

Paprike nadevene kajmakom

Potrebno:

10 - 15 paprika,
1/2 kg masnog sira,
200 g kajmaka,
5 jaja,
malo masti,


Priprema:

Očistiti paprike, mogu biti i babure, a mogu biti i one iz turšije, ako nisu ljute. U dubokom sudu izmutiti sir, kajmak, pa to izmešati sa jajima. Očišćene i oprane paprike puniti ovim nadevom. Poređati ih u pomašćen đuveč, staviti u vruću rernu, peći na umerenoj vatri dok ne omekšaju i služiti dok su tople.

Suve paprike punjene pirinčom

Potrebno:

suve crvene paprike,
2 glavice crnog luka ili
dva struka praziluka,
200 g pirinča,
iseckan list peršuna i celera,
kolutovi krompira ili paradajza,
ulje,
so,

Priprema:

Da bi suve paprike bile ukusne, valja ih pre gotovljenja preliti vrelom vodom i pustiti da odstoje desetak minuta.
Nadevi mogu biti razni, i posni i mrsni, a najčešće se spremaju od sira i pirinča. Nadev od pirinča: propržiti dve glavice iseckanog crnog luka - najbolje praziluka jer je ukusnije, dodati peršun i celer, so po ukusu i 200 g pirinča. Pirinač može da se prethodno obari ali i ne mora. Kada nadev porumeni, puniti paprike i na kraju zatvoriti kolutovima krompira ili paradajza.
U dublji sud poređati paprike naliti vodom da ogreznu i staviti u vruću rernu da se zapeku. Ako je pirinač prethodno bio obaren, potrebno je dvadesetak minuta, a ko nije, pola sata.

Janija od koprive

Potrebno:

1/2 kilograma mlade koprive,
100 g pirinča,
2 kašike masti ili ulja,
2 glavice crnog luka,
so,
aleva paprika,
peršunov list,


Priprema:

Sitno iseckan luk propržiti na masnoći, dodati pirinač, promešati minut - dva, ubaciti iseckanu koprivu, posuti alevom paprikom, posoliti, naliti toplom vodom i kuvati oko pola sata. Posuti iseckanim peršunovim listom.

Pihtije

Potrebno:

1 i po kilogram svinjskih papaka,
1 - 2 svinjska uva,
crni i beli biber u zrnu,
koren peršuna,
paškanat,
2 - 3 šargarepe,
2 -3 čeešnja belog luka,
so,


Priprema:

Piktije, kako ih zovu i pihtije, omiljeno su jelo posebno zimi. Začas obogate trpezu, a kada se zgotove, traju nekoliko dana i ne kvare se.
Ima ih raznih: od piletine, od povrća, od pasulja, od ribe, od teleće glave i nogu, ali kod nas se svinjske piktije najčešće gotove, i to ovako: U lonac staviti papke i uši, naliti hladnom vodom da dobro ogreznu, pa ga metnuti na vatru da polako provri. Kad izbije pena, pažljivo je skidati i prosipati. Kad je prestala da izbija, staviti list lovora, nekoliko zrna belog i crnog bibera, koren peršuna, paškanata, šargarepe, dva češnja bela luka i soli po ukusu.
Kuvanje će trajati četiri do pet sati uz dodavanje vode, dok se meso ne raskuva toliko da se kosti same odvajaju. Pred kraj voda treba da se smanji na polovinu. Skinuti lonac sa vatre i pustiti da se malo sve ohladi.

Pažljivo pokupiti masnoću koja se nakupila na površini, procediti čorbu kroz sito. Meso izvaditi, ostaviti da se prohladi, pa ga odvajati od kostiju i stavljati u suv pleh ili stakleni sud Šargarepu iseći na kolutiće a po želji i dva tvrdo skuvana jajeta na kolutove. Sve to poređate kao šare po tanjirima, oko mesa, pa preko toga usuti srazmeran deo čorbe. Ostavite na nekom hladnom mestu da se "spihtija", to jest da se čorba stvrdne i zgusne.

Pasulj sa kiselim mlekom

Potrebno:

300 g pasulja krupnijeg zrna,
2 čena bela luka,
100 g ulja,
2 čaše kiselog mleka (najbolje ovčijeg),
aleva paprika i so po ukusu,


Priprema:

Prebrani pasulj oprati i skuvati u dve vode. Kad bude potpuno mekan ocediti. U posudu koja može u rernu zagrejati ulje, dodati alevu papriku i oceđeni pasulj. Malo pirjaniti, posoliti po potrebi. U posebnom sudu pomešati kiselo mleko sa seckanim belim lukom, pa preliti po pasulju, promešati i zapeći petnaestak minuta u zagrejanoj rerni.

Kravaj od kupusa

Priprema

Od kiselog kupusa pravi se kravaj. Isecka se sitno kiseo kupus, pa se zapapri i u tiganju, na zejtinu, malo proprži. Od projinog brašna se zamese dva tanka kolačića, pa se po jednom odozgo naslaže kiseo kupus, a po kupusu dođe drugi kolač, tako da je kupus sa svih strana zatvoren testom, pa se meće u tepsiju ili u crepulju da se ispod sača peče. Kravaj od kupusa smatra se kao zdrava i dobra hrana.

Starinska srpska jela

Prošlost našeg naroda neće nam biti potpuno jasna dok se ne ispita i njegov život u svim svojim vidovima, jer: "Nije samo istorija pozvana da nam skida tamu s očiju." Zbog toga sam za temu izabrao da progovorim i o spremanju starinskih jela koja su ostala očuvana " kod siromaha i brđana, a oni su i svu ostalu tradiciju gajili nasledno, od pamtiveka do danas.
Hroničari beleže da su Srbi i Srpkinje srednjeg veka bili lepi ljudi pravilnih crta lica, Sloveni pomešani sa Ilirima i Romanima, kadšto i s Grcima. Kao i ostali narodi istočne Evrope, nosili su dugu bradu i kosu. Najmnogobrojniji stalež u staroj Srbiji bili su sebri - seljaci. Život su provodili u pokornosti crkvi, vladaru i vlasteli. Nisu imali pravo na ličnu imovinu, a živeli su u planinskim selima, oko rudnika, gradskih utvrđenja, manastira i reka. U doba kneza Lazara postojali su i slobodni seljaci "Baštinici", sa pravom nasleđa imovine, ali i oni su bili podjednako siromašni i zavisili kao i sebri.
U trgovima oko rudnika najviše su građene drvene barake, a u selima su se podizale samo kolibe od drveta, pokrivene slamom. U kršovitim selima podizane su kamene kuće bez kreča a središte kuće svuda je bilo ognjište. Kuhinja je kod svih naroda glavni deo kuće, ali nigde tako kao kod Srba. U srpskim selima kuhinja se naziva "kuća", a samo u gradovima - kuhinjom. Ognjište kao centralni deo u svakoj kući gotovo kulturno mesto. Pored njega se spavalo, grejalo, pekao se hleb i gotovila jela. Tu se uveče okupljala porodica i pored plamena se razgovaralo, planiralo dogovaralo o budućim poslovima i pojedinačnim obavezama. Tu su se deci pričale priče, prenosili istorijski događaji i legende, učilo se kućnim veštinama...
Okruglo, elipsasto ili četvrtasto, ognjište je uvek građeno pažljivo, po tačno - sa kolena na koleno prenošenim - proporcijama, načinu građenja, materijalu koji treba upotrebiti. Ono čega nije bilo izvorno u prirodi, vešte seljačke ruke su deljale, tesale, mesile u opeku...
Svugde se (i u manastiru i u otmenoj kući) jelo za stolom, koji je bio pokriven stonom prostirkom. Uz sto se sedelo na klupama, tronošcima ili stolicama. Poseđe u kojem se kuvalo i iz kojeg se jelo bilo je "zemljano" i drveno. Poneka bogatija seoska kuća imala je i bakarno, ali ono se čuvalo samo za specijalne praznike - slave, venčanja, ispraćanje pokojnika.
Iako su vremena o kojima je reč daleko, daleko iza nas, zadivljujuće je umeće onih koji su pravili posuđe za kuvanje. Na vrelom ognjištu ono je imalo sve osobine današnjih ekspres lonaca! Rudnički suvoborski i užički kraj bili su nadaleko poznati po majstorima koji su vešto pravili "zemljano" posuđe u kojem se meso kuvalo brzo, a ostajalo ukusno.
Hleb se u selima pekao samo na ognjištu, od žitnog ili kukuruznog brašna. Žito se spremalo za jelo u zrnu, prekrupljeno ili mleveno, a kuvana pšenica i kukuruz bili su - i ostali - često spremana jela. U suvoborskom kraju, ali i u mnogim drugim krajevima Srbije, na ceni je bio bungur, koji se svugde pripremao na isti način, od ječma ili pšenice. Kao i danas.
Ječam se za bungur kuvao dugo, ali ne u ključaloj vodi, već se polako bario. Procedio bi se i osušio, pa se onda dobro istucao u avanu. Pšenični bungur se isto tako kuvao, sušio kao i ječmeni, ali se mleo u vodenici na krupno, kao prekrupa. Većina seljaka i jedno i drugo je upotrebljavala umesto pirinča, kuvajući ga sa mesom, mlekom i u posnim jelima.
Od kukuruznog brašna kuvan je najviše kačamak, kome su dodavani mleko, mast, sir, kajmak, slanina...
U svakoj svečanosti mnogo se jelo i pilo, uz obaveznu zdravicu. Igralo se kolo oko sofre, uz zvuke svirala i frula...

Pogača ispod sača

1 kg brašna
1 kašičica sode bikarbone
400-450 ml mlake vode
2 kašičice soli (ravne)


Brašno prosejati, napraviti udubljenje, dodati sodu bikarbonu, so, mlaku vodu i zamesiti testo. Testo za pogaču je malo tvrđe nego za hleb. Na dasci za mešenje testo oblikovati u pogaču, staviti u crepulju, na koju ste naneli veoma malo masnoće, pazeći da se ne opečete. Kada se testo stavi, naneti sač (poklopac), zatrpati ga pepelom i žarom i peći. Peče se oko 25-30 min. Kada je pečeno, pažljivo skinuti sač, pogaču iz crepulje poprskati s malo hladne vode (umiti) i zaviti u čistu krpu

Lazo, šta uz ovo ide najbolje?

Ja jela a opet gladna jaoooo Njammmmm

Avramova ::Lazo, šta uz ovo ide najbolje?

tvrdi sir,mladi kajmak,pečeni krompir...... varijanta 1
tvrdi sir,slanina,ajvar,kuvano jaje............................. varijanta 2
pečeni krompir,stari kajmak,suvo meso,pihtije,ljuta belolučena paprika varijanta 3

rakija pre,za vreme i posle jela....po jedna

Njammmmmm...

laza ::pečeni krompir, stari kajmak,suvo meso, pihtije,ljuta belolučena paprika varijanta 3

rakija pre,za vreme i posle jela....po jedna

Moja varijanta sa naglaskom na pomašćeni deo. Pihtije da su čvrste, a kajmak volim mladi mada se i stari na vrućoj lepinji topi kao u ustima. A što rakija u toku i posle jela?
Lazo, ovo ti nije trebalo. Danas sam skuvala grašak.

Gibanica može biti na kore ili uvijača. Prvo se razvuku i ispeku kore, pa se onda razgreje mast u tiganju i u nju metnu jaja i sir. Zatim se tepsija prvo dobro podmaže mašću i u nju se slažu kore, a na njih se sipa kašikom ona mast sa izmućenim jajima i sirom i tako redom dok se tepsija ne napuni, ali na vrhu tepsije ne dodje kora već jaja i sir.Najzad se tepsija meće na zar i pokriva saćem. Za vreme pečenja često se podiže sać i pazi da gibanica ne pregori. Pola sata je dovoljno da gibanica bude pečena.
Na isti način pravi se i gibanica uvijača, samo s tom razlikom što se kod uvijače kore ne peku, nego se onako istanjene rašire po sovri ili po stolu, i po njima sipaju razmućena jaja, mast i sir, pa se uvijaju u krug i meću, prva na sredinu tepsije zatim se oko prve uvija druga, i tako redom, dok se tepsija ne napuni. I ova gibanica se pece na isti način kao i ona prva.

Avramova ::

laza ::pečeni krompir, stari kajmak,suvo meso, pihtije,ljuta belolučena paprika varijanta 3

rakija pre,za vreme i posle jela....po jedna

Moja varijanta sa naglaskom na pomašćeni deo. Pihtije da su čvrste, a kajmak volim mladi mada se i stari na vrućoj lepinji topi kao u ustima. A što rakija u toku i posle jela?
Lazo, ovo ti nije trebalo. Danas sam skuvala grašak.

volim rakiju....
umereno.....

Deluje da je gibanica dobra. Ja spremam gužvaru od tankih kora i fantastično naraste. Nekada sam razvijala kore a više ne, ni kupovne nisu loše.

Umutim sir, jaja, dodam mineralne vode, soli, ulja. Sve to izmešam i u to umačem zgužvanu koru po koru, ređam da bude rastresito. Na dno tepsije obavezno stavim jednu koru kao i na vrh. Čim naraste i porumeni, gotova je. Poprskam sa malo vode i prekrijem da odahne.

I meni se jede gibanica... nisam dugo jela...

Evo ti pravi recept...

Развијање кора за питу

Потребно је:

500 г брашна,
мало соли,
кашика уља,
мало масти,
вода,
Припрема:

Коре за питу могу се развијати на два начина: оклагијом на дасци или да се рукама развлаче над столњаком којим се покрива сто.

Овај други начин је много бржи, а за развијање добрих кора потребно је да домаћица има добро одлежано брашно. То брашно се просеје на дасци за мешење, а затим направи у њему удубљење у које се дода мало соли, једна кашика уља и толико воде да се замеси не много тврдо тесто. Тесто се мора рукама месити све док не почне да се одваја и од руку и од даске. Обично тада по тесту почињу да се показују пликови, а то је знак да је тесто довољно мешено. Од теста се одвајају јуфке, па се најпре мало оклагијом растање, ставе на чист столњак, премажу растопљеном машћу и покрију већом шерпом да се тесто одмара 15 - 20 минута. Онда једну по једну јуфку стављати на сто, па стегнутим песницама обе руке равномерно их од средине растањивати, а само од крајева прстима вући кору и пазити да се и средина полако тегли и развија. Овако направљене коре не смеју се сасвим осушити.

Koja jela be se mogla svrstati u tradicionalna srpska jela?

To je teško reći,istorija nam je burna,Turci dugo boravili na ovim prostorima....
Ovde imaš zanimljivih jela,koliko su srpska....????

http://www.forumprijateljbozji.com/showthread.php?112-%D0%A1%D0%A2%D0%90%D0%A0%D0%90-%D0%A1%D0%A0%D0%9F%D0%A1%D0%9A%D0%90-%D0%88%D0%95%D0%9B%D0%90

Pogledaću, hvala. Uprkos istorijskim događajima i uticajima, mislim da je srpska kuhinja zapravo siromašna. Ne znam šta bih izdvojila kao autentično srbijansko jelo. Ev. proja, svadbarski kupus, za gibanicu nisam sigurna, možda jedna od varijanti.

Pogledala. Siromašno ali privlačno. U Parizu, jedna ulica je prepuna nacionalnih kuhinja, poređane jedna do druge, otvoreni izlozi, besprekorno spremljena tradicionalna jela. Čini mi se da ni impresioniste nisam gledala sa takvim ushićenjem. Puno kuhinja, i mađarska je tu, ali nigde srpske.

Slažem se....ipak je turska okupacija ostavila neizbrisiv trag na srpski jezik,kulturu ,tradiciju...samim tim i na kuhinju...

meni lično ne smeta da klopam gibanicu a kažu da je turska...

Ih, meni ne smeta ni kinesko ako mi se dopada.

kinesko pečeno prase....ha ha ha

Bogami, u kineskom restoranu se itekako dobro možeš najesti. Nisam posetila ni jedan u Beogradu ali u Parizu nekoliko.

Evo jednog recepta koga sprema moja komšinica, Srbijanka.

Crvene mesnate paprike očistiti od semenih loša, dobro iscediti i osušiti. Pržiti na ulju sa obe strane, ne mnogo. Svaku napuniti rendanim renom i slagati u tegle, posipati seckanim peršunovim listom. Preliti uljem. Ne znam kada se soli, a vrlo je moguće nakon svakog reda složenih paprika. A sirće? Pitaću je.

Uz to savršeno ide proja, obična sa vodom, umesto hleba a ni malo suvog mesa nije višak, naprotiv.