Vesti iz sveta umetnosti

Dve godine konkursa za otkup



Ministarstvo kulture i informisanja Srbije održaće 28. aprila u Magacinu u Kraljevića Marka u Beogradu prezentaciju Konkursa za finansiranje umetničkih dela iz oblasti vizuelnih umetnosti, koji je za 2016. godinu upravo završen.

O značaju tog konkursa i njegovim efektima govoriće u 19 sati ministar kulture i informisanja u odlazećoj Vladi Srbije Ivan Tasovac, a biće postavljena i izložba vizualizacije podataka i finansiranih umetničkih dela u protekle dve godine, koja će omogućiti posetiocima da se upoznaju sa statističkim podacima o broju uključenih umetnika, finansiranih umetničkih dela, ustanova, gradova i opština, polu i strukturi stvaralaca, vrsti i strukturi ustanova, dodeljenim iznosima po gradovima, opštinama i okruzima, kao i o vrstama realizovanih projekata.

Konkurs za finansiranje umetničkih dela u oblasti vizuelnih umetnosti za 2016. godinu bio je otvoren do 26. aprila.

Konkurs je pokrenut 2014. godine posle 13-godišnje pauze, a cilj je podsticanje razvoja vizuelnih umetnosti putem osavremenjivanja umetničkih zbirki (kolekcija) i jačanja kapaciteta ustanova kulture, podrška savremenim vizuelnim umetnicima i osnaživanja sistemskog razvoja umetničkog tržišta, razvijanja vizuelne kulture, kao i kroz razvijanje intersektorske (javni, civilni i privatni sektor) i interresorne saradnje (kultura-prosveta, kultura-zdravstvo itd.).



Obnavljanje Konkursa za finansiranje umetničkih dela u oblasti vizuelnih umetnosti pozdravljeno je na umetničkoj sceni, ali je deo stručne javnosti izneo i niz zamerki, kao i predloga za izmenu uslova i same konkursne procedure, a tim povodom održano je i više sastanaka sa nadležnima u Ministarstvu kulture.

Tim povodom je otvorena i Fejsbuk grupa "Konkurs Ministarstva", a njeni pokretači - neformalna inicijativa umetnika, pozvali su bili institucije da, pored odabranih radova koje bi inače predložile na Konkurs Ministarstva, organizuju i interne konkurse kako bi omogućili svim umetnicima da ravnopravno i transparentno ponude svoje projekte i radove za otkup.

Tom pozivu odazvali su se Kulturni centar Jagodina, Leskovački kulturni centar, Sportsko-kulturni centar Obrenovac i Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu.

Pojedine institucije su objavile koje su radove predložile Ministarstvu, pa je tako Muzej savremene umetnosti Vojvodine odabrao, na osnovu mišljenja stručne komisije, 19 radova umetnika različitih generacija, koji dosad nisu zastupljeni u njegovoj kolekciji.

Ministarstvo kulture i informisanja je, na osnovu Konkursa za 2014. godinu podržalo oko 80 predloga institucija i organizacija za koje je rasporedilo 71,8 milion dinara. Na osnovu Konkursa za 2015. godinu, Ministarstvo je odlučilo da finansira otkup i nastanak novih radova u oblasti vizuelnih umetnosti sa oko 50 miliona dinara, na osnovu predloga oko 90 kulturnih, obrazovnih, naučnih, zdravstvenih i drugih ustanova i pojedinih organizacija.

Na Konkurs za 2014. godinu pristiglo je bilo 253 prijava, a na Konkurs za 2015. godinu - 236 predloga ustanova i organizacija.

Ukupno je za dve godine finansirano 690 radova 343 umetnika (2014. godine - 365 radova 212 umetnika, a 2015. godine - 325 radova 218 umetnika).

Prezentacija dvogodisnjih rezultata Konkursa za finansiranje umetničkih dela iz oblasti vizuelnih umetnosti trebalo je da bude održana pre dve nedelje u umetničkom prostoru U10, ali je iz tehničkih razloga odložena. Odabran je prvi slobodan termin - ovoga puta u Magacinu u Kraljevića Marka, koji je takođe odabran sa idejom da se ukaže na značaj saradnje javnog i civilnog sektora, budući da taj prostor koristi i vodi Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije (NKSS).

(SEEcult.org)

Odlazak Frljića iz riječkog HNK



Upravnik Hrvatskog narodnog kazališta Ivana pl. Zajca u Rijeci, reditelj Oliver Frljić, odlazi u julu sa tog mesta kako bi se angažovao u programu “Rijeka 2020 – Evropska prestonica kulture”, što je izazvalo burne reakcije u javnosti, s obzirom na pritiske kojima su izloženi on i njegov tim, posebno od kada je formirana nova hrvatska vlada. Negirajući da pritici imaju veze sa njegovom odlukom, Frljić je najavio da će u okviru pozorišnog programa projekta “Rijeka 2020” nastaviti koncepciju započetu u HNK Ivana pl. Zajca programom “Diplomirani gledalac”, a planira i nastavak saradnje sa tim pozorištem, kao i rediteljski rad izvan Hrvatske.

Budući da realizacija kompleksnog pozorišnog programa u okviru segmenta “Doba moći” projekta “Rijeka 2020” zahteva njegov pun angažman, a imajući u vidu i odgovornost koju zahteva funkcija upravnika HNK Ivana pl. Zajca, Frljić je odlučio da svoj rad u Rijeci nastavi u okviru projekta EPK, odnosno na pripremi i realizaciji teme nazvane “Podeljeni gradovi” koja predstavlja okosnicu jednog od tri programska segmenta, saopšteno je na sajtu projekta “Rijeka 2020”.

Umesto Frljića, za rukovodeću ulogu u HNK Ivana pl. Zajca gradskim vlastima biće predložen dosadašnji direktor Opere HNK Ivana pl. Zajca Marin Blažević - dok se ne raspiše konkurs i ne izabere novi upravnik.

Upravo u saradnji sa Blaževićem, kako je istaknuto, Frljić je dosadašnjim angažmanom na čelu HNK Ivana pl. Zajca revidirao koncept nacionalnog pozorišta, pokazavši da nacionalno pozorište ne mora biti muzej sećanja na izmaštanu nacionalnu prošlost, već da može aktivno promišljati društvenu stvarnost u kojoj deluje.

Učestvujući u koncipiranju pozorišnog segmenta projekta “Rijeka 2020”, Frljić je pošao od specifičnosti Rijeke i njenog identiteta kao grada koji je u jednom delu svoje istorije bio podeljen. U tom kontekstu je kontaktirao kulturne insitucije u gradovima sa sličnim iskustvom, a uz njih je uključio i Brisel, kao grad u kojem postoji nevidljiva granica između flamanske i valonske zajednice, a podignuta je i ona prema arapskoj.

Poverenje njegovom konceptu i Rijeci dali su neki od vodećih evropskih umetnika, poput Rimini Protokola, Jana Lauersa (Lauwers) i Nidkompani (Needcompany), Oskarasa Koršunovasa i Kristijana Lupe (Krystian), što pred organizatore projekta “Rijeka 2020”, kako je navedeno, stavlja zadatak da stvore optimalne uslove za realizaciju.

Pozorišni program biće praćen i različitim oblicima neformalne edukacije u kojima će umetnici prenositi svoja znanja lokalnoj zajednici. Uz same učesnike programa “Podeljeni gradovi”, planirano je da budu pozvani i neki od pozorišnih umetnika koji svoju umetničku praksu teorijski artikulišu na nekim od najznačajnijih evropskih pozorišnih škola, poput reditelja i kompozitora Hajnera Gebelsa (Heiner Goebbels) sa Instituta za primenjenu teatrologiju iz Gisena, najavio je Frljić u kratkom intervjuu za portal “Rijeka 2020”, izrazivši očekivanje da će Rijeka time dobiti neka nova iskustva, te da će se percepcija tog grada promeniti i u domaćem, i u evropskom kontekstu.

“EPK je prilika i da se stvori jedna šira, ali i kompetentnija publika”, naveo je Frljić, koji je u okviru pripremanja kandidature Rijeke za EPK bio jedan od članova tima, zadužen za koncipiranje pozorišnog programa.

Angažmanom u okviru projekta “Rijeka 2020”, kao i svojim rediteljskim radom, Frljić će, kako je navedeno, i dalje predstavljati specifičnosti vlastitog umetničkog usmjerenja, ali i dodatno doprineti prepoznatljivosti Rijeke kao hrvatskog grada koji je ponio titulu prestonice kulture. Nastavkom saradnje sa HNK Ivana pl. Zajca, doprineće i ispunjavanju zacrtanog cilja druge sezone tog pozorišta – njegove internacionalizacije.

Frljić je u poslednje vreme izložen različitim pritiscima i pretnjama, ali je izjavio da to nema veze sa odlukom o odlasku iz HNK Ivana pl. Zajca, koje je nedavno, između ostalog, posvetilo kontroverznom ministru kulture Zlatku Hasanbegoviću predstave “Trilogija o hrvatskom fašizmu” i “Nad grobom glupe Evrope”. Potom je dobilo za 450.000 kuna manji budžet, zbog čega se protestnim pismom obratio ministru i riječki gradonačelnik Vojko Obersnel.

Navodeći da je svestan da će o njegovom odlasku sa mesta upravnika biti svakakvih interpretacija, Frljić je izjavio za tportal da svi pritisci koji su vršeni na njega nemaju bilo kakve veze sa tom odlukom.

“Da sam zbog njih hteo otići, napravio bih to nakon 5. avgusta”, rekao je Frljić, podsećajući na prošlogodišnje proteste desničara povodom performansa “Drugi rat” u riječkom HNK-u, povodom godišnjice Oluje.

“Pozorišna i ina čaršija može ispirati usta sa mnom, a mislim na zagrebačku salonsku levicu koja je lupala po meni. Izlišno je misliti šta domaća kulturna javnost misli o tome. Rijeka je od ustašizacije i klerikalizacije napravila kvalitativan i kvantitativan skok, što je relevantnije od onoga što misli domaća javnost. Borim se protiv svakog oblika fašizma u svakom društvu u kojem radim”, rekao je Frljić, negirajući i da je smanjenje budžeta za riječki HNK razlog njegove odluke.

Ističući da nastavlja da radi ono što je radio u Zajcu, i da je u okviru projekta “Rijeka 2020” zacrtana internacionalizacija tog pozorišta, Frljić je najavio da uskoro kreće na turneju s predstavom “Vaše i naše nasilje”, koja će gostovati u brojnim evropskim pozorištima i na festivalima, te očekuje da će i tom prilikom dogovoriti nove saradnje.

Rijeka je krajem marta proglašena evropskom prestonicom kulture 2020. godine i prvi je hrvatski grad koji je dobio tu titulu, koju će poneti sa jednim irskim gradom. U konkurenciji u drugom krugu izbora bili su i Dubrovnik, Pula i Osijek, a kandidature su podneli bili i Đakovo, Split, Varaždin, Zadar i Zagreb.

*Foto: Rijeka 2020 (Rijeka.hr)

(SEEcult.org)

Pronaći svoj korak



Primabalerina Ivanka Lukateli, pedagog, koreografkinja i baletska kritičarka, autorka je ovogodišnje poruke Udruženja baletskih umetnika Srbije povodom Svetskog dana igre, kojom poručuje da je igra deo svakodnevnog života i poziva sve da pronađu svoje korake, jer će tada savladati i jezik istine.

Poruka Ivanke Lukateli povodom Svetskog dana igre 2016. godine:

"Danas je dan kada mi igrači slavimo igru i odajemo joj počast.

Ona je naša profesija, čini naš život potpunim. U nju verujemo, kao u jedinu religiju.

Za druge, kojima igra nije profesija, ona čeka da joj se otvore vrata. A tada se dešava čarolija, sve postaje onako kako treba da bude, bez ikakvog napora i uz čistu radost. Ko jednom otkrije igru, zauvek ostaje njen poštovalac jer shvata - ona je tu od prvog našeg udisaja, do poslednjeg pozdrava. Ritam su mamini otkucaji srca, prva muzika koju zavolimo, koračanje ulicom, razgovor sa prijatelјima.

Kada sretnemo pravog igrača, tada možemo videti da zapravo pleše nešto izvan njega, što čini skladnu celinu kojoj se divimo. Tada osećamo kako igra izaziva osećaj slobode i zato često poželimo da joj damo šansu da iznova procveta u nama.

Zato zaplešite danas, ne sutra, napustite onog sebe koji je zaboravio da pleše. Budite radosni i u ektazi, jer kada plešete, svaki deo tela pleše sa vama. Tada vam se otvaraju sva vrata i ceo život će vam se pretvoriti u ples - biće otvoren i radostan.

Kada pronađete svoje korake, savladaćete i jezik istine. Jer igra se samo ponekad dešava na sceni, a zapravo je umetnost života i svakoga od nas.

Zato zaplešite danas, ne sutra, napustite onog sebe koji je zaboravio da pleše. Budite radosni i u ektazi, jer kada plešete, svaki deo tela pleše sa vama. Tada vam se otvaraju sva vrata i ceo život će vam se pretvoriti u ples - biće otvoren i radostan.

Kada pronađete svoje korake, savladaćete i jezik istine. Jer igra se samo ponekad dešava na sceni, a zapravo je umetnost života i svakoga od nas", poručila je Ivanka Lukateli, dobitnica posebnog priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Srbije.

Ivanka Lukateli je petostruka je dobitnica nagrade Narodnog pozorišta u Beogradu za najbolјe ostvarenje, kao i niza drugih priznanja i nagrada, među kojima su i Plaketa Narodnog pozorišta u Beogradu za celokupan rad, Zlatna kolajna na Festivalu monodrame i pantomime, nagrade na Bijenalu u Ljublјani i u Minhenu za najbolјe ostvarenje, Oktobarska nagrada Grada Beograda i nagrada UBUS-a za životno delo.

UBUS svake godine šalјe poruku nekog od svojih eminentnog umetnika povodom Svetskog dana igre koji je ustanovio CID UNESKO 1982. godine. UBUS na taj način želi da doprinese afirmaciji domaćeg plesnog stvaralaštva, a ujedno i da podseti na to da se u 2016. godini obeležavaju dva značajna jubileja – 100 godina od rođenja međunarodno najpriznatijeg domaćeg koreografa Dimitrija Parlića, kao i 20. izdanje Festivala koreografskih minijatura.

Do sada su srpsku poslanicu povodom Svetskog dana igre slali: Lidija Pilipenko (2012), Sonja Lapatanov (2013), Vladimir Logunov (2014) i Milica Zajcev (2015).

Tradicionalnu međunarodnu poruku povodom Svetskog dana igre ove godine je uputio proslavljeni igrač, koreograf, reditelj i dizajner Lemi Ponifasio sa Novog Zelanda, koji je istakao značaj plesne umetnosti za jačanje ljubavi, pravde i istine u današnjem svetu.

Svetski dan igre ustanovljen je 1982. godine na inicijativu Međunarodnog pozorišnog instituta i Svetske plesne alijanse pri Unesku, a planetarno se
obeležava i proslavlja svakog 29. aprila, na dan rođenja Žana-Žorža Novera (Jean-Georges Noverre, 1727-1810), začetnika moderne igre.

(SEEcult.org)

Ulaganje u prošlost budućnosti

http://www.seecult.org/vest/ulaganje-u-proslost-buducnosti

Ponifasio za Svetski dan igre



Proslavljeni igrač, koreograf, reditelj i dizajner Lemi Ponifasio sa Novog Zelanda, autor ovogodišnje poslanice za Svetski dan igre, 29. april, istakao je značaj plesne umetnosti za jačanje ljubavi, pravde i istine u današnjem svetu.

Poruka Ponifasija za Svetski dan igre 2016. godine:

KARAKIA (Molitva)
dodirni svemir
izvor naše svemoći
osvetli
lica naših predaka
tako da možemo videti našu decu.
preplićući iznad pored ispod
ujedini sve zajedno
naše meso i kosti
naše pamćenje.
zemlja se okreće
ljudi se masovno sele
kornjače se okupljaju u tišini
priprema
srce je ranjeno.
stvaraj igru
pokret ljubavi
pokret pravde
svetlost istine.

Ponifasio od 1995. godine, kada je osnovao MAU centar i kompaniju u Oklandu, radi na ujedinjavanju umetnika sa svih strana sveta kroz jedinstvenu umetnost igre. Njegovi radovi su nastajali za Bijenale u Veneciji, festivale u Berlinu, Avinjonu, Beču i Edinburgu, pariski Theatre de la Ville, Onazisov kulturni centar u Atini, njujorški Linkoln centar i druge prestižne manifestacije i pozorišne institucije.

Nastup Ponifasiove trupe MAU planiran je u pariskom teatru La Villette 29. aprila kao sastavni deo proslave Svetskog dana igre koji je ustanovljen 1982. godine na inicijativu Međunarodnog pozorišnog instituta i Svetske plesne alijanse pri Unesku.

Svetski dan igre ustanovila je 1982. godine Svetska plesna alijansa u okviru Međunarodnog pozorisnog instituta - ITI UNESCO. Od tada se slavi svake godine 29. aprila, na dan rođenja velikog reformatora umetničke igre Žan-Žorža Novera (Jean-Georges Noverre, 1727-1810).

Ideja poslanice koja kruži planetom i koju svake godine šalje igrač ili koreograf svetske reputacije, jeste da slavi igru kao jedinstvenu umetničku disciplinu koja ima sposobnost da prevaziđe sve kulturne, političke ili etničke barijere, i učini da ljudi govore istim jezikom.

Umetnika koji upućuje poslanicu za Svetski dan igre bira Svetska plesna alijansa, dok je centralna proslava, na kojoj se autor obraća i prezentuje svoj rad, organizovana u sedištu Uneska u Parizu.

Među umetnicima koji su dosad bili zaduženi da osmisle poslanicu povodom Svetskog dana igre su koreografi poput Akrama Kana, Morisa Bežara, Vilijama Forsajta, Matsa Eka, Jiržija Kilijana, Sidija Larbija Šerkauija, Murada Merzukija, kao i igrača poput Maje Pliseckaje, Hulija Boke i mnogih drugih.

Prošle godine autor poslanice povodom Svetskog dana igre bio je proslavljeni flamenko igrač Izrael Galvan (Israel Galván) koji je, pominjući niz drugih umetnika i stvaralaca, istakao energiju igre, njenu isceliteljsku moć i univerzalnost, bez obzira na rase, religije i politička uverenja.

(SEEcult.org)

Ovo (ni)je muzej



Apoteka – prostor za savremenu umetnost u Vodnjanu započinje četvrtu sezonu izložbom Marka Tadića “Ovo (ni)je muzej” koja obuhvata izbor kolaža, crteža, instalaciju i objekte, a formira se oko teme muzeja i praksi izlaganja.

Tadićevi radovi iz ciklusa Table of Contents ili Accumulation of images from below nastaju kao kontinuitet interesovanja tog umetnika za institucije umetnosti. Izložba uključuje i novi animirani film Moving Elements sa referencma na zlatno vreme Zagrebače škole animiranog filma 50-ih i 60-ih godina.

Tadić je u svom radu dugoročno fasciniran nasleđem modernizma. Njegovi radovi, kako je navela kustoskinja Branka Benčić, predstavljaju melanholičnu reviziju nedavne istorije kao vizuelnu naraciju zaboravljene epohe - kroz elemente vizuelne umetnosti, arhitekture, citata iz istorije umetnosti. Radove kojima gradi neobičnu atmosferu zaborava, određuje i interesovanje za arhiv, ističući mogućnosti ponovnog čitanja i odnosa s prošlim.

Tadićeve “akumulacije” slika i sadržaja predstavljaju različite oblike reprodukcije radova, muzejskih izložbenih postavki, kao i fragmentirane imaginarne prizore izložbi, zbriki i muzeja, njihovu aproprijaciju, predstavljajući fiktivna mesta institucije umetnosti.



Tadićeve makete muzeja, strukture za izlaganje ili projekcije mogu predstavljati metonimijski model arhitekture, kao mesto upisivanja različitih ideja i pozicija. Usmeravanje interesovanja prema muzejsko-galerijskim institucijama i njihovim specifičnim radnim procedurama, kako je navela Branka Benčić, ukazuje na izgubljeni komunikacijski potencijal umetnosti, jer izložba nije skup izloženih stvari, već mesto na kojem se događaji i značenja neprestano proizvode, a organizovati izložbu znači uprizoriti određenu situaciju u kojoj se uloge izložbenog prostora, umetnika i publike prilagođavaju zamislima autora, uslovima produkcije…

Rođen 1979. godine u Sisku, Tadić je diplomirao na Akademiji likovnih umetnosti u Firenci.

Izlagao je na samostalnim i grupnim izložbama, te filmskim festivalima u Hrvatskoj i inosranstvu - u Zagrebu, Ljubljani, Milanu, Kaselu, Berlinu, Los Anđelesu i Njujorku, te učestvovao na više rezidencija i studijskih programa - u Los Anđelesu (18th Street Arts Center, 2008), Beču (KulturKontakt, 2008), Njujorku (ISCP, 2009), Frankfurtu (Kultur Bunker, 2010) i Helsinkiju (Helsinki International Artist Programme, 2011).

Dobitnik je nagrade na 28. Salonu mladih u Zagrebu (2006) i nagrade “Radoslav Putar” za mladog hrvatskog umetnika.

Apoteka Tadićevom izložbom proslavlja treći rođendan i započinje novi izložbeni ciklus naslovljen “Ovo (ni)je muzej” koji realizuje u kontinuitetu višegodišnje istraživačke programske linije “Privremeni susreti”, započete 2014. godine izložbom Vlatke Horvat “Što ostaje” .

“Privremeni susreti” usmereni su na propitivanje modela i tipologija izlaganja, prostornih odnosa i interakcija između objekata i subjekata, konceptualiziciju procedura, postupaka i odnosa unutar sistema umetnosti, ukazujući na napetosti između prostora, posmatrača i posmatranog.

Apoteku su osnovali 2013. godine istoričarka umetnosti Branka Benčić i umetnik Matija Debeljuh u prostoru napuštene apoteke u starom gradskom jezgru Vodnjana.

Koncipirana kao project room, Apoteka je mesto realizacije programa različitog formata, otvorenog za različite umetničke medije, pozicije i prakse, mesto susreta i otvoreni poligon umetničkog, kustoskog, programskog istraživanja. Program Apoteke usmeren je ka istraživanju, razumevanju, prezentaciji i promociji savremene umetnosti u Hrvatskoj i inostranstvu.

Tadićeva izložba biće otvorena u Apoteci do 30. juna.

(SEEcult.org)

11. BINA – Budućnost je sada



Beogradska internacionalna nedelja arhitekture (BINA) biće održana od 5. do 28. maja pod sloganom “Budućnost je sada”, a i ove godine ponudiće izložbe, šetnje, predavanja, radionice i seminare kojima želi da inicira promišljanje i razgovor o bliskoj budućnosti arhitekture, upotrebi novih tehnologija, javnosti rada, značaju i načinima tumačenja prošlosti u korist sadašnjosti i budućnosti, percepciji prostora...

Zahvaljujući učešću u panevropskom projektu “Future Architecture”, podržanom od programa Kreativna Evropa, 11. BINA posvetiće poseban deo programa toj platformi, a predstaviće međunarodnu izložbu “Energetske tačke Beograda” i predavanja “Arhitektura posle budućnosti” Ane Jeinić (Austrija) i “Predstavljanje nasleđa u budućnosti” Sonje Jankov.

Reč je o platformi koja okuplja arhitektonske muzeje, festivale i organizacije iz 13 zemalja na čelu sa Muzejem za arhitekturu i dizajn (MAO) iz Slovenije, u nameri da kroz različite aspekte svog programa pokušaju da tokom dve godine sagledaju budućnost arhitekture i to iz perspektive autora do 40 godina života, upravo onih koji će tu budućnost promišljati, projektovati i graditi.

Izložba “Energetske tačke Beograda” predstavlja viziju arhitekture budućnosti viđenu očima šestoro autora i autorskih timova (Miloš Kosec, Studio S.O.B.A, Tim 8, Studio Petokraka, Pavle Stamenović i Dušan Stojanović i Anja Humljan), a biće otvorena u Kulturnom centru Beograda, gde će posetioci moći da obiđu izložbu “Stambena arhitektura” studija Dva arhitekta (Tomislav Ćurković i Zoran Zidarić) iz Hrvatske koja pruža uvid u savremenu stambenu arhitekturu u dijapazonu od kolektivnog do elitnog stanovanja.



Izložbeni program BINA-e tradicionalno obuhvata i izložbu “Godišnje nagrade za arhitekturu – Arhitektonski i urbanistički konkursi 2015”, koja prikazuje autore i dela koji su u različitim kategorijama nagrađeni za posebne doprinose struci, kao i onih koji su osvojili priznanja na realizovanim konkursima. Takođe, biće otvorena izložba fotografija Željka Mandića “Neobična mesta” koja govori o prostorima uhvaćenim u raskoraku između sadašnjosti i budućnosti.

U Galeriji RTS-a najavljena je međunarodna izložba “Stanovanje 2015”, organizovana pod pokroviteljstvom Građevinsko-arhitektonskog fakulteta iz Niša, a posvećena savremenim tendencijama u oblasti stanovanja, a u Galeriji FLU studentska izložba eksperimentalnih prostornih konstrukcija “Prostorni origami” Tehničkog univerziteta u Gracu.

Poseban blok programa 11. BINA posvećen je temi savremenog stanovanja. Prvi blok programa, seminar “Stanovanje danas – međunarodna iskustva” biće održan 7. maja u Dvorani KCB-a i predstaviće različita evropska iskustva, počev od Asperna – bečkog grada na jezeru i jednog od trenutno najvećih stambenih projekata u Evropi, preko arhitektonskog opusa zagrebačkog studija Dva arhitekta do planova za izgradnju 50.000 novih stambenih jedinica u Amsterdamu.

Drugi deo programa posvećenog temi stanovanja - okrugli sto posvećen izložbi “Stanovanje 2015”, biće održan 12. maja u Galeriji RTS.



Najavljen je i serijal od pet predavanja “Suočavanja”, koje je koncipirao aktivista i borac za ideje univerzalizma i promene Aleksandar Bobić, a o aktuelnim problemima arhitektonske profesije govoriće više od 20 arhitekata i teoretičara iz Srbije i inostranstva, među kojima su najavljeni Spasoje Krunić, Ivan Kucina, Tatjana Stratimirović, Ivana Azanjac Vingam, Dominiko Blažević, Milan Đurić, Milica Lopičić...

BINA i ove godine organizuje šetnje Beogradom sa arhitektima i istoričarima arhitekture, koje pružaju mogućnost publoici da stekne novo iskustvo percepcije grada i vidi ga na način na koji do sada nije. Savske obale, Blok 21 (50 godina), Palata SIV-a, Od Kosančićevog venca do Terazija – neke su od ukupno 11 šetnji u okviru 11. BINA.

Takođe, u saradnji sa dugogodišnjim partnerima, više fakulteta i ustanova, kao i brojnim saradnicima, i ove godine biće održan niz radionica za polaznike različitih uzrasta - od osnovne škole do studenata. Cilj tih programa je da se deca i mladi senzibilišu za posmatranje, razumevanje i vrednovanje arhitekture, kao i da se oslobode i u opuštenoj atmosferi oprobaju u kreiranju prostora. Rezultati radionica biće predmet posebnih izložbi tokom Noći muzeja 21. maja - “Graditeljke Beograda” (učesnici su deca uzrasta 10-14 godina) u Dečjem kulturnom centru i “Nijanse prostora” (studenti arhitekture i dizajna) na Vajarskom odseku FLU.

Kao posebnu atrakciju, BINA je za 16. maj najavila koncert “Zvuk moderne u Domu štampe”, koji organizuje u saradnji sa dugogodišnjim partnerom Do.co.mo.mo, a predstaviće zgradu Doma štampe arhitekte Ratomira Bogojevića i dela kompozitora Vasilija Mokranjca.

Projekat “Zvuk moderne” promoviše nasleđe moderne arhitekture na teritoriji Beograda na način koji nije uobičajen u dosadašnjoj praksi. Kroz seriju koncerata i performansa koji se dešavaju u značajnim objektima zaštićenim kao spomenici kulture, “Zvuk moderne” ima za cilј da skrene pažnju šire javnosti na stanje baštine modernog pokreta u arhitekturi.

Detaljne informacije o programu 11. BINA moguće je naći na sajtovima bina.rs, Društva arhitekata Beograda i KCB-a, kao i u Kalendaru portala SEEcult.org i u PRILOGU

(SEEcult.org)


Attachment Size
11-BINA-2016-program.pdf
http://www.seecult.org/files/11-BINA-2016-program.pdf

Izložba ratnog detinjstva



Muzej ratnog detinjstva u osnivanju održaće od 4. do 14. maja u Historijskom muzeju BiH u Sarajevu svoju prvu izložbu, na kojoj će predstaviti deo prikupljene kolekcije, uključujući unikatne lične predmete i dokumente, praćene pričama njihovih vlasnika.

Nakon godinu dana izgradnje kolekcije, Muzej ratnog detinjstva prvi put javno izlaže svoje eksponate dok još čeka na otvaranje stalnog muzejskog prostora.

Izložba će biti prilika da građani, koji to dosad nisu uradili, donesu svoje uspomene na ratno detinjstvo, te ih učine delom kolekcije budućeg muzeja, saopštilo je Udruženje Urban, inicijator tog jedinstvenog projekta.

U Muzeju ratnog detinjstva uvereni su da mesto gde stari komadi odeće, keramičke statue i retke improvizovane igračke pričaju najneverovatnije životne priče nikoga neće ostaviti ravnodušnim.

Udruženje Urban dobilo je za ideju o Muzeju ratnog detinjustva podršku zvaničnika Saveta evrope i Evropske komisije u BiH, kao i mnogobrojnih kulturnih radnika i umetnika, koji su apelovali nedavno na sve nivoe vlasti da takođe podrže taj projekat i angažuju se radi njegovog ostvarenja.

Ulaz na prvu izložbu Muzeja ratnog detinjstva je besplatan, zahvaljujući domaćinima iz Historijskog muzeja BiH, te sponzorima i partnerima, među kojima su: Ministarstvo kulture i sporta Kantona Sarajevo, Fragrantica, Pal-e, te Festival MESS i Modul memorije, u čiji je ovogodišnji program izložba i uvrštena.

(SEEcult.org)

Denićeve scenografije



Nagrađivani scenograf Aleksandar Denić održaće 4. maja u Biblioteci grada Beograda multimedijalno predavanje u okviru kojeg će predstaviti scenografije pozorišnih predstava koje je realizovao na nemačkim scenama u periodu od 2012. do 2015. godine.

Denić je u godišnjoj anketi stručnog pozorišnog časopisa Teatar hojte (Theater heute), u kojoj su učestvovala 44 pozorišna kritičara iz Nemačke, Austrije i Švajcarske, proglašen za scenografa godine u Nemačkoj 2014. To prestižno priznanje dobio je za rad na na scenografiji predstave “Putovanje na kraj noći” (Reise ans Ende der Nacht), u režiji Franka Kastorfa u minhenskom Rezidencteatru.

Iste godine, u godišnjoj anketi časopisa Dojče bine (Deutsche Bühe) za sezonu 2013/2014, dobio je i priznanje za izuzetan doprinos razvoju scenografije. Ta nagrada, kao i nemačka nacionalna nagrada “Faust”, dodeljene su mu za scenografiju Vagnerove operske tetralogije “Prsten Nibelunga”, takođe u režiji Kastorfa, a u produkciji Operskog festivala u Bajrojtu.

Denić je 2015. godine drugi put zaredom proglašen scenografom godine u Nemačkoj - ovoga puta za predstavu “Baal” u režiji Kastorfa u minhenskom Rezidencteatru.

(SEEcult.org)

https://vimeo.com/94653960

Studenti FLU u DOB-u



Tradicionalna, 45. izložba crteža i skulptura malog formata studenata Fakulteta likovnih umetnosti (FLU) u Beogradu biće otvorena 5. maja u Galeriji Doma omladine, kao svojevrsna najava godišnje junske izložbe i izložbe nagrađenih radova na FLU.

Izložba u DOB-u obuhvata crteže u izboru vanredne profesorke na slikarskom odseku FLU mr Dragane Stanaćev Puača i docentkinje na Vajarskom odseku FLU mr Olivere Parlić.

Zasnovani na crtežu kao idejnom umetničkom konceptu i skulpturi kao umetničkoj materijalizaciji zamišljenog, neki studentski radovi mogu se interpretirati pozivanjem na teoriju Gastona Bašlara (Bachelard) koji, ukazujući na kreativnu sposobnost umetnika da stvara ''veliko u malom'', ističe da umetnost paradoksalno spaja suprotnost između ''malog'' (prikaza) i ''velikog'' (broja značenja koje prikaz zadobija). Tako minijatura/mala forma zadobija moć metafore, jer se uz pomoć likovnih detalja stvaraju novi umetnički svetovi i značenja.

Pojedini radovi studenata, kako je navela Olivera Erić u najavi, pokazuju da se crtež tokom 45 godina (koliko se održava izložba FLU u DOB-u) razvio i razgranao u svim pravcima. Zadržavajući svoju misaonu i likovnu jezgrovitost, crtež ''raste'' razvijajući se iz forme, koja je na časovima profesora Dragana Lubarde uvek dovođena u pitanje.



Lubardina poduka mladim umetnicima da crtež treba da stvaraju po organskoj meri sopstvenog tela, kao i njegova ''odbrana'' crtanja u svim formatima (jer su različita i tela i unutrašnji prostori), polazišta su i današnjim profesorima.



Kada se na FLU u jednom trenutku, među profesorima, povela diskusija o ukidanju nastave crtanja na velikom formatu, profesor Dragan Lubarada prekinuo je žučnu raspravu rečima: ''Podsećam vas da su u 20. veku postojala dva velika umetnika – jedan je radio veliki format, a drugi mali format. Jedan je bio Pikaso (Pablo Ruiz Picasso), a drugi Kle (Paul Klee)''.

Izložba studentskih radova u Galeriji DOB-a predstavlja stoga javnosti raznolike načine umetničkog stvaranja koji se neguju na FLU u Beogradu, pružajući mogućnost budućim umetnicima da iskažu kreativni potencijal kroz izabrani format, navela je Olivera Erić.

Izložba će biti otvorena do 15. maja.

(SEEcult.org)

Poziv Gradske gerile na hepening DA:SEIN



Gradska gerila poziva zainteresovane da učestvuju 6. maja u šestočasovnom hepeningu “DA:SEIN”, koji je deo beogradskog programa međunarodnog projekta “Actopolis”, posvećenog fenomenu samoorganizovane kulturne produkcije u Beogradu.

Učesnici projekta “DA:SEIN” biće od 14 do 20 sati u zatvorenom prostoru, ali će imati potpunu slobodu da materijalno/nematerijalnim putem intervenišu na različitim elementima u prostoru, bilo kao kolektiv, i/ili individue.

Hepening će biti održan u Actopolis stanu u Ulici despota Stefana 36, gde će se do kraja meseca predstaviti i većina drugih učesnika programa “Formalno neformalna. Beogradska samoorganizovana kulturna produkcija”, koji je u okviru projekta “Actopolis” Gete instituta osmislila kustoskinja Mirjana Boba Stojadinović.

Kao vrsta zatvorenog hepeninga, “DA:SEIN” podstiče na preispitivanje sopstvenog bića, identiteta, kolektiva i kao postojećeg/nepostojećeg sistema vrednosti putem interakcije i intervencije u zadatom prostoru - bez nametnutih pravila, jasnog cilja, ograničenja ili predpostavki iščekivanog rezultata.

Hepening će trajati 6 sati, nakon čega će redefinisani prostor biti otvoren za publiku.

Zainteresovani za učešće mogu se prijaviti elektronskom poštom na adresu: city.guerilla@gmail.com - slanjem samo svog imena i prezimena.

Slanjem prijave, učesnici prihvataju da njihovo kretanje bude ograničeno na date prostorije u periodu od šest sati, uz prisustvo drugih poznatih i nepoznatih individua.

Gradska gerila i Urbani inkubator, poznati po aktivnostima u Savamali, predstaviće se u okviru projekta "Actopolis" dvonedeljnim programom u drugim delovima grada.

Osim ta dva kolektiva, u beogradskom izdanju projekta “Actopolis” učestvovaće i Aleksandar Nikolić, Aleksandra Sekulić i Ivica Đorđević, Anica Vučetić, Irena Ristić, KURS, Mariela Cvetić, Marija Radoš i Miroslav Karić (Remont), Marijana Cvetković, Nebojša Milikić i Tadej Kurepa, Nikola Radić Lucati, umetnički kolektiv U10, te Vahida Ramujkić i Noa Treister.

Uporedo sa Beogradom, projekat “Actopolis” realizuje se u još šest gradova Jugoistočne Evrope: Atini, Bukureštu, Ankari/Mardinu, Sarajevu i Zagrebu, kao i Oberhauzenu u Nemačkoj.

Upravni odbor Gete instituta proglasio je "Actopolis" projektom od izuzetne vrednosti i značaja, a realizuje se u saradnji sa kulturnom institucijom Urbana umetnost Rur (Urbane Künste Ruhr).

Sve aktivnosti projekta “Actopolis”, kako u Beogradu, tako i u ostalim gradovima, biće dokumentovane na sajtu actopolis.net

Program beogradskog izdanja “Actopolisa” nalazi se i u Kalendaru portala SEEcult.org, kao i u PRILOGU

(SEEcult.org)

Migracije i prostori



Umetnik Marko Lulić, koji je odrastao kao dete migranata u Austriji, održaće 5. maja u Remontu u Beogradu predavanje “Migracije i prostori”, tokom kojeg će predstaviti primere iz svoje umetničke produkcije iz poslednjih 20 godina, koji se direktno i indirektno tiču teme migracija.

Deo predavanja će biti posvećen prezentaciji rezultata radionice koja će biti održana istog dana u galeriji Remont sa učesnicama iz Beograda.

Kao dete migranata, Lulić je i sam bio suočen sa pitanjima migracija i identiteta. Dvojezično vaspitanje za njega je bila permanentna situacija prevođenja, što je najverovatnije dovelo i do toga da je prevod u širem smislu jedna od glavnih tehnika u njegovom umetničkom procesu.

Tema predavanja je bazirana na problematici migracija, kako na makro- političkom planu, tako i na ličnom iskustvu, saopštio je Remont, koji organizuje Lulićevo predavanje u nastavku projekta “From diaspora to diversities”.

Lulić se inače u svom radu tematski bavi preispitivanjem međusobnih veza arhitektonskog modernizma, ideologije i estetike.



Reinterpretirajući i reaktivirajući nasleđe modernističkih spomenika kroz različite forme, Lulić koristi javne skulpture kao referencu i/ili lokaciju za svoje performanse. Poslednjih nekoliko godina realizovao je niz videa koji ujključuju plesače u interakciji sa javnim skulpturama. Tretirajući te radove kao performanse i kao proširena skulptorska dela, Lulić daje svojevrsnu analizu istorijske i društveno-političke suštine objekata koje istražuje.

Pitanja kolektivnog sećanja, ideologije i kritičkog čitanja utopijskih aspekata moderne u autorovim radovima su snažno naglašena i njegovim interesovanjima za tekst koji je zastupljen u raznim oblicima od plakata, zidnih slika do tekstualnih objekata. Istraživanje fenomena javnog i posebno društvenog prostora, koncepcijska je i interpretacijska nit koja povezuje Lulićeve radove producirane u različitim medijima.

Predavanje Lulića deo je projekta “From diaspora to diversities” koji Remont – nezavisna umetnička asocijacija realizuje sa Kulturnim centrom Esperanza iz Skoplja i Kunst Ostom iz Graca, a bavi se redefinisanjem pojma dijaspore u širim savremenim kontekstima globalizacije, mobilnosti, kulturnog nomadizma i drugih vidova iskustva privremenih i trajnih izmeštanja iz matičnih sredina, značaja kulturnih razlika, kao i problema integracije u nove društvene okolnosti.

Projekat se realizuje uz podršku: Balkanskog fonda za umetnost i kulturu (BAC), Kooperative - regionalne platforme za kulturu, Ministarstva spoljnih poslova - Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i Austrijskog kulturnog foruma u Beogradu.

(SEEcult.org)

City specific umetničke prakse



Gete institut u Beogradu organizuje 4. maja diskusiju “Public prepositions” o umetničkim intervencijama u urbanim kontekstima i javnoj sferi, nazvanu prema seriji projekata, performansa i intervencija koje je nemački umetnik i profesor na Fakultetu za medije u Kelnu Miša Kubal (Mischa Kuball) realizovao tokom nekoliko decenija u brojnim gradovima širom sveta.

Kubal je među učesnicima diskusije u galeriji Menjačnica Gete instituta, uz novoimenovanu direktorku muzeja Kunsthaus u Gracu dr Barbaru Štajner (Steiner), profesora i dekana Fakulteta za medije i komunikacije u Beogradu dr Miodraga Šuvakovića i kustosa i šefa odeljenja umetničkih zbirki i izložbi Muzeja savremene umetnosti u Beogradu dr Zorana Erića kao moderatora razgovora.

“Public prepositions” je i naziv nedavno objavljene monografije Kubala koja će biti i polazište za razgovor i refleksiju umetničkih intervencija u urbanim kontekstima i javnoj sferi.

Jedna od tema biće i pitanje šta termin "publika" danas predstavlja i na koji način se definiše iz različitih teorijskih pozicija.

Način na koji Kubal pristupa problemima specifičnih urbanističkih ili društvenih konteksta može se okarakterisati terminom city specific umetničke prakse. Tim terminom otvara se novo polje za promišljanje mogućnosti reagovanja umetnika na urbane transformacije na globalnom nivou, kao i za analizu procesa homogenizacije uslovljenih dominantnim neoliberalnim modelom društvene reprodukcije, saopštio je Gete institut.

*Foto: Public Prepositions, Lichtfest, Lajpcig, 2014

(SEEcult.org)

Teslin vremeplov



Multimedijalni umetnički projekat “Teslin vremeplov” premijerno će biti predstavljen od 7. do 9. maja u Beogradu – u vidu 4D projekcija na fasadi zgrade Instituta Servantes u Knez Mihailovoj ulici, a organizuje ga Telekom Srbija povodom 160 godina od rođenja Nikole Tesle (1856-1943), jednog od najvećih svetskih i srpskih naučnika.

Građani su pozvani da 7. maja u 21 čas krenu na uzbudljivo putovanje “Teslinim vremeplovom” i na nesvakidašnji način otkriju život i delo velikog naučnika, značaj njegovih otkrića, kao i njegove mirovne i filantropske misli i stanovišta.

Prva digitalna predstava posvećena Tesli biće prikazivana svake večeri do 9. maja od 21 do 23 časa na zgradi Instituta Servantes, saopštio je Telekom Srbija.

Zahvaljujući genijalnim izumima, Tesla je omogućio globalnu povezanost i komunikaciju među ljudima. Svojim revolucionarnim pronalascima dao je nemerljiv doprinos svetskoj nauci. Podjednako inovativno, uvodeći novi trend primene savremenijih tehnologija, projekat “Teslin vremepolov” predstavlja svojevrsni poklon svim građanima, ali i gostima Beograda, koji žele da odaju počast velikom inovatoru.

Nakon Beograda, “Teslin vremeplov” biće predstavljen u Novom Sadu i Nišu, upoznajući i stanovnike tih gradova sa značajem i uticajem Teslinih izuma, kao i dubinom njegove kreativne i inovativne misli.



Teslin jubilej biće obeležen različitim programima, a njegov muzej u Beogradu priprema tim povodom i osveženje stalne postavke u toj jedinstvenoj instituciji nauke i kulture koja čuva originalnu i ličnu Teslinu zaostavštinu.

Muzej Nikole Tesle gostuje, inače, do novembra u Cankarevom domu u Ljubljani izložbom “Tesla - Čovek budućnosti”, koja je inspirisana njegovim sagledavanjem smisla i posledica revolucije za koje je verovao da će se desiti u tehnološkoj i socijalnoj sferi života.

Tesla je posetio Beograd jedini put 2. juna 1892. godine, tokom boravka u Evropi, na poziv Kraljevskog instiuta iz Londona i Francuskog društva za fiziku.

Rođen 10. jula 1856. godine u Smiljanu, na vojnoj granici u tadašnjoj Austriji, sada Hrvatskoj, Tesla se školovao u Austriji i, kasnije, Austrougarskoj monarhiji. Osnovnu školu pohađao je u Smiljanu i Gospiću, a završio je i gospićku Realnu gimnaziju, kao i Visoku realnu gimnaziju u Karlovcu. Studirao je na Politehničkoj školi u Gracu, a potom je upisao studije filozofije prirode na Univerzitetu u Pragu.

Od 1881. do 1882. radio je u Budimpešti, u Centralnom telegrafskom uredu, gde je i počeo da se bavi pronalazaštvom. Usavršavajući aparat za pojačanje glasa kod telefona, došao je na ideju o obrtnom magnetnom polju. Iste godine otišao je u Pariz, u Edisonovo Kontinentalno društvo, a 1883. preselio se u Strazbur, gde je napravio prvi prototip indukcionog motora.

U SAD je otišao 1884, započevši rad u Edisonovoj kompaniji, ali je već 1885. napustio i osnovao sopstvenu firmu "Tesla Arc & Light Co", praveći prve motore i generatore naizmeničnih polifaznih struja. Prvi patent prijavio je Američkom patentnom zavodu 6. maja 1885. godine.

Prema Teslinom sistemu, 15. novembra 1896. godine komercijalno je otvorena prva centrala na Nijagarinim vodopadima - puštanjem struje do Bafala.

Bila je uvršćena u jedno od svetskih čuda tog doba.

Vek i po od rođenja Tesle obeležen je 2006. na državnom nivou i u Srbiji i u Hrvatskoj, a veliki broj manifestacija održan je i u SAD, gde je i umro 7. januara 1943. u Njujorku.

Teslin život ostao je pod velom tajne, a bio je inspiracija i za mnoge filmove, televizijske serije i predstave.

(SEEcult.org)

Ovde je metak ludovao



Ulična galerija u Beogradu predstavlja od 6. maja nemačkog umetnika, fotografa i aktiviste Marka Šnajdera (Marc Schneider), poznatog i kao Marko Krojač, koji će na izložbi “Ovde je metak ludovao”, prikazati fotografske radove posvećene spomeničkoj baštini socijalističke Jugoslavije – spomenicima u raznim krajevima bivše države i u različitim stanjima očuvanosti.

Krojač je već dugo vremena prisutan na nezavisnoj umetničkoj sceni ex-YU regiona, a najpoznatiji je po dugogodišnjem fotografskom projektu koji se bavi spomeničkom baštinom socijalističke Jugoslavije. Fotografski radovi iz tog projekta prikazivani su i reprodukovani na izložbama, u raznim publikacijama i fanzinima, a na izložbi u Uličnoj galeriji biće prikazani u novom mediju kojem se odnedavno posvetio - sito štampi.

Fotografija u toj tehnici istupa iz klasičnih okvira, pretvara se u grafiku i dobija novu dimenziju kroz autorovu kolorističku intervenciju, čime je postignut poetičan i halucinantan efekat koji komplementira već samu po sebi fascinantnu i monumentalnu plastiku spomenika.

Fotografisanje socijalističkih spomenika u savremenom kontekstu provokativan je čin koji, kao što to i sami spomenici čine, spaja umetnost i politiku - umetnički čin, a ujedno i politički gest koji danas čini vidljivim ono što je neupitna istorijska baština ovih prostora. Njene simboličke konotacije ne odgovaraju današnjim vremenima i režimima koji su jednu ideologiju koja je svojevremeno ujedinjavala narode na ovim prostorima zamenili politikama antagonizma, koje su ostale više-manje latentno prisutne do današnjih dana. Time su spomenici, u najznačajnijem aspektu, apstrahovanoj i pročišćenoj modernističkoj formi, postali futuristične aveti drevnih doba, artefakti koji su, za razliku od epske figuracije drugih socijalističkih zemalja, napravljeni da se gledaju i doživljavaju kroz čistu vizualnu imaginaciju, a ne doslovno iščitavanje.



Rođen 1968. u Hajdelbergu, Marko Krojač otpočeo je umetničku praksu u veoma intenzivnim okvirima ranih 90-ih u Berlinu, fotografski dokumentujući skvotersku scenu kroz čitavu tu deceniju u kojoj je sam Berlin, nakon rušenja čuvenog zida i spajanja sa istočnim delom, postao svojevrsni evropski centar otvorene i nezavisne kulture. Fotografije iz tog perioda danas svedoče o korenima i formiranju berlinske scene i specifičnoj poletnoj atmosferi tog vremena.

Takođe, Krojač je član berlinskog multidisciplinarnog umetničkog kolektiva Czentrifuga koji raznovrsne i brojne aktivnosti bazira na anarhičnom i spontanom kolektivnom radu.

Krojač je početkom 2000-ih stigao na ove prostore i brzo se povezao sa akterima domaćeg andergraunda. Uz njegove nomadske ekspedicije u potrazi za već pomalo zaboravljenim i svakako zapostavljenim spomenicima kojima - nezavisno od lokacije, permanentno preti, a neretko je i ostvareno uništenje po čitavoj bivšoj Jugoslaviji, najčešče se zaustavljao u Beogradu i Pančevu. Između ostalog, blisko je sarađivao sa ljudima okupljenim u pančevačkoj Elektrici i sa bendom Klopka za pionira.

Izložba će biti otvorena u Uličnoj galeriji “Kamiondžijskobajkerskim tulumom” (DJ Jahvo), uz novo izdanje Fijuk sajma malih izdavača u Centru urbane kulture Imago.

Izložba će biti otvorena do 15. maja.

(SEEcult.org)

Evropa - kritički o Evropi



Slovenačka predstava “Evropa” Ivane Sajko, u režiji Primoža Ekarta, inspirisana antičkom mitologijom, Brehtom i aktuelnim tragičnim događajima na granicama Evropske unije, biće izvedena 10. maja u Ateljeu 212 u Beogradu, a dan kasnije u Narodnom pozorištu u Nišu, u organizaciji Delegacije EU u Srbiji.

Hrvatska književnica i dramaturškinja Ivana Sajko našla je inspiraciju za provokativan tekst i kritiku današnjeg demokratskog sistema u antičkom mitu o Evropi i Zevsu, Brehtovoj drami “Majka Hrabrost i njena deca” i aktuelnim događajima u EU.

“Evropa” se bavi odnosima muškarca i žene, polemiše s konceptom demokratije, otkriva ponavljanje istorije čovečanstva i gledaocima prikazuje slojevitu priču, obojenu izazovnim pitanjima, kojima naglašava aktuelne teme u duhu našeg vremena.

Evropin obračun s Pukovnikom – jučerašnjim partnerom i današnjim neprijateljem, predstavljen je upečatljivim songovima i glumačkim kreacijama petoro mladih glumaca, uz Barbaru Cerar u naslovnoj ulozi. Razotkrivanje Europinog i Pukovnikovog ljubavnog odnosa ne izbacuje na površinu samo krvave ratove iz prošlosti, već dovodi u pitanje i samu njihovu budućnost.

“Treba ga procesirati i zaboraviti. To je strategija narednog stoleća”, jedna je od poruka predstave, koja je nastala u koprodukciji Imaginarnih i Cankarevog doma iz Ljubljane, a premijerno je izvedena krajem 2014.



Predstava je 2015. godine, na 25. festivalu hrvatske drame “Marulićevi dani” dobila nagradu za umetničko dostignuće.

Uz Barbaru Cerar, u predstavi igraju i Sara Gorše, Lena Hribar, Žan Perko, Filip Samobor i Nik Škrlec, a prate ih Davor Herceg (klavir) i Mitja Tavcar (bubnjevi).



Predstava gostuje u Beogradu i Nišu u okviru manifestacije “Mesec Evrope” koju Delegacija EU organizuje ove godine pod sloganom “Evropa otvoreno”.

Povodom Dana Evrope, EU Info centar i Delegacija EU u Srbiji organizuju i 8. maja na kalemegdanu rok koncert “Evropa otvoreno”, na koji je ulaz besplatan.

Među učesnicima su najavljeni Električni orgazam, Deca loših muzičara, Del arno bend, The Bestbeat i Amy’s House tribjut bend britanske pevačice Ejmi Vajnhaus, te rok škola Master Blaster Studio, koja će otvoriti program već u popodnevnim satima.

EU info centar i Delegacija EU u Srbiji organizuju u okviru “Meseca Evrope” niz događaja i akcija širom Srbije, proslavljajući Dan Evrope, 9. maj, koji će biti obeležen i kao Dan pobede.

*Foto: Cankarev dom (Peter Uhan)

(SEEcult.org)

U slavu heroja antifašizma



Multimedijalna izložba radova učesnika umetničke kolonije u selu Bujačić kod Valjeva, koja je bila posvećena preispitivanju pojma heroja u današnjem vremenu, biće otvorena 9. maja u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu povodom Dana pobede nad fašizmom.

Izložba “Sloboda je lepa kad se o njoj peva” obuhvata radove u različitim medijima - od crteža i slike, preko skulpture, do instalacija i ready-made objekata, nastale tokom umetničke kolonije “Pronađeni u prevodu” u kojoj je u avgustu 2015. učestvovalo 14 autora iz Beograda, Valjeva i Atine (Senka Trivunac, Pavlos Kozalidis, Jovana Mitrović, Jelena Bojanić, Aleksandrija Ajduković, Kornet – Pavle Ćosić, Stefan Kostadinović i Nikola Cakić, Viktor Kiš, Miodrag Pešić, Željko Vitorović, Goran Stojčetović, Vladimir Jakšić i Dragana Nikoletić), u organizaciji Beogradske umetničke radionice Bura.

U okviru izložbe, 10. maja u 18 sati biće održan okrugli sto na temu “Promena istorijske uloge heroja i žrtve, ali i same istorije usled drugačijeg, političkog čitanja ove nauke…”, a biće reči o 9. maju kao Danu pobede i Danu Evrope, reviziji istorije, njenim stvarnim junacima i antifašizmu.

Da li je za stvaranje većeg prostora slobode potrebna revolucija ili stvaranje tolerantnijeg društva. Šta i ko osporava veličinu heroja koji su dali život za ideale/slobodu? Da li današnji trenutak odlikuju uslovi oblikovanja beskompromisnog revolucionarnog/idealističkog karaktera čoveka? Da li čovek može da bude slobodan pod okriljem države, ma kakvu socijalnu strategiju da ima, ili je država uvek aparat prinude? Koji su i kakvi ideali današnjice i da li oni uopšte postoje? Da li je ljubav postulat na kom počiva sloboda, ili je čovek uvek rob, makar i svojih strasti i ubeđenja? Da li je svaki “izam” na neki način totalitaran?

To su pitanja na koja će pokušati da odgovore učesnici tribine - Ivan Ivanji, Žarko Korać, Milan Ristović i Borka Pavićević.



Polazna tačka rada umetnika bile su poslednje reči, kao i lik i delo narodnog heroja Stjepana Steve Filipovića, čiji je spomenik, rad Vojina Bakića, postavljen u Valjevu. Filipovićeva fotografija sa gubilišta, sa visoko podignutim rukama – što je i motiv Bakićeve skulpture, nalazi se u zgradi Ujedinjenih nacija, kao istaknuti primer držanja pred fašizmom.

Izložba će biti otvorena performansom pogubljenja Stjepana Filipovića u mediju pozorišta senki, u izvođenju Dejana Jajčanina i režiji Ivane Despotović. Na otpor fašističkom okupatoru će spletom rodoljubivih pesama podsetiti i Kamerni mešoviti hor “Smilje” KUD “Anđelka Trnavac”, deo Gerontološkog centra Beograd.



Filipović je ušao u istoriju svojim poslednjim rečima izgovorenim ispod vešala 1942. godine u Valjevu: “Drugovi i drugarice, srpski narode! Hitlerovske horde prodrle su u tvoja sela i tvoje gradove… Pljačkaju te, streljaju te u masama, biološki te uništavaju i duhovno satiru…Ako budete samo stajali i gledali, neprijatelj će i vas ovako jednog po jednog vešati. Smrti se ne plašite. Ona je ništa. To ćete videti kroz nekoliko trenutaka, kad budem umirao. Nije smrt strašna ako se zna zašto se umire. Ustajte! Svi u borbu protiv fašističke reakcionarne zveri! Dole Hitler i njegove zločinačke bande!”.



Izložba “Sloboda je lepa kad se o njoj peva” u CZKD-u predstavlja prvi galerijski prikaz radova, nakon prezentacije u napuštenoj valjevskoj pekari Vapek i prenamenovanom pogonu Ciglane (Klubu ljubitelja teške industrije) u Beogradu.

Izložba će biti otvorena u CZKD-u do 15. maja.

(SEEcult.org)

Realnost zatvorenih granica



Izložba o životu i putu migranata i izbeglica “Granica je zatvorena”, koja je rezultat dvogodišnjeg rada Grupe 484 sa tražiocima azila, biće otvorena 6. maja u Savremenoj galeriji Subotica.

Izložba je rezultat saradnje migranata i tražilaca azila u Srbiji sa umetnicima Lukom Kneževićem Strikom, Snežanom Skoko, Ivanom Bogićević Leko, umetničkom grupom Škart, Grupom 484 i Muzejem afričke umetnosti (MAU) iz Beograda, gde je premijerno predstavljena krajem 2015. godine.

Izložba predstavlja susret sa pričama o životima hrabrih ljudi koji su pošli na put u nepoznato, bežeći od rata i ekstremnog siromaštva.

Radovi predstavljeni na izložbi, čije su kustoskinje Ivana Vojt i Emilia Epštajn, rezultat su dvogodišnjeg rada grupe umetnika sa korisnicima centara za smeštaj tražilaca azila. Za vreme tih poseta i druženja nastajali su radovi različitih formata, inspirisani pričama i životima ljudi koji su boravili u centrima i često aktivno učestvovali u stvaralačkom procesu.



Izložba sadrži: migrantske mape puta – ilustrovane prikaze priča migranata o životu na putu koji za neke od njih traje i desetak godina; prezentacije na tekstilu – jastučnice i prekrivače ukrašene porukama tražiteljki azila i migrantkinja bližnjim, nadama i željama za budućnost (ovaj segment daje poseban osvrt na rodnu stranu migracija); interaktivnu aplikaciju Virtuelne ograde koja korisnika stavlja u poziciju migranta u nepoznatoj zemlji, bez mogućnosti da komunicira putem telefona i društvenih mreža sa prijateljima i rodbinom, kao i autentične audio-zapise – priče tražilaca azila o iskustvima sa puta ka boljem životu.

U postavku je uključena i jedinstvena društvena igra nazvana tajkođe “Granica je zatvorena”, koju su osmislili tražioci azila smešteni u Centru za smeštaj tražilaca azila u Bogovađi, po uzoru na igru “Ne ljuti se čoveče”, a poslužila je i kao podsticaj za nastanak same postavke. Pravila igre oslikavaju realnost koju migranti i tražiocia azila proživljavaju na svome putu do boljeg života.

Izložbu će otvoriti autori izložbe Nena Skoko, Ivana Bogićević Leko, Luka Knežević Strika i umetnički kolektiv Škart, te direktorka Savremene galerije Subotica Nela Tonković i Robert Kozma iz Grupe 484.

Izložba je deo projekta PROACTION - Zaštita od diskriminacije tražilaca azila i dece bez pratnje u migracijama, koji finansiraju Delegacija Evropske unije u Srbiji, Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom Vlade Srbije i Fondacija za otvoreno društvo - Srbija.

(SEEcult.org)

Zaživeo Actopolis Beograd

http://www.seecult.org/vest/zaziveo-actopolis-beograd

Potpisan ugovor o rekonstrukciji Narodnog muzeja



Narodni muzej u Beogradu, čija je stalna postavka zatvorena već 13 godina zbog rekonstrukcije, potpisao je sa građevinskim preduzećem “Koto” ugovor o izvođenju radova na restauraciji, sanaciji i adaptaciji, vredan 824 miliona dinara (bez PDV-a). Ministarstvo kulture i informisanja Srbije saopštilo je 8. maja da se time, 13 godina nakon zatvaranja stalne postavke i pola veka od poslednje rekonstrukcije Narodnog muzeja, “otklanja svaka vrsta neizvesnosti i otvara novo poglavlјe u istoriji najstarije muzejske ustanove u Srbiji”.

Celokupna suma neophodna za taj veliki poduhvat obezbeđena je iz budžeta Republike Srbije, navedeno je u saopštenju, u kojem nije naveden planirani rok za završetak rekonstrukcije.

Ministarstvo je ponovilo da je obnova Narodnog muzeja njegov prioritetni projekat i “svetla obaveza države ne samo prema svojim građanima i brojnim posetiocima iz inostranstva, nego i prema generacijama kulturnih poslenika iz naše prošlosti koji su svoj trud, znanje i talenat uložili u stvaranje i očuvanje zbirki Narodnog muzeja”.

U rekonstrukciji Narodnog muzeja učestvovaće još tri domaće firme - “Termoinženjering”, “TVI” i “Topvud”, a podrazumeva obimne građevinsko-zanatske radove, zamenu dotrajalih instalacija, uvođenje novih savremenih sistema, sanaciju i adaptaciju krovnih površina i svih prostorija namenjenih smeštaju i prezentaciji kulturnih dobara.

Po završetku radova, zdanje Narodnog muzeja u Beogradu će u potpunosti odgovarati najsavremenijim muzeološkim standardima. Muzej će, uz novu postavku, na kojoj se uveliko radi, ponovo postati mesto susreta, kreativnosti, kritike i dijaloga, učenja i uživanja, istaklo je Ministarstvo.

Završetak rekonstrukcije Narodnog muzeja bio je prvobitno planiran za maj 2016. godine, ali je prilikom usvajanja budžeta za ovu godinu postalo jasno da neće biti otvoren u planiranom roku, kao što nije ni Muzej savremene umetnosti na Ušću.

Javna nabavka za izbor izvođača radova na restauraciji, sanaciji i adaptaciji Narodnog muzeja objavljena je 1. februara.

Rekonstrukcije Narodnog muzeja i MSUB-a označene su u Zakonu o budzetu kao kapitalne investicije, a ukupno je za oba muzeja u 2016. i 2017. godini predviđeno 2 milijarde 324,5 miliona dinara, od čega 800 miliona u 2016. godini i jedna milijarda i 524,5 u 2017. godini. Za sanaciju, adaptaciju i rekonstrukciju Narodnog muzeja ukupno je planirana 1 milijarda i 352,3 miliona dinara (300 miliona u 2016. i 1 milijarda i 52,3 miliona u 2017).

Stalna postavka Narodnog muzeja zatvorena je 2003. godine, a nakon odustajanja od dva plana rekonstrukcije, radovi na fasadi i prozorima počeli su krajem 2014. Prethodno se odustalo od dva projekta rekonstrukcije Narodnog muzeja – arhitekte Milana Rakočevića i potom Vladimira Lojanice, a u vreme bivšeg ministra kulture Bratislava Petkovića najavljeno je jeftinije i brže rešenje sanacije.

Narodni muzej je osnovan 1844. godine ukazom ministra prosvete Jovana Sterije Popovića.

Sadašnja zgrada na Trgu republike izgrađena je 1903. godine za potrebe smeštaja Uprave fondova, a 1933. je proširena i dograđena za potrebe Državne hipotekarne banke. Nakon razaranja u Drugom svetskom ratu, obnovlјena je, a potom je 1966. godine rekonstruisana, dograđena i adaptirana za potrebe Narodnog muzeja koji poseduje zbirku od više od 400.000 najvrednijih umetničkih, istorijskih i arheoloških eksponata.

Narodni muzej obeležiće 10. maja svoju 172-godišnjicu svečanošću u Konaku kneginje Ljubice. Time će biti zatvorena izložba “Dimitrije Avtamović, dela iz zbirki Narodnog muzeja u Beogradu”, kojom je Narodni muzej gostovao u Konaku kneginje Ljubice – prostoru Muzeja grada Beogrtada, koji takođe čeka već godinama da se useli u bivšu vojnu zgradu u Resavskoj.

Povodom 172-godišnjice, Narodni muzej će uručiti zahvalnice darodavcima koji su u proteklih godinu dana doprineli rastu i razvoju njegovih zbirki, kao i saradnicima sa kojima je ostvario uspešnu saradnju.

(SEEcult.org)

Sada ovde - tamo tada



Izložba Zorana Grebenarovića “Sada ovde - tamo tada” biće otvorena 10. maja u Galeriji 212 u Beogradu, a obuhvata crteže i slike koji su, prema njegovim rečima, pokušaji i nadanje da je dovoljno odgovorno i odvažno primio na sebe obavezu tumačenja savremenog trenutka. Izložba obuhvata 13 crteža nastalih 2015.godine i 13 slika nastalih 2016. godine u tehnici ulja i akrilika na platnu, kojoj se vraća posle 30 godina. Grebenarović smatra da je umetničko delo (crtež, slika, skulptura) u obavezi da korespondira sa sadašnjošću i neminovno gradi most u vremenu i kontinumu sa tri statusne vremenske odlike (prošlost, sadašnjost, budućnost), i sažme ih na jednom mestu u kreativnu stvarnost. Savremena umetnost, preuzimajući tu odgovornost, primila je na sebe i obavezu da svojim sredstvima (izrazom) nepatvoreno sjedini sve elemente, bez profita, u označavanju kvaliteta i karaktera aktuelnog trenutka – sada, naveo je Grebenarović u tekstu za katalog, ističući da savremena umetnost pripada onima koji tu odgovornost prihvataju sa strašću stvaraoca i hrabrošću svedoka.



“Ove slike pred vama su moji pokušaji i nadanje da sam dovoljno odgovorno i odvažno primio na sebe obavezu tumačenja savremenog trenutka u kojem živimo vi i ja zajedno. Aleluja”, poručio je Grebenarović.

Rođen 1952. u Leskovcu, Grebenarović je 1981. diplomirao na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, a potom je pet godina živeo i radio u Njujorku. Nakon povratka iz Njujorka 1986. godine, nastale su promene u njegovom stilskom i tehnološkom pristupu slici. Za to vreme vezuje se i angažovanje na polju sakralne umetnosti koje traje do danas - živopisao je pet hramova i uradio mnoštvo fresaka i ikona.

Grebenarović je učestvovao na mnogobrojnim izložbama u zemlji i inostranstvu, a dela mu se nalaze u zbirkama Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Muzeja Zepter, Narodne biblioteke Srbije, Galerije savremene likovne umetnosti u Nišu, RTS-a… kao i privatnih kolekcija Vujičić, Delić, Trajković i Čalić.

Izložba u Galeriji 212 biće otvorena do 24. maja, a realizovana je pod pokroviteljstvom Skupštine grada Beograda.

(SEEcult.org)

Narodni muzej za 18 meseci



Rekonstrukcija Narodnog muzeja u Beogradu trebalo bi, prema tenderskoj ponudi, da bude završena za 18 meseci, ali je moguće da će radovi biti završeni i ranije, saopšteno je 9. maja u Ministarstvu kulture i informisanja Srbije.

Na osnovu tenderske dokumentacije, predviđeni rok za završetak radova na restauraciji, sanaciji i adaptaciji Narodnog muzeja je 542 dana, rekao je ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac na konferenciji za novinare na kojoj je najavljena manifestacija “Muzeji Srbije, deset dana od deset do deset” koja će biti održana u 80 muzeja na 144 lokacije u 55 mesta širom Srbije.

Na osnovu ugovora koji je Narodni muzej potpisao ovih dana sa građevinskim preduzećem “Koto”, pravi se plan rada kojim će biti utvrđeno da li je moguće skratiti predviđeni rok za završetak radova, rekao je Tasovac i naglasio da je najvažnije da svi radovi budu jako dobro urađeni i da se vodi računa o svakom dinaru iz budžeta kojki je uložen u taj, kao i u druge slične projekte.

Tasovac je podsetio i da je 2015. godine u potpunosti završena restauracija fasade Narodnog muzeja, kojom je bilo obuhvaćeno više od 200 prozora.

Ugovor koji je Narodni muzej potpisao sa preduzećem “Koto” vredan je 824 miliona dinara (bez PDV-a), a prema navodima Ministarstva kulture i informisanja, time se, 13 godina nakon zatvaranja stalne postavke i pola veka od poslednje rekonstrukcije Narodnog muzeja, “otklanja svaka vrsta neizvesnosti i otvara novo poglavlјe u istoriji najstarije muzejske ustanove u Srbiji”.

Tasovac je izbegao da odgovori da li očekuje da će ostati ministar kulture i novoj Vladi Srbije, nakon nedavnih vanrednih parlamentarnih izbora.

Naveo je da je trenutak za institucionalni pristup takvim pitanjima, a u tom kontekstu je podsetio da je i premijer Aleksandar Vučić rekao više puta da je najpre potrebno da bude formiran parlament, a posle toga i vlada.

“Moj subjektivni osećaj ne verujem da je baš informacija od javnog značaja, ali uvek može da se uradi više i bolje”, rekao je Tasovac, odgovarajući na pitanje novinara o rezultatima koje je postigao na čelu Ministarstva kulture.

“Ali, kada pogledam šta smo mi sve nasledili od prethodnika, mogu da kažem da mi je bila velika čast i smatram privilegijom to što smo završavali velike poslove koje naši prethodnici nisu završili”, rekao je Tasovac.

(SEEcult.org)

10 dana besplatno u muzeje



Manifestacija “Muzeji Srbije, deset dana od 10 do 10” biće održana od 12. do 21. maja u 80 muzejskih institucija i galerija na 144 lokacije u 55 gradova i opština u Srbiji, a posetiocima će, uz produženo radno vreme, ponuditi niz dodatnih sadržaja, uz besplatan ulaz.

Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac rekao je 9. maja na konferenciji za novinare da muzeji treba da budu otvoreni za sve građane i da je jedan od najvažnijih ciljeva da kulturno blago koje čuvaju bude učin jeno što dostupnijim što širem krugu ljudi.

“Direktori nacionalnih muzeja, koji su i inicirali ovu akciju 2015. godine, prepoznali su savršeno da muzeji u našem vremenu ne treba da budu mauzoleji, nego mesta susreta, mesta dijaloga, mesta učenja i mesta uživanja”, rekao je Tasovac u prisustvu direktora većine najvećih nacionalnih muzeja.

Ističući da manifestacija ne podrazumeva samo obilazak izložbi, već obuhvata radionice i druge sadržaje, Tasovac je rekao da se time omogućava građanima da postanu “aktivni saborci u tome kako će izgledati naši muzeji u 21. veku”.



Centralna tema “Moj muzej, moj grad” baviće se mestom i ulogom muzeja u lokalnoj zajednici, ali i ukupnim odnosom muzeja, grada i kulturnog pejzaža, rekla je direktorka Narodnog muzeja Bojana Borić Brešković.

Reč je o temama koje su ove godine u fokusu Međunarodnog dana muzeja, kao i akcije Ministarstva kulture i informisanja “Gradovi u fokusu”.

Manifestacija će zvanično biti otvorena u renoviranoj Manakovoj kući, a biće završena 21. maja - u Noći muzeja, koja će biti obeležena i u gradovima širom Evrope.

U Beogradu učestvuju i galerije SANU, Haos, Dečji kulturni centar, Etnografski muzej, Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Istorijski muzej Srbije, Konak kneza Miloša, Jevrejski istorijski muzej, Kuća Kralјa Petra I, Muzej automobila, Muzej grada Beograda, Muzej Paje Jovanovića, Muzej istorije Jugoslavije, Muzej pozorišne umetnosti, Muzej primenjene umetnosti, Muzej savremene umetnosti i Salon MSU, Galerija-legat Milice Zorić i Rodolјuba Čolakovića, Narodni muzej u Beogradu, Muzej Vuka i Dositeja, Prirodnjački muzej, Prodajna galerija Beograd, PTT muzej, Fond Olge Olјe Ivanjicki, Kuća slikara i Umetnički prostor U10.

Po broju programa prednjači i Novi Sad, gde će učestvovati Arhiv Vojvodine, Galerija Matice srpske, Galerija Rajko Mamuzić, Muzej Vojvodine, Muzej grada Novog Sada, Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Ogranak SANU u Novom Sadu, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Pozorišni muzej Vojvodine, Spomen-zbirka Pavla Belјanskog…



Takođe, učestvuju i muzeji i srodne institucije u gradovima širom Srbije (Aleksandrovac, Aranđelovac, Banja Kovilјača, Bela Crkva, Bor, Valjevo, Vranje, Vrbas, Vrnjačka Banja, Gornji Milanovac, Zaječar, Zrenjanin, Idvor, Jagodina, Kikinda, Kladovo, Knjaževac, Kralјevo, Kruševac, Negotin, Niš, Novi Pazar, Pančevo, Paraćin, Petrovac na Mlavi, Pirot, Požarevac, Priboj, Prijepolјe, Prokuplјe, Raška, Ruma, Svilajnac, Smederevo, Sombor, Sremska Kamenica, Sremski Karlovci, Sremska Mitrovica, Subotica, Užice, Čačak, Šabac, Šid…).

Manifestaciju “Muzeji Srbije, deset dana od deset do deset” pokrenuli su Narodni muzej u Beogradu, Prirodnjački muzej, Etnografski muzej, Muzej primenjene umetnosti, Istorijski muzej Srbije, Muzej savremene umetnosti, Muzej istorije Jugoslavije i Galerija Matice srpske u Novom Sadu, a prvi put je održana u maju 2015. godine, uz učešće 67 muzeja i srodnih institucija, koje su predstavile programe na 122 lokacije u 39 mesta.

Manifestacija je, kao i 2015. godine, organizovana pod pokrovitelјstvom Ministarstva kulture i informisanja, a podržali su je i Sekretarijat za kulturu i informisanje Vojvodine i gradske vlasti Beograda i Novog Sada.

Organizovana je u saradnji sa Nacionalnim komitetom Međunarodnog saveta muzeja – ICOM Srbije i Muzejskim društvom Srbije.

Sajt manifestacije je muzejisrbije.rs

(SEEcult.org)

Nesebičan lik kao Sirano moguć i danas



Predstava „Sirano“, prema čuvenoj drami francuskog klasika Edmonda Rostana „Sirano de Beržerak“, biće premijerno izvedena 13. maja na sceni „Raša Plaović“ Narodnog pozorišta u Beogradu, a nova verzija, prema zamisli reditelja Ivana Vukovića, treba da pokaže da je i danas moguć nesebičan lik kakav je naslovni junak komada.

„Naša predstava nije zabava, bajka, ni spomenik minulim vremenima. Cilj nam je da kažemo: stvarno bi neko mogao da bude ovako nesebičan, da bude heroj, da uradi nešto ne iz svoje koristi nego sa idejom nečeg većeg, da ukažemo da postoji i neka ideja, neka emocija, nešto veće od samog čoveka“, izjavio je Vuković 10. maja na konferenciji za novinare.

„To nisu samo romantičarski mitovi. To treba da budu stvari ka kojima idemo, ti likovi mogu da budu idoli, a ne oni koji su nama danas idoli“, istakao je Vuković.

Interesantno je da i Nacionalni teatar u Budimpešti ima premijeru „Sirana de Beržeraka“ takođe 13. maja, a Rostanov komad se ove sezone igra u još nekoliko pozorišta u Evropi, što Vuković tumači opštom potrebom za herojem, kao i za velikom književnošću.

„Ipak, to je težak zalogaj. Taj tekst oduševljava, ali je komplikovan za izvođenje. Pisan je u 19. veku, za ogroman ansambl. Mi smo rešili, mada ne iz produkcionih razloga, da ga uradimo prikazujući glumačku trupu koja nam igra komad „Sirano de Beržerak“ i među sobom ga zove samo Sirano. Ideja je da teatarskim sredstvima ukažemo na svet u kojem je taj Sirano i da ostanemo u prvom činu, koji se inače dešava u pozorištu, da na taj način vidimo jednu od najvećih ljubavnih priča u svetskoj književnosti“, rekao je Vuković.



Reditelj je dodao da „predstava mora da bude i zabavna, jer je to herojska komedija, iako ima i strašnih scena, a sam Rostan je insistirao, kako to kaže Maksim Gorki, da ne bude teška kao votka, nego iskričava kao šampanjac“.

Naslovnu ulogu igra Miloš Đorđević, Roksanu Suzana Lukić, a Kristijana Uroš Jakovljević. U ansamblu su i Nikola Vuković, Goran Jevtić, Zoran Ćosić, Sonja Knežević, Andreja Maričić, Zorana Bečić i Milo Lekić.

Prevodilac je Milan Dimović, dramaturzi Molina Udovički Fotez i Slobodan Obradović, scenografkinja Marija Kalabić, kostimografkinja Olga Mrđenović, kompozitor Draško Adžić, scenski pokret osmislila je Marija Milenković, a scenski govor Ljiljana Mrkić Popović.



Molina Udovički Fotez je izjavila da je „Sirano“ moderno režirana predstava i da donosi današnju sliku sveta, ali sa ogromnim respektom prema Rostanu.

„Radilo se studiozno i sa radošću, probe su trajale četiri meseca i to je omogućilo da ovo bude urađena predstava, kakvih je sve manje zbog kratkih rokova za kreativni proces“, rekla je Molina Udovički Fotez.

Glumci su takođe istakli značaj dovoljnog vremena za probe i intenzivne saradnje sa dramaturzima.

Miloš Đorđević je napomenuo da u predstavi ima veliki nos, da je tekst skraćen, ali je zadržano sve što za ljubitelje Sirana treba da ostane. „U predstavi ima ljubavi, smrti, intrige i zabave“, najavio je Đorđević. Kako je dodao, nije se konsultovao sa Predragom Mikijem Manojlovićem ili Žerarom Depardjeom - svojim prethodnicima u tumačenju Sirana.

Direktor Drame Narodnog pozorišta Željko Hubač rekao je da Manojlović (koji je u nacionalnom teatru bio Sirano u čuvenoj postavci Egona Savina iz 1991. godine) ne može da dođe na premijeru, jer je na snimanju u Parizu, ali da će svakako gledati neku od repriza, a prva je 28. maja.

Hubač je skrenuo pažnju da se „Sirano“ igra na sceni „Raša Plaović“ koja slovi kao mala scena, ali je namera Narodnog pozorišta da podigne njen značaj velikim naslovima klasičnog repertoara.

(SEEcult.org)

Umesto svima po malo...



Ministarstvo kulture i informisanja Srbije podržaće u 2016. godini oko 600 projekata u oblasti kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva, za koje je ukupno izdvojilo nešto više od 585 miliona dinara (oko 4,7 miliona evra), a stručne komisije odabrale su ih među gotovo 2.500 prijavljenih.

U oblasti kulturnog nasleđa primljeno je 776 prijava, a odobreno ih je 208, koji će biti podržani sa 307.611.080 dinara.

Od 1.691 prijave u oblasti savremenog stvaralaštva, odlukama komisija biće podržano 393 projekta, za koje je izdvojeno ukupno 277.749.000 dinara.

Rezultati konkursa za (su)finansiranje projekata u ukupno 18 oblasti kulturnog nasleđa i savremenog stvaralaštva (osim za vizuelnu umetnost, multimedije i arhitekturu) objavljeni su 10. maja na sajtu Ministarstva kulture zajedno sa imenima članova stručnih komisija, a pokazuju da su ukupna sredstva povećana za oko 30 miliona u odnosu na 2015. godinu, kao i da je odobren dvostruko manji broj projekata (2015. podržano ih je 1.357 – 942 u oblasti savremenog stvaralaštva sa oko 297 miliona dinara i 415 u oblasti kulturnog nasleđa sa oko 256 miliona), ali su ove godine pojedinačni iznosi veći.

Ministarstvo kulture prvi put je definisalo donje limite za dodelu sredstava, čime je, kako je navelo u saopštenju, postignuto da se umesto uravnilovke po sistemu “svima po malo”, dodele značajnija sredstva nešto manjem broju projekata koji su kvalitetom zaslužili da budu podržani, odnosno imaju prepoznatljivost na republičkom nivou i značajni su za promociju srpske kulturne scene.

U oblasti savremenog stvaralaštva, najviše sredstava opredeljeno je za oblast kinematografije i audio-vizuelnog stvaralaštva - 70,5 miliona, te scenskog stvaralaštva i interpretacije - ukupno 94 miliona za pozorište (68,9) i umetničku igru (25,1). Iako rezultati za vizuelnu umetnost nisu objavljeni zajedno sa ostalima, može se zaključiti da je za tu oblast izdvojeno preostalih oko 60 miliona, što je povećanje od oko 15 miliona u odnosu na 2015. Više sredstava opredeljeno je i za projekte u oblasti muzike (49,5 miliona naspram 30 prošle godine), dok je manje nego 2015. odobreno za književne manifestacije i nagrade (9 miliona u odnosu na 15,7). Smanjen je i budžet za kapitalna dela u oblasti izdavačke delatnosti (10,9 naspram 12,6 prošle godine), dok je za periodične publikacije ostao na istom nivou.

U pojedinim oblastima konkurencija je bila izuzetno velika (u oblasti izdavaštva kapitalnih dela, na primer, podržano je 27 projekata, a prijavljen je 171).

Pojedinačno najveći iznos u svim oblastima dodeljen je za Beogradski internacionalni teatarski festival - Bitef (15 miliona), a na osnovu odluke komisije koju su u oblasti scenskog stvaralaštva (pozorišta) činili Aja Jung, Radmila Stanković i Petar Mihajlović, sa ukupno 68,9 miliona podržana su još 33 projekta od čak 251 prijavljenog. Između ostalog, za predstojeće 61. Sterijino pozorje odobreno je 5 miliona, koliko je dobio i Hartefakt fond za projekat “Kad se život žiti drugi put” (Ostaci, Život i Gospođica Julija). Narodno pozorište Užice dobilo je 3,5 miliona za 22. Jugoslovenski pozorišni festival “Bez prevoda”, Ateljeu 212 u Beogradu odobrena su 3 miliona za proslavu 60-godišnjice, koliko i Kulturnom centru u Jagodini za 45. Dane komedije i Zajednici profesionalnih pozorišta Srbije za 52. “Joakim Vujić”, te Otvorenom univerzitetu Subotica za 23. Međunarodni festival pozorišta za decu u Subotici.

Podržano je i nekoliko produkcija predstava, među kojima su “Čas anatomije” Andraša Urbana, za koju je Srpsko narodno pozorište dobilo 2 miliona dinara, koliko i Studentski kulturni centar Novi Sad za “Koštanu” Kokana Mladenovića, dok su Narodno pozorište Subotica i Bitef teatar dobili po 1,5 milion za Urbanovo “Ruženje naroda u dva dela”, odnosno za Mladenovićevu “Naciju”.

U oblasti umetničke igre, u kojoj je sa ukupno 25,1 miliona podržano 14 od 79 prijavljenih projekata, najveći iznos dodeljen je za protekli 13. Beogradski festival igre (12 miliona). Na osnovu mišljenja komisije koju su činili Vladimir Dekić, Ivanka Lukateli i Ana Martinoli, Bitef teatar je za svoju plesnu kompaniju dobio 2,8 miliona dinara, uz još 500.000 za gostovanje u Japanu. Udruženje baletskih umetnika Srbije dobilo je 2,5 miliona za 20. Festival koreografskih minijatura, a Stanica – Servis za savremeni ples – 1 milion za festival Kondenz i 1,2 miliona za projekat “Puzzle #2”. Između ostalog, u oblasti umetničke igre podržan je sa 1 milionom i 16. festival “Ponesi opanak” Organizacije za narodnu umetnost – folklor iz Beograda.

U oblasti muzike, za koju je izdvojeno 49,5 miliona, komisija koju su činili Bojan Suđić, Jelena Milašinović i Boris Postovnik, odlučila je da podrži 51 projekat od 297 prijavljenih. Među njima je i internacionalni džez festival “Nišvil” u Nišu, koji je dobio 1,25 milion dinara, koliko i Ariljska letnja muzička manifestacija (1,2). Nešto više dobili su Dom omladine Beograda za 32. Beogradski džez festival (1,7 milion) i Centar beogradskih festivala (Cebef) za 48. BEMUS (1,8 milion), dok je dvostruko više dodeljeno Muzičkoj omladini Novog Sada za NOMUS (4 miliona).

U oblasti izdavaštva, za 27 projekata kapitalnih dela na srpskom jeziku u oblasti kulture, odabranih medju 171 prijavljenim, odobreno je ukupno 10,9 miliona dinara, na osnovu preporuke komisije koju su činili Tamara Mitrović, Zona Mrkalj, Zoran Rakić, Petar Matović i Laslo Blašković. Gotovo svi su dobili po 400.000 dinara, osim Muzeja Srpske pravoslavne crkve u Beogradu koji je dobio 500.000 za “Srpski ikonopis u doba obnovlјene Pećke patrijaršije 1557-1690”. Ista komisija ocenjivala je i 103 projekta periodičnih publikacija u oblasti umetnosti i kulture, a preporučila je podršku za njih 38 u ukupnom iznosu od 10,1 miliona dinara (uglavnom po 250.000 dinara po projektu).

Ista komisija ocenjivala je i projekte u oblasti književnosti, odnosno književnih manifestacija i nagrada, za koje je odobreno 9 miliona, koji su raspoređeni na 32 projekta od 172 prijavljena. Većina ih je dobila po 250.000 i 300.000, osim medijske kuće NIN, koja je za NIN-ovu nagradu dobio 500.000 dinara i Kulturno-prosvetne zajednice, kojoj je za Vukovu nagradu odobreno 400.000.

Odlukom komisije za oblast kinematografije i audio-vizuelnog stvaralaštva, koju su činili Dimitrije Vojnov, Boban Jevtić i Nevena Daković, opredeljeno je 70,5 miliona za 66 projekata odabranih među 117 prijavljenijh. Najviše sredstava – po 9 miliona dinara, dobili su Cebef za protekli 44. Fest, Otvoreni univerzitet Subotica za 22. Festival evropskog filma Palić, te preduzeće “Rasta International” Emira Kusturice za festival Kustendorf na Mokroj Gori. Fond B92 dobio je 3 miliona za 12. Filmski festival “Slobodna zona”, slično kao i 51. Festival glumačkih ostvarenja “Filmski susreti” u Nišu (3,3 miliona), dok je za predstojeći deveti Beldoks odobren 1,5 milion dinara, koliko i za 63. Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma, a za 12. Festival evropskog dokumentarnog filma “7 veličanstvenih” 1,7 miliona. Skromnija sredstva dobili su festivali kao što su Animanima u Čačku (650.000), Bašta fest u Bajinoj Bašti (600.000), te Pančevački filmski festival, Alternative film/video i Balkanima (po 500.000).

U oblasti kulturnih delatnosti dece i za decu i mlade, na osnovu mišljenja komisije koju su činili Mina Božović, Ljubica Belјanski-Ristić i Sunčica Milosavlјević, od 225 pristiglih projekata podržano je 45 sa ukupno 16,2 miliona dinara, a većina ih je dobila po 300.000.

Gotovo ujednačenu podršku od po 200.000 dobilo je i 59 projekata od čak 203 prijavljena u oblasti kulturnih delatnosti nacionalnih manjina, za koju je ukupno odobreno 12,4 miliona dinara, na osnovu mišljenja komisije koju su činili Bilјana Sikimić, Goran Miletić i Adi Sinani.

U oblasti kulturnih delatnosti osoba sa invaliditetom, komisija koju su činili Aleksandar Bogdanović, Bilјana Dakić Đorđević i Boris Čakširan odobrila je 20 od 73 prijavljena projekta, za koje je dodeljeno ukupno 4,9 miliona dinara.

U oblasti kulturnog nasleđa, u kojoj je za osam podoblasti izdvojeno ukupno 307,6 miliona dinara, najveći deo sredstava opredeljen je za istraživanje, zaštitu i korišćenje nepokretnog kulturnog nasleđa – 120,6 miliona dinara. Od 149 prijavljenih, podržano je 39 projekata na osnovu odluke komisije koju su činili Brana Stojković Pavelka, Svetlana Pejić i Estela Radonjić Živkov.

Narodni muzej Zaječar dobio je 8 miliona za konzervatorsko-restauratorske radove na arheološkom utvrđenju Feliks Romulijana, Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin dobio je 7,8 miliona za obnovu enterijera svoje zgrade - Velikobečkerečke štedionice u Zrenjaninu, a po 7 miliona dinara dobili su Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture Petrovaradin - za izvođenje radova na interventnoj zaštiti i izradu projektno-tehničke dokumentacije sanacije, rekonstrukcije i konzervacije dvorca u Beočinu, Regionalni zavod za zaštitu spomenika kulture Smederevo - za realizaciju prve faze glavnog projekta sanacije, adaptacije i revitalizacije fasada zdanja Starog načelstva u Požarevcu i Zavod za zaštitu spomenika kulture Kralјevo - za konzervatorsko-restauratorske radove na crkvi brvnari u selu Vrba, te Zavod za zaštitu spomenika kulture Sremska Mitrovica za konzervaciju i restauraciju mozaika u prostoriji arheološkog lokaliteta Carska palata Sirmijum (7,4 miliona).

Značajnu podršku dobili su i projekti u oblasti digitalizacije kulturnog nasleđa – na osnovu mišljenja komisije koju su činili Tamara Butigan Vučaj, Dejan Sandić i Zoran Perović, sa ukupno 51,5 miliona dinara podržana su 54 projekta od 74 prijavljena. Između ostalog, Institut za srpski jezik SANU dobio je 5,9 miliona dinara za Raskovnik: srpski leksikografski portal i platformu za unapređenje istraživanja srpske leksike, a Univerzitetska biblioteka “Svetozar Marković” 4,7 miliona za projekat “Novi horizont digitalizacije u Srbiji”. Muzej Srpske pravoslavne crkve dobio je 1 milion dinara za digitalizaciju i obradu predmeta iz riznice manastira Visoki Dečani i Pećke patrijaršije na Kosovu.

Za 29 projekata u oblasti istraživanja, zaštite i korišćenja muzejskog nasleđa odobreno je ukupno 49,8 miliona dinara, a komisija koju su činili Olga Vasić, Ljilјana Miletić Abramović i Momo Cvijović razmotrila je 141 pristiglu prijavu.

Za istraživanje, zaštitu i korišćenje arheološkog nasleđa odobreno je 24,5 miliona dinara za 29 projekata od 86 pristigli, prema odluci komisije koju su činili Emina Zečević, Maja Đorđević i Aca Đorđević, dok je 20,8 miliona opredeljeno za 23 projekta u oblasti istraživanja, zaštite i korišćenja arhivske građe, koje je komisija koju su činili Zlatibor Marković, Aleksandar Marković i Nada Petrović odabrala među 87 prijavljenih.

U oblasti bibliotečko-informacione delatnosti podržano je 17 projekata sa ukupno 18 miliona dinara, a komisija koju su činili Vladimir Šekularac, Vesna Stevanović i Vladan Trijić razmotrila je 74 prijave.

Sa 10,2 miliona dinara podržana su i 22 projekta u oblasti istraživanja, zaštite i korišćenja nematerijalnog kulturnog nasleđa, koje je komisija koju su činili Marko Stojanović, Mirjana Zakić i Draginja Maskareli odabrala među 139 prijavljenih.

Znatno slabija konkurencija bila je u oblasti istraživanja, zaštite i korišćenja stare i retke bibliotečke građe, u kojoj je podržano 15 projekata sa ukupno 11,8 miliona dinara, a komisija koju su činili Vladimir Šekularac, Vesna Stevanović i Vladan Trijić, razmotrila je 27 prijava.

(SEEcult.org)