Turski kangal -džin među psima ili najjači pas na svetu?

Kangalski pas se smatra nacionalnim psom Turske, a nalazi se čak i na turskoj poštanskoj marci. Poznat je kao Coban Kopegi, ime koje opisuje i njegovu namjenu za gonjenje stoke i ulogu psa čuvara. Ime je dobio po nazivu vlastelinske porodice koja je željela radi prestiža da napravi vlastitu, impozantne veličine i odličnih osobina dobrog, pastirskog psa.
Ovaj veliki pas, masivne građe, može se naći samo u Sivas - Kangal regionu istočne Turske. Čistokrvni kangali su čak i u Turskoj rijetkostt i mnogi ih smatraju za ugroženu vrstu. Čistokrvni kangali imaju jako tijelo i na glavi obavezno crnu masku (drugo ime za ovu pasminu je Karabash, u prijevodu"crna glava"), te tamne uške, a boja krzna je od sivo smeđe do tamno sive. Imaju izraženu boju na grudima, a neki standardi dopuštaju svijetliju boju šapa. Krzno je gusto i glatko. Krzno sa točkama (kao kod dalmatinca) ili duga dlaka nisu dopušteni.

Veliki i snažan kangalski pas je izuzetan pas čuvar, nježan sa djecom, neovisan i zaštitnički. Uz dobar odgoj ne zaziru prema posjetiocima. Ipak, ovaj pas nije pogodan za vlasnike koji nemaju iskustva u odgoju pasa, jer je zbog svoje izražene individualnosti "težak" učenik.

Odrastao mužjak je visok 95 cm do u predjelu ramena, a dostigne težinu i do 90 kg. Ženka je znatno manja, i slabije građe. Okoti 5 - 10 štenadi po jednom okotu. Štenad se okoti sa težinom od oko 900 g, a poslije 7tjedana imaju do 10 kg. Žive od 12 - 15 godina. Iako je Kangali pas veliki, nije težak kao ostali psi takve građe , što mu dozvoljava da razvije veliku brzinu, koja se kreće i do 50 km/h. Krzno je veoma dobar izolator, jer je sačinjeno od dva sloja dlaka, tako da i po najvišim i najnižim temperaturama omogućava dobru zaštitu.

Zbog toga sto su ovi psi mirni i dobronamerni, a naročito zato što su veoma nježni prema djeci, ova pasmina pasa je počela da se uzgaja i izvan granica Turske, kao kućni ljubimac, kao dobar i pouzdan čuvar doma. Da bi ovaj pas bio dobar čuvar, pored njegovog genetskog nasleđa, mora proći neku opštu dresuru koja se ogleda u prepoznavanju nekih općih komandi koje bi trebalo da posluša, i neke osnovne kulture ponašanja u kući u kojoj se nalazi. Dresura čini da pas usvaja određene navike, usmenim komandama, gestom ili nekim drugim signalom. To mogu biti mehanički nadražaji, nadražaji ishrane, zvučne komande i gestovi. Mehanički nadražaji se veoma uspješno koriste pri dresuri pasa od kojih želimo da budu dobri čuvari. Dresura podrazumeva 4 faze:
- Prisiljavanje psa za stvaranje određenog refleksa
- Stvaranje uslovnog refleksa za komandu - signal
- Pretvaranje uslovnog refleksa u naviku sistemom uslovnih refleksa
- Učvršćivanje navika pri različitim uvjetima
Kada se dresura psa uradi ispravno, profesionalno, potrebno je vježbati psa, tj. podsticati naučeno da ne bi zaboravio, a u slučaju Kangali psa, namjenjenog čuvanju doma, ova vježba bi se ogledala u pohvali svakog uspjeha u dosljednosti i požrtvovanosti koju pokazuje u čuvanju kuće.

Istorijat rase
Kangal - je ustvari Kangal, ovakvog kakvog ga mi danas znamo i kakvog ga Turci kao diku i ponos predstavljaju svetu, ustvari najmladja turska rasa pasa (ako iz cele ove price izuzmemo Anadolskog mastifa zbog vrlo nejasnog porekla)! Kao preci mu se spominju psi Jermenije i Azije koji se vide u psima koji su bili ti neki prvobitni nosioci krvi danasnjeg Kangala – vec spomenuta grupacija Turskih ovcarskih pasa i Yuruk pasa, koja je dosla u region Sivas i uopste celu Anadoliju. Naime, danasnji Kangal jeste oformljen u regionu Sivas ali uz veliku ljudsku intervenciju! Svoje ime - Kangal, ovaj pas ne duguje gradu koji se nalazi u centru tog regiona, vec i grad i rasa svoje postanje i ime duguju porodici turskih vlastelina koja je dugi niz godina vladala tim podrucjem, a prezivala se, necete verovati - KANGAL! Kao sto je bilo uobicajeno u to vreme da vlastelini prave svako za sebe neke svoje tipove pasa (jer psi su cak mnogo vise tada nego sada bili jedan od najprestiznijih statusnih simbola), tu praksu je provela i porodica Kangal. Zasto su se vec tada ljudskom rukom “pravili” razliciti tipovi pasa? – pa, za to postoje i prakticni razlozi. U pratnji velmoza koji su isli u posete jedan drugom (u prekidima izmedju ratova i bitki, zarad raznih pregovora, sklapanja brakova…) cesto su isli i njihovi psi. Velika cast je bila kada domacin svoga gosta pozove u lov a lovina se delila tako sto se gledalo ciji ce je psi savladati ili naterati do lovca, a iz tog razloga su opet i kreirali drugacije pse jedan od drugog - makar i samo po boji. Porodica Kangal, to jest jedan od te familije, zeleo je psa drugacijeg, boljeg, lepseg od drugih. Selekcionisanjem najvecih, najkrupnijih (uz to i izuzetno pokretnih) pasa, sa sto masivnijim glavama i iskljucivo karabas boje i krace dlake, nastao je danasnji Kangal izdvajanjem takvih pasa iz grupacije Turskih ovcarskih pasa i to ne primarno sa zadatkom cuvara stada vec kao cuvar doma i licni telohranitelj! Ocuvanje tog psa je ostalo u amanet naslednicima i ljudima toga kraja, i na nasu srecu on, Kangal, i danas postoji a to je, imajuci na umu sve njegove kvalitete i odlike, i zasluzio. Kada se ovo uzme u obzir, onda je jasno (bar ja tako mislim) zasto Kangal deluje toliko impresivno i drugacije od ostalih pastirskih pasa Turske (i ne samo Turske). Zbog toga, takodje svima mora biti jasno (ili bi bar trebalo da bude) da je upravo zato Kangal vrlo “uniformisana” rasa i da tu nikako nema mesta velikim razlikama jer su ljudi koji su ih stvorili imali zelju i viziju da on, Kangal, bude bas takav – prepoznatljiv i jedinstven. Mnogi turski pastiri (a Boga mi i kinolozi) iz neznanja i cak nepoznavanja svoje istorije, vecinu pasa iz grupacije Turskih ovcarskih tj. pastirskih pasa smatraju i zovu ih Kangalom, ali to jednostavno nije istina. Istina je da su ti psi posluzili u stvaranju Kangala, ali to ih ne cini Kangalima. Oni se ipak moraju postovati kao njegovi direktni preci. Na kraju, kao rasa koja ima korene u psima koji su ziveli vise hiljada godina unazad, sam Kangal ipak nije star cak ni jedan milenijum.

Iako je stvoren prvenstveno za cuvanje stada ovaca,ova rasa psa se cesto zloupotrebljava.

Ovaj izgleda isto ko azijski ovcar. Nego kada pricamo o snazi psa, sta se tu konkretno podrazumijeva? Dominacija u klanju ili vucna snaga?

P.S. Negdje sam procitao da je rotvajler najjaci par u odnosu na svoju velicinu.

Mislim da je presudna vučna snaga koju kinolozi procenjuju.

Što se tiče vučne snage,Kangal je definitivno bez konkurencije (rotvajler prema njemu izgleda k'o koker španijel).
E sada što se borbi tiče siguran sam da rutinski dobija pita i(li) rota.....međutim,ne znam kako bi se snašao protiv Dogo Argentino

Johny Bravo ::Što se tiče vučne snage,Kangal je definitivno bez konkurencije (rotvajler prema njemu izgleda k'o koker španijel).
E sada što se borbi tiče siguran sam da rutinski dobija pita i(li) rota.....međutim,ne znam kako bi se snašao protiv Dogo Argentino

Za rotvajlera sam rekao da je najjaci u poredjenju sa njegovom velicinom (odnosno procitao sam negdje), znaci proporcija snage i velicine. Naravno da se pas od 30 kg ne moze nositi sa psom od 90 kg, tako da daleko od toga da je apsolutno najjaci pas.

Znaš kako Batista,ni sama kilaža psa ne mora nužno da podrazumeva prednost u fizičkoj snazi.
Idemo redom:

-već samo pomenuo Dogo Aregntino kao potencijalnog konkurenta Kangalu za titulu "najjačeg psa".Taj pas je težak oko 40 kg i potpuno ravnopravno se nosi protiv pume koja ima bar 80kg i pritom je mačka (znači da je brza ,okretna i ima velike kandže).Ukoliko sa netom bude sve u redu moći ću ti proslediti u privatnoj poruci video materijal koji to potvrđuje.Dakle,kao što sam prethodno saopštio ukoliko postoji pas koji može da parira Kangalu borbama to je onda Dogo Argentino.


-Što se tiče vučne snage,imaš primer Engleskog mastifa.Taj pas je teži od Kangala,spominju se primerci od preko 110 pa čak i do 140 kg.ALI ,....Engleski mastif je debelokožac ,truntav je i brzo se umara tako da baš i nije nešto previše sposoban ni za vuču ni za borbe.Jednom rečenicom,to je jedna obična džinovska slanina od psa koja jedino može svojom pojavom da preplaši provalnika.

Inače sama agresivnost koju Kangal poseduje se tretira kao karakterna vrlina prilikom procenjivanja standarda rase (a nije ni čudo kada su ga vaspitavali Turci i Kurdi)
Na snimku koji sledi ćeš se upoznati sa slučajem Kangala po imenu Šerkanim Ben.On prema nekim izvorima drži rekord ,jer je u toku jedne godine,čuvajući stada ovaca pobio više vukova nego što su to učinili ukupno svi lovci u Turskoj te iste godine.Ova pesma + recitat su posvećeni njemu a ta muzika je kasnije proglašena za himnu kinološkog saveza Turske