Vesti iz sveta umetnosti

PREDSTAVA EVROPA - MAJKA HRABROST, ZVANICE I JA



Kao što nisam bila filmski kritičar kada sam iznosila svoje viđenje filmova odgledanih na Festu, koji su bili vredni moje pažanje, tako ni ovom prilikom neću sebi dati pravo ni slobodu da predstavu "Evropa" sagledavam kao pozorišni kritičar. Tu privilegiju prepuštam počastvovanima koji su se za to i školovali. Iznosim doživljaj i shvatanje predstave viđene očima žene, majke, supruge, Evropljanke bar po georafskom poreklu, kosmopolite i pacifiste po opredeljenju i najzad MAJKE HRABROSTI po prirodi datoj svakoj od nas, po malo.

Bila sam upoznata sa idejom kojom se rukovodila i autorka Ivana Sajko - kritički odnos prema ideji demokratije, osnovama na kojima je zasnovana, nužnosti njenog opstanaka. Prednosti i slabosti Evropske unije, paradoksima nastalim usled predvidivih i nepredvidivih istorijskih zbivanja, slabostima sistema koji poprima nagoveštaje urušavanja. Bila sam upoznata i sa izvorima korišćenim u osnovama ovog više nego pozorišnog komada: antički mit o Evropi i Zevsu, drama Bertolda Brehta ''Majka hrabrost i njena deca'' i najzad sva istorijska zbivanja na raznim granicama o čijem će istorijskom značaju, uzrocima i posledicama istorija tek dati sud.

Sedela sam na galeriji Ateljea 212. Odličan pogled na pozornicu, zvanice i reakcije zvanica. Doduše, pogled na titl mi je bio ometen mojim neskladom dioptrije i naočara. I dok sam se uporno trudila da pročitam svaku reč koja mi je promicala pred očima, nisam bila u stanju ni da pratim, ni da shvatim. U trenutku sam osetila da divna žena pored mene plače. Prepustila sam se sebi: gledateljki-ženi-majci, nemom posmatraču kolona ljudi koji idu put nekog boljeg života. Nisam plakala, ali sve sam shvatila.

Naši mali mikrokosmosi - mi sami za sebe, nezavisno da li smo pripadnici lepšeg ili jačeg pola, mi u bračnim, vanbračnim, homo ili biseksualnim odnosima, mi omeđeni nametnutim ili državnim granicama, oni veliki i njihov makrokosmos čiji smo mi mali samo zanemarljiv deo, počivamo na večitoj borbi, neskladu, sukobu interesa, nerazumevanju, zamkama koje sami postavljamo i sami u njih upadamo. Istorija se ponavlja, baš kao i što se naše lične dileme i drame ponavljaju, baš kao što su i sukobi između nas i onih sa kojima živimo samo neka od mogućih varijacija na temu, baš kao što je i traganje za srećom i boljim životom vodilo mnoge na neke nove puteve. Neki su vodili u stranputicu, neki ka Evropi, neki ka Pukovniku, neki u beznađe, seobe, deobe.

Ko je žena, Majka hrabrost? Ko su njena deca, ko je Pukovnik, da li je njegovo postojanje nužno Evropi? Da li smo mi deo istorijskog trenutka u kojem dugo stvarana institucija zvana Evropa, sa svim prednostima i manama jede svoju decu, da li demokratski sistemi demantuju principe na kojima su ustanovljeni, da li kapitalizam kao okvir i iluzija sreće i obećanog blagostanja donosi nesreću, bespuće i stranputice onima koji njemu streme i hipnotisano ka njemu hrle, dok se on sam po sebi lagano i neprimetno, ali osetno urušava? Samo su neka pitanja koja je ova predstava postavila i otvorila onima koji su ih u njoj prepoznali.

Pravila ne postoje ni da bismo ih slepo poštovali, ni da bismo ih kršili. Pravila postoje da bi omogućila opstanak, primirje, održivi razvoj za svakog od nas i sve nas zajedno. Da bismo opstali dok neko ne ispiše neka nova pravila.

Kada se predstava završila, imala sam jaku potrebu da zagrlim ženu koja je je sedela i plakala kraj mene. Nestala je pre nego što sam uspela u svojoj nameri. Pomogla mi je da se prepustim i shvatim, nadam se i ja njoj kada sam je, što sam nežnije mogla, dodirnula u toku predstave - ženske solidarnosti i utehe radi.

Pogled na zvanice sa balkona je bio očaravajuće ZVANIČAN. Svi smo sve shvatili: nas same, ljude sa kojima delimo emocije, ljude u čijem okruženju živimo, ljude koji hodaju ka Evropi, one koji upravljaju, koje vidimo i ne vidimo, one koji poštuju pravila i one koji ih pišu, one koji ih krše i najzad - istoriju koja se odvijala, odvija i odvijaće se. Ispisivati nove stranice mimo nas. Neki od nas, tamo prisutnih, pozvani su da pokušaju da pruže odgovore na postavljena pitanja. Ja nisam, iako tragam za njima.

Najzad, ako je zamišljeno da pozorište korespondira sa publikom, ja sam bila deo te korespondencije, a songovi u njoj još uvek poput eha obeležavaju dan nakon predstave.

Evropa, Majka hrabrost i njena deca, Barbara Cerar i ostali su odlično odigrali svoje uloge i prepustili nam da ih i mi sami igramo u stvarnim životima. Bar onoliko koliko nam omoguće reditelji predstave zvane istorija.

*Foto: Cankarev dom (Peter Uhan)

** Predstava “Evropa” Ivane Sajko, u režiji Primoža Ekarta, u produkciji Imaginarnih i Cankarevog doma iz Ljubljane, izvedena je 10. maja u Ateljeu 212, u organizaciji Delegacije EU u Srbiji, u saradnji sa Ambasadom Slovenije u Beogradu, u okviru manifestacije "Mesec Evrope".

Fenomen kvara u sistemu



Beo_Project predstavlja od 13. do 26. maja u Zavodu u Kraljevića Marka 1 u Beogradu umetnički projekat Nine Todorović “Life’s a Glitch”, koji je zasnovan na istraživanju fenomena greške ili kvara na umetničkom polju, a bavi se istorijskim trenucima izvan uobičajenog konteksta.

Prema definiciji, glič (glitch) je kvar ili kratkotrajna, prolazna greška u sistemu, koja se obično sama popravlja i zato ju je teško uočiti i otkloniti.

Pojam greške ili kvara na umetničkom polju, shvaćen kao estetska modifikacija, koji sledi eksperiment ili slučajno otkriće, obuhvata decenije umetničke prakse. Pojedini umetnici, kao što je Džekson Polok (Jackson Pollock) postali su slavni po integrisanju rizika i slučajnosti u svom radu. Za apstraktne ekspresioniste, napuštanje kontrole podrazumevalo je akciju koja je njihove slike oživljavala, usađujući im trajnu energiju.

Najnoviji rad Nine Todorović, inspirisan upravo tim principom, obuhvata seriju digitalnih fotografija i razvijan je tokom njenog boravka umetničkoj rezidenciji u Gracu. Umetnica je, kako je navedeno u najavi izložbe, istraživala je fenomen gliča, osvrćući se na njegovu poetiku i crpeći inspiraciju iz gradskih mapa, starih arhiva, memorije i specifičnog duha Graca.

Jedan “glič-dan”, poremećaj u dobro utvrđenoj, svakodnevnoj rutini, jedna modifikacija sećanja, proizveli su niz digitalnih radova koji istražuju istorijske trenutke izvan uobičajenog konteksta.

Kroz proces izvrtanja i dekonstrukcije memorije, umetnica je učinila varljivom jednu važnu strukturu, kao što je istorijsko sećanje, iskazujući sumnju u istinitost samog postojanja.

“Život na Zemlji može se posmatrati kao tehnički problem, "greška" u programiranju Prirode. Politički odnosi moći, potonji ratovi, razaranja, rušenje gradova i kulturnog nasleđa, izgnanstvo, migracije, sve se može posmatrati kao tehnički problem. Scene su namerno prepoznatljive, nisu u potpunosti izmenjene, da bi ukazivale na mogućnost, upravo te energije, koju su želeli ekspresionisti”, navedeno je u tekstu povodom izložbe.

Nina Todorović, rođena 1973. godine u Beogradu, primarno je fokusirana u radu na vizuelnom istraživanju arhitekture, i to ne samo u prostornom smislu, već pre svega u odnosu na percepciju metafizičkih aspekata usamljenosti i otuđenosti koje gradovi nude.

Njen rad teži apstraktnom, baziran je na izmenama određenih delova arhitektonske strukture, modifikujući ih različitim tehnikama, koje se protežu u rasponu od upotrebe uljanih boja, preko ambijentalnih instalacija pa sve do digitalne manipulacije slikom, kao i kroz najnovije radove iskustvenog mapiranja gradova, povezane sa psihogeografijom i glič umetnošću (glitch art).

Nina Todorović diplomirala je 1999. na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, na kojem je 2002. završila magistarske studije, a 2014. godine i doktorske umetničke studije.

Od 1995. godine aktivno izlaže, a do sada imala 40 samostalnih i učestvovala na više od 200 grupnih izložbi, kao i u brojnim likovnim kolonijama, radionicama, umetničkim rezidencijama i veb projektima u zemlji i inostranstvu. Od 2000. godine je članica Udruženja likovnih umetnika Srbije u statusu samostalnog umetnika.

Dobitnica je više domaćih i međunarodnih nagrada, a radovi joj se nalaze u stranim i domaćim muzejima i kolekcijama.

(SEEcult.org)

Renovirana Manakova kuća

http://www.seecult.org/vest/renovirana-manakova-kuca

Obrenovići u pank stilu



Istorijski muzej Srbije predstavlja u Konaku kneza Miloša izložbu “Portreti dinastije Obrenović kroz pank vizuelnu umetnost”, autorski projekat prof. dr Aleksandra Leke Mladenovića i svojevrsni eksperiment u kojem istovremeno egzistiraju portretna umetnost i pank estetika.

Serijom portreta članova porodice Obrenović, koje posetioci mogu da vide od 13. maja, Mladenović različitim slikarskim i grafičkim tehnikama uspostavlјa posle gotovo dva veka odnos sa ličnostima prve srpske novovekovne dinastije i ostvaruje njihovu ponovnu komunikaciju sa dvorom u kome su živeli, vladali i umirali, kao najličnijim intimnim ambijentom. Specifičnim stilom kolažiranja, slikanja i graviranja u pank stilu, koji baštini mnogo od svojih prethodnika - dade, pop i op-arta, Mladenović od portreta stvara i opširne narative koji nizom simbola, kolorističkih akcenata, pisanih poruka i kompozicionih rešenja asociraju na dane slave i dane tuge jedne srpske porodice koja se uzdigla do dinastičke, saopštio je Istorijski muzej.

Mladenović je pošao od paralele sveta u kojem živi, prema kojem ima kritički stav i želi da izrazi bunt putem lične akcije kroz umetnost, i vremena kada se Srbija borila za oslobođenje i ulazak u Evropu. U svojim delima primenjuje elemente pank umetnosti koje je u mladosti, kao pripadnik prve generacije beogradskih pankera, podržavao početkom 80-ih godina 20. veka.



Jak fluoroscentan i agresivan kolorit, namerna nedorađenost likova, umrlјanost, nečistoća i zamrlјanost poteza, simbolično birana slova i godine, pisane poruke, originalne dinastičke likove, preuzete sa poručivanih portreta 19. veka i originalnih fotografija dinastije, prevode Obrenoviće u naše savremenike koji, kako je naveo Istorijski muzej, i dalјe u svom domu služe svome narodu, ovoga puta na umetničkoj sceni.



Izložba je osmišlјena kao deo programa osavremenjivanja stalne istorijske postavke u Konaku neza Miloša, a deo je programa kojim Istorijski muzej Srbije učestvuje u manifestaciji “Muzeji Srbije. 10 dana od 10 do 10”.

Pored autora izložbe, u realizaciji postavke su učestvovali kustoskinja izložbe i muzejski savetnik kustos Tijana Jovanović Češka i dizajnerka postavke kustoskinja Izabela Martinov Tomović.



Aleksandar Leka Mladenović, rođen 1967. godine u Beogradu, vanredni je profesor na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Doktorirao je 2012. sa projektom “Rani pank i hibridna grafika” na FLU u Beogradu.

Održao je 33 samostalne izložbe u zemlјi i inostranstvu, a učestvovao na više od 300 kolektivnih izložbi. Dobitnik je više nacionalnih i međunarodnih priznanja za grafiku. Bio je član međunarodnih žirija, održao je predavanja i radionice u Srbiji, SAD, Kini, Kanadi, Meksiku, Belgiji.

Mladenovićevi radovi nalaze se u javnim kolekcijama muzeja i galerija u zemlji i svetu.

Izložbu “Portreti dinastije Obrenović kroz pank vizuelnu umetnost” otvoriće svečano predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković, nakon uvodnih reči direktorke Istorijskog muzeja Srbije Dušice Bojić i autora.

Izložba je realizovana uz podršku i pokrovitelјstvo Ministarstva kulture i informisanja Srbije, a biće otvorena do septembra 2016.

(SEEcult.org)

Digitalizovan Život umjetnosti



Sva izdanja časopisa Život umjetnosti koja su objavljena u drugoj polovini 20. veka digitalizovana su, pa je odnedavno svih 1.084 članaka 325 autora dostupno u onlajn izdanju, na sajtu zivotumjetnosti.ipu.hr

Reč je o digitalizaciji Života umjetnosti od prvog broja, izašlog 1966. godine, do dvobroja 61/62 (1999), čime je osigurana javna dostupnost sadržaja objavljenog u periodu u kojem se taj časopis profilisao u značajnu platformu, mrežu autora i saradnika, koji su stručnim i naučnim autorskim prilozima obeležili i oblikovali značajne osobenosti, fenomene i događaje u polju vizuelne kulture, arhitekture, umetnosti i likovne kritike druge polovine 20. veka u Hrvatskoj.

Procesu digitalizacije, koji je odlukom uredništva sproveden u Institutu za povijest umjetnosti od maja 2015. godine, prethodila je revizija bibliografskih popisa, koji su dostupni na stranicama časopisa, za šta je zaslužna Marija Borovičkić, a uređivanje digitalne arhive časopisa i objavu članaka uradila je Irena Šimić.

Novi, 98. broj časopisa Život umjetnosti, koji je u pripremi, sadržaće priloge 11 autora posvećene temi “Metafora prtljaga”, a nadovezuje se na istoimenu međunarodnu konferenciju održanu u junu 2015. godine u Muzeju za umjetnost i obrt u Zagrebu, u organizaciji Instituta za povijest umjetnosti, i u okviru Festivala Francuske u Hrvatskoj “Rendez-vous”.



Temat je posvećen umetničkim praksama koje fokusiraju problematiku identiteta mesta obeleženih, između ostalog, i sukobima i stradanjima.

Mogu li fotografi zaista ponuditi objektivan pogled, ili “posrću” pod teretom znanja i viđenih okolnosti? Na koji način i pod kojim okolnostima dele svoje spoznaje sa ostatkom sveta? Može li snimak nastati bez prethodnog istraživanja i na koji način fotograf odlučuje s kojeg će aspekta pristupiti temi? Na koji se način poništavaju prethodna znanja ili čak teret (ličnih, kolektivnih) predrasuda autora iz drugih sredina? To su neka od pitanja koja problematizuju autorski prilozi okupljeni u okviru teme “Metafora prtljaga” (Christine Frisinghelli, Jacques Defert, Thierry Girard, Anthony Haughey, Sandra Vitaljić, Lea Vene, Marija Borovičkić, Sandra Križić Roban, Andrea Palašti, Antonio Grgić).

Redakcija časopisa Život umjetnosti najavila je i da će zimski broj (99) posvetiti temi digitalne istorije umetnosti. Reč je o novom, transdisciplinarnom području istraživanja, unutar kojeg se prepliću metode istorije umetnosti, društvenih i prirodnih nauka, te se uz upotrebu IKT alata stvaraju nova, interdisciplinarna znanja o umetničkim fenomenima i fenomenima vizuelne kulture.

Okvir temata definisan je tekstovima pozvanih autora Ljiljane Kolešnik, Nikole Bojića, Petra Preloga, Željke Tonković, Ivane Meštrov i Tamare Bjažić Klarin, a uredništvo poziva zainteresovane autore da do 1. juna pošalju na adresu zivot-umjetnosti@ipu.hr sažetke predloga tekstova komplementarnih zadatoj temi, koji će biti potencijalno objavljeni u broju 99. Posebno su dobrodošli prikazi tekućih projekata, te kritički osvrti na rezultate već objavljenih istraživanja unutar tog područja.

Časopis Život umjetnosti najavio je i da će svojih prvih 50 godina kontinuiranog izlaženja i gotovo okrugao broj od sto objavljenih svezaka obeležiti u septembru prigodnom izložbom u prostoru Hrvatskog dizajnerskog društva u Zagrebu, čiji su kustosi Marko Golub i Maroje Mrduljaš.



Izložba će, prema koncepciji uredništva, predstaviti specifičnosti tog časopisa čiji korpus predstavlja oko 1.500 priloga više od 500 jedinstvenih autora i saradnika, među kojima značajnu ulogu imaju grafički urednici i dizajneri. Kao bliski suradnici uredničkih redakcija, specifičan likovni jezik i vizuelnu prepoznatljivost časopisa kroz godine su oblikovali: Juraj Dobrović, Eugen Feller, Mihajlo Arsovski, Marcel Bačić, Sanja Štok, Inja Kavurić, Igor Kuduz, Mario Aničić, Jele Dominis, Dora Bilić, Tina Müller.

Život umjetnosti prvih godina je izdavala Matica hrvatska u Zagrebu, a od 1972. godine tu ulogu preuzeo je Institut za povijest umjetnosti.

Glavni i odgovorni urednici časopisa bili su: Božidar Gagro (1966-1970), Žarko Domljan (1971-1976), Željka Čorak (1978-1985), Tonko Maroević (1987-1988), Zvonko Maković (1989-1991), Darja Radović Mahečić (1992-1999), te Sandra Križić Roban, aktuelna glavna urednica časopisa (počev od br. 63 iz 2000. godine).

Posvećen polju istorije umetnosti, arhitekturi i prostoru, likovnoj kritici te savremenim umetničkim praksama, časopis Život umjetnosti je vremenom postao relevantan u širem regionu, a budući da se od 2000. godine objavljuje kao dvojezična publikacija, njegova recepcija danas prelazi regionalne granice.

Program časopisa Život umjetnosti podržavaju Ministarstvo nauke, obrazovanja i sporta i Ministarstvo kulture Hrvatske, te Gradski ured za obrazovanje, kulturu i sport Zagreba. Erste fondacija sufinansirala je program časopisa Život umjetnosti od 2013. do 2015. godine.

(SEEcult.org)

Nezadovoljni pozorišni amateri



Savez amatera Vojvodine (SAV), organizator 54. Susreta amaterskih pozorišnih društava Vojvodine (SAPDV), koji se od 13. do 21. maja održavaju u Staroj Pazovi, oštro je protestovao zbog odsustva finansijske podrške Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu Vojvodine toj manifetsaciji.

Otvarajući 54. Susret, sekretar SAV-a Savo Mučibabić nazvao je Ministarstvo kulture “ministarstvom nekulture”. Publici se požalio i na Zavod za kulturu Vojvodine, jer je SAV bio primoran da napusti prostorije koje je decenijama koristio u Vojvode Putnika u Novom Sadu, pa se sada praktično našao na ulici.

U neveseloj atmosferi izvedena je prva od osam predstava 54. SADPV - koreodramski projekat “Ad infinitum” autorskog tandema Miroslava Kožika i scenariste, režisera, scenografa i kompozitora Miroslava Bakoa, u produkciji Slovačkog pozorišta “VHV” iz Stare Pazove.

Pozorište “Stevan Sremac” iz Crvenke izvešće “Čudo u Šarganu” Ljubomira Simovića, u režiji Radoja Čupića, a Kamerna scena “Miroslav Antić” iz Sente učestvuje dramom Vide Ognjenović “Je li bilo kneževe večere?”, u režiji Dejana Cicmilovića, koji je 2015. godine odneo pobedu na 53. SAPDV “Velikom dramom” Siniše Kovačevića u izvođenju Amaterskog pozorišta “Luča” iz Kruščića.

Gordana Lukić potpisuje režiju predstave “Hamlet rimejk” Svetislava Basare, u produkciji Kreativnog studija i teatra “Garel” iz Sremske Mitrovice, dok će se KUD “Brile” iz Beočina predstaviti dramom Ivana Mitrovića “Kad se mrtvi pokolјemo”, u režiji Sekule Petrovića.

Kulturni centar Kula, jedan od najuspešnijih amaterskih pozorišnih kilektiva u Vojvodini, učestvuje “Sumnjivim licem” Branislava Nušića, u režiji Dragana Ostojića, a Centar za kulturu Kovin “Ženidbom” Nikolaja Gogolja, u režiji Jovana Grujića.

Susret završavaju domaćini - Slovačko pozorište “VHV”, koje će izvesti “Maratonce” Dušana Kovačevića, u režiji Aleksandra Bakoa.

Predstave će ocenjivati žiri koji čine reditelj Saša Latinović iz Beograda, reditelј Milan Belegišanin i glumica i teatrolog Senka Petrović iz Novog Sada, a tri najbolje predstave plasiraće se na republički festival u Kuli.

U čast pobednika, Teatar Drzne in Lepi KD Stična iz Slovenije izvešće Šekspirovog “Hamleta” u režiji Trajčeta Georgijeva, u okviru uzvratne posete staropazovačkim amaterima koji su gostovali u Sloveniji 2015. godine.

B. Rakočević / SEEcult.org

Novo Mrešćenje šarana



Predstava “Mrešćenje šarana” Aleksandra Popovića, u režiji Milana Neškovića, biće premijerno izvedena 17. maja u Ateljeu 212 u Beogradu kao kombinacija originalne verzije teksta i čuvene adaptacije reditelja Dejana Mijača, kojom je 1984. godine otvoren Zvezdara teatar i koju je potom i sam pisac prihvatio kao zvaničnu verziju.

“Mrešćenje šarana” je komad o “prelomnim istorijskim trenucima, političkim previranjima i velikim društvenim promenama koje se paralelno događaju u jednoj kući, unutar mešovite porodice malih građana i seljaka koji se, međusobno, bore za vlast i prevlast. Komično i apsurdno je koliko u toj borbi provejavaju i duševnost i ranjivost i smešna ljudska moralna posrnuća”, navelo je Atelje 212 povodom premijere nove verzije te predstave, čiji je dramaturg Jelena Mijović.

“Kada je komad pisan (1984) neke teme su, kao što je Rezolucija Informbiroa, već bile prošlost, jer se bavi 40-im i 50-im godinama 20. veka. Sada proveravamo koliko korespondira sa današnjicom ta priča o vremenu velike represije kada iz ljudi progovara ono što u normalnim okolnostima ne bi”, rekla je Jelena Mijović 16. maja na konferenciji za novinare i citirala Popovićev stav da “muka ne spaja ljude, već ih razdvaja”.

Podsetivši da je Popović (1929-1996) bio posebno vezan za Atelje 212, gde mu je izveden prvi komad - “Ljubinko i Desanka” (1964), ona je istakla da su ga “glumci tog pozorišta različitih generacija voleli i važili za one koji znaju kako se Aca igra”.

“Popović piše u jarkim bojma, njegovi likovi su živi, situacije i odnosi životni toliko da ih na sceni čak treba obuzdavati”, istakla je Jelena Mijović.



Milan Nešković (31) prvi put režira u Ateljeu 212, koji mu je 2015. godine dodelio nagradu “Ljubomir Muci Draškić” upravo za režiju jedne Popovićeve drame - “Bele kafe” u Narodnom pozorištu u Beogradu.

“Osnovno je pitanje zašto danas radimo ‘Mrešćenje šarana’. Imali smo sreću da nam je Dejan Mijač bio na generalnoj probi. I on je hteo da vidi koji je ključ današnjeg čitanja tog komada. Rekao je da su oni 1984. godine lako mogli da prave realističan, pučki teatar o događajima kojih su se svi još sećali - ljudi u publici su znali i o Informbirou i o Golom otoku”, rekao je Nešković, koji se još nije bio ni rodio kada je bila Mijačeva premijera.

“Morali smo da izvučemo neke druge teme koje su i danas aktuelne, a to je da represivni sistemi uvek i nužno izazivaju da iz čoveka izađe ono najgore u njemu. Ne zato što je u osnovi loš. Naprotiv, Aca uvek brani svoje likove i voli ih, kao i glumci koji ih igraju”, rekao je Nešković i citirao Popovićevo pitanje: “Koji je to monstrum, kakav je to fatum koji potpuno neovisno od naših nastojanja upravlja našim životima”?



Nešković je ocenio da Popovićeve drame pri čitanju deluju kao da ih je lako izvesti, ali da je sasvim drugačiji osećaj kada se stane na scenu. Zato je pred glumačkim ansamblom bio veliki i ozbiljan posao.

U predstavi igraju Svetozar Cvetković, Hristina Popović, Nenad Jezdić, Viktor Savić, Nemanja Oliverić, Dubravka Mijatović, Ivan Jevtović i Dragana Đukić.

Autorka scenografije je Vesna Popović, kostime je osmislila Marina Medenica, a kompozitor je Vladimir Pejković.

Upravnik Ateljea 212 Branimir Brstina i glumci Svetozar Cvetković i Nenad Jezdić istakli su značaj poznanstva sa Acom Popovićem.

“To je moje blago. Igrao sam u tri predstave koje je on pisao i radim u pozorištu u kojem je ovo već 11. predstava po nekom od njegovih komada. Ova kuća je ozračena njime i verujem da sa takvim značajem može da ide dalje u svojoj 60. godini rada”, rekao je Brstina.

I Cvetković je rekao da je za njegovu generaciju poznanstvo sa Popovićem nezaboravno iskustvo.

“Želja mi je da nešto od duha tog jedinstvenog čoveka unesem u novu predstavu. S druge strane, mi ne bismo, i kada bismo hteli, mogli da igramo ovaj komad kao što je igran nekada. To ne bi ni bilo dobro. Ovo je autorski pristup i verujem da će se vremenom još razrađivati”, rekao je Cvetković.

Jezdić se takođe prisetio razgovora sa Popovićem, ističući da tačno zna šta radi kada igra njegove komade o “vagonu treće klase”, o malom čoveku koga ovaj pisac uvek kritikuje, ali mu ne sudi, stvarajući jednu koliko komičnu, toliko i tragikomičnu sliku sveta.

Prvo izvođenje nove predstave biće 16. maja u Rumi, a u planu su dalja gostovanja.

*Foto: Igor Mandić

(SEEcult.org)

Ka drugačijem gradu



Kolektiv Ministarstvo prostora započinje seriju predavanja, tribina i razgovora o novim gradskim politikama predavanjem arhitekte, planera i istraživača Đovanija Alegretija (Giovanni Allegretti) 16. maja u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, posvećenog participativnom upravljanju prostorima, odnosno mogućnostima za učešće građana u urbanim politikama i upravljanju gradom.

Fokus predavanja biće na odnosu samoorganizovanih akcija i institucija, kao i na mogućnosti njihovog dijaloga.

Primeri Portugala i Tajvana poslužiće kao ilustracija različitih aranžmana u kojima top-down i bottom-up pristupi sarađuju.

Alegreti će problematizovati i svoje iskustvo u stvaranju i upravljanju toskanske uprave za participaciju koja ima mandat da održava dijalog ta dva antagonizovana oblika građanskog učešća i na taj način značajno doprinosi promeni u političkoj kulturi.



Alegreti je viši istraživač u Centru za društvene nauke Univerziteta Koimbra u Portugalu, a njegov fokus su uglavnom teme o participativnom budžetiranju i razvijanje tehnika za učešće građana u urbanom planiranju.

Predavao je i radio u više od 50 zemalja - za različite lokalne samouprave, nekoliko nevladinih organizacija i međunarodne institucije.

Predavanje Alegretija, koje počinje u 18 sati, omogućeno je uz finansijsku pomoć regionalne kancelarije fondacije Hajnrih Bel u Beogradu.

(SEEcult.org)

Kolektivna slika (svesti)



Narodni muzej u Beogradu, čija je stalna postavka zatvorena već 13 godina zbog rekonstrukcije, tema je performansa “Hit the Hermes” koji je Gradska gerila realizovala u okviru beogradskog izdanja međunarodnog projekta Actopolis, a nastao je kao reakcija na poražavajuće rezultate ankete građana o posećenosti nacionalne muzejske institucije.

Građanima je u video anketi, koja je projektovana na belo platno tokom performansa, postavljeno bilo pitanje da li su ikada posetili Narodni muzej. Njihovi odgovori kreću se od priznanja da nisu do tvrdnji da to redovno i često čine, kako je rekla jedna gospođa.

Među onima koji nisu nikada posetili Narodni muzej su i pripadnici starije generacije koji su za to imali priliku i pre zatvaranja stalne postavke 2003. godine, a ima i onih koji kažu da su bili, ali poslednji put pre više od 40 godina. Mlađi učesnici ankete uglavnom su ga posećivali za vreme Noći muzeja. Na osnovu njihovih odgovora može se zaključiti da ne prave razliku između stalne postavke i povremenih izložbi koje su organizovane do početka 2015. godine, kada su vrata Narodnog muzeja potpuno zatvorena za posetioce zbog konačnog nastavka dugooočekivane rekonstrukcije.



Pojedini građani čak i ne znaju da je Narodni muzej zatvoren, a ne posećuju ga zato što ne vide reklame o izložbama, kako je rekla jedna devojka. Jedna žena je, pak, iznela tvrdnju da često posećuje Narodni muzej, posebno zimi.

Ujedno, ima i onih koji su dobro informisani i pratili su sudbinu Narodnog muzeja, pa znaju za prošlogodišnju neostvarenu najavu Ministarstva kulture da će biti otvoren u maju ove godine.

Rezultati tog mini istraživanja o posećenosti Narodnog muzeja inspirisali su Gradsku gerilu da osmisli eksperimentalni multimedijalni projekat “Hit the Hermes” čiji je finalni rezultat kolektivna slika na platnu na kojem je projektovan video-rad o anketiranim građanima. Učesnici performansa, održanog 13. maja u stanu programa Actopolis, stvorili su zajedničku sliku korišćenjem pištolja na vodu koji su napunjeni rastvorom slikarskog pigmenta.



Simboličnim napadom, pokušavali su da pogode i unište Hermesa - animaciju koja se povremeno pojavljivala tokom projekcije video materijala, slično kao u video igrici.

Simbol zatvorenosti, Hermes je osmišljen u formi motiva sa fasade Narodnog muzeja. Slika koja je nastala pucanjem na njega različitim bojama postala je materijalni dokaz privremene umetničke intervencije.



Prema rečima autora projekta “Hit the Hermes” Milana Stanimirovića, došao je na tu ideju zato što ni sam, za vreme studija istorije umetnosti na Filozofskom fakultetu i potom na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, nije bio u prilici da vidi stalnu postavku Narodnog muzeja koji ukupno čuva u zbirkama više od 400.000 umetničkih dela i istorijskih i arheoloških eksponata.

Projekat “Hit the Hermes” predstavlja poziv građanima da se aktivnije zainteresuju za sudbinu Narodnog muzeja i druga pitanja u oblasti kulture, a osmišljen je kao otvoreni sistem koji se može dalje nadograđivati i realizovati na različitim lokacijama, pri čemu bi svaki put nastala autentična kolektivna slika. Planiran je i svojevrsni nastavak tog projekta, koji bi se bavio problemom Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, koji je takođe zatvoren već devet godina zbog rekonstrukcije.

Gradska gerila je, inače, jedan od 14 učesnika beogradskog izdanja međunarodnog projekta Actopolis, koji organizuje Gete institut, povezujući Beograd, Atinu, Bukurešt, Ankaru/Mardin, Sarajevo, Zagreb i Oberhauzen. Beogradski program, čija je kustoskinja Mirjana Boba Stojadinović, posvećen je samoorganizovanoj produkciji u kulturi.

Prvi učesnici programa “Formalno neformalna. Beogradska samoorganizovana kulturna produkcija” bili su kolektivi Gradska gerila i Urbani inkubator, koje Gete institut u Beogradu podržava već nekoliko godina. Do kraja maja učestvuju različitim projektima i Aleksandar Nikolić, Aleksandra Sekulić i Ivica Đorđević, Anica Vučetić, Irena Ristić, Udruženje Kurs, Mariela Cvetić, Marija Radoš i Miroslav Karić (Remont), Marijana Cvetković, Nebojša Milikić i Tadej Kurepa, Nikola Radić Lucati, umetnički kolektiv U10, Vahida Ramujkić i Noa Treister.

Veći deo programa biće realizovan u Actopolis stanu (Bulevaru despota Stefana 36), u kojem je proteklih dana predstavljen intenzivan program Gradske gerile i Urbanog inkubatora, kolektiva do sada poznatih po aktivnostima u Savamali.

U Actopolis stanu 18. maja biće otvorena izložba umetničkog kolektiva U10, te Nikole Radića Lucatija, Mariele Cvetić i Irene Ristić, uz kritičku diskusiju o uslovima rada, saradnji i kulturnoj produkciji u Beogradu. Za 19. maj u podne na platou kod Filozofskog fakulteta najavljen je okrugli sto o odnosu institucionalne, akademske i aktivističke proizvodnje znanja, koji će realizovati Vahida Ramujkić i Noe Treister, a 20. maja u Actopolis stanu biće održan razgovor sa Marijanom Cvetković o fenomenu Druge scene – samoorganizovane platforme koja je bila aktivna nekoliko godina.

U Actopolis stanu moguće je dobiti i primerak novog izdanja Zidnih novina (Karneval usred ruševina) koje je Udruženje Kurs osmislilo povodom projekta Actopolis, kao i publikacija “BGD Art” – štampani plan grada sa mesečnim programom umetničkih prostora, čiji je autor Aleksandar Nikolić. Elektronsko izdanje te publikacije moguće je preuzeti sa sajta bgdart.net.

Beogradsko izdanje “Actopolisa” deo je projekta koji je UO Gete instituta proglasio projektom od izuzetnog značaja, a realizuje se u saradnji sa kulturnom institucijom Urbana umetnost Rur. Sve aktivnosti projekta “Actopolis”, kako u Beogradu, tako i u ostalim gradovima, biće dokumentovane na sajtu actopolis.net

(SEEcult.org)

UBUS zabrinut za budućnost plesne scene



Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS) izrazilo je žaljenje i zabrinutost zbog rezultata ovogodišnjeg Konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti scenskog stvaralaštva i interpretacije – umetničke igre, ocenjujući da su krajnje nepovolјni za razvoj plesne scene, umetničke igre i domaće produkcije.

Navodeći da je cilј te vrste konkursa trebalo da bude podstrek za domaće stvaralaštvo - unapređenje, podrška, razvoj, nove produkcije, sa ozbilјnim ulaganjem u budućnost umetničke igre na ovim prostorima, UBUS je ocenilo 17. maja u saopštenju da se odlukom konkursne komisije budućnost domaće plesne scene “ozbilјno dovodi u pitanje”.

“Na ovogodišnjem konkursu nisu prošli umetnici koji su samostalno ili preko institucija aplicirali za sredstva kod Ministarstva kulture i informisanja RS, a koji su osim na domaćem prostoru potvrđeni, priznati i višestruko nagrađivani i van granica naše zemlјe. Ovakvim postupcima bićemo dovedeni do potpunog gašenja domaćeg stvaralaštva”, ocenilo je UBUS.

Komisija je, kako je navedeno, raspolagala sredstvima koja su dovolјna da se ozbilјno implementiraju u domaće stvaralaštvo, u podizanje nivoa, edukaciju, unapređenje. Odlukom Komisije, međutim, gotovo svi domaći koreografi lišeni su mogućnosti i prava na rad, navelo je UBUS, dodajući da je neophodno da to uvidi i resorno ministarstvo i njegove komisije.

“Ovakav akt je posledica neimanja jasne kulturne politike i izostanak strategije razvoja kulturne i plesne scene, koji će nas ukoliko se ovako nastavi odvesti u kolonizaciju kulture, umesto očuvanja i dalјeg razvoja”, ocenilo je UBUS, izražavajući time podršku domaćim stvaraocima i opirući se “gašenju srpske plesne produkcije i domaće savremene i nezavisne scene”.

UBUS je navelo i da, shodno svojoj ulozi i obavezama, ukazuje na ozbilјnost takvih odluka, a “odgovornost za dalјi razvoj situacije na polјu strategije i odnosa sa umetničkom zajednicom je u rukama Ministarstva kulture i aktuelnog ministra”.

Predstavnici savremene plesne scene ranije su zatražili poništenje Konkursa Ministarstva kulture i informisanja za (su)finansiranje projekata u oblasti scenskog stvaralaštva i interpretacije – umetničke igre za 2016. godinu, uz obrazloženje da rezultati rada Komisije u toj oblasti pokazuju nerazumevanje i nepoznavanje aktera plesne scene i njihovih rezultata u domaćim i međunarodnim okvirima.

Prema nedavno objavljenim rezultatima Konkursa za savremeno stvaralaštvo, u oblasti umetničke igre podržano je sa ukupno 25,1 miliona dinara 14 od 79 prijavljenih projekata, a u Komisiji su bili Vladimir Dekić, Ivanka Lukateli i Ana Martinoli.

Najveći iznos dodeljen je za protekli 13. Beogradski festival igre (12 miliona). Bitef teatar je za svoju plesnu kompaniju dobio 2,8 miliona dinara, uz 500.000 za njeno gostovanje u Japanu. Udruženje baletskih umetnika Srbije dobilo je 2,5 miliona za 20. Festival koreografskih minijatura, a Stanica – Servis za savremeni ples – 1 milion za festival Kondenz i 1,2 miliona za projekat “Puzzle #2”.

Nezadovoljstvo rezultatima Konkursa izrazilo je 17. maja i Udruženje muzičkih umetnika Srbije, koje je prvi put ostalo bez finansijske podrške za dodelu godišnjih nagrada, a apelovalo je na Ministarstvo kulture i informisanja da omogući reviziju rezultata u oblasti muzičkog stvaralaštva.

Bez podrške za dodelu godisnjih nagrada ostalo je i Udruženje filmskih umetnika Srbije, koje je takođe izrazilo nezadovoljstvo rezultatima Konkursa.

Oštro je protestovala i savremena plesna scena, koja je zatražila poništenje K

(SEEcult.org)

UMUS za reviziju Konkursa Ministarstva kulture



Udruženje muzičkih umetnika Srbije (UMUS) apelovalo je na Ministarstvo kulture i informisanja da omogući reviziju rezultata Konkursa za savremeno stvaralaštvo za 2016. godinu u oblasti muzičkog stvaralaštva, izražavajući nezadovoljstvo zbog toga što je prvi put ostalo bez finansijske podrške za dodelu godišnjih nagrada.

U godini u kojoj slavi 70 godina postojanja i 46 godina dodeljivanja svoje godišnje nagrade, UMUS-u prvi put, kako je saopštio, nisu odobrena sredstva Ministarstva kulture za nagrade za životno delo, za najbolji koncert u godini i za najboljeg mladog umetnika.

“Za nagradu istog ranga, neka srodna udruženja će dobiti sredstva iako se radi o jedinim visokm nagradama u umetničkoj muzici u Srbiji. Izgleda da je ove godine Komisija odlučila da je UMUS sekundarnog značenja, da blistavi muzički umetnici ne postoje i ne doprinose ništa kulturi Srbije, pa im treba ukinuti nagrade!?”, navedeno je u saopštenju.

Navodeći da je na Konkursu Ministarstva kulture “kategorija nagrada izbačena iz sektora Muzičko stvaralaštvo”, UMUS je dodao da je u drugim oblastima ima - na primer u književnosti više od 200, te da je jednom umetničkom udruženju odobren milion dinara za nagrade.

“Da li to znači da su glumci vredniji od muzičara kao što su Nemanja Radulović, Jovan Kolundžija, sestre Bizjak, Darinka Matić Marović, Bojan Suđić... a koji su dobitnici nagrade UMUS-a, ko je to procenio i na osnovu kojih parametara?”, upitao je UMUS, koji smatra i da je Konkurs Ministarstva kulture za savremeno stvaralaštvo ove godine obavljen na brzinu i da su se članovi Komisije rukovodili ličnim stavovima.

“Za dva dana je komisija od 3 člana ‘pregledala’ preko 200 prijava i odlučila. Svakako se radi o ličnom stavu”, naveo je UMUS povodom odluke Komisije za oblast muzike, koju su činili Bojan Suđić, Jelena Milašinović i Boris Postovnik.

UMUS je podsetio da su ovogodišnji nagrađeni članovi tog udruženja gitarista Uroš Dojčinović, čembalistkinja Smiljka Isaković i mlada violončelistkinja Irena Josifoski.

“Mi smo ponosni što su takvi ljudi među nama i čije delo otvara sva vrata. Ne ulazeći u razloge, privatne ili neke druge prirode, ovogodišnja diskriminacija Udruženja muzičkih umetnika je nečuvena i skandalozna, te apelujemo za reviziju konkursa uz adekvatnu komisiju”, navedeno je u saopštenju.

Prema nedavno objavljenim rezultatima Konkursa Ministarstva kulture za (su)finansiranje projekata savremenog stvaralaštva, u oblasti muzike je podržano 58 projekata od 297 prijavljenih, za šta je ukupno izdvojeno 49,5 miliona dinara.

Nezadovoljstvo rezultatima konkursa izrazilo je ranije i Udruženje filmskih umetnika Srbije, koje je takođe ostalo bez podrške za dodelu godisnjih nagrada.

Oštro je protestovala i savremena plesna scena, koja je zatražila poništenje Konkursa u oblasti scenskog stvaralaštva i interpretacije – umetničke igre, uz obrazloženje da rezultati rada Komisije u toj oblasti pokazuju nerazumevanje i nepoznavanje aktera plesne scene i njihovih rezultata u domaćim i međunarodnim okvirima.

(SEEcult.org)

U10 u Actopolisu



Umetnički kolektiv U10, koji čini sedmoro umetnika, predstaviće se 18. maja zajedničkom izložbom u okviru beogradskog izdanja međunarodnog projekta Actopolis, a osim individualnih umetničkih praksi, predočiće i iskustva kustosko-organizacionog angažmana u vođenju Umetničkog prostora U10. U Actopolis stanu ujedno ce biti predstavljeni i radovi Irene Ristić, Mariele Cvetić i Nikole Radića Lucatija, uz diskusiju o uslovima rada, saradnji i kulturnoj produkciji u Beogradu.

Lidija Delić, Marija Šević, Iva Kuzmanović, Isidora Krstić, Sava Knežević, Nina Ivanović i Nemanja Nikolić iz kolektiva U10 realizuju sedam individualnih umetničkih radova na temu samoorganizacije u okviru beogradskog programa projekta Actopolis koji se realizuje u još šest nekoliko gradova Jugoistočne Evrope i Oberhauzenu, u organizaciji Gete instituta. Završeni radovi kolektiva U10 biće predstavljeni na izložbi sa diskusijom, koja će biti otvorena u Actopolis stanu u Bulevaru despota Stefana. U njemu se realizuje i većina ostalih programa beogradskog izdanja Actopolisa “Formalno neformalna. Beogradska samoorganizovana kulturna produkcija”, čija je kustoskinja Mirjana Boba Stojadinović.

Umetnički prostor U10 otvoren je 3. maja 2012. godine kao nezavisni izložbeni prostor. Prva izložba “10+1” otvorila je prostor beogradskoj publici sa akcentom na novu i kvalitetnu savremenu umetnost. Samoorganizovan tim koji se okupio tom prilikom je i inicijator projekta U10.

Osnovno težište Umetničkog prostora U10 jeste da promoviše mlade umetnike na početku njihove karijere, autore koji nisu imali mogućnost da se adekvatno predstave lokalnoj publici. Prisustvo svih oblika umetničkih medijuma do sada je stvorilo živ i dinamični program koji dopušta prostoru da se transformiše u skladu sa aspektima umetničke prakse svakog pojedinačnog umetnika.

Do sada je održano više od 60 samostalnih i grupnih izložbi, kao i drugih dešavanja kao što su javna vođenja, debate i koncerti.

Tokom 2015. godine U10 se predstavio i kroz više grupnih izložbi, festivala i umetničkih sajmova: LISTE Art Fair Basel; Kolarac Take Over (Fondacija Kolarac, Beograd), Beyond Space (galerija Hanikah, Sarajevska zima), U10 na Parallel Vienna i U10 na Budapest Art Market.

Izložba kolektiva U10 deo je intenzivnog majskog programa beogradskog izdanja projekta Actopolis, u kojem su se proteklih dana predstavili kolektivi Gradska gerila i Urbani inkubator, a do kraja meseca učestvuju različitim programima i Aleksandar Nikolić, Aleksandra Sekulić i Ivica Đorđević, Anica Vučetić, Irena Ristić, Kurs, Mariela Cvetić, Marija Radoš i Miroslav Karić (Remont), Marijana Cvetković, Nebojša Milikić i Tadej Kurepa, Nikola Radić Lucati, te Vahida Ramujkić i Noa Treister.

Beogradsko izdanje Actopolisa deo je projekta koji je Upravni odbor Gete instituta proglasio projektom od izuzetne vrednosti i značaja, a realizuje se u saradnji sa kulturnom institucijom Urbana umetnost Rur.

Aktivnosti projekta Actopolis u Beogradu, kao i u ostalim gradovima (Atina, Bukurešt, Ankara/Mardin, Sarajevo i Zagreb, kao i Oberhauzen), biće dokumentovane na sajtu actopolis.net

(SEEcult.org)

Finalisti Mangelosa 2016.



Finalisti nagrade “Dimitrije Bašičević Mangelos” za 2016. godinu su Kristina Benjocki, Mia Ćuk, Bogomir Doringer, Nina Simonović i Mihailo Vasiljević, a odabrani su među čak 35 prijavljenih mladih umetnika koji su, prema navodima žirija, izuzetno ozbiljno i temeljno pristupili pripremi konkursnog materijala.

U najuži krug razmatranja za izbor finalista ušli su i Žarko Aleksić, Bojana Knežević i Andrea Palašti, saopštio je 16. maja žiri, koji je kao posebno zapažene naveo i prijave Dragana Bibina, Lidije Delić, Maje Đorđević, Nemanje Lađića, Borisa Lukića, Sonje Radaković, Tijane Radenković, Ivane Ranisavljević, Luke Kneževića Strike, Marka Tirnanića i Julije Zaharijević.

Žiri nagrade “Mangelos” za 2016. godinu čine istoričarke umetnosti Ana Bogdanović (Odeljenje za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta, Beograd), Milica Pekić (kustoskinja, Kiosk - platforma za savremenu umetnost, Beograd), Ivana Vaseva (freelance kustoskinja, Skoplje) i Suzana Vuksanović (kustoskinja Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad) i umetnik Marko Marković, dobitnik nagrade “Mangelos” za 2015. godinu.

Drugi krug žiriranja i intervjui sa finalistima biće obavljeni 20. juna, a ime dobitnika ili dobitnice nagrade “Mangelos” za 2016. godinu biće saopšteno na otvaranju finalne zajedničke izložbe.

Nagrada “Dimitrije Bašičević Mangelos” dodeljuje se za osoben i izvanredan višegodišnji umetnički rad, koji podrazumeva zaokruženo kritičko i estetsko promišljanje i realizaciju u kontinuitetu, a namenjena je umetnicima do 35 godina života, koji se aktivno bave umetnošću.

U organizaciji Remonta – nezavisne umetničke asocijacije iz Beograda i Fonda “Ilija & Mangelos” iz Novog Sada, nagrada "Dimitrije Bašičević Mangelos” podrazumeva osmonedeljni studijski rezidencijalni boravak u Residency Unlimited u Njujorku, kao i samostalnu izložbu u Beogradu.

Na konkurs su mogli da se prijave državljani Srbije, kao i umetnici koji nisu državljani Srbije, ali čiji su umetnički razvoj/profesionalni angažman vezani za umetničku scenu u Srbiji.

Uslov je bio i da imaju najmanje tri godine profesionalnog/izlagačkog iskustva, a poželjno je bilo da imaju završene najmanje osnovne studije.

Nazvana imenom značajnog umetnika, rodonačelnika konceptualne umetničke prakse i istoričara umetnosti sa prostora bivše Jugoslavije, nagrada "Dimitrije Bašičević Mangelos” biće ove godine dodeljena jubilarni, 15. put.

Nagrada “Mangelos” dodeljuje se u saradnji sa Residency Unlimited i uz podršku Trust for Mutual Understanding (Njujork), a deo je mreže YVAA (Young Visual Artists Awards) koja deluje u svim zemljama na prostoru bivše Jugoslavije, kao i u Albaniji, Bugarskoj, Češkoj i Slovačkoj.

Radove prijavljenih kandidata moguće je videti na sajtu nagrade “Mangelos”.

*U prilogu - snimak vođenja kroz izložbu finalista nagrade “Mangelos” za 2015. (Remont, 3-30. jul 2015).

(SEEcult.org)

Rezultati Konkursa za vizuelne umetnosti i multimediju



Ministarstvo kulture i informisanja Srbije podržaće u oblasti vizuelnih umetnosti i multimedije u 2016. godini 132 projekta sa ukupno 64,5 miliona dinara, odabrana među 491 prijavljenim.

Od ukupno 64.450.000 dinara, 32,8 miliona dodeljeno je za projekte udruženja građana, dok je 23,15 miliona dodeljeno za projekte ustanova kulture i 8,5 miliona za obrazovne i druge ustanove, objavljeno je 18. maja na sajtu Ministarstva kulture i informisanja.

Najveći pojedinačni iznos odobren je za Oktobarski salon Kulturnog centra Beograda (3,5 miliona dinara).

Komisiju su činili Maja Stanković (predsednik), Jerko Denegri i Zoran Dimovski.

Ministarstvo kulture ranije je objavilo ostale rezultate konkursa za (su)finansiranje projekata u oblasti savremenog stvaralaštva i kulturnog nasleđa, na osnovu kojih je odobreno nešto više od 585 miliona dinara (oko 4,7 miliona evra) za oko 600 projekata, odabranih među gotovo 2.500 prijavljenih.

Od 1.691 prijave u oblasti savremenog stvaralaštva - ne računajući vizuelne umetnosti, podržana su 393 projekta, za koje je izdvojeno ukupno 277.749.000 dinara. U oblasti kulturnog nasleđa primljeno je 776 prijava, a odobreno ih je 208, koji će biti podržani sa 307.611.080 dinara.

Odluke komisija i Ministarstva izazvale su burne reakcije, uključujući i zahteve savremene plesne scene za poništenje konkursa u oblasti umetničke igre, kao i za rebalans državnog budžeta odmah po formiranju nove Vlade Srbije kojim bi, prema predlogu Srpskog književnog društva, bio povećan budžet za kulturu, te raspisivanje dodatnog konkursa za 2016. godinu.

(SEEcult.org)

UDUS: Ugrožena dramska produkcija



Udruženje dramskih umetnika Srbije (UDUS) izrazilo je 17. maja nezadovoljstvo rezultatima Konkursa Ministarstva kulture i informisanja za (su)finansiranje i projekata u oblasti scenskog stvaralaštva i interpretacije – pozorišta, ocenjujući da ozbilјno dovode u pitanje budućnost domaće dramske produkcije. UDUS je zatražilo od Ministarstva kulture i informisanja da “još jednom sagleda rezultate Konkursa i zaustavi sprovođenje odluka Komisije”.

Ministarstvo kulture i informisanja i njegova Komisija su, prema mišljenju UDUS-a, jasno i nedvosmisleno uskratili finansijsku podršku kako za projekte ustanova i organizacija, tako i za projekte samostalnih dramskih umetnika i na taj način ozbilјno doveli u pitanje budućnost domaće dramske produkcije. Time su, kako je navedeno u saopštenju, ugrozili proklamovanu kulturnu politiku, a samim tim i očuvanje nacionalnog identiteta.

UDUS je ocenio da je takvom odlukom Ministarstva kulture i informisanja ugroženo osnovno pravo na rad samostalnim umetnicima i to u trenutku kada je i inače smanjena produkcija i mogućnost zapošlјavanja u pozorištima i drugim ustanovama kulture.

Navodeći da Grad Beograd i lokalne samoprave preuzimaju plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje samostalnih umetnika, jer ostvaruju programe i projekte koji obogaćuju ukupnu kulturnu scenu, UDUS je poručio da će pravo na rad i opstanak samostalnih umetnika biti ugroženi ako država ne stimuliše njihove projekte.

“Neshvatlјivo je da Komisija Ministarstva kulture i informisanja nije prepoznala značaj i neophodnost stimulacije stvaralaštva samostalnih umetnika i da je izostala makar simbolična podrška za njihove nove produkcije i njihovu kreativnost koja je višestruko potvrđivana i priznata od stručne i kritičke javnosti u zemlјi i inostranstvu, što nedvosmisleno ukazuje na nekompetentnost Komisije”, naveo je u saopštenju predsednik UDUS-a Vojislav Brajović.

Nezadovoljstvo nedavno objavljenim rezultatima Konkursa za savremeno stvaralaštvo izrazili su i Udruženje baletskih umetnika Srbije (UBUS), kao i udruženja filmskih i muzičkih umetnika, koja nisu dobila sredstva za dodelu godišnjih nagrada.

UBUS je podržao i savremenu plesnu scenu, čiji su predstavnici zatražili poništenje Konkursa Ministarstva kulture i informisanja za (su)finansiranje projekata u oblasti scenskog stvaralaštva i interpretacije – umetničke igre za 2016. godinu, uz obrazloženje da rezultati rada Komisije u toj oblasti pokazuju nerazumevanje i nepoznavanje aktera plesne scene i njihovih rezultata u domaćim i međunarodnim okvirima.

Na osnovu odluke komisije koju su u oblasti scenskog stvaralaštva (pozorišta) činili Aja Jung, Radmila Stanković i Petar Mihajlović, sa ukupno 68,9 miliona podržana su 34 projekta od čak 251 prijavljenog. Pojedinačno najveći iznos u svim oblastima dodeljen je za Beogradski internacionalni teatarski festival - Bitef (15 miliona). Između ostalog, za predstojeće 61. Sterijino pozorje odobreno je 5 miliona, koliko je dobio i Hartefakt fond za projekat “Kad se život žiti drugi put”. Narodno pozorište Užice dobilo je 3,5 miliona za 22. Jugoslovenski pozorišni festival “Bez prevoda”, Ateljeu 212 u Beogradu odobrena su 3 miliona za proslavu 60-godišnjice, koliko i Kulturnom centru u Jagodini za 45. Dane komedije i Zajednici profesionalnih pozorišta Srbije za 52. “Joakim Vujić”, te Otvorenom univerzitetu Subotica za 23. Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici.

Podržano je i nekoliko produkcija predstava, među kojima su “Čas anatomije” Andraša Urbana, za koju je Srpsko narodno pozorište dobilo 2 miliona dinara, koliko i Studentski kulturni centar Novi Sad za “Koštanu” Kokana Mladenovića, dok su Narodno pozorište Subotica i Bitef teatar dobili po 1,5 milion za Urbanovo “Ruženje naroda u dva dela”, odnosno za Mladenovićevu “Naciju”.

U oblasti umetničke igre, u kojoj je sa ukupno 25,1 miliona podržano 14 od 79 prijavljenih projekata, najveći iznos dodeljen je za protekli 13. Beogradski festival igre (12 miliona). Na osnovu mišljenja komisije koju su činili Vladimir Dekić, Ivanka Lukateli i Ana Martinoli, Bitef teatar je za svoju plesnu kompaniju dobio 2,8 miliona dinara, uz još 500.000 za gostovanje u Japanu. Udruženje baletskih umetnika Srbije dobilo je 2,5 miliona za 20. Festival koreografskih minijatura, a Stanica – Servis za savremeni ples – 1 milion za festival Kondenz i 1,2 miliona za projekat “Puzzle #2”. Između ostalog, u oblasti umetničke igre podržan je sa 1 milionom i 16. festival “Ponesi opanak” Organizacije za narodnu umetnost – folklor iz Beograda.

(SEEcult.org)

Zenit i zenitizam



Izložba “Traži se čovek – Zenit i zenitizam”, posvećena uticajnom avangardnom pokretu koji je u vreme svog delovanja bio marginalizovan i ignorisan u lokalnim sredinama, dok je na evropskoj mapi istorijskih avangardi 20-ih godina XX veka imao visoko referentno mesto, biće otvorena 19. maja u galeriji O3one u Beogradu, a prate je stručna vođenja koja će održati autori Irina Subotić, Slobodan Mijušković i Stevan Vuković.

Posetioci će imati priliku da se upoznaju sa osnovama avangardnog, levičarskog pokreta zenitizam i časopisom Zenit, kao i sa sa idejama njegovog pokretača Ljubomira Micića i jednog od najaktivnijih saradnika Branka Ve Poljanskog.

Zenit je bio osnovni forum avangardnog zenitističkog pokreta i njegovih programskih ideja – bio je međunarodno glasilo leve orijentacije, s velikim brojem saradnika kako iz Beograda, Zagreba i Ljubljane, tako i iz gotovo svih evropskih sredina, ali i Severne i Južne Amerike, pa i Japana. Zenit je bio jasno opredeljen za novu umetnost, za koju se verovalo da će doprineti stvaranju novog čoveka XX veka.

Zenitistički aktivizam, kako je navela Irina Subotić u tekstu povodom izložbe, reflektuje antiratnu atmosferu nakon strahota Prvog svetskog rata participirajući u težnji za stvaranjem neformalnog međunarodnog bratstva umetnika okupljenih oko ideje radikalnog “prevrednovanja svih vrednosti”.

U različitim fazama postojanja časopisa Zenit i samog pokreta prisutna je aktivna razmena i recepcija ideja i iskustava evropskih umetničkih pokreta, od ekspresionizma, postkubizma, futurizma i dadaizma, do ruske avangarde i socijalnih tendencija. U svojoj levoj orijentaciji Zenit je, takođe, nedvosmisleno podržavao Oktobarsku revoluciju i marksističke ideje. Oštru kritičku orijentaciju protiv konzervativne (malo)građanske svesti i kapitalističkog društva, autoriteta političke vlasti i crkve, socijalne nepravde i okoštalih institucija, izražavao je kroz polemičke i programske tekstove, manifeste, prozu i poeziju već od prvog broja.

Upečatljivi vizuelni efekti – dizajn časopisa i drugih zenitističkih izdanja, reprodukcije, tipografska i grafička rešenja – odražavali su taj borbeni aktivizam.
Uporedo sa oštrom kritikom evropskog kapitalizma, njegove političke i kulturne prakse, sažetom u programskom sloganu Ljubomira Micića “Antievropa”, zenitizam je ponudio vlastiti projekat balkanizacije Evrope koju treba da izvede barbarogenije (“decivilizator”), “nosilac nesentimentalne i sirove vitalnosti – čiste vere – neizveštačene duše – otvorenog i dobrog srca”.

Časopis Zenit osnovao je i prvi broj izdao februara 1921. godine u Zagrebu književnik i kritičar Ljubomir Micić (Sošice, Jastrebarsko 1895 - Kačarevo kod Pančeva 1971). Od maja 1923. godine redakcija se nalazila u Beogradu – sve do definitivne policijske zabrane decembra 1926. zbog teksta nepoznatog autora dr M. Rasinova (verovatno samoga Micića) “Zenitizam kroz prizmu marksizma”. Ukupno su izašla 43 broja.

U okviru izložbe, najavljena su i stručna vođenja autora - 21. maja Stevana Vukovića (12.30), 28. maja - Irine Subotić i 4. juna Slobodana Mijuškovića.

Autori postavke su Breda Bizjak i Saša Pančić, dizajn i priprema za štampu promotivnog materijala delo je Orange Studija.

Pomoć pri realizaciji izložbe pružili su Narodni muzej u Beogradu, Muzej savremene umetnosti, Muzej Macura i Jovan Čekić.

Izložba će biti otvorena u galeriji O3one do 8. juna.

(SEEcult.org)

Evropa: meridijani u pokretu



Međunarodna konferencija “Evropa: meridijani u pokretu” biće održana 19. i 20. maja održati u Novom Sadu, u organizaciji Zavoda za kulturu Vojvodine i Srpskog PEN centra, a fokusirana je na sveopštu pokrenutost i nestabilnost savremenog sveta - veliko gibanje svetskog stanovništva bilo da je reč o ličnom ili političkom izboru, bilo da je reč o dramatičnoj društvenoj ili egzistencijalnoj prinudi.

Danas, kada se mnogobrojni pojedinci i čitavi narodi nalaze na putu, organizatori konferencije veruju da je neophodno razmotriti ko su savremeni nomadi, kuda vode i kakvi su njihovi putevi, kao i kakav je kontekst (istorijski, politički, društveni, ekonomski ili kulturni) savremenih migracija.

Učesnici konferencije su poznati pisci, kritičari i teoretičari iz Srbije i Istočne Evrope: Radoslav Petković, Kristijan Eker, Edvin Sugarev, Mihajlo Pantić, Boris Varga, Jelena Anđelovski, Marko Pogačar, Silvia Dražić, Zdenka Valent Belić i Velimir Kostov, koji će razmotriti pokrenuta pitanja i pomoći da se neka od najvažnijih iskustava savremenog evropskog čoveka sagledaju iz novog ugla.

Kako se Evropa kreće ili podrhtava sama u sebi? Da li savremeni oblici nomadizma sadrže u sebi kritički potencijal sagledavanja stvarnosti ili su kao zadate koreografije sastavni deo njene legitimne taksinomije? Kako se Evropa nosi sa Drugim koji izmiče njenoj kontroli i uređenju? Da li će aktuelne traume egzila, iskustvo izgubljenog doma, izopštenosti i marginalizacije, suvišnih ljudi i propuštenih života doživeti svoju književnu medijaciju unutar evropskog književnog prostora ili će ostati bezglasna trauma onih koji je upravo preživljavaju? Da li sama Evropa još sanja san o Evropi ili ga je zagubila u bespuću birokratskih procedura i uspostavljanju moći i premoći? Da li su aktualna žarišta književnosti i umetnosti u centru ili na periferiji, ili na putu između njih?

To su neka od pitanja na koja će učesnici konferencije “Evropa: meridijani u pokretu” pokušati da odgovore na skupu u Zavodu za kulturu Vojvodine.

Posle više od dve decenije evropskog entuzijazma, tokom kojih je slika Evrope i njene sadašnjosti i budućnosti bila ispunjena izvesnošću i uverenjem u političku stabilnost, društveni razvoj i ekonomsko blagostanje, taj je entizijazam ne samo počeo da bledi, nego je i viđenje Evrope, kao malo kada u njenoj novijoj istoriji, obeleženo iskustvom strepnje, sumnje i straha od nejasne budućnosti. Možda je upravo trenutak velike evropske krize pravi izazov za obnavljanje razgovora na temu Evropa: kakva Evropa nastaje ili nestaje pred našim očima, koje su njene ključne ideje i priče, s kojim se izazovima ona suočava i na koji način će novi evropski kontekst uticati na savremenu književnost i kulturu evropskih naroda. Iako Evropa više nije centar sveta, ili bar nije jedini, san o Evropi postao je pribežište za sve one koji bežeći od nasilja, ratova, smrti ovde traže svoj novi dom. Veliki migrantski talas zahvatio je granice Evrope, mekšajući ih ali i razbijajući se o njih, tako da se pitanje migracija nametnulo kao prirodan izazov za ovogodišnju temu konferencije o Evropi, naveli su organizatori.

Tekstovi učesnika konferencije biće objavljeni u posebnom izdanju.

Serija godišnjih razgovora koji iz različitih perspektiva i disciplina tematizuju Evropu u ovom naročitom, ako ne i prekretničkom trenutku evropske (i svetske) istorije, započela je u organizaciji Zavoda za kulturu Vojvodine i Srpskog PEN centra 2014. godine.

Do sada su održane dve međunarodne godišnje konferencije koje su bile fokusirane na najaktuelnije evropske teme: “Evropa: stalne i nestalne granice” (2014) i “Evropa: neispričana priča” (2015).

(SEEcult.org)

Margareta fon Trota u HNK-u



Nova gošća Filozofskog teatra u Hrvatskom narodnom kazalištu u Zagrebu biće 29. maja kultna nemačka filmska rediteljka i scenaristkinja Margareta fon Trota (Margarethe von Trotta), koju nazivaju i “vodećom feminističkom rediteljkom na svetu”, a posvetila je svoj rad filmovima o velikim ženama, od Roze Luksemburg (Rosa Luxemburg) do Hane Arent (Hannah Arendt).

Margareta fon Trota će nastupiti sa domaćinom Filozofskog teatra Srećkom Horvatom, koji je krajem 2014. godine pokrenuo u HNK-u taj program.

U saradnji HNK-a s Hrvatskim filmskim savezom i bioskopom Tuškanac, u danima boravka Margarete fon Trota u Zagrebu, publika će imati priliku gledati četiri filma čuvene rediteljke: “Rosa Luxemburg” (1986), “Izgubljena čast Katharine Blum” (1975), “Olovno vrijeme” (1981) i “Hannah Arendt” (2012).

Margareta fon Trota se iz rodnog Berlina preselila u Pariz, gde je radila za različite filmske kolektive, sarađujući na scenarijima, a bila je i korediteljka kratkometražnih filmova. Nakon povratka u Zapadnu Nemačku početkom 60-ih, studirala je umetnost, germanistiku i romanske jezike, te pohađala tečajeve glume. Glumila je u filmovima Fazbindera (Fassbinder) i Šlendorfa (Schlöndorff), a kada je u Parizu otkrila filmove Ingmara Bergmana i francuskog Novog talasa, i sama je odlučila da se okuša kao rediteljka.

Premda se njeni filmovi uglavnom bave odnosom žena i muškaraca, pri čemu uvek iznova stvara novu reprezentaciju žena na filmu, sama odbija sugestiju da radi “ženske filmove”. Kaže da se, zahvaljujući Bergmanovim filmovima, "zaljubila" u filmski medij i mogućnosti predstavljanja unutrašnjih psihičkih svetova.

Filozofski teatar u HNK-u pokrenuo je 2014. godine mladi hrvatski filozof Srećko Horvat, koji je proteklih meseci aktivan i kao jedan od osnivača pokreta DiEM25 (Democracy in Europe Movement in 2025) sa bivsim grčkim ministrom finansija Janusom Varufakisom.

*Foto: Margarethe von Trotta, (c)Manfred Breuersbrock

(SEEcult.org)

Nova galerija – Lucida



Beograd dobija još jedan izlagački prostor – umetničku galeriju Lucida, čiji je program dominantno baziran na predstavljanju radova umetnika koji su se pojavili na likovnoj sceni Srbije tokom 80-ih i 90-ih godina XX veka.

Galerija Lucida svečano će biti otvorena 20. maja u 19 sati u Čika Ljubinoj ulici 11, a inicijalnom postavkom predstaviće radove gotovo 20 umetnika.

Izložba obuhvata dela: Marije Dragojlović, Darije Kačić, Milete Prodanovića, Anice Vučetić, Perice Donkova, Aleksandra Rafajlovića, Dušana Petrovića, Srđana Apostolovića, Zdravka Joksimovića, Dobrivoja Krgovića, Željke Momirov, Vladimira Ristivojevića, Nine Todorović, Rista Antunovića, Vladana Terzića, Milovana Dagovića i Dragoslava Krnajskog.

Galerija Lucida, kako je najavio njen tim, planira prezentacije umetnika kroz samostalne, kao i kroz kolektivne izložbe.

Predviđen je i ciklus predavanja i tribina u vezi sa aktuelnim pitanjima savremene umetničke scene u Srbiji.







*Foto: Miloš Jelesijević i Dragoslav Krnajski

(SEEcult.org)

Opservacije sa ivice



Umetnici Rena Raedle i Vladan Jeremić, u saradnji sa kustoskinjom Majom Ćirić, predstaviće 21. maja u kompleksu Astronomske opservatorije u Beogradu projekat koji dovodi u pitanje postojeće poglede na svet, pre svega u kontekstu mogućnosti da se učine vidljivim “pozicije iza ivice i izvan merljivosti globalnog kapitala”.

Umetnička intervencija “Opservacije sa ivice” nastala je iz potrebe da se preispitaju postojeće infrastrukture i sagledaju pozicije iza ivice merljivosti, tj. expulsions (Saskia Sassen, 2014), navela je Maja Ćirić povodom tog projekta, čiji je cilj da ukaže na ivične odnose, ali i na transformaciju pogleda na svet koju je moguće ostvariti uz pomoć umetnosti.

Navodeći da je prosvetiteljstvo u srpskom kulturnom kontekstu još od 18. veka podrazumevalo hibridnost pogleda na svet usvojenog od spolja i lokalnog kulturnog obrasca, Maja Ćirić je kao primer jedinstvenog nekonvencionalnog modernističkog urbanog rešenja u Beogradu navela upravo kompleks Astronomske opservatorije u Beogradu (Ljiljana Blagojević, 2003) koji je rezultat mnogostrukog prosvetiteljskog projekta - astronomski instrumenti su doneti iz inostranstva na osnovu ratne odštete iz Prvog svetskog rata, arhitektonski kompleks je pojektovao češki arhitekta Jan Dubovi, Astronomsku opservatoriju na Zvezdari osnovali su i njom rukovodili srpski naučnici školovani u inostranstvu.

Funkcija Astronomske opservatorije danas je obrada informacija iz kosmosa kao doprinos globalnim naučnim istraživanjama. Astronomska opservatorija u Beogradu je mesto u kojem se materijalizovala globalna ekonomija znanja i to je čini izuzetnim mestom za razmatranje Beograda kao globalnog grada.



Prema navodima Maje Ćirić, iako Beograd po definiciji ne spada u kategoriju globalnih gradova u smislu da ga ne definiše jak protok globalnog kapitala (Saskia Sassen, 1991), participacija Astronomske opservatorije u globalnom protoku informacija čini da Beograd razmatramo kao deo globalne infrastrukture. Umetnička intervencija “Opservacije sa ivice” redefiniše tu globalnu infrastrukturu, jer je približava lokalnoj problematici i gorućim epistemološkim pitanjima.

Rad Rene Raedle i Vladana Jeremića u Astronomskoj opservatoriji, kako je dodala Maja Ćirić, aktivira hiperkompleksnosti tako što deluje između horizontalne linije, koja povezuje lokalni i globalni prostor, i vertikalne linije, koja se rasprostire i istorijski i interplanetarno. Pod pretpostavkom da je rekonfiguracija javne sfere uloga umetnosti kao kritike, ovde ostvaren spoj horizontalne i vertikalne linije redefiniše postojeću infrastrukturu kompleksa Astronomske opservatorije.

Natpis na glavnoj zgradi kompleksa Astronomske opservatorije Omnia in numero et mensura (Sve je u broju i meri) danas može biti označitelj za merljivost koja, prema rečima Maje Ćirić, ukazuje na digitalizaciju društvene produkcije pod uticajem globalnog kapitala. Umetnička intevencija je ovde mišljena kroz odstupanje od binarne logike kao logike digitalnog kapitala koji vrši “eksproprijaciju rada i sredstava za život”, jer istovremeno ukazuje i na “uticaj nepravde, ali i na neophodnost delovanja” (Judith Butler, 2013). Delovanje zastupa logiku emancipacije i kritičkog mišljenja kao mogućnosti da se učine vidljivim pozicije iza ivice i izvan merljivosti globanog kapitala. Zatečena infrastruktura je ovde prostor sažimanja, ali uz pomoć umetnosti postaje prostor koji se širi, navela je Maja Ćirić, nezavisna kustoskinja koja zasniva praksu u rasponu od institucionalne kritike do istraživanja kustoske geopolitike, sa posebnim naglaskom na transnacionalnu cirkulaciju ideja. Doktorirala je teoriju umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu (Institucionalna kritike i kustoska praksa).



Vladan Jeremić i Rena Raedle već godinama rade zajedno, a među njihovim skorašnjim izložbama su Agitprop! u Bruklin muzeju u Njujorku, Cold Wall u Studio of Young Artists' Gallery u Budimpešti i Crvena zima u Galeriji SIZ u Rijeci.

Projekat “Opservacije sa ivice”, kao prva umetnička intervencija u kompleksu Astronomske opservatorije, biće predstavljen 21. maja od 14 do 17 sati, a vođenja sa posetiocima, uz učešće umetnika i kustoskinje, najavljena su za 14 i 16 časova.

(SEEcult.org)

Nova prilika za Dobre navike



Remont nastavlja 21. maja realizaciju projekta “Dobre navike”, vodeći zainteresovane ovoga puta kroz izložbe savremene umetnosti “Volim je, ne volim je” Sandre Stojanović i Valentine Brković u svom prostoru, te Majsku izložbu grafike Beogradskog kruga u Galeriji Grafički kolektiv i izložbu “Fragmenti vremena” Marije Dragojlović u Muzeju grada Beograda.

Nova šetnja kroz izložbe savremene umetnosti u Beogradu počinje u 11 sati vođenjem kroz izložbu “Volim je, ne volim je” u Remontu sa kojom će posetioce upoznati same autorke Sandra Stojanović i Valentina Brković koje su se fokusirale na paradoksalni fenomen upotrebe i prisustva nacionalnih simbola u svakodnevnom životu građana Srbije. Istraživanje je počelo 2014. godine, kada je nastaje serija fotografija kojima je dokumentovana odeća pojedinaca sa motivima srpske zastave, što je umetnice inspirisalo da započnu sakupljanje najrazličitijih upotrebnih predmeta i memorabilija sa aplikacijama nacionalnih simbola. Danas je to pozamašna kolekcija koju autorke predstavljaju u formi bloga i izložbene postavke koja postavlja pitanje srži i kvalitativnog sadržaja nacionalnog identiteta.



U Galeriji Grafički kolektiv kroz Majsku izložbu grafike Beogradskog kruga, koja je otvorena do 9. juna, a predstavlja više od sto radova različitih tema, poetika i grafičkih tehnika umetnika svih generacija, vodiće u 12 sati istoričarka umetnosti Jelena Gagić.

Majska izložba grafike Beogradskog kruga najstarija je i najznačajnija nacionalna izložba posvećena grafičkom stvaralaštvu, koja je tokom decenija postala glavni indikator u praćenju promena u grafičkoj produkciji u Srbiji, informišući i o generaciji mladih, ali i o stvaralaštvu već afirmisanih umetnika. Grafički kolektiv je 1952. godine otvoren upravo tom manifestacijom koja se od tada redovno održava, uz dodelu nagrade Veliki pečat, koju je za 2016. godinu dobio Nikola Velicki za grafiku “Glava”.

Uz domaće autore, na izložbi su ove godine predstavljene i grafike gostiju iz Kine, Japana, Poljske i SAD.

Nakon Grafičkog kolektiva, “Dobre navike” će biti nastavljene u 13 sati na izložbi “Fragmenti vremena” Marije Dragojlović u Muzeju grada Beograda, kroz koju će voditi Jerko Denegri.



Kroz četiri celine, koje čine studiju “Fragmenti vremena”, umetnica nastoji da korišćenjem sopstvene arhive porodičnih fotografija i uspomena pokrene niz pitanja o relacijama intimnog i javnog, memorijskog i sadašnjeg, sećanja i zaborava, ukazujući na vrednosti svakodnevog, običnog, porodičnog života pojedinca ali otkrivajući istovremeno i svet naše zajedničke društvene prošlosti.

Izložba Marije Dragojlović, ovogodišnje dobitnice nagrade “Sava Šumanović”, otvorena je u bivšoj vojnoj zgradi koja je ustupljena MGB-u do 29. maja, a organizuje je Kulturni centar Beograda.

Remontov projekat “Dobre navike” posvećen je svim ljubiteljima savremene umetnosti i drugim zainteresovanim građanima koji imaju potrebu i želju da poboljšaju kvalitet života i da se na kreativan način upoznaju sa savremenim kretanjima u vizuelnoj umetnosti.



Svaka šetnja započinje uvodnim predavanjem o savremenoj umetničkoj sceni i predstavljanjem tekuće izložbe u galeriji Remont, a zatim slede posete izabranim izložbama gde goste dočekuje domaćin prostora (umetnik, kustos).

Želja Remonta je da taj način animira građane da više posećuju izložbe i da im na stručan i jednostavan način približi savremenu umetničku praksu.

Za svaku šetnju, ali i za individualne posete, pripremljen je štampani letak sa više informacija o izabranim izložbama i preporukama za posetu, a prijavljivanje za narednu šetnju je do 20. maja u 17 časova na adresu remont@remont.net ili telefonom na + 381 11 32 23 406

Projekat “Dobre navike” realizuje se u saradnji sa Erste bankom i uz podršku Sekretarijata za kulturu Grada Beograda.

(SEEcult.org)

Predstava o bivšoj zemlji kroz inserte iz starih fimova



Predstava “Drugovi, ja se ni sada ne stidim svoje komunističke prošlosti” biće premijerno izvedena 27. maja u Bitef teatru, a zatim u Švajcarskoj, Belgiji i Francuskoj, kao svojevrsni omaž jugoslovenskoj kinematografiji i kao istraživački dijalog između pozorišta i filma, najavili su autori koncepta i izvođači Sanja Mitrović i Vladimir Aleksić. Predstava kombinuje lične priče aktera i filmske inserte, a paralelno se bavi pitanjima tranzicije i privatizacije.

Sanja Mitrović i Vladimir Aleksić su prijatelji iz detinjstva, a oboje su emigrirali 2001. godine. Rediteljka Sanja Mitrović i dalje živi i radi u zapadnoj Evropi, dok se glumac Vladimir Aleksić vratio u Srbiju i tu nastavio karijeru.

“Poželeli smo da napravimo predstavu o državi koje više nema, ali postoji u mašti i sećanju, da o njoj progovorimo kroz filmove koje volimo”, izjavila je Sanja Mitrović na konferenciji za novinare 20. maja u Beogradu i dodala da je srećna što ponovo radi na svom jeziku.

Napominjući da se u inostranstvu na Jugoslaviju često gleda samo kroz ratna dešavanja iz 90-ih godina, ona je istakla da je ta zemlja imala bogatu filmsku istoriju koja je odslikavala duh vremena i vrednosti na kojima je odrastala njihova generacija, a kojih danas nema.

“Reč je o kolektivnom duhu, o podsticanju zajedništva, o pravima radnika, o fundamentalnoj ideji multietničke, multireligiozne, socijalističke države, koaj je i dalje relevantna za današnje evropske sukobe”, rekla je Sanja Mitrović.

Vladimir Aleksić je izjavio da mu je kao autoru i izvođaču bilo zanimljivo korišćenje filmskog jezika na sceni, ali i pitanje koliko te filmske slike, koje je voleo, danas komuniciraju i da li je u sadašnjosti moguće implementirati neke od ideala iz prošlosti.

“Istraživali smo kako se menjala estetika i tematika ju-kinematografije, a takođe koliko su objektivna naša sećanja”, rekao je Aleksić.

Uprvo radi objektivnog pogleda angažovano je dvoje dramaturga - Olga Dimitrijević iz Srbije i Jorge Palinhos iz Portugalije.

Palinhos je izjavio da zna ponešto o eks-ju filmu i da ceni njegovu energiju i hrabrost, ali da mu je prevashodni posao na ovom projektu bilo staranje da predstava bude interesantna i razumljiva i ljudima van ovih prostora, koji ne znaju ceo kontekst.

U predstavi se koriste inserti iz nekoliko desetina filmova, počev od prve posleratne produkcije “Slavica”, preko ostvarenja Saše Petrovića, Puriše Đorđevića, Dušana Makavejeva, Jovana Jovanovića, do Gorana Markovića i Emira Kusturice.

Izvođači primenjuju niz strategija - od zvučnog komentara i simultane sinhronizacije do fizičkih rekonstrukcija i fikitivnih postavki ne bi li isprepleli tokove svojih života sa istorijom jugoslovenskih teritorija i otvorili niz tema: socijalističku prošlost, anitfašističku borbu, državu blagostanja, osećaj zajedništva, nacionalističke ratove, post-socijalističku transformaciju, neoliberalni revizionizam, deindustrijalizaciju i pustošenje njihovog rodnog grada (Zrenjanina) koji je nekada bio ekonomski gigant.

Razmatrajući pitanja šta je izgubljeno u periodu tranzicije i kako se dvoje izvođača nose sa osećajem gubitka, kako su socijalističke porodice propale zajedno sa socijalističkim preduzećima i na koji način je to uticalo na njih, predstava suočava otelotvorena lična sećanja izvođača i prizore iz nacionalne kinematografije kako bi istražila šta ostaje od solidarnosti i društvene pravde u vremenu materijalističkog individualizma.

Direktor Bitef teatra Miloš Latinović izjavio je da se koncept tog projekta poklapa sa glavnom programskom idejom Bitef teatra u tekućoj sezoni, a to je da na scenu i u javnost iznosi teme koje su bitne za život ljudi u Srbiji, ali i u celom regionu.

“Projekat nam odgovara i zato što je u scenskom smislu pravi eksperiment, a to je ono čime se inače Bitef teatar bavi u stalnoj potrazi za novim pozorišnim izrazom”, rekao je Latinović.

Dizajn scene i kostima u predstavi “Drugovi” radi Frederik Denis, dizajn svetla Đakomo Gorini, kompozitor i dizajner zvuka je Vladimir Pejković, a video montažer je Nikola Vrzić.

Predstava će biti igrana u Beogradu u bloku – 27, 28, 30. i 31. maja, a potom ponovo u septembru.

Već su zakazana gostovanja u avgustu u Theaterspektakel u Cirihu, tokom oktobra u Belgiji (Beursschouwburg, Brisel, Cultuurcentrum, Haselt i NONA Kunstencentrum, Mehelen), a u februaru 2017. godine na Reims Scènes d’Europe Festival, Comédie de Reims (Francuska).

Produkciju potpisuju Sanja Mitrović/Stand Up Tall Productions (Amsterdam) i Bitef teatar, u koprodukciji sa Beursschouwburg (Brisel).

Partneri su: Pianofabriek (Brisel), Centar film (Beograd), Jugoslovenska kinoteka i Filmski centar Srbije, uz podršku Flemish Community, Flemish Community Commission, Ministarstva kulture Srbije i Grada Beograda.

(SEEcult.org)

Kreće umetnost na točkovima



Projekat “Umetnost na točkovima”, koji će pokušati da specijalnim vozilom odgovori na različite potrebe umetnika – od prostora za izlaganje, promišljanje stvarnosti i mogućnosti za njenu promenu, do pomoći u vidu prevoza radova, materijala, tehnike i drugih potrepština za programe, počinje 22. maja celodnevnim programom na livadi između godinama zatvorenog Muzeja savremene umetnosti u Beogradu i Brankovog mosta.

Umetnobil je vozilo koje je zamišljeno kao medijum za promenu društvene percepcije u sadašnjim stvarnim okolnostima.

Urgentnom akcijom specijalnih umetničkih jedinica na čelu sa Ivanom Zupancem stvoren je Umetnobil, posebna kuća na točkovima koja će omogućiti umetnicima da lakše deluju i stvaraju u realnim društvenim i javnim prostorima. S obzirom na potrebu umetnika za izmeštanjem iz galerija, sterilnih prostora i statičnih oblika komunikacije, Umetnobil će, kako je najavljeno, kreirati nove situacije koje će im omogućiti da misle mobilno, prostorno i društveno aktivno. Infrastuktura vozila učiniće da umetnici prevaziđu probleme koji se tiču prevoza, smeštaja, prenosa tehnike i materijala neophodnih za reprezentaciju i lakše izvođenje programa.

Takođe, projekat “Umetnost na točkovima” će razvijati odnos prema nepublici i oživljavati građanstvo koje je u svojevrsnom obliku kulturne eutanazije.



Projektom su planirane aktivne radionice na otvorenom, hepeninzi iz pokreta, zvučni i govorni performansi… Vozilo će redovno oslikavati vizuelni umetnici, a biće i prostor za izložbe autora po pozivu. Deo aktivnosti biraće žiri na osnovu javnog konkursa.

Program počinje nastupom samoorganizovanog hora Horkestar, koji će u 13 sati izvesti pesme za decu, kojoj je namenjena potom i radionica “Tranzistor” za istraživanje umetnosti i medija. U saradnji sa Centrom za integraciju mladih, prva radionica ciklusa “Tranzistor”, koju će voditi istoričarka umetnosti Kristina Grebenar i vizuelni umetnik i pedagog Aleksandar Jevtić, povezaće decu iz svratišta u Beogradu, ostale posetioce manifestacije i skulpture ispred MSUB-a. Deca i odrasli grupisaće se u timove i izmišljati priče na osnovu utisaka o skulpturama i asocijacija koje one izazivaju. Cilj je da posetioci aktiviraju maštu i da, kroz kritičku igru, uspostave bliži kontakt sa delima uvaženih jugoslovenskih vajara 20. veka koja stoje u okruženju već više od devet godina zatvorenog MSUB-a na Ušću.



Od 15 do 18 časova vozilo Umetnobil oslikavaće Aleksandar Denić, koji se bavi slikarstvom, a nije slikar, voli da obrađuje bojama omiljene pevače narodne i rok muzike i inspiraciju pronalazi u istorijskim temama. Opsednut je malim vojnicima i prikazom istorijskih bitaka na papiru uz pomoć olovke. Smatra da crtež nije dobro urađen ukoliko nije nacrtao bar deset vojnika na jednom kvadratnom santimetru. Jedan je od retkih savremenih umetnika koji voli da slika po narudžbini.

Posetioci inauguracione manifestacije projekta “Umetnost na točkovima” imaće pirliku od 17 sati da čuju i uzbudljiv projekat kӣr Baneta Jovančevića, koji eksperimentiše vizantijskim zvucima pod uticajem vilenjačke psihodelije. Nastupiće potom od 18 sati Autoimenjak, duo koji pred svaki nastup menja ime, a onda i Stražarni lopov (Sergio Lounge), koji svira na tastaturi.



U Umetnobilu će biti otvorena i izložba fotografija umetnika Mihaela Cigera (Michael Züger) “Jugoslovenski standard”, rađenih za knjigu “Yugoslavian Standard” koja se bavi novouspostavljenim granicama i starim ogradama na prostorima bivše Jugoslavije.

Pored dela sa nizom fotografija specifičnih ograda, koje se stalno sreću na raznim mestima ovog geografskog podneblja, tu su i tri različite vrste tekstova koji tematizuju paradoksnu postjugoslovensku situaciju. Paradoks se sastoji u tome što narodi koji danas žive u zasebnim nacionalnim državama uporno pokušavaju da se ograde jedni od drugih izgradnjom religijskog i etničkog identiteta, uprkos zajedničkoj prošlosti, kao i kulturološkim i jezičkim sličnostima. Osim teorijskih eseja i kratkih priča, nastalih kao plod umetnikovih putovanja, boljem razumevanju te problematike doprinose i hip hop tekstovi Eda Majke, Frenkija ili Marčela, čineći zaokruženu celinu.

Projekat “Umetnost na točkovima”podržala je Fondacija za otvoreno društvo u Beogradu, a pomoć su pružili i Beogradska otvorena škola i Prototip. Program i aktivnosti biće realizovani i uz pomoć Ministarstva kulture i informisanja Srbije.

(SEEcult.org)

U finalu Mangelosa za 2016.

http://www.seecult.org/vest/u-finalu-mangelosa-za-2016

Nini Komel nagrada Zvono



Nagrada Zvono za mlade umetnike/ce iz Bosne i Hercegovine dodeljena je za 2016. godinu Nini Komel koja živi i radi na relaciji između rodnog Slavonskog Broda i Novog Sada, gde je na Akademiji umetnosti stekla titulu master umetnika novih likovnih medija.

Dobitnica nagrade Zvono proglašena je na otvaranju izložbe finalista u galeriji Duplex u Sarajevu, a predstavila se instalacijom “Uslovna sloboda” (2012) kojom se bavi razvijanjem narativa teorije zavere i raspada Jugoslavije, te kontekstualizuje nastanak uslovne slobode.

U finalu nagrade Zvono, čiju dodelu organizuje Centar za savremenu umetnost Sarajevo (SCCA), bili su i Jelena Fužinato (Prvnjavor/Berlin), Alma Gačanin (Sarajevo) i Enes Žuljević (Mostar).

U konkurenciji za nagradu Zvono, koja podrazumeva rezidencijalni boravak u Njujorku i deo je međunarodne mreže nagrada za mlade umetnike YVAA (Young Visual Artists Award), bilo je ukupno 24 umetnika.

Nina Komel proglašena je dobitnicom jednoglasnom odlukom žirija koji su činili umetnica Maja Bajević (Sarajevo), predsednica, Dunja Blažević (Beograd), Igor Bošnjak (Trebinje), Jusuf Hadžifejzović (Sarajevo) i Selma Selman (Bihać/Njujork), dobitnica nagrade Zvono za 2014.

Žiri se, kako je saopštio, složio da je kvalitet umetnika/ca i njihovih radova bio izuzetan. Radovi su prispeli iz svih delova BiH i u svim vrstama umetničkih medija, a njihov kvalitet radova, prezentacija i trud uložen u aplikaciju svojevrstan su znak koliko mladi umetnici shvataju ozbiljno nagradu Zvono.



“U okruženju u kojem nema nikakve podrške likovnoj umetnosti ili je ona sporadična, ovakav rezultat je neočekivan i tim više nego za svaku pohvalu. Visoki kvalitet prijava je doveo do toga da je žiri veliku većinu radova uzeo u obzir. Iako je bilo izuzetnih pojedinačnih radova, morajući ipak napraviti selekciju, žiri se odlučio da prvenstveno da podršku celovitom prikazanom umetničkom angažmanu, držeći se pri tome više sadržajnog nego formalnog kriterijuma”, navedeno je u obrazloženju.

Dobitnica nagrade Zvono Nina Komel rođena je 1986. u Slavonskom Brodu u Hrvatskoj, a 2010. diplomirala je slikarstvo na Akademiji likovnih umetnosti u Banjaluci, dok je master novih likovnih medija završila 2012. na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Od 2013. godine stalna je članica akvarelističke kolonije “Sava”.

Polazna tačka njenog rada “Uslovna sloboda” predstavlja dokumentovanje ličnog iskustva, unutar realnog prostora, korišćenjem vizuelnog i nevizuelnog jezika.

“Ideja kojom se vodim bazira se na individualnoj poetici pomoću koje naglašavam doživljaj prepoznavanja apsurdnog stanja, svakodnevnih banalnosti koje pripadaju opštem iskustvu. Objektivnom transformacijom tokom rada težim prepoznavanju samog vremena u kojem se nalazim, okrećući se projektu ‘panoptikona’ ironizirajući ga u svojim umetničkim praksama. Okupacijom realnog prostora govorim o kontekstu zadobivanja izolacije, te percepiram realnost kao znakove koje posmatrača informišu o stanju kulture, umetnika i dela”, navela je Nina Komel o svom radu, dodajući da pod uticajem i pritiskom kulture želi da iskaže “nametnuto osećanje, mišljenje i ponašanje koje nas neprekidno oblikuje”.



Umetnička instalacija “Uslovna sloboda” (2012) bavi se razvijanjem narativa teorije zavere i raspada Jugoslavije, kontekstualizujući nastanak uslovne slobode. Tehnička realizacija rada – uspostavljanje zvučnih simbola međunarodnih telefonskih kodova, koji podstiču na predviđanje političke situacije koja sledi, razvijena je u saradnji sa Duškom Brković.

Nina Komel je samostalno izlagala u Novom Sadu (Realan prostor i vizuelni jezik, Galerija za mlade Macut, 2013) i Brodu (Kafa i cigarete, Osnovna škola “Boško Buha”, 2008), a učestvovala je i na niz grupnih izložbi, među kojima su retrospektiva projekta “Razlike” u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu (2014), Akvarelistička kolonija “Sava” u Gradskoj galeriji u Brodu (2013-2015), projekat “Razlike” u Fabrici SKC-a Novi Sad (2013), “Sudari” u SKC-u Beograd (2013), Banja Luka art fest (2012-2014)…

Dodela nagrade Zvono, kao i ostalih nagrada za mlade umetnike u okviru mreže YVAA, organizovana je u saradnji sa Residency Unlimited u Njujorku i podržana je od The Trust for Mutual Understanding. Nagrada Zvono podržana je i od Fondacije za muzičke, scenske i likovne umetnosti u Sarajevu.

(SEEcult.org)