Ko je trenutno na forumu
Imamo 86 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 86 Gosta :: 2 ProvajderiNema
Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 359 dana Sub Okt 05, 2024 7:41 am
Zadnje teme
Kontrolni panel
Profil |
Članstvo |
Privatne poruke |
Ostalo |
Traži
Vesti iz sveta umetnosti
4 posters
Strana 34 od 40
Strana 34 od 40 • 1 ... 18 ... 33, 34, 35 ... 40
Re: Vesti iz sveta umetnosti
Od Goje do neoavangarde
Grafički kolektiv predstavlja od 28. marta izložbu grafika inostranih autora iz kolekcije Nikole Marjanovića, pasioniranog beogradskog kolekcionara koji je počeo da formira zbirku 70-ih godina 20. veka.
Marjanovićeva zbirka danas obuhvata vredna umetnička dela - slike, grafike, crteži, objekti, skulpture, a za izložbu u Grafičkom kolektivu izabrano je 30 grafika inostranih autora, koje su obeležile važne istorijsko-umetničke tokove u okviru internacionalne likovne scene.
Odabrane grafike obuhvataju period od dva veka (početak XIX do kraja XX), a predstavljaju dela različitih stilskih pravaca – od romantizma (iz Gojine edicije “Strahote rata”), impresionizma (Šarl Kote, Marselen Debuten) i postimpresionizma (Anri Fanten-Latur, umetnika grupe “Nabi”, Pjer Bonar, Eduar Vijar, Moris Deni), simbolizma (Odilon Redon, Maks Klinger), secesije (Maksimilian Kurcvail), preko ekspresionizma (Lionel Fajninger, Vasilij Kandinski), fovizma (Žorž Ruo, Anri Matis) i konstruktivizma (El Lisicki) do dela posleratnih neoavangardnih i postmodernih umetničkih opredeljenja (Bernar Bife, Karel Apel, Asger Jorn, Ero, Anderle).
Vitalnost i izražajni potencijal grafičkog medija vidljivi su u prisustvu specifičnih tehnika u svakom od tih stilova (bakropis – impresionizam, litografija – postimpresionizam, drvorez – ekspresionizam itd), naveo je Grafički kolektiv.
Izložba će biti otvorena u galeriji Grafičkog kolektiva do 9. aprila.
*Na vrhu: Fransisko Goja, Strahote rata, 1812-1815, bakropis, suva igla, akvatinta
(SEEcult.org)
Grafički kolektiv predstavlja od 28. marta izložbu grafika inostranih autora iz kolekcije Nikole Marjanovića, pasioniranog beogradskog kolekcionara koji je počeo da formira zbirku 70-ih godina 20. veka.
Marjanovićeva zbirka danas obuhvata vredna umetnička dela - slike, grafike, crteži, objekti, skulpture, a za izložbu u Grafičkom kolektivu izabrano je 30 grafika inostranih autora, koje su obeležile važne istorijsko-umetničke tokove u okviru internacionalne likovne scene.
Odabrane grafike obuhvataju period od dva veka (početak XIX do kraja XX), a predstavljaju dela različitih stilskih pravaca – od romantizma (iz Gojine edicije “Strahote rata”), impresionizma (Šarl Kote, Marselen Debuten) i postimpresionizma (Anri Fanten-Latur, umetnika grupe “Nabi”, Pjer Bonar, Eduar Vijar, Moris Deni), simbolizma (Odilon Redon, Maks Klinger), secesije (Maksimilian Kurcvail), preko ekspresionizma (Lionel Fajninger, Vasilij Kandinski), fovizma (Žorž Ruo, Anri Matis) i konstruktivizma (El Lisicki) do dela posleratnih neoavangardnih i postmodernih umetničkih opredeljenja (Bernar Bife, Karel Apel, Asger Jorn, Ero, Anderle).
Vitalnost i izražajni potencijal grafičkog medija vidljivi su u prisustvu specifičnih tehnika u svakom od tih stilova (bakropis – impresionizam, litografija – postimpresionizam, drvorez – ekspresionizam itd), naveo je Grafički kolektiv.
Izložba će biti otvorena u galeriji Grafičkog kolektiva do 9. aprila.
*Na vrhu: Fransisko Goja, Strahote rata, 1812-1815, bakropis, suva igla, akvatinta
(SEEcult.org)
Brave Heart- Supermoderator
- Broj poruka : 27780
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 56
Lokacija : Niš
Re: Vesti iz sveta umetnosti
Bane Trifunović u predstavi trupe 420People na BFI
Plesna kompanija 420People iz Praga izvešće 26. marta na Beogradskom festivalu igre (BFI) predstavu “Opsena” (Mirage), u kojoj će kao specijalni gost nastupiti srpski glumac Branislav Trifunović, a inspirisana je stendap komedijom, ali i životom umetnika.
Češki igrač i koreograf Vaclav Kuneš, koji je sa Natašom Novotnom 2007. osnovao trupu 420People, kreirao je, zajedno sa igračima, tu predstavu inspirisanu stendap komedijom, koja će na 13. BFI-ju biti izvedena u Beogradskom dramskom pozorištu.
“Predstava povezuje igru i tekst, nosi humor, ali i tera na razmišljanje. Imao sam u vidu divnog glumca Robina Vilijamsa koji je godinama zabavljao ceo svet, a tek kada je otišao shvatili smo da je patio od depresije. Ima to veze i sa igračima. Ponekad kada se probudite osetite da vas telo boli ili ste nezadovoljni, ali morate da ustanete, da vežbate jer morate da izađete pred publiku i date najbolje od sebe”, rekao je Kuneš, dugogodišnji igrač Holandskog plesnog teatra (NDT1), na konferenciji za novinare 25. marta u Nacionalnoj fondaciji za igru u Beogradu.
Originalna verzija “Opsene” iz 2013. godine rađena je za češkog igrača koji je i talentovani zabavljač, zna jezike i nije mu problem da govori na sceni, ali on je otišao u Nacionalni balet i trupa sada sprema verziju sa jednom starijom glumicom iz Francuske, ispričao je Kuneš. Za gostovanje u Beogradu direktorka BFI Aja Jung predložila je da angažuju srpskog glumca, a kako je rekao Kuneš, i sam je malo guglovao.
“Ovo je prvi put da neko bukvalno uskače u našu predstavu. Očekujem da će uz ljubitelje savremene igre doći i Trifunovićeva pozorišna publika. Uvek je dobar taj miks. Tekst smo prilagodili i biće na srpskom jeziku. Nadam se da će promena uneti novi život u predstavu i to je upravo ono što volim u ovom poslu. U raznovrsnosti je lepota”, izjavio je Kuneš.
Kako je istakao, Nataša Novotna i on se od početka trude da privuku širu publiku za savremenu igru, da ljudi shvate da ples nisu samo “Krcko Oraščić” i “Labudovo jezero”.
Što se tiče naslova “Opsena” primetio je da je upravo u toj reči poenta.
“Da li je nešto na sceni stvarno ili ne - to je tajna predstave, koja se bavi i temom kako mi, igrači i publika, vidimo jedni druge”, rekao je Kuneš.
Branislav Trifunović je izjavio da je gledao snimak predstave i sa Kunešom puno razgovarao putem interneta.
“Tekst smo donekle promenili, ali u izvođenju neće biti improvizacije. Učestvujem i u delu sa igrom i to mi je vrlo zanimljivo. Dobro je iskočiti iz rutine, probati nešto novo. U našoj maloj sredini čovek se brzo zasiti čak i najboljih kolega, sve je manje uzbuđenja, tako da me ova kombinacija između drame i plesa baš raduje”, rekao je Trifunović.
Pored toga, kako je istakao, čast je pojaviti se u programu BFI koji je jedna od najboljih stvari u kulturi Srbije.
Otpravnik poslova ambasade Češke Jirži Kirijan zahvalio je ogranizatorima BFI na pozivu za gostovanje grupe iz Praga.
“U Beogradu sam već četiri godine i pratim BFI koji je sve bolji i bolji. Ponosan sam što ove godine učestvuje i češki ansambl. Naravno i zato što je tu bio slavni Jirži Kilijan, ali on je svojim radom vezan i za druge zemlje. Očekujem da će i 420People prirediti srpskoj publici veliki umetnički događaj”, izjavio je Jirži Kirijan.
Inače, ime trupe 420People sadrži međunarodni pozivni broj za Češku. Ansambl izvodi oko 50 predstava godišnje. Trenutno je na turneji, a pre Srbije bio je u Nemačkoj i Finskoj, dok im predstoji gostovanje u Holandiji.
13. BFI otvoren je 19. marta nastupom Holandskog plesnog teatra (NDT1) u punom Sava centru, a do 10. aprila predstavlja više od 30 koreografskih postavki 15 kompanija iz 13 zemalja širom sveta, koje potpisuju i legendarni autori, poput Jiržija Kilijana, ali i nade svetske scene.
Kilijanu je 24. marta u Sava centru, nakon drugog izvodjenja predstave "Istočna senka", svečano uručena nagrada BFI-ja “Jovan Ćirilov”, koja je ustanovljena 2015. godine u slavu Jovana Ćirilova (1931-2014), legendarnog suosnivača i doživotnog selektora Bitefa.
Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.
(SEEcult.org)
Plesna kompanija 420People iz Praga izvešće 26. marta na Beogradskom festivalu igre (BFI) predstavu “Opsena” (Mirage), u kojoj će kao specijalni gost nastupiti srpski glumac Branislav Trifunović, a inspirisana je stendap komedijom, ali i životom umetnika.
Češki igrač i koreograf Vaclav Kuneš, koji je sa Natašom Novotnom 2007. osnovao trupu 420People, kreirao je, zajedno sa igračima, tu predstavu inspirisanu stendap komedijom, koja će na 13. BFI-ju biti izvedena u Beogradskom dramskom pozorištu.
“Predstava povezuje igru i tekst, nosi humor, ali i tera na razmišljanje. Imao sam u vidu divnog glumca Robina Vilijamsa koji je godinama zabavljao ceo svet, a tek kada je otišao shvatili smo da je patio od depresije. Ima to veze i sa igračima. Ponekad kada se probudite osetite da vas telo boli ili ste nezadovoljni, ali morate da ustanete, da vežbate jer morate da izađete pred publiku i date najbolje od sebe”, rekao je Kuneš, dugogodišnji igrač Holandskog plesnog teatra (NDT1), na konferenciji za novinare 25. marta u Nacionalnoj fondaciji za igru u Beogradu.
Originalna verzija “Opsene” iz 2013. godine rađena je za češkog igrača koji je i talentovani zabavljač, zna jezike i nije mu problem da govori na sceni, ali on je otišao u Nacionalni balet i trupa sada sprema verziju sa jednom starijom glumicom iz Francuske, ispričao je Kuneš. Za gostovanje u Beogradu direktorka BFI Aja Jung predložila je da angažuju srpskog glumca, a kako je rekao Kuneš, i sam je malo guglovao.
“Ovo je prvi put da neko bukvalno uskače u našu predstavu. Očekujem da će uz ljubitelje savremene igre doći i Trifunovićeva pozorišna publika. Uvek je dobar taj miks. Tekst smo prilagodili i biće na srpskom jeziku. Nadam se da će promena uneti novi život u predstavu i to je upravo ono što volim u ovom poslu. U raznovrsnosti je lepota”, izjavio je Kuneš.
Kako je istakao, Nataša Novotna i on se od početka trude da privuku širu publiku za savremenu igru, da ljudi shvate da ples nisu samo “Krcko Oraščić” i “Labudovo jezero”.
Što se tiče naslova “Opsena” primetio je da je upravo u toj reči poenta.
“Da li je nešto na sceni stvarno ili ne - to je tajna predstave, koja se bavi i temom kako mi, igrači i publika, vidimo jedni druge”, rekao je Kuneš.
Branislav Trifunović je izjavio da je gledao snimak predstave i sa Kunešom puno razgovarao putem interneta.
“Tekst smo donekle promenili, ali u izvođenju neće biti improvizacije. Učestvujem i u delu sa igrom i to mi je vrlo zanimljivo. Dobro je iskočiti iz rutine, probati nešto novo. U našoj maloj sredini čovek se brzo zasiti čak i najboljih kolega, sve je manje uzbuđenja, tako da me ova kombinacija između drame i plesa baš raduje”, rekao je Trifunović.
Pored toga, kako je istakao, čast je pojaviti se u programu BFI koji je jedna od najboljih stvari u kulturi Srbije.
Otpravnik poslova ambasade Češke Jirži Kirijan zahvalio je ogranizatorima BFI na pozivu za gostovanje grupe iz Praga.
“U Beogradu sam već četiri godine i pratim BFI koji je sve bolji i bolji. Ponosan sam što ove godine učestvuje i češki ansambl. Naravno i zato što je tu bio slavni Jirži Kilijan, ali on je svojim radom vezan i za druge zemlje. Očekujem da će i 420People prirediti srpskoj publici veliki umetnički događaj”, izjavio je Jirži Kirijan.
Inače, ime trupe 420People sadrži međunarodni pozivni broj za Češku. Ansambl izvodi oko 50 predstava godišnje. Trenutno je na turneji, a pre Srbije bio je u Nemačkoj i Finskoj, dok im predstoji gostovanje u Holandiji.
13. BFI otvoren je 19. marta nastupom Holandskog plesnog teatra (NDT1) u punom Sava centru, a do 10. aprila predstavlja više od 30 koreografskih postavki 15 kompanija iz 13 zemalja širom sveta, koje potpisuju i legendarni autori, poput Jiržija Kilijana, ali i nade svetske scene.
Kilijanu je 24. marta u Sava centru, nakon drugog izvodjenja predstave "Istočna senka", svečano uručena nagrada BFI-ja “Jovan Ćirilov”, koja je ustanovljena 2015. godine u slavu Jovana Ćirilova (1931-2014), legendarnog suosnivača i doživotnog selektora Bitefa.
Festivalski sajt je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.
(SEEcult.org)
Brave Heart- Supermoderator
- Broj poruka : 27780
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 56
Lokacija : Niš
Re: Vesti iz sveta umetnosti
Pozorište je potrebno svima
Ruski pozorišni reditelj Anatolij Vasiljev, autor ovogodišnje poruke za Svetski dan pozorišta, istakao je da je pozorište potrebno svima i u današnje vreme, u kojem se prave životne tragedije događaju na ulicama gradova širom sveta. Samo jedno pozorište, kako je poručio Vasiljev, danas nije potrebno, a to je pozorište političkih igara i dnevnog terora.
Svetski priznati pozorišni reditelј, profesor i osnivač Moskovske škole dramskih umetnosti, Vasiljev je istakao značaj pozorišta u predstavljanju najrazličitijih tema, od života bogova, ljubavi i strasti, do toga kako vlada obmana i kakav je život u izbegličkim kampovima.
Naglasivši važnost raznovrsnog i otvorenog pozorišta, Vasiljev je pozvao sve i da se okanu gadžeta i kompjutera i nađu mesto za pozorište u svojim užurbanim životima, jer “pozorište je potrebno svima”.
Poruka Vasiljeva povodom Svetskog dana pozorišta, koja će biti čitana na scenama širom sveta:
“Da li nam je potrebno pozorište?
Pitaju se hilјade profesionalaca razočaranih u pozorište i milioni lјudi koji su ga se zasitili.
Zašto nam je potrebno? U godinama kada je scena toliko beznačajna u poređenju sa trgovima gradova i državama gde se odigravaju prave tragedije stvarnog života.
Šta će pozorište nama? Pozlaćeni balkoni, baršunaste fotelјe, grimizne kulise, uzvišeni glasovi ili naprotiv – crne kutije, isprskane blatom i krvlјu, gomile besnih, nagih tela.
Šta pozorište može da kaže? Sve!
Pozorište može da kaže sve.
I kako bogovi na nebu žive, i kako zatvorenici čame u tamnici, i kako strast podiže, i kako lјubav nestaje, i kako nam dobri lјudi ne trebaju, i kako vlada obmana, i kako lјudi žive u stanovima, a deca – u izbegličkim kampovima, i kako se vraćaju u pustinju, i kako se rastaju sa najbližima, pozorište može da govori o svemu tome.
Pozorište je postojalo i zauvek će ostati.
I sada, u ovih pedeset ili sedamdeset poslednjih godina, naročito je potrebno.
Zbog toga što od svih drugih umetnosti samo pozorište ide iz usta u usta, od oka do oka, iz ruku u ruke i od tela ka telu.
Nјemu ne treba posrednik između čoveka i čoveka svetla strana sveta nije jug, ni sever, nije istok, ni zapad – pozorište je svetlo samo po sebi, svetli na sve četiri strane, odmah prepoznatlјivo svakom neprijatelјskom ili prijatelјskom čoveku.
Potrebno nam je raznovrsno pozorište.
Arhaične forme teatra biće nam potrebne pre svih drugih.
Ali ritualne teatralne forme ne bi trebalo da budu u suprotnosti sa pozorištem civilizovanih naroda.
Sekularna kultura je isklјučiva, 'kulturna informacija' zamenjuje jednostavne suštine i susret sa njima.
Pozorište je otvoreno.
Ulaz je slobodan.
Dođavola sa gadžetima i kompjuterima – idite u pozorište, zauzimajte redove u parteru i na balkonima, slušajte reči i gledajte u žive slike – pozorište je pred vama, nemojte ga zanemariti i ne propuštajte ga u svojim užurbanim životima.
Pozorište je potrebno svima.
Samo jedno pozorište nije nam potrebno – to je pozorište političkih igara, političko pozorište mišolovki, pozorište političara, pozorište politike.
Pozorište dnevnog terora – pojedinačnog i kolektivnog, pozorište leševa i pozorište krvi na trgovima i ulicama u glavnim gradovima i u unutrašnjosti, između religija i etničkih grupa”.
Svetski dan pozorišta, 27. mart, obeležava se širom sveta tradicionalnim čitanjem poruke uoči izvođenja predstava.
Svetski dan pozorišta obeležava se od 1961. godine na inicijativu Međunarodnog pozorišnog instituta (ITI).
Proslavu Svetskog dana pozorišta predložio je prvi put u Helsinkiju, a zatim u Beču na devetom kongresu ITI (1961), tadašnji predsednik Arvi Kivima iz Finske. Od tada se svakog 27. marta, kada je otvoren Teatar nacija (1962) u Parizu, obeležava Svetski dan pozorišta.
Prvu poruku za Svetski dan pozorišta napisao je Žan Kokto (Jean Cocteau) 1962. godine.
Nacionalni centri ITI-ja i globalna pozorišna zajednica organizuju tim povodom razlicite pozorišne manifestacije, od kojih je najvažnija tradicionalna međunarodna poruka koju, na poziv ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda.
Poruka se prevodi na desetine jezika, čita pred desetinama hilјada gledalaca u pozorištima, štampa i emituje u stotinama novina, časopisa, radio i tv stanica na svim kontinentima.
*Foto: Natalia Isaeva
(SEEcult.org)
Ruski pozorišni reditelj Anatolij Vasiljev, autor ovogodišnje poruke za Svetski dan pozorišta, istakao je da je pozorište potrebno svima i u današnje vreme, u kojem se prave životne tragedije događaju na ulicama gradova širom sveta. Samo jedno pozorište, kako je poručio Vasiljev, danas nije potrebno, a to je pozorište političkih igara i dnevnog terora.
Svetski priznati pozorišni reditelј, profesor i osnivač Moskovske škole dramskih umetnosti, Vasiljev je istakao značaj pozorišta u predstavljanju najrazličitijih tema, od života bogova, ljubavi i strasti, do toga kako vlada obmana i kakav je život u izbegličkim kampovima.
Naglasivši važnost raznovrsnog i otvorenog pozorišta, Vasiljev je pozvao sve i da se okanu gadžeta i kompjutera i nađu mesto za pozorište u svojim užurbanim životima, jer “pozorište je potrebno svima”.
Poruka Vasiljeva povodom Svetskog dana pozorišta, koja će biti čitana na scenama širom sveta:
“Da li nam je potrebno pozorište?
Pitaju se hilјade profesionalaca razočaranih u pozorište i milioni lјudi koji su ga se zasitili.
Zašto nam je potrebno? U godinama kada je scena toliko beznačajna u poređenju sa trgovima gradova i državama gde se odigravaju prave tragedije stvarnog života.
Šta će pozorište nama? Pozlaćeni balkoni, baršunaste fotelјe, grimizne kulise, uzvišeni glasovi ili naprotiv – crne kutije, isprskane blatom i krvlјu, gomile besnih, nagih tela.
Šta pozorište može da kaže? Sve!
Pozorište može da kaže sve.
I kako bogovi na nebu žive, i kako zatvorenici čame u tamnici, i kako strast podiže, i kako lјubav nestaje, i kako nam dobri lјudi ne trebaju, i kako vlada obmana, i kako lјudi žive u stanovima, a deca – u izbegličkim kampovima, i kako se vraćaju u pustinju, i kako se rastaju sa najbližima, pozorište može da govori o svemu tome.
Pozorište je postojalo i zauvek će ostati.
I sada, u ovih pedeset ili sedamdeset poslednjih godina, naročito je potrebno.
Zbog toga što od svih drugih umetnosti samo pozorište ide iz usta u usta, od oka do oka, iz ruku u ruke i od tela ka telu.
Nјemu ne treba posrednik između čoveka i čoveka svetla strana sveta nije jug, ni sever, nije istok, ni zapad – pozorište je svetlo samo po sebi, svetli na sve četiri strane, odmah prepoznatlјivo svakom neprijatelјskom ili prijatelјskom čoveku.
Potrebno nam je raznovrsno pozorište.
Arhaične forme teatra biće nam potrebne pre svih drugih.
Ali ritualne teatralne forme ne bi trebalo da budu u suprotnosti sa pozorištem civilizovanih naroda.
Sekularna kultura je isklјučiva, 'kulturna informacija' zamenjuje jednostavne suštine i susret sa njima.
Pozorište je otvoreno.
Ulaz je slobodan.
Dođavola sa gadžetima i kompjuterima – idite u pozorište, zauzimajte redove u parteru i na balkonima, slušajte reči i gledajte u žive slike – pozorište je pred vama, nemojte ga zanemariti i ne propuštajte ga u svojim užurbanim životima.
Pozorište je potrebno svima.
Samo jedno pozorište nije nam potrebno – to je pozorište političkih igara, političko pozorište mišolovki, pozorište političara, pozorište politike.
Pozorište dnevnog terora – pojedinačnog i kolektivnog, pozorište leševa i pozorište krvi na trgovima i ulicama u glavnim gradovima i u unutrašnjosti, između religija i etničkih grupa”.
Svetski dan pozorišta, 27. mart, obeležava se širom sveta tradicionalnim čitanjem poruke uoči izvođenja predstava.
Svetski dan pozorišta obeležava se od 1961. godine na inicijativu Međunarodnog pozorišnog instituta (ITI).
Proslavu Svetskog dana pozorišta predložio je prvi put u Helsinkiju, a zatim u Beču na devetom kongresu ITI (1961), tadašnji predsednik Arvi Kivima iz Finske. Od tada se svakog 27. marta, kada je otvoren Teatar nacija (1962) u Parizu, obeležava Svetski dan pozorišta.
Prvu poruku za Svetski dan pozorišta napisao je Žan Kokto (Jean Cocteau) 1962. godine.
Nacionalni centri ITI-ja i globalna pozorišna zajednica organizuju tim povodom razlicite pozorišne manifestacije, od kojih je najvažnija tradicionalna međunarodna poruka koju, na poziv ITI-ja, uvek piše pozorišna ličnost svetskog ugleda.
Poruka se prevodi na desetine jezika, čita pred desetinama hilјada gledalaca u pozorištima, štampa i emituje u stotinama novina, časopisa, radio i tv stanica na svim kontinentima.
*Foto: Natalia Isaeva
(SEEcult.org)
Brave Heart- Supermoderator
- Broj poruka : 27780
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 56
Lokacija : Niš
Re: Vesti iz sveta umetnosti
Complexions na BFI
Slavna plesna trupa Complexinos iz Njujorka gostovaće 28. i 29. marta na 13. Beogradskom festivalu igre, a jedan od njenih osnivača, igrač i koreograf, svetska zvezda Dezmond Ričardson, nastupiće i lično na sceni Pozorišta na Terazijama.
"I dalje me drži strast, želja da se izrazim pokretom i da to podelim sa publikom", izjavio je na konferenciji za novinare 27. marta u Nacionaloj fondaciji za igru u Beogradu Ričardson, podsetivši da su Dvajt Roden i on još 1994. godine osnovali Complexions sa idejom da naprave nešto drugačije.
"Želeli smo da iskoračimo, da koristimo i klasični balet, ali i ulični ples. Okupili smo igrače različitog bekgraunda i počeli da kreiramo nešto novo. Znamo i volimo rad mnogih savremenih koreografa, od Vejna Mekgregora ili Vilijema Forsajta do Anželina Preljokaža, ali na prvom mestu težimo da postignemo i svetu predstavimo svoj posebni stil", rekao je Ričardson, koji je sa Rodenom umetnički direktor trupe.
Napominjući da su uzbuđeni što će prvi put podeliti svoju strast sa publikom u Beogradu, najavio je da su za tu priliku odabrali Rodenove koreografije "Ballad Unto", "Udarac" i kratke komade "Izgubljeno", "Ispovest", "Prepreka" i "Otisak / Maja".
"Uz strast, posebno nam je važna muzika. Koristimo sve, od Baha do Metalike, od džeza do Vivaldija, a za moj solo (Otisak/Maja) muziku je specijalno komponovao Dejvid Rozenblat", rekao je Ričardson, koji je uz izuzetnu karijeru u umetničkoj igri poznat široj javnosti i po radu na televiziji, filmu i u spotovima Majkla Džeksona, Madone, Prinsa...
Balet majstor Kristina Džonson, članica trupe od osnivanja, izjavila je da je specifično za njihov rad spajanje različitih vrsta igrača, koji putem audicija dolaze iz različitih škola igre i normalno ne bi delili istu scenu.
"Kada se nađemo zajedno, u istom prostoru i počnemo da delimo umetnost i lepotu, zaista se oseća moto Complexions-a, a to je: strast u svakom udisaju", rekla je Kristina Džonson.
"Ta paleta različitih boja i talenata inspiriše i hrani. Uz uzajamno poštovanje mi crpimo jedni od drugih i tako svako od nas raste", istakla je ona.
Kako je najavila Kristina Džonson, Complexions namerava da se preseli iz Njujorka u Atlantu da bi, nakon što se već dugo bave edukacijom kroz master klase, otvorili i svoju školu savremene igre.
Ričardson je dodao da su njihove audicije čitav proces u kojem traže "ne samo igrača nego celu osobu", jake ličnosti, ali i spremne na timski rad.
"Predstava savremene igre je tu da pruži zadovoljstvo publici, ali ne samo to. Publika želi da je nešto dirne, pomeri. Mi se ne bavimo akrobatikom već mogućnošću da tela progovore, da svaki pokret ima dublje značenje. Igrom se izražava i stav - o ljubavi, patnji, politici, humanosti...", rekao je Ričardson.
Kristina Džonson je napomenula da je srpska snaja i da je već više puta boravila u Beogradu.
"Znam ponešto o ovdašnjoj kulturnoj sceni i o tome koliko je teško održavati tako visok nivo programa kao što ga ima Beogradski festival igre", rekla je ona, čestitajući direktorki BFI Aji Jung na odličnom festivalu.
(SEEcult.org)
Slavna plesna trupa Complexinos iz Njujorka gostovaće 28. i 29. marta na 13. Beogradskom festivalu igre, a jedan od njenih osnivača, igrač i koreograf, svetska zvezda Dezmond Ričardson, nastupiće i lično na sceni Pozorišta na Terazijama.
"I dalje me drži strast, želja da se izrazim pokretom i da to podelim sa publikom", izjavio je na konferenciji za novinare 27. marta u Nacionaloj fondaciji za igru u Beogradu Ričardson, podsetivši da su Dvajt Roden i on još 1994. godine osnovali Complexions sa idejom da naprave nešto drugačije.
"Želeli smo da iskoračimo, da koristimo i klasični balet, ali i ulični ples. Okupili smo igrače različitog bekgraunda i počeli da kreiramo nešto novo. Znamo i volimo rad mnogih savremenih koreografa, od Vejna Mekgregora ili Vilijema Forsajta do Anželina Preljokaža, ali na prvom mestu težimo da postignemo i svetu predstavimo svoj posebni stil", rekao je Ričardson, koji je sa Rodenom umetnički direktor trupe.
Napominjući da su uzbuđeni što će prvi put podeliti svoju strast sa publikom u Beogradu, najavio je da su za tu priliku odabrali Rodenove koreografije "Ballad Unto", "Udarac" i kratke komade "Izgubljeno", "Ispovest", "Prepreka" i "Otisak / Maja".
"Uz strast, posebno nam je važna muzika. Koristimo sve, od Baha do Metalike, od džeza do Vivaldija, a za moj solo (Otisak/Maja) muziku je specijalno komponovao Dejvid Rozenblat", rekao je Ričardson, koji je uz izuzetnu karijeru u umetničkoj igri poznat široj javnosti i po radu na televiziji, filmu i u spotovima Majkla Džeksona, Madone, Prinsa...
Balet majstor Kristina Džonson, članica trupe od osnivanja, izjavila je da je specifično za njihov rad spajanje različitih vrsta igrača, koji putem audicija dolaze iz različitih škola igre i normalno ne bi delili istu scenu.
"Kada se nađemo zajedno, u istom prostoru i počnemo da delimo umetnost i lepotu, zaista se oseća moto Complexions-a, a to je: strast u svakom udisaju", rekla je Kristina Džonson.
"Ta paleta različitih boja i talenata inspiriše i hrani. Uz uzajamno poštovanje mi crpimo jedni od drugih i tako svako od nas raste", istakla je ona.
Kako je najavila Kristina Džonson, Complexions namerava da se preseli iz Njujorka u Atlantu da bi, nakon što se već dugo bave edukacijom kroz master klase, otvorili i svoju školu savremene igre.
Ričardson je dodao da su njihove audicije čitav proces u kojem traže "ne samo igrača nego celu osobu", jake ličnosti, ali i spremne na timski rad.
"Predstava savremene igre je tu da pruži zadovoljstvo publici, ali ne samo to. Publika želi da je nešto dirne, pomeri. Mi se ne bavimo akrobatikom već mogućnošću da tela progovore, da svaki pokret ima dublje značenje. Igrom se izražava i stav - o ljubavi, patnji, politici, humanosti...", rekao je Ričardson.
Kristina Džonson je napomenula da je srpska snaja i da je već više puta boravila u Beogradu.
"Znam ponešto o ovdašnjoj kulturnoj sceni i o tome koliko je teško održavati tako visok nivo programa kao što ga ima Beogradski festival igre", rekla je ona, čestitajući direktorki BFI Aji Jung na odličnom festivalu.
(SEEcult.org)
Brave Heart- Supermoderator
- Broj poruka : 27780
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 56
Lokacija : Niš
Re: Vesti iz sveta umetnosti
I pre i posle i sada
Multimedijalna izložba Čedomira Vasića 'I pre i posle i sada' biće otvorena 28. marta u Istorijskom muzeju Srbije u Beogradu, a predstavlja rezime njegovog dugogodišnjeg istraživanja i potrage za vremenom, kontinuitetom, sećanjem i samim životom. Zamišlјajući tu izložbu kao jedno moguće čitanje lične i profesionalne istorije, Vasić preispituje i umetnički status i identitet, parafrazirajući istorizaciju, muzealizaciju i komodifikaciju.
Izložba je plod višegodišnje saradnje tog slikara i višemedijskog umetnika sa Istorijskim muzejem Srbije.
Zainteresovan za istoriju i istoriju umetnosti, Vasić izloženim ostvarenjima pokreće dijalog sa publikom i otvara prostor za jedno drukčije sagledavanje tokova ovdašnje i opšte istorije, saopštio je Istorijski muzej.
Naslov izložbe “I pre i posle i sada”, inspirisan Borhesovim stihovima iz pesme Zagonetke (Los Enigmas), ukazuje na njenu slojevitu i kompleksnu strukturu i konceptualne sadržaje.
Kao i svaki pogled u prošlost, i ovaj je svojevrsno opiranje zaboravu, nestajanju, smrti, o kojima piše Borhes. Ali, dok on govori o ispijanju kristalno čistog zaborava (ni pre ni posle ni kada), Vasić sumira svoja dugogodišnja istraživanja tragajući upravo za vremenom, kontinuitetom, sećanjem i samim životom. Sučelјavajući lično i profesionalno, privatno i javno lice, Vasić prikazuje deo svoje umetničke aktivnosti posvećene pokretnim slikama od 70-ih godina 20. veka do danas.
Vasić se otvoreno poigrava mehanizmima institucionalnog javnog sećanja, dovodeći u vezu svoju ličnu i umetničku istoriju i njenu moguću interpretaciju sa pojmom, simbolikom i kulturološkim značenjem muzeja.
Kao logičan sled izlagačkih politika i umetničke prakse koje je razvio, proistekla je i ideja da se takva izložba realizuje u Istorijskom muzeju Srbije, instituciji sa kojom je razvio intenzivne profesionalne veze. Iako ustanova koja primarno deluje izvan polјa savremene umetnosti, istorijski, simbolički i institucionalni konteksti Istorijskog muzeja Srbije, kako je naveo, imaju važnu ulogu za recepciju i interpretativne mogućnosti umetničkog delovanja Vasića.
Višeznačna i složena veza umetnosti i istorije, slike i sećanja koje je Vasić istraživao, u početku više afektivno, a u kasnijim radovima usmereno i kontekstualno, predstavlјa konceptualnu okosnicu tog, jednog od mnogih mogućih “pogleda u nazad”.
Pored Vasića, u pripremi izložbe učestvovale su viša kustoskinja Katarina Mitrović kao koordinatorka, i kustoskinja Izabela Martinov Tomović, koja je osmislila dizajn postavke.
Čedomir Vasić je bio rektor Univerziteta umetnosti od 2004. do 2009. godine, a do 1975. do 2013. predavao je slikanje i crtanje na Fakultetu likovnih umetnosti i likovnu kulturu i vizuelne medije na Fakultetu dramskih umetnosti od 1984. do 2014.
S Vladanom Radovanovićem osnivač je Interdisciplinarnih umetničkih studija – grupa za Višemedijsku umetnost na Univerzitetu umetnosti u Beogradu 2001.
Rođen 1948. godine, Vasić je diplomirao 1971. i magistrirao 1973. kod prof. Đorđa Bošana na Slikarskom odseku Akademije (danas Fakultetu) za likovne umetnosti u Beogradu. Kao stipendista Fulbrajtovog programa, proveo je školsku godinu 1975/ 76. na usavršavanju na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Barbari i Los Anđelesu, gde je studirao video kod prof. Micurua Kataoke i kompjutersku umetnost kod prof. Džona Vitnija.
Izlaže od 1969. godine, na mnogim izložbama u zemlјi i inostranstvu.
Od 1976. godine bavi se videom kao izražajnim sredstvom (trake, instalacije, ambijenti).
Pokrenuo je slikanje murala u Beogradu 1983. i ostvario veći broj dela na javnim mestima.
Objavlјuje stručne i teorijske radove iz oblasti likovnih umetnosti od 1973. godine.
Izložba “I pre i posle i sada” će biti otvorena do 10. maja, a organizovana je pod pokrovitelјstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije.
(SEEcult.org)
Multimedijalna izložba Čedomira Vasića 'I pre i posle i sada' biće otvorena 28. marta u Istorijskom muzeju Srbije u Beogradu, a predstavlja rezime njegovog dugogodišnjeg istraživanja i potrage za vremenom, kontinuitetom, sećanjem i samim životom. Zamišlјajući tu izložbu kao jedno moguće čitanje lične i profesionalne istorije, Vasić preispituje i umetnički status i identitet, parafrazirajući istorizaciju, muzealizaciju i komodifikaciju.
Izložba je plod višegodišnje saradnje tog slikara i višemedijskog umetnika sa Istorijskim muzejem Srbije.
Zainteresovan za istoriju i istoriju umetnosti, Vasić izloženim ostvarenjima pokreće dijalog sa publikom i otvara prostor za jedno drukčije sagledavanje tokova ovdašnje i opšte istorije, saopštio je Istorijski muzej.
Naslov izložbe “I pre i posle i sada”, inspirisan Borhesovim stihovima iz pesme Zagonetke (Los Enigmas), ukazuje na njenu slojevitu i kompleksnu strukturu i konceptualne sadržaje.
Kao i svaki pogled u prošlost, i ovaj je svojevrsno opiranje zaboravu, nestajanju, smrti, o kojima piše Borhes. Ali, dok on govori o ispijanju kristalno čistog zaborava (ni pre ni posle ni kada), Vasić sumira svoja dugogodišnja istraživanja tragajući upravo za vremenom, kontinuitetom, sećanjem i samim životom. Sučelјavajući lično i profesionalno, privatno i javno lice, Vasić prikazuje deo svoje umetničke aktivnosti posvećene pokretnim slikama od 70-ih godina 20. veka do danas.
Vasić se otvoreno poigrava mehanizmima institucionalnog javnog sećanja, dovodeći u vezu svoju ličnu i umetničku istoriju i njenu moguću interpretaciju sa pojmom, simbolikom i kulturološkim značenjem muzeja.
Kao logičan sled izlagačkih politika i umetničke prakse koje je razvio, proistekla je i ideja da se takva izložba realizuje u Istorijskom muzeju Srbije, instituciji sa kojom je razvio intenzivne profesionalne veze. Iako ustanova koja primarno deluje izvan polјa savremene umetnosti, istorijski, simbolički i institucionalni konteksti Istorijskog muzeja Srbije, kako je naveo, imaju važnu ulogu za recepciju i interpretativne mogućnosti umetničkog delovanja Vasića.
Višeznačna i složena veza umetnosti i istorije, slike i sećanja koje je Vasić istraživao, u početku više afektivno, a u kasnijim radovima usmereno i kontekstualno, predstavlјa konceptualnu okosnicu tog, jednog od mnogih mogućih “pogleda u nazad”.
Pored Vasića, u pripremi izložbe učestvovale su viša kustoskinja Katarina Mitrović kao koordinatorka, i kustoskinja Izabela Martinov Tomović, koja je osmislila dizajn postavke.
Čedomir Vasić je bio rektor Univerziteta umetnosti od 2004. do 2009. godine, a do 1975. do 2013. predavao je slikanje i crtanje na Fakultetu likovnih umetnosti i likovnu kulturu i vizuelne medije na Fakultetu dramskih umetnosti od 1984. do 2014.
S Vladanom Radovanovićem osnivač je Interdisciplinarnih umetničkih studija – grupa za Višemedijsku umetnost na Univerzitetu umetnosti u Beogradu 2001.
Rođen 1948. godine, Vasić je diplomirao 1971. i magistrirao 1973. kod prof. Đorđa Bošana na Slikarskom odseku Akademije (danas Fakultetu) za likovne umetnosti u Beogradu. Kao stipendista Fulbrajtovog programa, proveo je školsku godinu 1975/ 76. na usavršavanju na Kalifornijskom univerzitetu u Santa Barbari i Los Anđelesu, gde je studirao video kod prof. Micurua Kataoke i kompjutersku umetnost kod prof. Džona Vitnija.
Izlaže od 1969. godine, na mnogim izložbama u zemlјi i inostranstvu.
Od 1976. godine bavi se videom kao izražajnim sredstvom (trake, instalacije, ambijenti).
Pokrenuo je slikanje murala u Beogradu 1983. i ostvario veći broj dela na javnim mestima.
Objavlјuje stručne i teorijske radove iz oblasti likovnih umetnosti od 1973. godine.
Izložba “I pre i posle i sada” će biti otvorena do 10. maja, a organizovana je pod pokrovitelјstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije.
(SEEcult.org)
Brave Heart- Supermoderator
- Broj poruka : 27780
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 56
Lokacija : Niš
Re: Vesti iz sveta umetnosti
Priča o Mikrobu u Zagrebu
Posthumna izložba Saše Markovića Mikroba, prerano preminulog beogradskog umetnika i po mnogo čemu samosvojne pojave na umetničkoj sceni u Srbiji, biće otvorena 29. marta u Institutu za savremenu umetnost u Zagrebu, uz prezentaciju koju će održati istoričarka umetnosti Darka Radosavljević.
Izložba “Zbogom andergraund (Priča o Mikrobu)” obuhvata i projekcije filmova i videa, a premijerno je zagrebačko predstavljanje rada Saše Markovića (1959-2010), koji za života nikada nije izlagao u Hrvatskoj.
Marković je svoju produkciju zasnivao na šest principa kojih se pridržavao tokom cele karijere: “Umetnost mora biti narativna, svima pristupačna, zabavna i smešna, dosledna, lokalno orijentisana i proizvedena jeftinim sredstvima”.
Na tim osnovama izgradio je umetnički idiom koji je spajao njegov životni habitus sa umetničkim izražavanjem, refleksiju svakodnevne društvene i političke stvarnosti sa ličnom mitologijom, autoironijski govor u prvom licu sa govorom o drugima, vizuelni i tekstualni jezik, proizvodnju slika i performativno ponašanje, naveo je istoričar umetnosti i kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Dejan Sretenović o Markovićevom radu povodom retrospektive “Zbogom andergraund” koju su zajednički organizovali početkom 2012. godine MSUB i Remont.
Povodom tog projekta, Remont je 2013. objavio i monografiju o Markoviću “Zbogom andergraund”, koju je priredila Darka Radosavljević, a obrađuje njegov opus od kraja 80-ih godina, kada se pojavio na sceni, preko burnih 90-ih do 2000-ih, prateći njegovo stvaralaštvo kroz foto radove, performanse, maske, crteže, izložbe i mnogobrojne akcije.
Knjiga je nastala uz svesrdnu pomoć prijatelja i poštovalaca rada Saše Markovića koji su pisali tekstove, prevodili, ustupali dokumentaciju i fotografije radova u ličnom posedu, dostavljali biografske podatke, obrađivali materijal za štampu, učestvovali u finalnom dizajnu, organizaciji promocije.... U knjizi se nalaze brojni tekstovi o njegovom radu, kao i tekstovi koje je sam pisao, ali i mnogobrojni komentari i zanimljivi osvrti prijatelja na njegovu ličnost.
Među autorima tekstova su i Aleksandar Todorović Bekan, Antonije Pušić, Stephen Howard Mixup, Pavle Ćosić, Ivan Tobić, Aleksandar Belčević, Slobodan Jovanović, Miloš Tomić, Stevan Novaković, Daniel Kovač, Velimir Ćurguz Kazimir, Milan Petrović Tica, Radovan Nastić Bensedin, Aleksandra Sekulić, Dragan Protić Prota, Mićun Ristić, Uroš Đurić, Jelena Vesić....
Poznat i kao Mladoženja, Bambus i Ganeša, Marković je bio umetnik, performer, novinar, radijski voditelj, društveni radnik, po mnogo čemu jedinstvena pojava na srpskoj umetničkoj i subkulturnoj sceni. Retko koji umetnik je uspevao da precizno, vizionarski, beleži i komentariše promene i aktera na umetničkoj, društvenoj i političkoj sceni u Srbiji u protekle dve burne decenije.
Živeći svoju umetnost i prezentujući je u različitim formama (performans, izložbe, ulične akcije, radio talasi, video radovi, muzički spotovi, tekstovi, grafičko uređivanje i rešenja za korice štampanih izdanja, oslikavanje muzičkih cd izdanja, predavanja o istoriji rock and rolla...), Marković je na samosvojan način aktivno komentarisao društvenu situaciju, pojave i ličnosti u Srbiji poslednjih dvadesetak godina.
Studirao je jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu, a umetnošću se bavio od 1985, kada je počeo da se fotografiše u foto-kabinama. Na umetničku scenu stupio je početkom 90-ih, a samostalno i grupno izlagao je na velikom broju izložbi i manifestacija u zemlji i inostranstvu, izveo pedesetak performansa, vodio umetničke radionice, držao predavanja i prezentacije, sarađivao sa drugim umetnicima, umetničkim kolektivima i režiserima (Led art, Škart, Mixup, Janko Baljak, Ivan Markov, Era Milivojević, Milica Tomić, Tomislav Gotovac i dr.).
Bio je među osnivačima Remonta 1999. godine, a 2008. osnovao je sa Stevanom Novakovićem grupu Radar.
Sredinom 80-ih radio je kao tehnički urednik u listu “Student”, a od 1990. na Radiju B92 (Ritam srca). Od kraja 90-ih vodio je i uređivao “Lepi ritam srca”, a potom je do 2006. sa Mićunom Ristićem vodio na Radiju SKC emisiju “Black Market”. Na Kontak radiju 2003. uređivao je i vodio emisiju “Put u Indiju”.
Sa Nebojšom Kandićem i Rambom Amadeusom je 1987. osnovao tajnu organizaciju KPGS (*urac! Pička! Govno! Sisa!). Vizuelno je oblikovao specijalno izdanje omota albuma “O, tugo jesenja” Ramba Amadeusa (1988) u 90 primeraka.
Bio je član one-man benda Tobića Tobića, a pojavljivao se i u muzičkim spotovima grupe Familija, Bajage i instruktora, Dejana Cukića i grupe Repetitor.
Bio je diskofil, poznavalac rok-muzike, redovan posetilac koncerata i izložbi u Beogradu, pisao je poeziju, sanjao da otputuje u Indiju...
Izložba “Zbogom andergraund” biće otvorena u Institutu za savremenu umetnost do 9. aprila.
(SEEcult.org)
Posthumna izložba Saše Markovića Mikroba, prerano preminulog beogradskog umetnika i po mnogo čemu samosvojne pojave na umetničkoj sceni u Srbiji, biće otvorena 29. marta u Institutu za savremenu umetnost u Zagrebu, uz prezentaciju koju će održati istoričarka umetnosti Darka Radosavljević.
Izložba “Zbogom andergraund (Priča o Mikrobu)” obuhvata i projekcije filmova i videa, a premijerno je zagrebačko predstavljanje rada Saše Markovića (1959-2010), koji za života nikada nije izlagao u Hrvatskoj.
Marković je svoju produkciju zasnivao na šest principa kojih se pridržavao tokom cele karijere: “Umetnost mora biti narativna, svima pristupačna, zabavna i smešna, dosledna, lokalno orijentisana i proizvedena jeftinim sredstvima”.
Na tim osnovama izgradio je umetnički idiom koji je spajao njegov životni habitus sa umetničkim izražavanjem, refleksiju svakodnevne društvene i političke stvarnosti sa ličnom mitologijom, autoironijski govor u prvom licu sa govorom o drugima, vizuelni i tekstualni jezik, proizvodnju slika i performativno ponašanje, naveo je istoričar umetnosti i kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Dejan Sretenović o Markovićevom radu povodom retrospektive “Zbogom andergraund” koju su zajednički organizovali početkom 2012. godine MSUB i Remont.
Povodom tog projekta, Remont je 2013. objavio i monografiju o Markoviću “Zbogom andergraund”, koju je priredila Darka Radosavljević, a obrađuje njegov opus od kraja 80-ih godina, kada se pojavio na sceni, preko burnih 90-ih do 2000-ih, prateći njegovo stvaralaštvo kroz foto radove, performanse, maske, crteže, izložbe i mnogobrojne akcije.
Knjiga je nastala uz svesrdnu pomoć prijatelja i poštovalaca rada Saše Markovića koji su pisali tekstove, prevodili, ustupali dokumentaciju i fotografije radova u ličnom posedu, dostavljali biografske podatke, obrađivali materijal za štampu, učestvovali u finalnom dizajnu, organizaciji promocije.... U knjizi se nalaze brojni tekstovi o njegovom radu, kao i tekstovi koje je sam pisao, ali i mnogobrojni komentari i zanimljivi osvrti prijatelja na njegovu ličnost.
Među autorima tekstova su i Aleksandar Todorović Bekan, Antonije Pušić, Stephen Howard Mixup, Pavle Ćosić, Ivan Tobić, Aleksandar Belčević, Slobodan Jovanović, Miloš Tomić, Stevan Novaković, Daniel Kovač, Velimir Ćurguz Kazimir, Milan Petrović Tica, Radovan Nastić Bensedin, Aleksandra Sekulić, Dragan Protić Prota, Mićun Ristić, Uroš Đurić, Jelena Vesić....
Poznat i kao Mladoženja, Bambus i Ganeša, Marković je bio umetnik, performer, novinar, radijski voditelj, društveni radnik, po mnogo čemu jedinstvena pojava na srpskoj umetničkoj i subkulturnoj sceni. Retko koji umetnik je uspevao da precizno, vizionarski, beleži i komentariše promene i aktera na umetničkoj, društvenoj i političkoj sceni u Srbiji u protekle dve burne decenije.
Živeći svoju umetnost i prezentujući je u različitim formama (performans, izložbe, ulične akcije, radio talasi, video radovi, muzički spotovi, tekstovi, grafičko uređivanje i rešenja za korice štampanih izdanja, oslikavanje muzičkih cd izdanja, predavanja o istoriji rock and rolla...), Marković je na samosvojan način aktivno komentarisao društvenu situaciju, pojave i ličnosti u Srbiji poslednjih dvadesetak godina.
Studirao je jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu, a umetnošću se bavio od 1985, kada je počeo da se fotografiše u foto-kabinama. Na umetničku scenu stupio je početkom 90-ih, a samostalno i grupno izlagao je na velikom broju izložbi i manifestacija u zemlji i inostranstvu, izveo pedesetak performansa, vodio umetničke radionice, držao predavanja i prezentacije, sarađivao sa drugim umetnicima, umetničkim kolektivima i režiserima (Led art, Škart, Mixup, Janko Baljak, Ivan Markov, Era Milivojević, Milica Tomić, Tomislav Gotovac i dr.).
Bio je među osnivačima Remonta 1999. godine, a 2008. osnovao je sa Stevanom Novakovićem grupu Radar.
Sredinom 80-ih radio je kao tehnički urednik u listu “Student”, a od 1990. na Radiju B92 (Ritam srca). Od kraja 90-ih vodio je i uređivao “Lepi ritam srca”, a potom je do 2006. sa Mićunom Ristićem vodio na Radiju SKC emisiju “Black Market”. Na Kontak radiju 2003. uređivao je i vodio emisiju “Put u Indiju”.
Sa Nebojšom Kandićem i Rambom Amadeusom je 1987. osnovao tajnu organizaciju KPGS (*urac! Pička! Govno! Sisa!). Vizuelno je oblikovao specijalno izdanje omota albuma “O, tugo jesenja” Ramba Amadeusa (1988) u 90 primeraka.
Bio je član one-man benda Tobića Tobića, a pojavljivao se i u muzičkim spotovima grupe Familija, Bajage i instruktora, Dejana Cukića i grupe Repetitor.
Bio je diskofil, poznavalac rok-muzike, redovan posetilac koncerata i izložbi u Beogradu, pisao je poeziju, sanjao da otputuje u Indiju...
Izložba “Zbogom andergraund” biće otvorena u Institutu za savremenu umetnost do 9. aprila.
(SEEcult.org)
Brave Heart- Supermoderator
- Broj poruka : 27780
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 56
Lokacija : Niš
Re: Vesti iz sveta umetnosti
Čega smo to svedoci?
Salon arhitekture u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu predstavlja u 38. izdanju oko 110 radova, a posvećen je temi “Otvoreno”, u čijoj osnovi stoji pitanje: Čega smo to svedoci?
38. Salon arhitekture biće svečano otvoren 29. marta uz dodelu Gran prija i nagrada u kategorijama: arhitektura, urbanizam, enterijer, publikacije, eksperiment i istraživanje, gost, arhitektonska kritika i arhitektonska fotografija.
Od 230 radova, koji su pristigli na konkurs za izlaganje, izabrano je 109 radova, od čega su u konkurenciji za nagrade 83 rada.
Žiri 38. Salona arhitekture čine domaći i internacionalni profesionalci: Milan Vujović, Miodrag Mitrašinović, Natalija Ristanović, Branko Stanojević i Tatjana Stratimirović.
Temom “Otvoreno”, namera Saveta Salona arhitekture (Aleksandru Vuja, Aleksandar Bobić, Dejan Miletić i Ljiljana Miletić Abramović) je da se javno aktuelizuje pitanje pritiska na svet arhitekture koji uzrokuje opštu dezorijentisanost, konformizam, partikularizam, anarhizam i nihilizam struke. Temom “Otvoreno” (otvoreno, iskreno i jasno o arhitektonskim problemima), namera je da se artikuliše afirmativna kritika aktuelnog stanja, u prilog otvaranja nove perspektive za svet arhitekture.
Želja Saveta je da i ovog puta, nakon prošlogodišnje teme “Afirmacija”, Salon arhitekture - kao najznačajnije dešavanje o arhitekturi u Srbiji, uzme značajno javno učešće u artikulisanju afirmativnog mišljenja za svet arhitekture, saopštio je MPU.
Dodatnu dinamiku i aktuelnost donosi prateći program Salona arhitekture “Otvoreno za”, u okviru kojeg će biti predstavljen veliki broj gostiju iz zemlje i inostranstva, kao i brojne teme bitne za savremenu arhitekturu.
Studentska i druga zainteresovana publika imaće priliku da direktno učestvuje u okviru izložbi, eksperimentalnih i edukativnih radionica, tribina i predavanja.
U okviru 38. Salona arhitekture, biće održana i humanitarna akcija u kojoj će MPU sa arhitektima okupljenim oko te manifestacije organizovati 18. aprila donatorsku večeru u okviru serijala “Delikatesni ponedeljak” u Kulturnom centru Grad za decu u dečjim klinikama. Ta humanitarna akcija ima za cilj da podrži i osnaži projekat “Doktori klovnovi” kojim se još od 2003. godine uspešno sprovodi terapija smehom u osam beogradskih dečijih klinika i šire.
Kustos 38. Salona arhitekture i urednica kataloga je mr Ljiljana Miletić Abramović, kustos Odseka za arhitekturu i v.d. direktorka MPU.
Prošle godine Gran pri 37. Salona arhitekture osvojili su Đorđe Stojanović, Vladimir Popović i Milutin Cerović za realizovano delo “Kuća na Kopaoniku” (2010-2014), a među nagrađenima u pojedinačnim kategorijama, u konkurenciji više od 80 radova, našli su se i arhitekta Vladimir Lojanica, studio Petokraka, umetnik Branislav Nikolić...
38. Salon arhitekture biće otvoren do 30. aprila.
(SEEcult.org)
Salon arhitekture u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu predstavlja u 38. izdanju oko 110 radova, a posvećen je temi “Otvoreno”, u čijoj osnovi stoji pitanje: Čega smo to svedoci?
38. Salon arhitekture biće svečano otvoren 29. marta uz dodelu Gran prija i nagrada u kategorijama: arhitektura, urbanizam, enterijer, publikacije, eksperiment i istraživanje, gost, arhitektonska kritika i arhitektonska fotografija.
Od 230 radova, koji su pristigli na konkurs za izlaganje, izabrano je 109 radova, od čega su u konkurenciji za nagrade 83 rada.
Žiri 38. Salona arhitekture čine domaći i internacionalni profesionalci: Milan Vujović, Miodrag Mitrašinović, Natalija Ristanović, Branko Stanojević i Tatjana Stratimirović.
Temom “Otvoreno”, namera Saveta Salona arhitekture (Aleksandru Vuja, Aleksandar Bobić, Dejan Miletić i Ljiljana Miletić Abramović) je da se javno aktuelizuje pitanje pritiska na svet arhitekture koji uzrokuje opštu dezorijentisanost, konformizam, partikularizam, anarhizam i nihilizam struke. Temom “Otvoreno” (otvoreno, iskreno i jasno o arhitektonskim problemima), namera je da se artikuliše afirmativna kritika aktuelnog stanja, u prilog otvaranja nove perspektive za svet arhitekture.
Želja Saveta je da i ovog puta, nakon prošlogodišnje teme “Afirmacija”, Salon arhitekture - kao najznačajnije dešavanje o arhitekturi u Srbiji, uzme značajno javno učešće u artikulisanju afirmativnog mišljenja za svet arhitekture, saopštio je MPU.
Dodatnu dinamiku i aktuelnost donosi prateći program Salona arhitekture “Otvoreno za”, u okviru kojeg će biti predstavljen veliki broj gostiju iz zemlje i inostranstva, kao i brojne teme bitne za savremenu arhitekturu.
Studentska i druga zainteresovana publika imaće priliku da direktno učestvuje u okviru izložbi, eksperimentalnih i edukativnih radionica, tribina i predavanja.
U okviru 38. Salona arhitekture, biće održana i humanitarna akcija u kojoj će MPU sa arhitektima okupljenim oko te manifestacije organizovati 18. aprila donatorsku večeru u okviru serijala “Delikatesni ponedeljak” u Kulturnom centru Grad za decu u dečjim klinikama. Ta humanitarna akcija ima za cilj da podrži i osnaži projekat “Doktori klovnovi” kojim se još od 2003. godine uspešno sprovodi terapija smehom u osam beogradskih dečijih klinika i šire.
Kustos 38. Salona arhitekture i urednica kataloga je mr Ljiljana Miletić Abramović, kustos Odseka za arhitekturu i v.d. direktorka MPU.
Prošle godine Gran pri 37. Salona arhitekture osvojili su Đorđe Stojanović, Vladimir Popović i Milutin Cerović za realizovano delo “Kuća na Kopaoniku” (2010-2014), a među nagrađenima u pojedinačnim kategorijama, u konkurenciji više od 80 radova, našli su se i arhitekta Vladimir Lojanica, studio Petokraka, umetnik Branislav Nikolić...
38. Salon arhitekture biće otvoren do 30. aprila.
(SEEcult.org)
Brave Heart- Supermoderator
- Broj poruka : 27780
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 56
Lokacija : Niš
Re: Vesti iz sveta umetnosti
Vožnje Ne/Vidljivim gradom
Dah teatar ponovo započinje 30. marta u autobusu na liniji broj 26 u Beogradu putovanje kroz “Ne/Vidljivi grad” – projekat kojim afirmiše multietničku strukturu gradova i utiče na smanjenje ksenofobije.
Nakon proslave jubileja tog projekta krajem 2015. godine, nedavno je njegova važnost drugi put prepoznata od Fonda Jelena Šantic i, zahvaljujući njegovoj podršci, publika će imati priliku da sa ponovo putuje kroz Beograd jednom mesecno - sve do juna.
Prvo putovanje u novom ciklusu počinje 30. marta u 13 sati u autobusu na liniji 26 (početna stanica u Dunavskoj ulici).
Ideja za projekat “Ne/Vidljivi grad” javila se 2005. godine u želji Dah teatra da multietničku strukturu gradova u Srbiji i bogatstvo različitih kultura učini vidljivijim. Projeklat je smešten u autobus, jer je to mesto gde građani svakodnevno ispituju svoju toleranciju.
Viziju o “Ne/Vidljivom gradu” Dah teatar je, nakon Beograda, podelio i sa građanima Novog Sada, Subotice, Inđije, Niša, Leskovca i Vranja.
Važnost tog projekta prepoznala je i Evropska komisija 2011. godine, čime je Dah teatar postao prva organizacija iz Srbije koja je nosilac nekog projekta u okviru programa “Kultura 2007-13”, koji je prethodio aktuelnom programu “Kreativna Evropa”. Projekat “Ne/Vidljivi grad” je uspešno realizovan sa partnerima iz Danske (Teatar OM), Makedonije (ArtMedia), Velike Britanije (Prodigal teatar) i Francuske (Voix Polyphoniques).
“Ne/Vidljivi grad” dobio je i nagradu Erste fondacije za najbolji projekat u oblasti socijalnih integracija, a o njemu su pisani i mnogobrojni radovi na master i doktorskim studijama na Univerzitetu umetnosti u Srbiji i šire. Ipak, o važnosti tog projekta, kako ističe Dah teatar, više od svega govori činjenica da traje 10 godina što je velika retkost kako u Srbiji, tako i u svetu.
Univerzalna tema projekta “Ne/Vidljivi grad” iz godine u godinu nameće se kao izuzetno važna, jer osim što podseća građane da su kultura, istorija, država i svakodnevni život protkani uticajima različitih kultura, utiče i na smanjenje ksenofobije i doprinosi razvoju boljeg društva.
(SEEcult.org)
Dah teatar ponovo započinje 30. marta u autobusu na liniji broj 26 u Beogradu putovanje kroz “Ne/Vidljivi grad” – projekat kojim afirmiše multietničku strukturu gradova i utiče na smanjenje ksenofobije.
Nakon proslave jubileja tog projekta krajem 2015. godine, nedavno je njegova važnost drugi put prepoznata od Fonda Jelena Šantic i, zahvaljujući njegovoj podršci, publika će imati priliku da sa ponovo putuje kroz Beograd jednom mesecno - sve do juna.
Prvo putovanje u novom ciklusu počinje 30. marta u 13 sati u autobusu na liniji 26 (početna stanica u Dunavskoj ulici).
Ideja za projekat “Ne/Vidljivi grad” javila se 2005. godine u želji Dah teatra da multietničku strukturu gradova u Srbiji i bogatstvo različitih kultura učini vidljivijim. Projeklat je smešten u autobus, jer je to mesto gde građani svakodnevno ispituju svoju toleranciju.
Viziju o “Ne/Vidljivom gradu” Dah teatar je, nakon Beograda, podelio i sa građanima Novog Sada, Subotice, Inđije, Niša, Leskovca i Vranja.
Važnost tog projekta prepoznala je i Evropska komisija 2011. godine, čime je Dah teatar postao prva organizacija iz Srbije koja je nosilac nekog projekta u okviru programa “Kultura 2007-13”, koji je prethodio aktuelnom programu “Kreativna Evropa”. Projekat “Ne/Vidljivi grad” je uspešno realizovan sa partnerima iz Danske (Teatar OM), Makedonije (ArtMedia), Velike Britanije (Prodigal teatar) i Francuske (Voix Polyphoniques).
“Ne/Vidljivi grad” dobio je i nagradu Erste fondacije za najbolji projekat u oblasti socijalnih integracija, a o njemu su pisani i mnogobrojni radovi na master i doktorskim studijama na Univerzitetu umetnosti u Srbiji i šire. Ipak, o važnosti tog projekta, kako ističe Dah teatar, više od svega govori činjenica da traje 10 godina što je velika retkost kako u Srbiji, tako i u svetu.
Univerzalna tema projekta “Ne/Vidljivi grad” iz godine u godinu nameće se kao izuzetno važna, jer osim što podseća građane da su kultura, istorija, država i svakodnevni život protkani uticajima različitih kultura, utiče i na smanjenje ksenofobije i doprinosi razvoju boljeg društva.
(SEEcult.org)
Brave Heart- Supermoderator
- Broj poruka : 27780
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 56
Lokacija : Niš
Re: Vesti iz sveta umetnosti
240 godina Boljšoj teatra
Boljšoj teatar proslavlja 28. marta 240 godina postojanja tokom kojih je postao jedna od najznačajnijih pozorišnih, operskih i baletskih kuća u svetu.
Istorija Boljšoj teatra počela je 28. marta 1776. godine, kada je Katarina II dala dozvolu knezu Petru Urusovu, poznatom filantropu, da organizuje u narednih deset godina program sačinjen od predstava, maskarada, balova i drugih vidova zabave, uz obavezu da izgradi zgradu pozorišta. Trospratno zdanje najpre se zvalo Petrovski teatar, kako je danas naziv ulice u kojoj se nalazi, a otvoreno je 30. decembra 1780. godine.
Boljšoj je postao svetski centar najboljih operskih i baletskih umetnika i produkcija, počev od “Labudovog jezera”, čija je premijera bila 1877. godine. Taj balet, u kojem je slavna Maja Pliseckaja igrala naslovnu ulogu više od 800 puta, ostao jedno od obeležja Boljšoj teatra.
Na sceni Boljšoj teatra pevao je Fedor Saljapin, zvezde su postali Galina Višnjevskaja i Irina Arhipova, zatim Galina Ulanova, Marina Semenova, Olga Lepešinskaja… Dolazak Jurija Grigoroviča označio je višedecenijske kreativne izazove Boljšoj teatra. Na scenu je stupilo potom novo pokoljenje slavnih umetnika, među kojima su Vladimir Vasiljev, Juri Vladimirov, Aleksandar Godunov…
Posle grandiozne rekonstrukcije, Boljšoj je postao jedna od deset vodećih pozorišnih kuća u svetu.
Umetnici Boljšoj teatra redovno idu na turneje po inostranstvu i realizuju zajedničke produkcije sa najvećim pozorištima u svetu.
Jubilej Boljšoj teatra obeležio je 28. marta i najveći svetski pretraživač interneta Google.
(SEEcult.org)
Boljšoj teatar proslavlja 28. marta 240 godina postojanja tokom kojih je postao jedna od najznačajnijih pozorišnih, operskih i baletskih kuća u svetu.
Istorija Boljšoj teatra počela je 28. marta 1776. godine, kada je Katarina II dala dozvolu knezu Petru Urusovu, poznatom filantropu, da organizuje u narednih deset godina program sačinjen od predstava, maskarada, balova i drugih vidova zabave, uz obavezu da izgradi zgradu pozorišta. Trospratno zdanje najpre se zvalo Petrovski teatar, kako je danas naziv ulice u kojoj se nalazi, a otvoreno je 30. decembra 1780. godine.
Boljšoj je postao svetski centar najboljih operskih i baletskih umetnika i produkcija, počev od “Labudovog jezera”, čija je premijera bila 1877. godine. Taj balet, u kojem je slavna Maja Pliseckaja igrala naslovnu ulogu više od 800 puta, ostao jedno od obeležja Boljšoj teatra.
Na sceni Boljšoj teatra pevao je Fedor Saljapin, zvezde su postali Galina Višnjevskaja i Irina Arhipova, zatim Galina Ulanova, Marina Semenova, Olga Lepešinskaja… Dolazak Jurija Grigoroviča označio je višedecenijske kreativne izazove Boljšoj teatra. Na scenu je stupilo potom novo pokoljenje slavnih umetnika, među kojima su Vladimir Vasiljev, Juri Vladimirov, Aleksandar Godunov…
Posle grandiozne rekonstrukcije, Boljšoj je postao jedna od deset vodećih pozorišnih kuća u svetu.
Umetnici Boljšoj teatra redovno idu na turneje po inostranstvu i realizuju zajedničke produkcije sa najvećim pozorištima u svetu.
Jubilej Boljšoj teatra obeležio je 28. marta i najveći svetski pretraživač interneta Google.
(SEEcult.org)
Brave Heart- Supermoderator
- Broj poruka : 27780
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 56
Lokacija : Niš
Re: Vesti iz sveta umetnosti
Ex-YU dizajn u post-YU
Jugoslovenski grafički dizajn u post-jugoslovenskom kontekstu tema je razgovora koji će 31. marta biti održan u Muzeju istorije Jugoslavije, povodom izložbe “Dizajn za novi svet” o ulozi grafičkog dizajna u kreiranju i širenju glavnih obeležja i postulata jugoslovenske države.
U nastavku programa koji se bavi transdisciplinarnom kulturološkom analizom jugoslovenskih fenomena, društvenih praksi i odnosa, u razgovoru o grafičkom dizajnu učestvovaće filozof i teoretičar umetnosti Jovan Čekić, vanredni profesor na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu, dizajnerka i kustoskinja Zbirki dizajna u Muzeju za umjetnost i obrt (MUO) u Zagrebu Koraljka Vlajo, koautorka izložbe “Dizajn za novi svet”, dizajner u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) Andrej Dolinka i dizajner tekstila i odeće Vladimir Crvenković, koji deluje na polju grafičkog dizajna i ilustracije, pokretač bloga Yugodrom koji se bavi širenjem i očuvanjem audio-vizuelnih informacija iz doba bivše Jugoslavije.
Razgovor će moderirati kustos MIJ Ivan Manojlović, koautor izložbe “Dizajn za novi svet”, koja je otvorena do kraja maja, a fokusirana je na najvažnije motive utkane u brend nekada nove države na ovim prostorima, koje prikazuje kroz osam celina: državni simboli, kult Josipa Broza Tita, revolucija i NOB, kult radnika, u službi naroda, industrijalizacija, modernizacija i blagostanje.
U okviru devetog nastavka “Razgovora o Jugoslaviji”, biće reči o tome kako se danas, dve i po decenije nakon raspada Jugoslavije, gleda na jugoslovenski grafički dizajn - sa koje pozicije mu se pristupa u promenjenoj društvenoj paradigmi i da li se posmatra isključivo sa aspekta vizuelnih komunikacija, ispražnjen od značenja i poruka koje je slao u vreme nastanka ili se analizira kroz prizmu ideologije.
Sa mladim dizajnerima biće reči o tome da li u jugoslovenskom dizajnu vide nasleđe na koje se oslanja savremeni grafički dizajn ili je ono potpuno potisnuto, skrajnuto i stavljeno u kategoriju "retro", na koji način ga oni vide, zašto ih intrigira da se njime bave i kako ga čitaju u današnjem kontekstu.
Budući da dizajn direktno reflektuje društvo u kojem je nastao, te da se može reći da su zbirke dizajna ogledalo društva i da reflektuju stav društva prema područjima dizajna, kustosi i muzejski radnici će objasniti na koji način se danas u muzejima interpretira i baštini jugoslovenski dizajn, da li se i kako sakuplja i muzealizuje, saopštio je MIJ.
Na izložbi “Dizajn za novi svet” u MIJ, koja je otvorena krajem 2015, predstavljeno je više od 250 plakata iz zbirki MIJ i MUO, kao i iz Muzeja za arhitekturu i dizajn iz Ljubljane i MSUB-a, ali i iz privatnih kolekcija. Izložba obuhvata i više od 200 publikacija iz Narodne biblioteke Srbije, 100 poštanskih maraka iz fonda MIJ, više od 80 kutija šibica iz fonda MUO i 300 zaštitnih znakova radnih organizacija iz fonda Muzeja primenjene umetnosti i privatnih kolekcija.
Izborom grafičkog materijala dokumentovan je razvoj ključnih službenih i neslužbenih državnih simbola: od zastave trobojke i grba, preko zvezde, srpa i čekića do kulta Titove ličnosti i nezaobilazne crvene boje, ali i odnosa dizajnera i tadašnjeg društva naspram onoga što oni zastupaju i predstavljaju.
“Razgovori o Jugoslaviji: Uvod u (post) jugoslovenske studije” je novi program MIJ koji se kroz predavanja, svedočanstva, tribine, debate, seminare, radionice i čitalačke grupe, bavi transdisciplinarnom kulturološkom analizom jugoslovenskih fenomena, društvenih praksi i odnosa.
Program uređuje i vodi etnolog-antropolog i kustos MIJ Tatomir Toroman.
(SEEcult.org)
Jugoslovenski grafički dizajn u post-jugoslovenskom kontekstu tema je razgovora koji će 31. marta biti održan u Muzeju istorije Jugoslavije, povodom izložbe “Dizajn za novi svet” o ulozi grafičkog dizajna u kreiranju i širenju glavnih obeležja i postulata jugoslovenske države.
U nastavku programa koji se bavi transdisciplinarnom kulturološkom analizom jugoslovenskih fenomena, društvenih praksi i odnosa, u razgovoru o grafičkom dizajnu učestvovaće filozof i teoretičar umetnosti Jovan Čekić, vanredni profesor na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu, dizajnerka i kustoskinja Zbirki dizajna u Muzeju za umjetnost i obrt (MUO) u Zagrebu Koraljka Vlajo, koautorka izložbe “Dizajn za novi svet”, dizajner u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) Andrej Dolinka i dizajner tekstila i odeće Vladimir Crvenković, koji deluje na polju grafičkog dizajna i ilustracije, pokretač bloga Yugodrom koji se bavi širenjem i očuvanjem audio-vizuelnih informacija iz doba bivše Jugoslavije.
Razgovor će moderirati kustos MIJ Ivan Manojlović, koautor izložbe “Dizajn za novi svet”, koja je otvorena do kraja maja, a fokusirana je na najvažnije motive utkane u brend nekada nove države na ovim prostorima, koje prikazuje kroz osam celina: državni simboli, kult Josipa Broza Tita, revolucija i NOB, kult radnika, u službi naroda, industrijalizacija, modernizacija i blagostanje.
U okviru devetog nastavka “Razgovora o Jugoslaviji”, biće reči o tome kako se danas, dve i po decenije nakon raspada Jugoslavije, gleda na jugoslovenski grafički dizajn - sa koje pozicije mu se pristupa u promenjenoj društvenoj paradigmi i da li se posmatra isključivo sa aspekta vizuelnih komunikacija, ispražnjen od značenja i poruka koje je slao u vreme nastanka ili se analizira kroz prizmu ideologije.
Sa mladim dizajnerima biće reči o tome da li u jugoslovenskom dizajnu vide nasleđe na koje se oslanja savremeni grafički dizajn ili je ono potpuno potisnuto, skrajnuto i stavljeno u kategoriju "retro", na koji način ga oni vide, zašto ih intrigira da se njime bave i kako ga čitaju u današnjem kontekstu.
Budući da dizajn direktno reflektuje društvo u kojem je nastao, te da se može reći da su zbirke dizajna ogledalo društva i da reflektuju stav društva prema područjima dizajna, kustosi i muzejski radnici će objasniti na koji način se danas u muzejima interpretira i baštini jugoslovenski dizajn, da li se i kako sakuplja i muzealizuje, saopštio je MIJ.
Na izložbi “Dizajn za novi svet” u MIJ, koja je otvorena krajem 2015, predstavljeno je više od 250 plakata iz zbirki MIJ i MUO, kao i iz Muzeja za arhitekturu i dizajn iz Ljubljane i MSUB-a, ali i iz privatnih kolekcija. Izložba obuhvata i više od 200 publikacija iz Narodne biblioteke Srbije, 100 poštanskih maraka iz fonda MIJ, više od 80 kutija šibica iz fonda MUO i 300 zaštitnih znakova radnih organizacija iz fonda Muzeja primenjene umetnosti i privatnih kolekcija.
Izborom grafičkog materijala dokumentovan je razvoj ključnih službenih i neslužbenih državnih simbola: od zastave trobojke i grba, preko zvezde, srpa i čekića do kulta Titove ličnosti i nezaobilazne crvene boje, ali i odnosa dizajnera i tadašnjeg društva naspram onoga što oni zastupaju i predstavljaju.
“Razgovori o Jugoslaviji: Uvod u (post) jugoslovenske studije” je novi program MIJ koji se kroz predavanja, svedočanstva, tribine, debate, seminare, radionice i čitalačke grupe, bavi transdisciplinarnom kulturološkom analizom jugoslovenskih fenomena, društvenih praksi i odnosa.
Program uređuje i vodi etnolog-antropolog i kustos MIJ Tatomir Toroman.
(SEEcult.org)
Brave Heart- Supermoderator
- Broj poruka : 27780
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 56
Lokacija : Niš
Re: Vesti iz sveta umetnosti
Novi broj Kulture
Šta predstavlja spirala u hrišćanstvu, zašto se za nju vezuje stvaranje i razaranje, kakav je položaj Srbije u svetskom kapitalističkom sistemu, ko su ekološki lideri u Srbiji i kako se predstavljeni ratovi za jugoslovensko nasleđe u savremenim udžbenicima istorije – neke su od tema novog, 148. broja časopisa “Kultura” Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.
Novi broj “Kulture” piše i o tome kakva je opšta skica identiteta muškaraca kao očeva i koliki je značaj političke kulture za održavanje i razvoj minimalnog nivoa demokratije, a donosi i rezultate više istraživanja, među kojima je i istraživanje o ulozi savremenog dizajna u kontekstu profesionalne etike (Predrag Maksić) i o promociji turizma beogradskih prigradskih opština (Radomir Stojanović i Branko Krasojević).
Časopis će predstaviti 30. marta u ZAPROKUL-u akademik Vladeta Jerotić, urednik teme "Pojam spirale u kulturi", o kojem piše kao o mogućem smislu individualizacije iz ugla hrišćanstva, zatim prof. dr Vladimir Vuletić, urednik teme "Sociologija u novom ključu", prof. dr Radosav Pušić, autor teksta u poglavlju "Pojam spirale u kulturi" i glavni urednik časopisa “Kultura” prof. dr Aleksandar Prnjat.
O pojmu spirale u kulturi pišu i Bojan Jovanović (Spiralno stvaranje i razaranje), Radosav Pušić (Spirala kao večno namotavanje i razmotavanj: kineski ugao), Zorica Kuburić (Spirala razvoja i/ili sunovrata) i Đura Radišić (O spirali zlatnog preseka i Fibonačijevom nizu brojeva).
U tematu “Sociologija u novom ključu”, uz uvodni tekst Vuletića, objavljeni su i prilozi Stefana Mandića o položaju Srbije u svetskom kapitalističkom sistemu, Jelene Pešić o procesima privatizacije u percepciji građanki i građana post-tranzicione Srbije, Jelisavete Vukelić o ekološkim aktivistima i liderima ekološkog pokreta u Srbiji, Ivane Pavlović o ratovima za jugoslovensko nasleđe u savremenim udžbenicima istorije, Dragana Stanojevića o maskulinitetu i očinstvu, Božidara Filipovića o kritici i dometima teorije globalnog jezičkog sistema, te Nataše Jovanović o značaju izborne političke kulture za održavanje i razvoj minimalnog nivoa demokratije.
“Kultura” je časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, a može se naći u beogradskim knjižarama “Aleksandar Belić”, “Inicijal” i “Beopolis”.
(SEEcult.org)
Šta predstavlja spirala u hrišćanstvu, zašto se za nju vezuje stvaranje i razaranje, kakav je položaj Srbije u svetskom kapitalističkom sistemu, ko su ekološki lideri u Srbiji i kako se predstavljeni ratovi za jugoslovensko nasleđe u savremenim udžbenicima istorije – neke su od tema novog, 148. broja časopisa “Kultura” Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.
Novi broj “Kulture” piše i o tome kakva je opšta skica identiteta muškaraca kao očeva i koliki je značaj političke kulture za održavanje i razvoj minimalnog nivoa demokratije, a donosi i rezultate više istraživanja, među kojima je i istraživanje o ulozi savremenog dizajna u kontekstu profesionalne etike (Predrag Maksić) i o promociji turizma beogradskih prigradskih opština (Radomir Stojanović i Branko Krasojević).
Časopis će predstaviti 30. marta u ZAPROKUL-u akademik Vladeta Jerotić, urednik teme "Pojam spirale u kulturi", o kojem piše kao o mogućem smislu individualizacije iz ugla hrišćanstva, zatim prof. dr Vladimir Vuletić, urednik teme "Sociologija u novom ključu", prof. dr Radosav Pušić, autor teksta u poglavlju "Pojam spirale u kulturi" i glavni urednik časopisa “Kultura” prof. dr Aleksandar Prnjat.
O pojmu spirale u kulturi pišu i Bojan Jovanović (Spiralno stvaranje i razaranje), Radosav Pušić (Spirala kao večno namotavanje i razmotavanj: kineski ugao), Zorica Kuburić (Spirala razvoja i/ili sunovrata) i Đura Radišić (O spirali zlatnog preseka i Fibonačijevom nizu brojeva).
U tematu “Sociologija u novom ključu”, uz uvodni tekst Vuletića, objavljeni su i prilozi Stefana Mandića o položaju Srbije u svetskom kapitalističkom sistemu, Jelene Pešić o procesima privatizacije u percepciji građanki i građana post-tranzicione Srbije, Jelisavete Vukelić o ekološkim aktivistima i liderima ekološkog pokreta u Srbiji, Ivane Pavlović o ratovima za jugoslovensko nasleđe u savremenim udžbenicima istorije, Dragana Stanojevića o maskulinitetu i očinstvu, Božidara Filipovića o kritici i dometima teorije globalnog jezičkog sistema, te Nataše Jovanović o značaju izborne političke kulture za održavanje i razvoj minimalnog nivoa demokratije.
“Kultura” je časopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, a može se naći u beogradskim knjižarama “Aleksandar Belić”, “Inicijal” i “Beopolis”.
(SEEcult.org)
Brave Heart- Supermoderator
- Broj poruka : 27780
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 56
Lokacija : Niš
Re: Vesti iz sveta umetnosti
Vizuelno-plesna Mrtva priroda
http://www.seecult.org/vest/vizuelno-plesna-mrtva-priroda
http://www.seecult.org/vest/vizuelno-plesna-mrtva-priroda
Brave Heart- Supermoderator
- Broj poruka : 27780
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 56
Lokacija : Niš
Re: Vesti iz sveta umetnosti
O s(a)vesti, 22 godine od smrti Dade Vujasinović
Predstava “O s(a)vesti” Sanje Krsmanović Tasić, posvećena tragičnoj sudbini novinarke Dade Vujasinović, biće izvedena 8. aprila u dva termina u Bitef teatru u Beogradu, povodom 22 godine od njene smrti koja još nije razjašnjena.
Predstava će u 18 časova biti igrana na engleskom jeziku, na kojem je sa uspehom već izvođena u Bergenu i Prištini, a u 20 časova biće igrana verzija na srpskom, čija je premijera bila 2014. godine.
Predstava se izvodi u formi obrnutog “eseja u pokretu”, nove forme koju razvijaju Hleb teatar i autorka predstave Sanja Krsmanović Tasić, predstavljajući svojevrsnu slagalicu sastavljenu od scena-fusnota.
Redosled igranja tih scena bira sama publika, a njihovim odigravanjem se upotpunjuje slika ličnosti i dela Dade Vujasinović, hrabre novinarke koja je život izgubila pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima.
Novo igranje predstave “O s(a)vesti” je ujedno i obeležavanje dve godine od premijere, tokom kojih je nagrađena sa pet priznanja, a u 2014. ocenjena je od stručne javnosti kao jedan od najuspešnijih nezavisnih umetničkih projekata.
Muziku za predstavu komponovala je Aleksandra Đokić, kostim potpisuje Boris Čakširan, a za video radove je zaslužna Anastasia Tasić.
Dada Vujasinović, novinarka nedeljnika “Duga”, pronađena je mrtva u porodičnom stanu u Beogradu 8. aprila 1994.
Zvanična verzija o njenoj smrti bila je tada da je izvršila samoubistvo pucnjem u grudi iz lovačke puške sačmarice. Istraga je obnovljena 1998. godine, a Okružni sud u Beogradu je krajem 2006. naložio novo sudsko-medicinsko i balističko veštačenje, uz obrazloženje da “ranije obavljena veštačenja nisu bila saglasna”.
Prema veštačenju koje je obavljeno po nalogu Okružnog suda u Beogradu, na zahtev tužioca, Dada Vujasinović je “najverovatnije ubijena”.
Ministarstvo pravde Srbije prosledilo je u jesen 2015. godine dokaze Nacionalnom forenzičkom institutu u Hagu radi superveštačenja kako bi se utvrdilo da li je Dada Vujasinović izvršila samoubistvo ili je ubijena, s obzirom da su veštačenja domaćih stručnjaka dala različite odgovore.
Dada Vujasinović bila je drugarica iz detinjstva Sanje Krsmanović Tasić. Pripadale su istoj, kako je ona nazivala, “žrtvovanoj generaciji”, kojoj su ratovi 90-ih ostavili duboke ožiljke, nevidljive ili opipljive.
Prema rečima Sanje Krsmanović Tasić, namera predstave je da se Dada Vujasinović uzdigne iz pozicije žrtve jednog sistema na mesto simbola slobode govora, kao uzor mladima, koji razočarani društveno-ekonomskim i političkim sistemom, napuštaju zemlju u potrazi za pravednijim i prosperitetnijim uslovima za život.
Dada Vujasinović pisala je 1993. godine: “Prestala sam da idem na ratište onda kada su na front nahrupili oni koji su rat shvatili i prikazivali kao dobar provod i avanturu, znajući da imaju gde da se vrate kada im ratovanje dosadi. Zahvaljujući takvima, narod koji strada, kuće koje pale i gradovi koje zatiru, postali su nebitni. Rat je postao estrada za one koji su umeli vešto da promovišu i unovče svoj licemerni, lažni patriotizam. Prošlo je neko vreme, dovoljno da počnu da se uobličavaju konture novih ofanziva. Počele su već da se obeležavaju godišnjice pojedinih bitaka i pobeda, upotpunjene, normalno, romansiranim momentima. Jedina sreća u nesreći moje, žrtvovane generacije, jeste u tome što nas kao svedoke ovog puta neće moći da lažu. Nećemo im dozvoliti ponovo da falsifikuju.
Moje tekstove sada cenzurišu zbog toga što ne mogu da se složim sa tim da je patriotizam prećutkivanje greške i zablude i da je rodoljublje po novinama veštački podgrevati imidž idealnih likova vođa iza kojih se, u stvarnosti, često kriju nesposobne i štetne face. Da je u nacionalnom interesu redigovati i prepravljati nepismene izjave tih neobrazovanih i banalnih tipova, kojima je neko dekretom odredio da budu merne jedinice patriotizma”, navela je Dada Vujasinović za “Tiker” 14. aprila 1993.
(SEEcult.org)
Predstava “O s(a)vesti” Sanje Krsmanović Tasić, posvećena tragičnoj sudbini novinarke Dade Vujasinović, biće izvedena 8. aprila u dva termina u Bitef teatru u Beogradu, povodom 22 godine od njene smrti koja još nije razjašnjena.
Predstava će u 18 časova biti igrana na engleskom jeziku, na kojem je sa uspehom već izvođena u Bergenu i Prištini, a u 20 časova biće igrana verzija na srpskom, čija je premijera bila 2014. godine.
Predstava se izvodi u formi obrnutog “eseja u pokretu”, nove forme koju razvijaju Hleb teatar i autorka predstave Sanja Krsmanović Tasić, predstavljajući svojevrsnu slagalicu sastavljenu od scena-fusnota.
Redosled igranja tih scena bira sama publika, a njihovim odigravanjem se upotpunjuje slika ličnosti i dela Dade Vujasinović, hrabre novinarke koja je život izgubila pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima.
Novo igranje predstave “O s(a)vesti” je ujedno i obeležavanje dve godine od premijere, tokom kojih je nagrađena sa pet priznanja, a u 2014. ocenjena je od stručne javnosti kao jedan od najuspešnijih nezavisnih umetničkih projekata.
Muziku za predstavu komponovala je Aleksandra Đokić, kostim potpisuje Boris Čakširan, a za video radove je zaslužna Anastasia Tasić.
Dada Vujasinović, novinarka nedeljnika “Duga”, pronađena je mrtva u porodičnom stanu u Beogradu 8. aprila 1994.
Zvanična verzija o njenoj smrti bila je tada da je izvršila samoubistvo pucnjem u grudi iz lovačke puške sačmarice. Istraga je obnovljena 1998. godine, a Okružni sud u Beogradu je krajem 2006. naložio novo sudsko-medicinsko i balističko veštačenje, uz obrazloženje da “ranije obavljena veštačenja nisu bila saglasna”.
Prema veštačenju koje je obavljeno po nalogu Okružnog suda u Beogradu, na zahtev tužioca, Dada Vujasinović je “najverovatnije ubijena”.
Ministarstvo pravde Srbije prosledilo je u jesen 2015. godine dokaze Nacionalnom forenzičkom institutu u Hagu radi superveštačenja kako bi se utvrdilo da li je Dada Vujasinović izvršila samoubistvo ili je ubijena, s obzirom da su veštačenja domaćih stručnjaka dala različite odgovore.
Dada Vujasinović bila je drugarica iz detinjstva Sanje Krsmanović Tasić. Pripadale su istoj, kako je ona nazivala, “žrtvovanoj generaciji”, kojoj su ratovi 90-ih ostavili duboke ožiljke, nevidljive ili opipljive.
Prema rečima Sanje Krsmanović Tasić, namera predstave je da se Dada Vujasinović uzdigne iz pozicije žrtve jednog sistema na mesto simbola slobode govora, kao uzor mladima, koji razočarani društveno-ekonomskim i političkim sistemom, napuštaju zemlju u potrazi za pravednijim i prosperitetnijim uslovima za život.
Dada Vujasinović pisala je 1993. godine: “Prestala sam da idem na ratište onda kada su na front nahrupili oni koji su rat shvatili i prikazivali kao dobar provod i avanturu, znajući da imaju gde da se vrate kada im ratovanje dosadi. Zahvaljujući takvima, narod koji strada, kuće koje pale i gradovi koje zatiru, postali su nebitni. Rat je postao estrada za one koji su umeli vešto da promovišu i unovče svoj licemerni, lažni patriotizam. Prošlo je neko vreme, dovoljno da počnu da se uobličavaju konture novih ofanziva. Počele su već da se obeležavaju godišnjice pojedinih bitaka i pobeda, upotpunjene, normalno, romansiranim momentima. Jedina sreća u nesreći moje, žrtvovane generacije, jeste u tome što nas kao svedoke ovog puta neće moći da lažu. Nećemo im dozvoliti ponovo da falsifikuju.
Moje tekstove sada cenzurišu zbog toga što ne mogu da se složim sa tim da je patriotizam prećutkivanje greške i zablude i da je rodoljublje po novinama veštački podgrevati imidž idealnih likova vođa iza kojih se, u stvarnosti, često kriju nesposobne i štetne face. Da je u nacionalnom interesu redigovati i prepravljati nepismene izjave tih neobrazovanih i banalnih tipova, kojima je neko dekretom odredio da budu merne jedinice patriotizma”, navela je Dada Vujasinović za “Tiker” 14. aprila 1993.
(SEEcult.org)
Brave Heart- Supermoderator
- Broj poruka : 27780
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 56
Lokacija : Niš
Re: Vesti iz sveta umetnosti
Tretman lika političkog lidera
Izložba Branimira Karanovića “Civitate – Ritualna intervencija”, koja će biti otvorena 31. marta u galeriji O3one, posvećena je kultu ličnosti i patrimonijalizmu kao konstantama političkog života u Srbiji, kao i odnosu građana prema tom fenomenu uoči novih izbora. Karanoviću se pridružuje i kolektiv Kamerades fotografijama predizbornih plakata koji su nedavno cenzurisani u Kulturnom centru Beograda.
Izložba Karanovića i Kameradesa sa fotografijama političkih plakata sa intervencijama ukazuje, između ostalog, da kult ličnosti i patrimonijalizam u Srbiji nisu ni na koji način ugroženi tranzicijom iz jednopartijskog u višepartijski sistem, već se samo broj onih koji sebe nameću kao patrone i koji poziraju za političke postere i bilborde znatno povećao.
Karanović njihovo umnožavanje i rasprostiranje njihovih likova po javnom prostoru, kako je naveo Stevan Vuković u tekstu za katalog, prati od samih početaka parlamentarizma - od izbora do izbora, da bi ga svojim fotografskim radovima prikazao, s jedne strane, kao vid vizuelnog zagađivanja životne sredine, a s druge, kao predmet stalnog izvođenja činova građanske neposlušnosti. Jer, uvek ima i isprovociranih građana koji se odluče da na neki način intervenišu na tim portretima, a njihove intevencije su često na granici kulturnog džeminga, kao umetničke forme vredne beleženja.
“Rezultati tih intervencija istovremeno čine indeks neposredne interakcije građana sa političarima, ikonički prikaz načina tretmana lika političkog lidera u imaginaciji građana Srbije, i simbol borbe protiv svođenja demokratije na reklamokratiju”, naveo je Vuković.
Karanović i Kameradesi su međusobno nezavisno registrovali te intervencije, a tek u okviru izložbe u galeriji O3one postaviljaju ih zajedno, čime staju uz sve one koje virusi podaništva i autocenzure nisu potpuno razjeli.
O tom fenomenu, inače, peva i Disciplin A Kitschme u hitu “Političari i virusi”, na koji podseća i Vuković.
Budući da u ritualnom organizovanju javnog života u Srbiji predsednički i parlamentarni izbori zauzimaju značajno mesto, te da uoči njih gotovo sve staje, osim marketinških pogona koji se upinju da atraktivnim slikama i zavodljivim sloganima afektivno deluju na biračko telo, Vuković konstatuje da se izbori u Srbiji svode na precizno evidentiranje aktuelnih trendova u podaništvu glasača – koliko će se njih kome od dostupnih gospodara prikloniti.
Oni imaju zadatak da, kako je naveo, maskiraju nedostatak političkih vizija i programa partija čije interese zastupaju, kao i da simuliraju makar trenutak interregnuma, kada se suverenitet sa partija vraća na birače, i kada se čini da baš ti birači ili, kako se to popularno kaže, “oni koji čine sám narod”, imaju moć odluke. Razlog za to je jednostavan - da bi izvan sezone odigravanja izbora mnoštvo onih koji čine biračko telo bilo, koliko god je to moguće, politički pacifikovano, njima se u sezoni izbora usađuje osećaj da su nosioci istorijskih odluka, ali da budućnost društva kome pripadaju zavisi ne od toga što oni inače u javnom polju rade, i kakve veze solidarnosti među sobom grade, već isključivo od toga koji će broj na glasačkom listiću da zaokruže.
Branimir Karanović, rođen 1950. u Beogradu, aktivno izlaže od 1974. godine na samostalnim i kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Od 1978. do 1997. radio je kao profesor fotografije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a od 1996. je profesor fotografije na grafičkom odseku Fakulteta primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Dobitnik je velikog broja prestižnih nagrada u oblasti fotografije, među kojima su prva nagrada za grafiku na Inter-debi u Krakovu 1976, prva nagrada za crtež na izložbi “Jugoslovenski portret” u Tuzli 1979, Veliki pečat Grafičkog kolektiva u Beogradu 1977, Zlatna igla ULUS-a 1981, otkupna nagrada Muzeja primenjene umetnosti na Oktobarskom salonu u Beogradu 1992, nagrada za grafiku na Oktobarskom salonu u Novom Sadu 1993, nagrada za fotografiju na Oktobarskom salonu 1997, Velika nagrada ULUPUDS-a na Majskoj izložbi u Beogradu 2003, Aprilska nagrada Skupštine Beograda za stvaralaštvo u oblasti likovne i primenjene umetnosti 2005, Mali pečat Grafičkog kolektiva 2009. godine.
Kolektiv Kamerades, osnovan 2012. godine, privukao je nedavno veliku pažnju javnosti zbog cenzure izložbe “Dirty Season – Necenzurisano” u Galeriji Artget, koju su članovi tog kolektiva potom skinuli u znak protesta zbog odluke v.d. direktoreke KCB-a Ivone Jevtić da ukloni nekoliko fotografija predizbornih plakata na kojima su intervenisali građani sa staklenog galerijskog izloga okrenutog ka Trgu republike.
Kameradesi su objavili i knjigu fotografija “Dirty Season” (2014), te izlagali radove na izložbama “Usamljenost kao izbor” (Ulična galerija, Beograd, 2014), “Ulica iz trećeg lica” u okviru festivala Vreva i Vizualizator, “Tamara Waterfront” (Ulična galerija, Beograd, 2014), “Srbija ispred objektiva” (Muzej primenjene umetnosti, 2013), kao i na grupnim izložbama: “SEE New Perspectives” (Sarajevo, Beograd, 2012; Beč, 2014), “Putujuća izložba reči” (Uroboros, 2012), “Foto-sajam” (Reks, Beograd, 2012). Na trećem Mikro art festivalu amaterskog filma predstavili su se video radom “Dirty Season” (specijalna nagrada, 2012).
Kolektiv čine: Marko Risović, Marko Rupena, Nemanja Jovanović, Nemanja Pančić i Milovan Milenković, a sada već bivši član je Saša Čolić.
Izložba “Civitate – Ritualna intervencija” u Galeriji O3one biće otvorena do 6. aprila.
(SEEcult.org)
Izložba Branimira Karanovića “Civitate – Ritualna intervencija”, koja će biti otvorena 31. marta u galeriji O3one, posvećena je kultu ličnosti i patrimonijalizmu kao konstantama političkog života u Srbiji, kao i odnosu građana prema tom fenomenu uoči novih izbora. Karanoviću se pridružuje i kolektiv Kamerades fotografijama predizbornih plakata koji su nedavno cenzurisani u Kulturnom centru Beograda.
Izložba Karanovića i Kameradesa sa fotografijama političkih plakata sa intervencijama ukazuje, između ostalog, da kult ličnosti i patrimonijalizam u Srbiji nisu ni na koji način ugroženi tranzicijom iz jednopartijskog u višepartijski sistem, već se samo broj onih koji sebe nameću kao patrone i koji poziraju za političke postere i bilborde znatno povećao.
Karanović njihovo umnožavanje i rasprostiranje njihovih likova po javnom prostoru, kako je naveo Stevan Vuković u tekstu za katalog, prati od samih početaka parlamentarizma - od izbora do izbora, da bi ga svojim fotografskim radovima prikazao, s jedne strane, kao vid vizuelnog zagađivanja životne sredine, a s druge, kao predmet stalnog izvođenja činova građanske neposlušnosti. Jer, uvek ima i isprovociranih građana koji se odluče da na neki način intervenišu na tim portretima, a njihove intevencije su često na granici kulturnog džeminga, kao umetničke forme vredne beleženja.
“Rezultati tih intervencija istovremeno čine indeks neposredne interakcije građana sa političarima, ikonički prikaz načina tretmana lika političkog lidera u imaginaciji građana Srbije, i simbol borbe protiv svođenja demokratije na reklamokratiju”, naveo je Vuković.
Karanović i Kameradesi su međusobno nezavisno registrovali te intervencije, a tek u okviru izložbe u galeriji O3one postaviljaju ih zajedno, čime staju uz sve one koje virusi podaništva i autocenzure nisu potpuno razjeli.
O tom fenomenu, inače, peva i Disciplin A Kitschme u hitu “Političari i virusi”, na koji podseća i Vuković.
Budući da u ritualnom organizovanju javnog života u Srbiji predsednički i parlamentarni izbori zauzimaju značajno mesto, te da uoči njih gotovo sve staje, osim marketinških pogona koji se upinju da atraktivnim slikama i zavodljivim sloganima afektivno deluju na biračko telo, Vuković konstatuje da se izbori u Srbiji svode na precizno evidentiranje aktuelnih trendova u podaništvu glasača – koliko će se njih kome od dostupnih gospodara prikloniti.
Oni imaju zadatak da, kako je naveo, maskiraju nedostatak političkih vizija i programa partija čije interese zastupaju, kao i da simuliraju makar trenutak interregnuma, kada se suverenitet sa partija vraća na birače, i kada se čini da baš ti birači ili, kako se to popularno kaže, “oni koji čine sám narod”, imaju moć odluke. Razlog za to je jednostavan - da bi izvan sezone odigravanja izbora mnoštvo onih koji čine biračko telo bilo, koliko god je to moguće, politički pacifikovano, njima se u sezoni izbora usađuje osećaj da su nosioci istorijskih odluka, ali da budućnost društva kome pripadaju zavisi ne od toga što oni inače u javnom polju rade, i kakve veze solidarnosti među sobom grade, već isključivo od toga koji će broj na glasačkom listiću da zaokruže.
Branimir Karanović, rođen 1950. u Beogradu, aktivno izlaže od 1974. godine na samostalnim i kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Od 1978. do 1997. radio je kao profesor fotografije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, a od 1996. je profesor fotografije na grafičkom odseku Fakulteta primenjenih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu.
Dobitnik je velikog broja prestižnih nagrada u oblasti fotografije, među kojima su prva nagrada za grafiku na Inter-debi u Krakovu 1976, prva nagrada za crtež na izložbi “Jugoslovenski portret” u Tuzli 1979, Veliki pečat Grafičkog kolektiva u Beogradu 1977, Zlatna igla ULUS-a 1981, otkupna nagrada Muzeja primenjene umetnosti na Oktobarskom salonu u Beogradu 1992, nagrada za grafiku na Oktobarskom salonu u Novom Sadu 1993, nagrada za fotografiju na Oktobarskom salonu 1997, Velika nagrada ULUPUDS-a na Majskoj izložbi u Beogradu 2003, Aprilska nagrada Skupštine Beograda za stvaralaštvo u oblasti likovne i primenjene umetnosti 2005, Mali pečat Grafičkog kolektiva 2009. godine.
Kolektiv Kamerades, osnovan 2012. godine, privukao je nedavno veliku pažnju javnosti zbog cenzure izložbe “Dirty Season – Necenzurisano” u Galeriji Artget, koju su članovi tog kolektiva potom skinuli u znak protesta zbog odluke v.d. direktoreke KCB-a Ivone Jevtić da ukloni nekoliko fotografija predizbornih plakata na kojima su intervenisali građani sa staklenog galerijskog izloga okrenutog ka Trgu republike.
Kameradesi su objavili i knjigu fotografija “Dirty Season” (2014), te izlagali radove na izložbama “Usamljenost kao izbor” (Ulična galerija, Beograd, 2014), “Ulica iz trećeg lica” u okviru festivala Vreva i Vizualizator, “Tamara Waterfront” (Ulična galerija, Beograd, 2014), “Srbija ispred objektiva” (Muzej primenjene umetnosti, 2013), kao i na grupnim izložbama: “SEE New Perspectives” (Sarajevo, Beograd, 2012; Beč, 2014), “Putujuća izložba reči” (Uroboros, 2012), “Foto-sajam” (Reks, Beograd, 2012). Na trećem Mikro art festivalu amaterskog filma predstavili su se video radom “Dirty Season” (specijalna nagrada, 2012).
Kolektiv čine: Marko Risović, Marko Rupena, Nemanja Jovanović, Nemanja Pančić i Milovan Milenković, a sada već bivši član je Saša Čolić.
Izložba “Civitate – Ritualna intervencija” u Galeriji O3one biće otvorena do 6. aprila.
(SEEcult.org)
Brave Heart- Supermoderator
- Broj poruka : 27780
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 56
Lokacija : Niš
Re: Vesti iz sveta umetnosti
Umetničke intervencije mladih
Izložba umetnika mlađe generacije “Umetničke intervencije 7” biće otvorena 1. i 2. aprila u Magacinu u Kraljevića Marka u Beogradu, a predstavlja radove koji su nastali direktno u tom izložbenom prostoru, kao rezultat sedmog ciklusa istoimene radionice.
Na izložbi učestvuje devetoro mladih umetnika - Stefan Dimitrijević, Sanja Ćopić, Nikola Jovanović, Ivan Kadelburg, Marija Kadelburg, Aleksandar Krnić, Marija Nešković, Dunja Trutin i Andrej Vasiljević, koji tokom trajanja radionice realizuju instalacije, skulpture, crteži i druge intervencije u prostoru.
Neformalna grupa kolega i prijatelja koji stvaraju u različitim medijima, negujući drugačije poetike i umetničke postupke, udružuje se nekoliko puta godišnje u Magacinu u Kraljevića Marka. Njihov zajednički cilj je održavanje kontinuiteta u stvaralaštvu koje ne zavisi od propozicija obrazovnih programa, već je direktno podstaknuto interakcijom sa prostorom i ostalim učesnicima, navela je Dunja Trutin, organizatorka tog programa u saradnji sa Nezavisnom umetničkom asocijacijom (nKA).
Umetnici koji razvijaju svoje nove zamisli u neformalnom ambijentu Magacina pripadaju generaciji koja je nedavno završila ili još uvek studira na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, pa značajan deo njihovog stvaralaštva čine i preispitivanja individualnih potreba u pogledu postupaka u radu, kao i komunikacije dela sa publikom i okruženjem.
Pored samog procesa rada u vaninstitucionalnim, fleksibilnim okvirima, određenim isključivo fizičkim prostorom galerije, važan aspekt svake radionice u okviru ciklusa “Umetničke intervencije” predstavlja istovremeno formiranje postavke koja će po završetku rada biti otvorena za posetioce.
Otvaranje izložbe je 1. aprila u 20 časova, a biće je moguće obići i 2. aprila od 12 do 20 časova.
(SEEcult.org)
Izložba umetnika mlađe generacije “Umetničke intervencije 7” biće otvorena 1. i 2. aprila u Magacinu u Kraljevića Marka u Beogradu, a predstavlja radove koji su nastali direktno u tom izložbenom prostoru, kao rezultat sedmog ciklusa istoimene radionice.
Na izložbi učestvuje devetoro mladih umetnika - Stefan Dimitrijević, Sanja Ćopić, Nikola Jovanović, Ivan Kadelburg, Marija Kadelburg, Aleksandar Krnić, Marija Nešković, Dunja Trutin i Andrej Vasiljević, koji tokom trajanja radionice realizuju instalacije, skulpture, crteži i druge intervencije u prostoru.
Neformalna grupa kolega i prijatelja koji stvaraju u različitim medijima, negujući drugačije poetike i umetničke postupke, udružuje se nekoliko puta godišnje u Magacinu u Kraljevića Marka. Njihov zajednički cilj je održavanje kontinuiteta u stvaralaštvu koje ne zavisi od propozicija obrazovnih programa, već je direktno podstaknuto interakcijom sa prostorom i ostalim učesnicima, navela je Dunja Trutin, organizatorka tog programa u saradnji sa Nezavisnom umetničkom asocijacijom (nKA).
Umetnici koji razvijaju svoje nove zamisli u neformalnom ambijentu Magacina pripadaju generaciji koja je nedavno završila ili još uvek studira na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, pa značajan deo njihovog stvaralaštva čine i preispitivanja individualnih potreba u pogledu postupaka u radu, kao i komunikacije dela sa publikom i okruženjem.
Pored samog procesa rada u vaninstitucionalnim, fleksibilnim okvirima, određenim isključivo fizičkim prostorom galerije, važan aspekt svake radionice u okviru ciklusa “Umetničke intervencije” predstavlja istovremeno formiranje postavke koja će po završetku rada biti otvorena za posetioce.
Otvaranje izložbe je 1. aprila u 20 časova, a biće je moguće obići i 2. aprila od 12 do 20 časova.
(SEEcult.org)
Brave Heart- Supermoderator
- Broj poruka : 27780
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 56
Lokacija : Niš
Re: Vesti iz sveta umetnosti
Između sećanja i zaborava
Kolekcija Jovičić, prvi put predstavljena javnosti 2013. godine, pružiće novi pogled na svoje eksponate izložbom “Između sećanja i zaborava” koja će 31. marta biti otvorena u Kući legata u Beogradu.
Prvo predstavljanje javnosti Zbirke Jovičić 2013. godine bilo je, kako je navela istoričarka umetnosti Irina Subotić, veliko iznenađenje i pravo otkrovenje stručnjacima, kao i posvećenim posetiocima. Izložba u Kući legata tada je ukazala na bogatstvo te privatne zbirke, na više od stotinu nikad viđenih radova poznatih, ali i zaboravljenih umetnika vezanih za Umetničku školu u Beogradu.
Novi izlazak Zbirke Jovičić pred javnost nudi novi kulturološki model, usmeren u drugom pravcu. Zbirka Jovičić ovoga puta ističe slike i crteže koji dopunjuju saznanja o velikom broju često atipičnih, možda početničkih, a u svakom slučaju veoma zanimljivih dela uglavnom eminentnih stvaralaca sa područja nekadašnje zajedničke države. To su dela koja svojim javnim izlaganjem, kao medijskim posredovanjem, sada ulaze u korpus istorije srpske i jugoslovenske umetnosti ne kao nezamenljiva remek-dela, već kao artefakti koji šire naše poimanje lokalnog slikarstva, obogaćuju riznicu naše istorije umetnosti, kontekstualizuju likovnu scenu i dodaju argumente ličnim istorijama umetnika, navela je Irina Subotić u kataloškom tekstu.
Prema navodima Dijane Metlić, kolekcionar Zoran Jovičić kreira vlastiti univerzum kroz dve paralelne aktivnosti: s jedne strane, on stvara privatnu istoriju sopstvenom slikarskom delatnošću, dok s druge, on postojano sakuplja skriveno likovno blago koje bi promaklo neosetljivom oku ili bi ostalo u sferi tzv. perifernog vida.
Dopunjavajući primarnu ulogu umetnika dragocenom ulogom kolekcionara, Jovičić obogaćuje kolektivno pamćenje ukazujući na značaj malih stvari - umetničkih dela koje nisu prigrlili veliki muzeji. Izlaganjem slikarskih ostvarenja iz fonda Zbirke Jovičić, usporava se proces njihovog istorijskog potiskivanja.
Kolekciju čine “poznati gradovi i nepoznata mesta, uzavreli trgovi i usnula priroda, ptice što lete nad žitnim poljima ispod sjajnog neba, fizionimije iz prošlih vremena, figure pogurene nad zemljom, žene snažne i zadovoljne, muškarci usamljeni i zamišljeni, deca ponosna, ali i nesigurna: profane teme kojima se pristupa sa svetim dostojanstvom i religiozne scene od kojih počinju opusi čija su ishodišta neizvesna…”
Izložba će biti otvorena u Kući legata do 21. aprila.
(SEEcult.org)
Kolekcija Jovičić, prvi put predstavljena javnosti 2013. godine, pružiće novi pogled na svoje eksponate izložbom “Između sećanja i zaborava” koja će 31. marta biti otvorena u Kući legata u Beogradu.
Prvo predstavljanje javnosti Zbirke Jovičić 2013. godine bilo je, kako je navela istoričarka umetnosti Irina Subotić, veliko iznenađenje i pravo otkrovenje stručnjacima, kao i posvećenim posetiocima. Izložba u Kući legata tada je ukazala na bogatstvo te privatne zbirke, na više od stotinu nikad viđenih radova poznatih, ali i zaboravljenih umetnika vezanih za Umetničku školu u Beogradu.
Novi izlazak Zbirke Jovičić pred javnost nudi novi kulturološki model, usmeren u drugom pravcu. Zbirka Jovičić ovoga puta ističe slike i crteže koji dopunjuju saznanja o velikom broju često atipičnih, možda početničkih, a u svakom slučaju veoma zanimljivih dela uglavnom eminentnih stvaralaca sa područja nekadašnje zajedničke države. To su dela koja svojim javnim izlaganjem, kao medijskim posredovanjem, sada ulaze u korpus istorije srpske i jugoslovenske umetnosti ne kao nezamenljiva remek-dela, već kao artefakti koji šire naše poimanje lokalnog slikarstva, obogaćuju riznicu naše istorije umetnosti, kontekstualizuju likovnu scenu i dodaju argumente ličnim istorijama umetnika, navela je Irina Subotić u kataloškom tekstu.
Prema navodima Dijane Metlić, kolekcionar Zoran Jovičić kreira vlastiti univerzum kroz dve paralelne aktivnosti: s jedne strane, on stvara privatnu istoriju sopstvenom slikarskom delatnošću, dok s druge, on postojano sakuplja skriveno likovno blago koje bi promaklo neosetljivom oku ili bi ostalo u sferi tzv. perifernog vida.
Dopunjavajući primarnu ulogu umetnika dragocenom ulogom kolekcionara, Jovičić obogaćuje kolektivno pamćenje ukazujući na značaj malih stvari - umetničkih dela koje nisu prigrlili veliki muzeji. Izlaganjem slikarskih ostvarenja iz fonda Zbirke Jovičić, usporava se proces njihovog istorijskog potiskivanja.
Kolekciju čine “poznati gradovi i nepoznata mesta, uzavreli trgovi i usnula priroda, ptice što lete nad žitnim poljima ispod sjajnog neba, fizionimije iz prošlih vremena, figure pogurene nad zemljom, žene snažne i zadovoljne, muškarci usamljeni i zamišljeni, deca ponosna, ali i nesigurna: profane teme kojima se pristupa sa svetim dostojanstvom i religiozne scene od kojih počinju opusi čija su ishodišta neizvesna…”
Izložba će biti otvorena u Kući legata do 21. aprila.
(SEEcult.org)
Brave Heart- Supermoderator
- Broj poruka : 27780
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 56
Lokacija : Niš
Re: Vesti iz sveta umetnosti
Apel za Muzej ratnog detinjstva
Udruženje Urban, inicijator osnivanja Muzeja ratnog detinjstva u Sarajevu, dobilo je za tu ideju podršku zvaničnika Saveta evrope i Evropske komisije u BiH, kao i mnogobrojnih kulturnih radnika i umetnika, koji su apelovali na sve nivoe vlasti da takođe podrže taj projekat i angažuju se radi njegovog ostvarenja.
Grupa mladih koji su i sami bili deca u ratu, a danas su eksperti u različitim oblastima, okupljeni u Udruženje Urban, formirala je kolekciju za budući muzej koja već sadrži hiljade ličnih predmeta, dokumenata, priča i video svedočenja. Udruženje je obezbedilo i značajne resurse za naučno-istraživački rad, edukativne aktivnosti, ali i za opremanje samog izložbenog prostora. Izostao je, međutim, interes lokalnih vlasti da se pronađe adekvatan prostor za potrebe Muzeja ratnog detinjstva.
Smatrajući da je odnos vlasti prema Muzeju ratnog detinjstva još jedan “dokaz nebrige za kulturu, sećanje, ali i građane/ke”, brojni kulturni radnici i umetnici naveli su u apelu da celokupan projekat “ima poseban značaj za preživele, jer im ovakva platforma za deljenje i razmenu iskustva omogućava da se suoče sa traumatičnim događajima, te da bolje razumeju druge”.
“Svesni društvenog, edukativnog i memorijalnog značaja ovakve ideje, ali i univerzalnog značaja istraživanja iskustava i posljedica koje rat ima za decu, zahtevamo od svih nivoa vlasti punu podršku i snažan angažman u iznalaženju prostora za Muzej ratnog detinjstva”, poručili su potpisnici apela, među kojima su glumci, pisci, vizuelni umetnici, istoričari, profesori, direktori ustanova kulture i najvećih festivala.
Muzej ratnog detinjstva nastavak je projekta u kojem je već objavljena knjiga "Djetinjstvo u ratu", prevedena na nekoliko jezika i međunarodno promovisana. Udruženje Urban realizovalo je dosad, uz svega 4% finansiranja iz budžetskih izvora, još nekoliko zapaženih projekata, poput monografije "Sarajevo – moj grad, mjesto susreta" i šest izdanja festivala "Fotografija godine BiH" (sada Balkan Photo Festival).
Urban ujedno smatra da političari za njega ne znaju, jer ga nisu finansirali i jer ih kultura ne zanima.
Sredstva za Muzej ratnog detinjstva obezbeđena su iz međunarodnih i vlastitih izvora. U kolekciji za budući muzej nalaze se već hiljade uspomena (predmeta, dokumenata, priča i video svedočenja) o odrastanju u ratu, koje su spremne da budu izložene.
Tražeći adekvatan prostor koji bi opremilo i nakon toga iznajmljivalo, Udruženje Urban je zatražilo podršku lokalnih vlasti samo za pronalaženje javnog prostora koji bi bio iznajmljivan po tržišnoj ceni. Novac nije tražen, jer znaju da ga “hronično nema (za kulturu)”, niti je traženo bilo šta besplatno.
Nereagovanjem lokalnih vlasti, prema navodima Urbana, Muzej ratnog detinjstva izložen je višestrukim nepotrebnim rizicima i gurnut u poziciju da za izložbeni prostor unajmi prostor od privatnog vlasnika.
“Iako već ostvarujemo saradnju s muzejskim institucijama širom sveta, imamo respektabilnu metodologiju i prateće alate, iako smo izgradili zanimljivu i reprezentativnu kolekciju, iako smo počeli s produkcijom edukativnog materijala koji će biti korišćen za škole, iako je ovo nastavak projekta čiji je prvi produkt, knjiga ‘Djetinjstvo u ratu’, ostvarila značajne uspehe i u dalekom Japanu, iako nismo tražili novac ili besplatan prostor, mi još uvek ne možemo da nametnemo Muzej ratnog detinjstva kao projekt od značaja za grad lokalnim političarima. Oni ne shvataju, ili ih ne zanima, koliko Muzej ratnog detinjstva može doprineti našem društvu na individualnom, ali i kolektivnom nivou”, poručilo je Udruženje Urban, koje je nedavno predstavilo taj projekat u Info centru EU predstavnicima diplomatskog kora i međunarodnih organizacija.
Šefica kancelarije SE u BiH Mary Ann Hennessey takođe je naglasila značaj tog projekta za širu društvenu zajednicu, prisećajući se i osećanja opasnosti iz svog detinjstva. "Pozivam sve koji su u mogućnosti da podrže ovaj projekt, a one koji su bili deca u ratu, pozivam da u njemu učestvuju, bez obzira u kom delu BiH su se nalazili", rekla je ona.
Šef Delegacije i specijalni predstavnik EU u BiH, ambasador Lars-Gunnar Wigemark, takođe je istakao značaj Muzeja ratnog detinjstva.
"Oduševljen sam kada sretnem uspešne i zrele ljude koji su nekada bili deca u ratu. Neki predmeti iz kolekcije Muzeja ratnog detinjstva, poput solarnog tranzitora, oslikavaju kreativnost dece u najtežim trenucima”, rekao je Wigemark i izrazio nadu da će taj projekat uskoro potpuno zaživeti.
*Potpisnici apela za podršku Muzeju ratnog detinjstva:
Jovan Divjak – general, Nihad Kreševljaković – istoričar, Amira Medunjanin – muzičarka, Milomir Kovačević Strašni – fotograf, Danis Tanović – režiser, Elma Hašimbegović – direktorka Historijskog muzeja BiH, Dino Mustafić – režiser, Mirsad Purivatra – direktor Sarajevo film festivala, Ferida Duraković – književnica, Zoran Puljić – direktor Fondacije Mozaik, Dario Šimić – direktor Klixa, Damir Imamović – muzičar, Selma Spahić – rediteljica, Izeta Građević – umetnička direktorka SFF-a, Haris Čalkić – direktor Balkan Photo Festivala, Amra Madžarević – muzejska savetnica u Muzeju Sarajeva, Filip Andronik – stand-up komičar i strip crtač, Arijana Saračević Helać – novinarka, Almin Zrno – fotograf, Oggi Tomić – režiser, Anur Hadžiomerspahić – dizajner, Ermin Bravo – glumac, Nebojša Šerić Šoba – umetnik, Nina Ziggy Hadžić – karikaturistkinja, Adnan Hasković – glumac, Vedran Mujagić – muzičar, Zoran Ćatić – novinar, Mladen Jeličić Troko – glumac, Srđan Vuletić – reditelj, Almir Panjeta – novinar, Vedrana Seksan – glumica, Nermin Hamzagić – režiser, Rikardo Druškić – umetnik, Dino Selimović – direktor FK Sarajevo, Alma Mašić – direktorica Inicijative mladih za ljudska prava, Maja Izetbegović – glumica, Mario Drmać – glumac, Lejla Turčilo – univerzitetska profesorka, Alban Ukaj – glumac, Mirela Lambić – glumica, Maja Salkić – glumica, Haris Zaimović – viši arhivist u Arhivu Sarajeva, Emir Zumbul Kapetanović – glumac, Adi Sarajlić – novinar, Šejla Kamerić – umetnica, Lejla Hasanbegović – v.d. direktorka MESS-a, Amra Bakšić Čamo – producentkinja, Amar Selimović – glumac, Aleksandar Seksan – glumac, Una Bejtović – pr, Luna Zimić Mijović – glumica, Nejra Latić Hulusić – rediteljka, Igor Skvarica – glumac, Amina Šiljak Jesenković – orijentalista, Hatidža Nuhić – kostimografkinja, Velija Hasanbegović – fotograf
(SEEcult.org)
Udruženje Urban, inicijator osnivanja Muzeja ratnog detinjstva u Sarajevu, dobilo je za tu ideju podršku zvaničnika Saveta evrope i Evropske komisije u BiH, kao i mnogobrojnih kulturnih radnika i umetnika, koji su apelovali na sve nivoe vlasti da takođe podrže taj projekat i angažuju se radi njegovog ostvarenja.
Grupa mladih koji su i sami bili deca u ratu, a danas su eksperti u različitim oblastima, okupljeni u Udruženje Urban, formirala je kolekciju za budući muzej koja već sadrži hiljade ličnih predmeta, dokumenata, priča i video svedočenja. Udruženje je obezbedilo i značajne resurse za naučno-istraživački rad, edukativne aktivnosti, ali i za opremanje samog izložbenog prostora. Izostao je, međutim, interes lokalnih vlasti da se pronađe adekvatan prostor za potrebe Muzeja ratnog detinjstva.
Smatrajući da je odnos vlasti prema Muzeju ratnog detinjstva još jedan “dokaz nebrige za kulturu, sećanje, ali i građane/ke”, brojni kulturni radnici i umetnici naveli su u apelu da celokupan projekat “ima poseban značaj za preživele, jer im ovakva platforma za deljenje i razmenu iskustva omogućava da se suoče sa traumatičnim događajima, te da bolje razumeju druge”.
“Svesni društvenog, edukativnog i memorijalnog značaja ovakve ideje, ali i univerzalnog značaja istraživanja iskustava i posljedica koje rat ima za decu, zahtevamo od svih nivoa vlasti punu podršku i snažan angažman u iznalaženju prostora za Muzej ratnog detinjstva”, poručili su potpisnici apela, među kojima su glumci, pisci, vizuelni umetnici, istoričari, profesori, direktori ustanova kulture i najvećih festivala.
Muzej ratnog detinjstva nastavak je projekta u kojem je već objavljena knjiga "Djetinjstvo u ratu", prevedena na nekoliko jezika i međunarodno promovisana. Udruženje Urban realizovalo je dosad, uz svega 4% finansiranja iz budžetskih izvora, još nekoliko zapaženih projekata, poput monografije "Sarajevo – moj grad, mjesto susreta" i šest izdanja festivala "Fotografija godine BiH" (sada Balkan Photo Festival).
Urban ujedno smatra da političari za njega ne znaju, jer ga nisu finansirali i jer ih kultura ne zanima.
Sredstva za Muzej ratnog detinjstva obezbeđena su iz međunarodnih i vlastitih izvora. U kolekciji za budući muzej nalaze se već hiljade uspomena (predmeta, dokumenata, priča i video svedočenja) o odrastanju u ratu, koje su spremne da budu izložene.
Tražeći adekvatan prostor koji bi opremilo i nakon toga iznajmljivalo, Udruženje Urban je zatražilo podršku lokalnih vlasti samo za pronalaženje javnog prostora koji bi bio iznajmljivan po tržišnoj ceni. Novac nije tražen, jer znaju da ga “hronično nema (za kulturu)”, niti je traženo bilo šta besplatno.
Nereagovanjem lokalnih vlasti, prema navodima Urbana, Muzej ratnog detinjstva izložen je višestrukim nepotrebnim rizicima i gurnut u poziciju da za izložbeni prostor unajmi prostor od privatnog vlasnika.
“Iako već ostvarujemo saradnju s muzejskim institucijama širom sveta, imamo respektabilnu metodologiju i prateće alate, iako smo izgradili zanimljivu i reprezentativnu kolekciju, iako smo počeli s produkcijom edukativnog materijala koji će biti korišćen za škole, iako je ovo nastavak projekta čiji je prvi produkt, knjiga ‘Djetinjstvo u ratu’, ostvarila značajne uspehe i u dalekom Japanu, iako nismo tražili novac ili besplatan prostor, mi još uvek ne možemo da nametnemo Muzej ratnog detinjstva kao projekt od značaja za grad lokalnim političarima. Oni ne shvataju, ili ih ne zanima, koliko Muzej ratnog detinjstva može doprineti našem društvu na individualnom, ali i kolektivnom nivou”, poručilo je Udruženje Urban, koje je nedavno predstavilo taj projekat u Info centru EU predstavnicima diplomatskog kora i međunarodnih organizacija.
Šefica kancelarije SE u BiH Mary Ann Hennessey takođe je naglasila značaj tog projekta za širu društvenu zajednicu, prisećajući se i osećanja opasnosti iz svog detinjstva. "Pozivam sve koji su u mogućnosti da podrže ovaj projekt, a one koji su bili deca u ratu, pozivam da u njemu učestvuju, bez obzira u kom delu BiH su se nalazili", rekla je ona.
Šef Delegacije i specijalni predstavnik EU u BiH, ambasador Lars-Gunnar Wigemark, takođe je istakao značaj Muzeja ratnog detinjstva.
"Oduševljen sam kada sretnem uspešne i zrele ljude koji su nekada bili deca u ratu. Neki predmeti iz kolekcije Muzeja ratnog detinjstva, poput solarnog tranzitora, oslikavaju kreativnost dece u najtežim trenucima”, rekao je Wigemark i izrazio nadu da će taj projekat uskoro potpuno zaživeti.
*Potpisnici apela za podršku Muzeju ratnog detinjstva:
Jovan Divjak – general, Nihad Kreševljaković – istoričar, Amira Medunjanin – muzičarka, Milomir Kovačević Strašni – fotograf, Danis Tanović – režiser, Elma Hašimbegović – direktorka Historijskog muzeja BiH, Dino Mustafić – režiser, Mirsad Purivatra – direktor Sarajevo film festivala, Ferida Duraković – književnica, Zoran Puljić – direktor Fondacije Mozaik, Dario Šimić – direktor Klixa, Damir Imamović – muzičar, Selma Spahić – rediteljica, Izeta Građević – umetnička direktorka SFF-a, Haris Čalkić – direktor Balkan Photo Festivala, Amra Madžarević – muzejska savetnica u Muzeju Sarajeva, Filip Andronik – stand-up komičar i strip crtač, Arijana Saračević Helać – novinarka, Almin Zrno – fotograf, Oggi Tomić – režiser, Anur Hadžiomerspahić – dizajner, Ermin Bravo – glumac, Nebojša Šerić Šoba – umetnik, Nina Ziggy Hadžić – karikaturistkinja, Adnan Hasković – glumac, Vedran Mujagić – muzičar, Zoran Ćatić – novinar, Mladen Jeličić Troko – glumac, Srđan Vuletić – reditelj, Almir Panjeta – novinar, Vedrana Seksan – glumica, Nermin Hamzagić – režiser, Rikardo Druškić – umetnik, Dino Selimović – direktor FK Sarajevo, Alma Mašić – direktorica Inicijative mladih za ljudska prava, Maja Izetbegović – glumica, Mario Drmać – glumac, Lejla Turčilo – univerzitetska profesorka, Alban Ukaj – glumac, Mirela Lambić – glumica, Maja Salkić – glumica, Haris Zaimović – viši arhivist u Arhivu Sarajeva, Emir Zumbul Kapetanović – glumac, Adi Sarajlić – novinar, Šejla Kamerić – umetnica, Lejla Hasanbegović – v.d. direktorka MESS-a, Amra Bakšić Čamo – producentkinja, Amar Selimović – glumac, Aleksandar Seksan – glumac, Una Bejtović – pr, Luna Zimić Mijović – glumica, Nejra Latić Hulusić – rediteljka, Igor Skvarica – glumac, Amina Šiljak Jesenković – orijentalista, Hatidža Nuhić – kostimografkinja, Velija Hasanbegović – fotograf
(SEEcult.org)
Brave Heart- Supermoderator
- Broj poruka : 27780
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 56
Lokacija : Niš
Re: Vesti iz sveta umetnosti
Povratak na mesto zločina
Galerija Studentskog centra u Zagrebu osvrće se na početak 90-ih godina izložbom artefakata i serijom razgovora i koncerata, kojima će podsetiti na vreme kada je, pod imenom ESCE, bila jedan od najuzbudljivijih centara alternativnih kulturnih događanja u Hrvatskoj.
Pod vođstvom umetnice i strip autorke Helene Klakočar i konceptualnog pozorišnog umetnika Damira Bartola-Indoša, u društvu ljudi iz Kugle i grupe SexA, u sezoni 1990/91. godine stvoren je jedinstven i inspirativan okvir za saradnju i isprepletanje šire supkulturne i umetničke scene u kojem se galerijski prostor svakodnevno transformisao u dinamičan prostor za susrete različitih vrsta umetnosti i ljudi.
"Pri radu u Galeriji jako smo brzo shvatili da nam je u krilo pala neverovatna prilika. Galerija je po prvi put postala artists-run space. Naša prva odluka bila je da promenimo ime, da takvim činom ostavimo trag, makar smo znali da će sledeća generacija vratiti ime. Bili smo svesni da smo tu u tranzitu, ali hteli smo tu usputnu stanicu dobro iskoristiti”, navela je u predgovoru kataloga izložbe “Povratak na mesto zločina” Helena Klakočar, koja je i njen inicijator.
Otvaranju izložbe originalnih plakata, pozivnica i kataloga prethodiće 30. marta razgovor sa voditeljima Galerije ESCE i kreativcima iz tog perioda, među kojima su najavljeni, uz Helenu Klakočar, i Sonja Hindkjaer (danas Lucien), Damir Bartol-Indoš, Zlatko Burić-Kićo, Benjamin Perasović, Kornel Šeper, Milan Vukšić-Ciki, Ivan Marušić-Klif, Romana Rožić i Aleksandar Dragaš, te kao poseban gost na Skajpu Dušan Kojić Koja, frontmen beogradske rok grupe Disciplin A Kitschme.
Otvaranje izložbe će proteći i uz koncert benda Pajino jato, koji čine članovi bendova Cul-de-Sac i Franz Kafka Ensemble, te Zlih bubnjara.
Razgovori, predavanja i koncerti aktera iz tog doba na programu su do 15. aprila, kada će izložba “Povratak na mesto zločina” biti zatvorena nastupom kultnog benda Šumski.
Već 31. marta biće održan javni razgovor Sonje Hindkjaer i Helene Klakočar s gostima, koje će predstaviti izlagački program Galerije s nekoliko umetnika koji su tada izlagali: Vlasta Delimar, Dražen Grubišić, Antun Maričić, Vlado Martek, Igor Modrić i Vlatko Vincek.
Sonja Hindkjaer jedina je od organizatora imala izložbu za vreme rada u Galeriji: “Smatrali smo da ne smemo privatizovati prostor, kasnije kada su ukinuta sredstva pomislili smo da bismo mogli izvoditi samo naše programe”. Zašto se to nije ostvarilo i što danas rade Sonja Hindkjaer i Helena Klakočar tema je drugog dela razgovora.
Helena Klakočar će i 1. aprila učestvovati u javnom razgovoru “Zemljopis promene”, koji je posvećen poglavlju njene strip knjige “Nemirno more” o radu Galerije ESCE i neodržanom protestu protiv njenog zatvaranja. To poglavlje nalazi se unutar strip dnevnika o putovanju od Zagreba preko Dubrovnika do Italije i Grčke. Knjigu je, uz belgijsko, francusko, srpsko, slovenačko i italijansko izdanje, u 2015. godini u Hrvatskoj objavio Vedis.
Iste večeri biće održana i prva “Mala impro večera” – u znak sećanja na večeri improvizovane muzike koje je petkom organizovao Dragan Pajić Pajo u klubu Kamov, unutar kluba na spratu Galerije ESCE, uz pomoć prijatelja iz Cul-de-Saca. Taj program bio je u potpunosti u duhu tadašnje Galerije koju su vodili ljudi spremni na izazove i koji su i sami često učestvovali u programima kao izvođači.
U znak sećanja na to vreme, 1. i 8. aprila biće ponovo otvorena vrata Kamova, a instrumente će u ruke uzeti čitav niz muzičara sklonih improvizaciji, među kojima su Igor Pavlica, Ivan Marušić Klif, Damir Prica Kafka - Capri, Franjo Glušac, Miro Mance, Hrvoje Nikšić, Andreja Košavić Kurelec, Neven Jurić - Nenchi, Zlatko Burić Kićo...
Izložba će biti zatvorena 15. aprila koncertom sastava Šumski, grupe koja osnovana početkom 1991. godine u Galeriji ESCE tokom impro sešna članova Cul-de-Saca. Od tada do danas Šumski su se kretali nekim svojim krivudavim putevima, vešto zaobilazeći glavne tokove. Sa “novim hitovima pod miškom, novim članovima i novim sedim vlasima, vratiće se na mesto zločina, na svom premijernom nastupu u legendarnoj Galeriji ESCE”.
Izložba je realizovana u saradnji sa akterima nekadašnje Galerije ESCE, u koprodukciji Kulture promjene SC-a, Udruženja za razvoj kulture “URK” i kluba Močvara.
*Foto: ekipa Galerije ESCE 1991. (Galerija SC)
(SEEcult.org)
Galerija Studentskog centra u Zagrebu osvrće se na početak 90-ih godina izložbom artefakata i serijom razgovora i koncerata, kojima će podsetiti na vreme kada je, pod imenom ESCE, bila jedan od najuzbudljivijih centara alternativnih kulturnih događanja u Hrvatskoj.
Pod vođstvom umetnice i strip autorke Helene Klakočar i konceptualnog pozorišnog umetnika Damira Bartola-Indoša, u društvu ljudi iz Kugle i grupe SexA, u sezoni 1990/91. godine stvoren je jedinstven i inspirativan okvir za saradnju i isprepletanje šire supkulturne i umetničke scene u kojem se galerijski prostor svakodnevno transformisao u dinamičan prostor za susrete različitih vrsta umetnosti i ljudi.
"Pri radu u Galeriji jako smo brzo shvatili da nam je u krilo pala neverovatna prilika. Galerija je po prvi put postala artists-run space. Naša prva odluka bila je da promenimo ime, da takvim činom ostavimo trag, makar smo znali da će sledeća generacija vratiti ime. Bili smo svesni da smo tu u tranzitu, ali hteli smo tu usputnu stanicu dobro iskoristiti”, navela je u predgovoru kataloga izložbe “Povratak na mesto zločina” Helena Klakočar, koja je i njen inicijator.
Otvaranju izložbe originalnih plakata, pozivnica i kataloga prethodiće 30. marta razgovor sa voditeljima Galerije ESCE i kreativcima iz tog perioda, među kojima su najavljeni, uz Helenu Klakočar, i Sonja Hindkjaer (danas Lucien), Damir Bartol-Indoš, Zlatko Burić-Kićo, Benjamin Perasović, Kornel Šeper, Milan Vukšić-Ciki, Ivan Marušić-Klif, Romana Rožić i Aleksandar Dragaš, te kao poseban gost na Skajpu Dušan Kojić Koja, frontmen beogradske rok grupe Disciplin A Kitschme.
Otvaranje izložbe će proteći i uz koncert benda Pajino jato, koji čine članovi bendova Cul-de-Sac i Franz Kafka Ensemble, te Zlih bubnjara.
Razgovori, predavanja i koncerti aktera iz tog doba na programu su do 15. aprila, kada će izložba “Povratak na mesto zločina” biti zatvorena nastupom kultnog benda Šumski.
Već 31. marta biće održan javni razgovor Sonje Hindkjaer i Helene Klakočar s gostima, koje će predstaviti izlagački program Galerije s nekoliko umetnika koji su tada izlagali: Vlasta Delimar, Dražen Grubišić, Antun Maričić, Vlado Martek, Igor Modrić i Vlatko Vincek.
Sonja Hindkjaer jedina je od organizatora imala izložbu za vreme rada u Galeriji: “Smatrali smo da ne smemo privatizovati prostor, kasnije kada su ukinuta sredstva pomislili smo da bismo mogli izvoditi samo naše programe”. Zašto se to nije ostvarilo i što danas rade Sonja Hindkjaer i Helena Klakočar tema je drugog dela razgovora.
Helena Klakočar će i 1. aprila učestvovati u javnom razgovoru “Zemljopis promene”, koji je posvećen poglavlju njene strip knjige “Nemirno more” o radu Galerije ESCE i neodržanom protestu protiv njenog zatvaranja. To poglavlje nalazi se unutar strip dnevnika o putovanju od Zagreba preko Dubrovnika do Italije i Grčke. Knjigu je, uz belgijsko, francusko, srpsko, slovenačko i italijansko izdanje, u 2015. godini u Hrvatskoj objavio Vedis.
Iste večeri biće održana i prva “Mala impro večera” – u znak sećanja na večeri improvizovane muzike koje je petkom organizovao Dragan Pajić Pajo u klubu Kamov, unutar kluba na spratu Galerije ESCE, uz pomoć prijatelja iz Cul-de-Saca. Taj program bio je u potpunosti u duhu tadašnje Galerije koju su vodili ljudi spremni na izazove i koji su i sami često učestvovali u programima kao izvođači.
U znak sećanja na to vreme, 1. i 8. aprila biće ponovo otvorena vrata Kamova, a instrumente će u ruke uzeti čitav niz muzičara sklonih improvizaciji, među kojima su Igor Pavlica, Ivan Marušić Klif, Damir Prica Kafka - Capri, Franjo Glušac, Miro Mance, Hrvoje Nikšić, Andreja Košavić Kurelec, Neven Jurić - Nenchi, Zlatko Burić Kićo...
Izložba će biti zatvorena 15. aprila koncertom sastava Šumski, grupe koja osnovana početkom 1991. godine u Galeriji ESCE tokom impro sešna članova Cul-de-Saca. Od tada do danas Šumski su se kretali nekim svojim krivudavim putevima, vešto zaobilazeći glavne tokove. Sa “novim hitovima pod miškom, novim članovima i novim sedim vlasima, vratiće se na mesto zločina, na svom premijernom nastupu u legendarnoj Galeriji ESCE”.
Izložba je realizovana u saradnji sa akterima nekadašnje Galerije ESCE, u koprodukciji Kulture promjene SC-a, Udruženja za razvoj kulture “URK” i kluba Močvara.
*Foto: ekipa Galerije ESCE 1991. (Galerija SC)
(SEEcult.org)
Brave Heart- Supermoderator
- Broj poruka : 27780
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 56
Lokacija : Niš
Re: Vesti iz sveta umetnosti
U čast Mejbl Grujić u Njujorku
Izložba Doma Jevrema Grujića, muzeja istorije, umetnosti i diplomatije iz Beograda, biće otvorena 31. marta u Generalnom konzulatu Srbije u Nјujorku, a sadrži originalne fotografije, lične predmete i dokumente iz života Mejbl Danlop Gordon Grujić, Amerikanke i jedne od najvećih dobrotvorki srpskog naroda, “srpske Jovanke Orleanke”, koja je približila Srbiju Americi.
Pored izložbe posvećene Mejbl Grujić, biće predstavlјen i roman Maje Herman Sekulić “Ma Belle – prva američka dama Srbije”.
Uz autorku romana Maju Herman Sekulić, izložbu će predstaviti Alek Conić, potomak porodice Grujića i osnivač prvog privatnog muzeja u Srbiji Doma Jevrema Grujića.
To je prvi internacionalni projekat i izložba Doma Jevrema Grujića, a realizuje se uz pomoć Ministarstva spolјnih poslova - Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.
Mejbl Grujić, supruga srpskog diplomate Slavka Grujića, rođena je u Klarskburgu u Zapadnoj Virdžiniji. Diplomirala na fakultetu u Čikagu, a studije arheologije i umetnosti započela je u Atini, gde je i upoznala tada mladog diplomatu Slavka Grujića.
Lјubav prema Srbiji i srpskom narodu pokazala je kroz veliko zalaganje za tu malu balkansku zemlјu u vreme velikih ratova. Tako je 1912. godine održala predavanje o budućnosti Srbije pred nekoliko hilјada studenata na Univerzitetu Prinston. Na početku Prvog svetskog rata osnovala je Odbor za prikuplјanje sredstava, za bolnicu “Sv. Jovan”, devojačku školu i Crveni krst. Pokrenula je i Srpski potporni fond, a u uglednim američkim krugovima osnovala je više fondova i osnovala Dečju bolnicu u Nišu. Zahvalјujući Mihajlu Pupinu i njoj, u Nјujorku je 1925. godine osnovan Srpski komitet za pomoć.
O Mejbl Grujić su pisale velike svetske novine nazivajući je čak i “srpskom Jovankom Orleankom”.
Zahvalјujući Slavku i Mejbl Grujić, osnovan je letnji Amerikanski dom za srpsku siročad u Selcu na Jadranu, a 1927. godine Karnegijeva fondacija za mir finansirala je izgradnju Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković”.
Dom Jevrema Grujića u Svetogorskoj ulici u Beogradu jedinstvena je kuća-muzej umetnosti, istorije, diplomatije i avangarde, koji čuva umetničku kolekciju sakuplјanu tokom dva i po veka tradicije jedne diplomatske porodice.
U Domu Jevrema Grujića posetioci mogu da vide dela srpskih slikara: Paje Jovanovića, Uroša Predića, Steve Todorovića, Uroša Kneževića, Arsenija Petrovića, Zore Petrović, Ivana Tabakovića, Đorđa Krstića ..., skulpture, stilski nameštaj, oružje iz Prvog i Drugog srpskog ustanka, među kojima je i puška Hajduk Velјka, umetničke predmete, kao i bogat arhivski materijal, i to sve u autentičnom ambijentu gradske vile s kraja 19. veka.
(SEEcult.org)
Izložba Doma Jevrema Grujića, muzeja istorije, umetnosti i diplomatije iz Beograda, biće otvorena 31. marta u Generalnom konzulatu Srbije u Nјujorku, a sadrži originalne fotografije, lične predmete i dokumente iz života Mejbl Danlop Gordon Grujić, Amerikanke i jedne od najvećih dobrotvorki srpskog naroda, “srpske Jovanke Orleanke”, koja je približila Srbiju Americi.
Pored izložbe posvećene Mejbl Grujić, biće predstavlјen i roman Maje Herman Sekulić “Ma Belle – prva američka dama Srbije”.
Uz autorku romana Maju Herman Sekulić, izložbu će predstaviti Alek Conić, potomak porodice Grujića i osnivač prvog privatnog muzeja u Srbiji Doma Jevrema Grujića.
To je prvi internacionalni projekat i izložba Doma Jevrema Grujića, a realizuje se uz pomoć Ministarstva spolјnih poslova - Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu.
Mejbl Grujić, supruga srpskog diplomate Slavka Grujića, rođena je u Klarskburgu u Zapadnoj Virdžiniji. Diplomirala na fakultetu u Čikagu, a studije arheologije i umetnosti započela je u Atini, gde je i upoznala tada mladog diplomatu Slavka Grujića.
Lјubav prema Srbiji i srpskom narodu pokazala je kroz veliko zalaganje za tu malu balkansku zemlјu u vreme velikih ratova. Tako je 1912. godine održala predavanje o budućnosti Srbije pred nekoliko hilјada studenata na Univerzitetu Prinston. Na početku Prvog svetskog rata osnovala je Odbor za prikuplјanje sredstava, za bolnicu “Sv. Jovan”, devojačku školu i Crveni krst. Pokrenula je i Srpski potporni fond, a u uglednim američkim krugovima osnovala je više fondova i osnovala Dečju bolnicu u Nišu. Zahvalјujući Mihajlu Pupinu i njoj, u Nјujorku je 1925. godine osnovan Srpski komitet za pomoć.
O Mejbl Grujić su pisale velike svetske novine nazivajući je čak i “srpskom Jovankom Orleankom”.
Zahvalјujući Slavku i Mejbl Grujić, osnovan je letnji Amerikanski dom za srpsku siročad u Selcu na Jadranu, a 1927. godine Karnegijeva fondacija za mir finansirala je izgradnju Univerzitetske biblioteke “Svetozar Marković”.
Dom Jevrema Grujića u Svetogorskoj ulici u Beogradu jedinstvena je kuća-muzej umetnosti, istorije, diplomatije i avangarde, koji čuva umetničku kolekciju sakuplјanu tokom dva i po veka tradicije jedne diplomatske porodice.
U Domu Jevrema Grujića posetioci mogu da vide dela srpskih slikara: Paje Jovanovića, Uroša Predića, Steve Todorovića, Uroša Kneževića, Arsenija Petrovića, Zore Petrović, Ivana Tabakovića, Đorđa Krstića ..., skulpture, stilski nameštaj, oružje iz Prvog i Drugog srpskog ustanka, među kojima je i puška Hajduk Velјka, umetničke predmete, kao i bogat arhivski materijal, i to sve u autentičnom ambijentu gradske vile s kraja 19. veka.
(SEEcult.org)
Brave Heart- Supermoderator
- Broj poruka : 27780
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 56
Lokacija : Niš
Re: Vesti iz sveta umetnosti
Knežević u Galeriji ULUS
Izložba slika Radomira Kneževića, profesora Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, biće otvorena 31. marta u Galeriji ULUS, a obuhvata radove velikih formata nastale u poslednjih nekoliko godina.
Izložbenu celinu čine slike čija ambijentalna postavka potvrđuje dosadašnju Kneževićevu konstantu - da umetničko delo bude saobraženo izlagačkom prostoru, i u tom saglasju prostora i ideje, navela je kustoskinja Olivera Vukotić.
Sam autor ističe da je poslednjih nekoliko meseci “razvijena ideja o uspostavlјanju aktivnog odnosa prema prostoru galerije, što predstavlјa prvu od nekoliko ravni u kojima je izložba projektovana”.
U drugoj ravni je odnos prema istorijskom prostoru, obrađen kroz teme koje se tiču tla, običaja i vere na prostoru Srbije, dok je treća ravan sam postupak slikanja, specifičan po tome što se boja u najvećem obimu nanosi rukama direktno na podlogu. Četvrta ravan je namera da se slike šire ponavlјanjem ili širenjem prizora, što je u direktnoj vezi sa aktivnim odnosom prema prostoru u kojemse izlaže, naveo je Knežević.
Rođen 1957. godine u Kikindi, Knežević je imao oko 40 samostalnih izložbi, a učestvovao je i na brojnim grupnim izložbama. Izlagao je u Evropu, u Srednjoj i Južnoj Americi i u Japanu.
Bavi se crtežom, slikom, instalacijama i objektima, a slikao je i murale.
Izložba će biti otvorena do 12. aprila.
(SEEcult.org)
Izložba slika Radomira Kneževića, profesora Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, biće otvorena 31. marta u Galeriji ULUS, a obuhvata radove velikih formata nastale u poslednjih nekoliko godina.
Izložbenu celinu čine slike čija ambijentalna postavka potvrđuje dosadašnju Kneževićevu konstantu - da umetničko delo bude saobraženo izlagačkom prostoru, i u tom saglasju prostora i ideje, navela je kustoskinja Olivera Vukotić.
Sam autor ističe da je poslednjih nekoliko meseci “razvijena ideja o uspostavlјanju aktivnog odnosa prema prostoru galerije, što predstavlјa prvu od nekoliko ravni u kojima je izložba projektovana”.
U drugoj ravni je odnos prema istorijskom prostoru, obrađen kroz teme koje se tiču tla, običaja i vere na prostoru Srbije, dok je treća ravan sam postupak slikanja, specifičan po tome što se boja u najvećem obimu nanosi rukama direktno na podlogu. Četvrta ravan je namera da se slike šire ponavlјanjem ili širenjem prizora, što je u direktnoj vezi sa aktivnim odnosom prema prostoru u kojemse izlaže, naveo je Knežević.
Rođen 1957. godine u Kikindi, Knežević je imao oko 40 samostalnih izložbi, a učestvovao je i na brojnim grupnim izložbama. Izlagao je u Evropu, u Srednjoj i Južnoj Americi i u Japanu.
Bavi se crtežom, slikom, instalacijama i objektima, a slikao je i murale.
Izložba će biti otvorena do 12. aprila.
(SEEcult.org)
Brave Heart- Supermoderator
- Broj poruka : 27780
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 56
Lokacija : Niš
Re: Vesti iz sveta umetnosti
Retrospektiva Peterneka
Retrospektivna izložba Tomislava Peterneka, jednog od vodećih fotografa druge polovine 20. veka u Srbiji i regionu, biće otvorena 31. marta u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, gde je krajem 80-ih imao i prvu samostalnu izložbu.
Povodom prve samostalne izložbe Peterneka, održane 1988. godine u “Cvijeti”, zapisano je, između ostalog, da su osnovne odlike njegovih fotografija “trenutačnost, direktnost, prisustvo i svedočenje”, te da “traga za istinom, dokumentima života, ključnim situacijama, neponovljivim prizorma” (V. Mojsilović, Ljudi i događaji, Foto informator br. 3).
Nakon nepune tri decenije, Peternek predstavlja na svojoj drugoj retrospektivnoj izložbi najranije fotografije iz 1954. godine, a hronološki niz se završava radovima nastalim 2016. godine.
Istoričarka umetnosti Jelena Matić, kustoskinja izložbe i autorka teksta u katalogu, istakla je da je Peternek stupio na scenu sredinom 50-ih godina, kada je socijalistički realizam polako nestajao sa društvene i pre svega kulturne pozornice. Na scenu je stupila grupa mladih fotografa koja je formirana pod uticajem čuvenog Anrija Kartje-Bresona, njegove Agencije “Magnum” i izložbe “Porodica čoveka” Edvarda Štajhena koja je prikazana upravo u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” 1957.
“Okrenuli su se foto-aparatima malog formata, ljudima i svakidašnjim stvarima i situacijama. Istovremeno, a svako na svoj način, menjali su identitet novinskoj fotografiji. Posle njih ona je prestala da bude ilustracija tekstova, slika najvažnijih ličnost iz političkog ili kulturnog života, već delo za sebe koje izlagano i u galerijama”, navela je Jelena Matić, ističući da među njima najistaknutije mesto pripada Peterneku, koji je među prvima dao umetničku vrednost novinskoj fotografiji i usmerio objektiv fotoaparata ka udarnim dešavanjima i ka onome daleko važnijem - životu sa usponima i padovima, sa anonimnim herojima, vrlinama i manama.
Sve njegove fotografije i serije fotoreportaža, kako je navela, nastajale su na licu mesta, bez aranžiranja, i na njima su prikazani najvažniji događaji i ličnosti koje su obeležili istoriju bivše Jugoslavije: studentski protesti 68’, zemljotres u Skoplju, poplava u Zagrebu, moda legendarnog Aleksandra Joksimovića, ratovi i razaranja, ali i deca, pojedinci, navijači na košarkaškoj utakmici, posetioci izložbe, cirkuzanti…
Peternek i dalje radi, stvara slike koje slave život, istovremeno dopuštajući novim tehnologijama i nekim drugim temama i žanrovima, kao što je akt fotografija, da budu deo njegovog gotovo nepreglednog fotografskog opusa. Većina fotografija na retrospektivi u “Cvijeti” pripada i istorijskim i subjektivnim dokumentima.
“Njegov neposredni pristup, specifičan osećaja za retoriku života, mikro trenutaka i situacija, uz određenu dozu humora i simbolike doprineo je da ove slike dobiju status vanvremenskih, ikoničnih u istoriji fotografije, umetnosti i kulturi ove zemlje”, navela je Jelena Matić.
Rođen u Vinkovcima 1933. godine, Peternek se bavi fotografijom od 1954.
Ubrzo je primljen u članstvo SULUJ-a. Majstor fotografije FSJ postao je 1967, nosilac međunarodnih zvanja: Artist FIAP (Afiap) 1967, Ekselencija FIAP (Efiap) 1973.
Bavljenje novinskom fotografijom započeo je u “Svetlosti” (Kragujevac), zatim dolazi u Beograd i nastavlja u “Borbi”, “Sport i svetu”, “Mladosti”, “Jugoslovenskoj reviji”, “Ekonomskoj politici”. Bio je 24 godine urednik fotografije nedeljnika “NIN” i u tom periodu objavio oko 700 naslovnih stranica. Uporedo se bavio i primenjenom fotografijom, reklamnom, modnom, podvodnom…
Učesnik je mnogobrojnih grupnih izložbi fotografije. Član ULUPUDS-a i Udruženja novinara Jugoslavije i Srbije od 1980, bavi se podvodnom fotografijom; snima u Jadranskom moru, Karipskom¬ moru, Indijskom okeanu, Crvenom moru…
Pri Jugoslovenskom institutu za novinarstvo pokrenuo je obrazovni smer za fotoreportere 1985, a kao mentor odseka edukovao više od 300 mladih ljudi, od kojih su danas većina njih značajna imena u oblasti novinske fotografije.
Kao slobodni umetnik počeo je da radi 1993. godine, sarađujući sa listovima širom sveta. Bio je akreditovani dopisnik pri Ministarstvu informisanja Jugoslavije za velike foto agencije kao što su: Reuters, Eastlight, Contrast i UNICEF, a poslednjih osam godina Sygma iz Pariza.
Retrospektivnu izložbu Peterneka u “Cvijeti” otvoriće istoričar umetnosti Slavko Timotijević, a biće je moguće obići do 23. aprila.
Retrospektivom Peterneka ujedno počinje prvi Beogradski mesec fotografije.
http://www.seecult.org/node/169689
(SEEcult.org)
Retrospektivna izložba Tomislava Peterneka, jednog od vodećih fotografa druge polovine 20. veka u Srbiji i regionu, biće otvorena 31. marta u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, gde je krajem 80-ih imao i prvu samostalnu izložbu.
Povodom prve samostalne izložbe Peterneka, održane 1988. godine u “Cvijeti”, zapisano je, između ostalog, da su osnovne odlike njegovih fotografija “trenutačnost, direktnost, prisustvo i svedočenje”, te da “traga za istinom, dokumentima života, ključnim situacijama, neponovljivim prizorma” (V. Mojsilović, Ljudi i događaji, Foto informator br. 3).
Nakon nepune tri decenije, Peternek predstavlja na svojoj drugoj retrospektivnoj izložbi najranije fotografije iz 1954. godine, a hronološki niz se završava radovima nastalim 2016. godine.
Istoričarka umetnosti Jelena Matić, kustoskinja izložbe i autorka teksta u katalogu, istakla je da je Peternek stupio na scenu sredinom 50-ih godina, kada je socijalistički realizam polako nestajao sa društvene i pre svega kulturne pozornice. Na scenu je stupila grupa mladih fotografa koja je formirana pod uticajem čuvenog Anrija Kartje-Bresona, njegove Agencije “Magnum” i izložbe “Porodica čoveka” Edvarda Štajhena koja je prikazana upravo u Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić” 1957.
“Okrenuli su se foto-aparatima malog formata, ljudima i svakidašnjim stvarima i situacijama. Istovremeno, a svako na svoj način, menjali su identitet novinskoj fotografiji. Posle njih ona je prestala da bude ilustracija tekstova, slika najvažnijih ličnost iz političkog ili kulturnog života, već delo za sebe koje izlagano i u galerijama”, navela je Jelena Matić, ističući da među njima najistaknutije mesto pripada Peterneku, koji je među prvima dao umetničku vrednost novinskoj fotografiji i usmerio objektiv fotoaparata ka udarnim dešavanjima i ka onome daleko važnijem - životu sa usponima i padovima, sa anonimnim herojima, vrlinama i manama.
Sve njegove fotografije i serije fotoreportaža, kako je navela, nastajale su na licu mesta, bez aranžiranja, i na njima su prikazani najvažniji događaji i ličnosti koje su obeležili istoriju bivše Jugoslavije: studentski protesti 68’, zemljotres u Skoplju, poplava u Zagrebu, moda legendarnog Aleksandra Joksimovića, ratovi i razaranja, ali i deca, pojedinci, navijači na košarkaškoj utakmici, posetioci izložbe, cirkuzanti…
Peternek i dalje radi, stvara slike koje slave život, istovremeno dopuštajući novim tehnologijama i nekim drugim temama i žanrovima, kao što je akt fotografija, da budu deo njegovog gotovo nepreglednog fotografskog opusa. Većina fotografija na retrospektivi u “Cvijeti” pripada i istorijskim i subjektivnim dokumentima.
“Njegov neposredni pristup, specifičan osećaja za retoriku života, mikro trenutaka i situacija, uz određenu dozu humora i simbolike doprineo je da ove slike dobiju status vanvremenskih, ikoničnih u istoriji fotografije, umetnosti i kulturi ove zemlje”, navela je Jelena Matić.
Rođen u Vinkovcima 1933. godine, Peternek se bavi fotografijom od 1954.
Ubrzo je primljen u članstvo SULUJ-a. Majstor fotografije FSJ postao je 1967, nosilac međunarodnih zvanja: Artist FIAP (Afiap) 1967, Ekselencija FIAP (Efiap) 1973.
Bavljenje novinskom fotografijom započeo je u “Svetlosti” (Kragujevac), zatim dolazi u Beograd i nastavlja u “Borbi”, “Sport i svetu”, “Mladosti”, “Jugoslovenskoj reviji”, “Ekonomskoj politici”. Bio je 24 godine urednik fotografije nedeljnika “NIN” i u tom periodu objavio oko 700 naslovnih stranica. Uporedo se bavio i primenjenom fotografijom, reklamnom, modnom, podvodnom…
Učesnik je mnogobrojnih grupnih izložbi fotografije. Član ULUPUDS-a i Udruženja novinara Jugoslavije i Srbije od 1980, bavi se podvodnom fotografijom; snima u Jadranskom moru, Karipskom¬ moru, Indijskom okeanu, Crvenom moru…
Pri Jugoslovenskom institutu za novinarstvo pokrenuo je obrazovni smer za fotoreportere 1985, a kao mentor odseka edukovao više od 300 mladih ljudi, od kojih su danas većina njih značajna imena u oblasti novinske fotografije.
Kao slobodni umetnik počeo je da radi 1993. godine, sarađujući sa listovima širom sveta. Bio je akreditovani dopisnik pri Ministarstvu informisanja Jugoslavije za velike foto agencije kao što su: Reuters, Eastlight, Contrast i UNICEF, a poslednjih osam godina Sygma iz Pariza.
Retrospektivnu izložbu Peterneka u “Cvijeti” otvoriće istoričar umetnosti Slavko Timotijević, a biće je moguće obići do 23. aprila.
Retrospektivom Peterneka ujedno počinje prvi Beogradski mesec fotografije.
http://www.seecult.org/node/169689
(SEEcult.org)
Brave Heart- Supermoderator
- Broj poruka : 27780
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 56
Lokacija : Niš
Re: Vesti iz sveta umetnosti
Studenti BU zauzeli Rektorat
Članovi organizacije Studentski front zauzeli su 1. aprila zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu, u znak protesta zbog najavljenih izmena Zakona o visokom obrazovanju kojima se ukidaju budžetska mesta i uvodi sistem sufinansiranja po linearnom modelu obračunavanja školarina.
Zauzimanje Rektorata, kako je naveo Studentski front, predstavlja protestni čin upozorenja kojim se zahteva odustajanje od najavljenih izmena Zakona o visokom obrazovanju, koje predstavljaju “do sada najoštriju diskriminaciju studenata iz redova radničkih, seoskih porodica i drugih materijalno ugroženih slojeva društva, odnosno diskriminaciju najvećeg dela omladine u Srbiji”.
Cilj zakonskih izmena, prema navodima Studentskog fronta, jeste dodatni korak ka “potpunoj komercijalizaciji obrazovanja i njegovog pretvaranja u privilegiju bogatih”.
Navodeci da zauzimanje Rektorata predstavlja još jedan čin u svrhu odbrane autonomije BU, koja je više puta povređena od resornog Ministarstva i uprava pojedinih fakulteta, Studentski front je podsetio u saopštenju na slučaj hapšenja studenata na Fakultetu političkih nauka koji su na miran način protestovali protiv prisustva šefa delegacije Evropske komisije u Srbiji ambasadora Majkla Devenporta, zbog čega su zatražili ostavku dekana FPN-a profesora Dragana Simića.
Studentski front je najavio da će nastaviti da se bori svim civilizovanim sredstvima protiv “narušavanja kvaliteta obrazovanja i autonomije naučno-obrazovnih institucija koja se provodi indoktrinacijom studenata i pretvaranjem fakulteta u poligon za promociju zvaničnika EU i NATO pakta”.
Blokadom Rektorata BU Studentski front obeležava i 4. april, Dan studenata, i to “u borbenom duhu kakav jedino i priliči ovom datumu”.
Studenti su podsetili da se 4. apeil obeležava u čast Žarka Marinovića, studenta Pravnog fakulteta u Beogradu koga je 4. aprila 1936. godine, tokom protesta za očuvanje autonomije fakulteta, ubio profašistički orijentisan aktivista ORNAS-a.
“Dok sa jedne strane hapsi studente u protestu, aktuelni režim, kao i oni prethodni, nastavlja da podstiče fašizaciju fakulteta, blagonaklonim gledanjem na otvoreno fašističke organizacije koje se promovišu na Univerzitetu. Podsećamo da postoji niz nerazrešenih slučajeva nasilja nad studentima u protestu od strane neonacističkih organizacija koji se redovno dešavaju od 2011. godine do danas”, naveo je Studentski front i pozvao sve “progresivne studente i studentske organizacije, a zatim i sve ugrožene elemente u društvu, pre svega sve radnike, nezaposlene i penzionere da nastupe u jedinstvenom frontu protiv daljih anti-narodnih zakona”.
*Foto: Studentski front
(SEEcult.org)
Članovi organizacije Studentski front zauzeli su 1. aprila zgradu Rektorata Univerziteta u Beogradu, u znak protesta zbog najavljenih izmena Zakona o visokom obrazovanju kojima se ukidaju budžetska mesta i uvodi sistem sufinansiranja po linearnom modelu obračunavanja školarina.
Zauzimanje Rektorata, kako je naveo Studentski front, predstavlja protestni čin upozorenja kojim se zahteva odustajanje od najavljenih izmena Zakona o visokom obrazovanju, koje predstavljaju “do sada najoštriju diskriminaciju studenata iz redova radničkih, seoskih porodica i drugih materijalno ugroženih slojeva društva, odnosno diskriminaciju najvećeg dela omladine u Srbiji”.
Cilj zakonskih izmena, prema navodima Studentskog fronta, jeste dodatni korak ka “potpunoj komercijalizaciji obrazovanja i njegovog pretvaranja u privilegiju bogatih”.
Navodeci da zauzimanje Rektorata predstavlja još jedan čin u svrhu odbrane autonomije BU, koja je više puta povređena od resornog Ministarstva i uprava pojedinih fakulteta, Studentski front je podsetio u saopštenju na slučaj hapšenja studenata na Fakultetu političkih nauka koji su na miran način protestovali protiv prisustva šefa delegacije Evropske komisije u Srbiji ambasadora Majkla Devenporta, zbog čega su zatražili ostavku dekana FPN-a profesora Dragana Simića.
Studentski front je najavio da će nastaviti da se bori svim civilizovanim sredstvima protiv “narušavanja kvaliteta obrazovanja i autonomije naučno-obrazovnih institucija koja se provodi indoktrinacijom studenata i pretvaranjem fakulteta u poligon za promociju zvaničnika EU i NATO pakta”.
Blokadom Rektorata BU Studentski front obeležava i 4. april, Dan studenata, i to “u borbenom duhu kakav jedino i priliči ovom datumu”.
Studenti su podsetili da se 4. apeil obeležava u čast Žarka Marinovića, studenta Pravnog fakulteta u Beogradu koga je 4. aprila 1936. godine, tokom protesta za očuvanje autonomije fakulteta, ubio profašistički orijentisan aktivista ORNAS-a.
“Dok sa jedne strane hapsi studente u protestu, aktuelni režim, kao i oni prethodni, nastavlja da podstiče fašizaciju fakulteta, blagonaklonim gledanjem na otvoreno fašističke organizacije koje se promovišu na Univerzitetu. Podsećamo da postoji niz nerazrešenih slučajeva nasilja nad studentima u protestu od strane neonacističkih organizacija koji se redovno dešavaju od 2011. godine do danas”, naveo je Studentski front i pozvao sve “progresivne studente i studentske organizacije, a zatim i sve ugrožene elemente u društvu, pre svega sve radnike, nezaposlene i penzionere da nastupe u jedinstvenom frontu protiv daljih anti-narodnih zakona”.
*Foto: Studentski front
(SEEcult.org)
Brave Heart- Supermoderator
- Broj poruka : 27780
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 56
Lokacija : Niš
Re: Vesti iz sveta umetnosti
Klasika i hip hop na BFI
Predstava “Empirijski kvocijent” plesne kompanije Rubberbandance Group iz Montreala oduševila je novosadske gledaoce 31. marta na sceni Srpskog narodnog pozorišta, a publika 13. Beogradskog festivala igre (BFI) videće 2. aprila u Beogradskom dramskom pozorištu taj komad, spoj klasičnog i uličnog plesa, kako svoj rad opisuje koreograf Viktor Kihada (Quijada).
“To su moje dve ljubavi. Već 15 godina razvijam jednu vrstu tehnike koju primenjujem kako na igračima koji imaju klasične osnove tako i na onima čiji je bekgraund ulični ples, da bi bili u stanju da ‘progovore’ jedinstvenim jezikom rođenim iz tih istraživanja”, izjavio je Kihada na konferenciji za novinare 1. aprila u Nacionalnoj fondaciji za igru u Beogradu.
Kihada je rođen u Los Anđelesu, gde je i započeo karijeru, igrao je i u Njujorku, a zatim se priključio Velikom kanadskom baletu iz Montreala. Nakon perioda istraživanja igre i teatra iz urbanog, klasičnog i savremenog ugla, 2002. godine je osnovao Rubberbandance Group.
“Nastojim da ukrstim različite stilove – dinamiku i eksplozivnost hip hopa sa jedne i fluidnost i gracilnost baleta sa druge strane. Međutim, ne koristim taj svoj posebni jezik samo da bih stvorio pokrete, već i sa ciljem da progovorim o međuljudskim odnosima”, rekao je Kihada.
U predstavi “Empirijski kvocijent” na sceni je šestoro igrača, što znači veliki broj različitih odnosa.
“Interesuje me kako utičemo jedni na druge. Svaka akcija, svaki pokret ima svoje posledice i sve se odvija nalik na domino efekat”, rekao je Kihada.
Muzika je takođe neka vrsta eksperimenta. Komponovao ju je specijalno za tu predstavu Jasper Gahunia, koji ima klasično muzičko obrazovanje, ali je istovremeno poznati hip hop DJ.
Kihada je naglasio da je počastvovan što je deo BFI-ja i što ima priliku da predstavi Kanadu, posebno deo montrealske scene koja je izuzetno kreativna. Kako je dodao, za razliku od situacije u SAD, gde kulturna produkcija nema finansijsku pomoć države, u Kanadi njegova plesna kompanija dobija podršku različitih fondova i to na tri nivoa - državnom, oblasnom i gradskom, tako da može u potpunosti da se posveti stvaralaštvu.
Ambasador Kanade u Beogradu Filip Penington istakao je da je bilo pravo zadovoljstvo prisustvovati predstavi u Novom Sadu i videti fascinantan šou i fantastične reakcije publike.
“Takođe je zadovoljstvo za ambasadu Kanade, kao i za kanadsku vladu, što je Rubberbandance Group gost Beogradskog festivala igre. Više organizacija i institucija pomoglo je njihov dolazak u Srbiju. Ovo je četvrti ili peti put da imamo kanadske trupe na BFI i nadam se da ćemo nastaviti tu tradiciju. Podržavamo festival koji je zaista internacionalan i koji je izrastao u važnu destinaciju za sve važne grupe savremene igre u svetu”, rekao je kanadski ambasador.
Beogradski festival igre predstavlja do 10. aprila više od 30 koreografskih postavki 15 kompanija iz 13 zemalja širom sveta, koje potpisuju i legendarni autori, poput Jiržija Kilijana, ali i nade svetske scene.
Sajt BFI-ja je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.
(SEEcult.org)
Predstava “Empirijski kvocijent” plesne kompanije Rubberbandance Group iz Montreala oduševila je novosadske gledaoce 31. marta na sceni Srpskog narodnog pozorišta, a publika 13. Beogradskog festivala igre (BFI) videće 2. aprila u Beogradskom dramskom pozorištu taj komad, spoj klasičnog i uličnog plesa, kako svoj rad opisuje koreograf Viktor Kihada (Quijada).
“To su moje dve ljubavi. Već 15 godina razvijam jednu vrstu tehnike koju primenjujem kako na igračima koji imaju klasične osnove tako i na onima čiji je bekgraund ulični ples, da bi bili u stanju da ‘progovore’ jedinstvenim jezikom rođenim iz tih istraživanja”, izjavio je Kihada na konferenciji za novinare 1. aprila u Nacionalnoj fondaciji za igru u Beogradu.
Kihada je rođen u Los Anđelesu, gde je i započeo karijeru, igrao je i u Njujorku, a zatim se priključio Velikom kanadskom baletu iz Montreala. Nakon perioda istraživanja igre i teatra iz urbanog, klasičnog i savremenog ugla, 2002. godine je osnovao Rubberbandance Group.
“Nastojim da ukrstim različite stilove – dinamiku i eksplozivnost hip hopa sa jedne i fluidnost i gracilnost baleta sa druge strane. Međutim, ne koristim taj svoj posebni jezik samo da bih stvorio pokrete, već i sa ciljem da progovorim o međuljudskim odnosima”, rekao je Kihada.
U predstavi “Empirijski kvocijent” na sceni je šestoro igrača, što znači veliki broj različitih odnosa.
“Interesuje me kako utičemo jedni na druge. Svaka akcija, svaki pokret ima svoje posledice i sve se odvija nalik na domino efekat”, rekao je Kihada.
Muzika je takođe neka vrsta eksperimenta. Komponovao ju je specijalno za tu predstavu Jasper Gahunia, koji ima klasično muzičko obrazovanje, ali je istovremeno poznati hip hop DJ.
Kihada je naglasio da je počastvovan što je deo BFI-ja i što ima priliku da predstavi Kanadu, posebno deo montrealske scene koja je izuzetno kreativna. Kako je dodao, za razliku od situacije u SAD, gde kulturna produkcija nema finansijsku pomoć države, u Kanadi njegova plesna kompanija dobija podršku različitih fondova i to na tri nivoa - državnom, oblasnom i gradskom, tako da može u potpunosti da se posveti stvaralaštvu.
Ambasador Kanade u Beogradu Filip Penington istakao je da je bilo pravo zadovoljstvo prisustvovati predstavi u Novom Sadu i videti fascinantan šou i fantastične reakcije publike.
“Takođe je zadovoljstvo za ambasadu Kanade, kao i za kanadsku vladu, što je Rubberbandance Group gost Beogradskog festivala igre. Više organizacija i institucija pomoglo je njihov dolazak u Srbiju. Ovo je četvrti ili peti put da imamo kanadske trupe na BFI i nadam se da ćemo nastaviti tu tradiciju. Podržavamo festival koji je zaista internacionalan i koji je izrastao u važnu destinaciju za sve važne grupe savremene igre u svetu”, rekao je kanadski ambasador.
Beogradski festival igre predstavlja do 10. aprila više od 30 koreografskih postavki 15 kompanija iz 13 zemalja širom sveta, koje potpisuju i legendarni autori, poput Jiržija Kilijana, ali i nade svetske scene.
Sajt BFI-ja je belgradedancefestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru portala SEEcult.org za kulturu jugoistočne Evrope.
(SEEcult.org)
Brave Heart- Supermoderator
- Broj poruka : 27780
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 56
Lokacija : Niš
Re: Vesti iz sveta umetnosti
Preminula Zaha Hadid
Arhitekta Zaha Hadid, jedna od najnagrađivanijih i najuticajnijih ličnosti u svetu arhitekture, preminula je iznenada 31. marta u Majamiju od posledica srčanog udara.
Zaha Hadid preminula je u 65. godini u bolnici u Majamiju, gde se lečila od bronhitisa, ali je iznenada doživela srčani napad, saopstila je njena kompanija u Londonu.
Prva žena koja je ikada dobila Prickerovu nagradu (2004) i dvostruka dobitnica Stirling nagrade (2010. i 2011), Zaha Hadid projektovala je zdanja širom sveta, uključujući i fabriku BMW-a u Lajpcigu, Operu u Guangžou u Kini, Muzej savremene umetnosti Maxxi u Rimu, Serpentin Sakler galeriju u Londonu, Riversajd muzej u Glazgovu, Centar “Hajdar Alijev” u Azerbejdžanu, Akva centar u Stratfordu povodom Olimpijskih igara u Londonu...
Dizajnirala je i jedan od stadiona na kojima će 2022. godine biti održano Svetsko prvenstvo u Kataru.
Japanska vlada prošle godine je odustala od plana da izgradi futuristički stadion za Olimpijske igre u Tokiju 2020. godine, opredelivši se za jeftiniji dizajn.
Njen arhitektonski studio izradio je i dizajn za kompleks na Donjem Kalemegdanu, na mestu nekadašnje fabrike “Beko”.
Rođena 31. oktobra 1950. godine u Bagdadu, gde je i odrasla, Zaha Hadid je studirala matematiku na Američkom univerzitetu u Bejrutu, a potom arhitekturu u Londonu, gde je živela od 70-ih.
Radila je svojevremeno sa holandskim arhitektom Remom Kolhasom (Koolhaas), a krajem 70-ih osnovala u Londonu svoju kompaniju Zaha Hadid Architects.
Gradonačelnik Londona Boris Džonson saopštio je na Tviteru da je Zaha Hadid bila “inspiracija i da će njeno nasleđe ostati da živi u divnim zgradama širom sveta”.
Bila je i prva dobitnica Zlatne medalje Kraljevskog instituta britanskih arhitekata (Riba), koja joj je nedavno uručena, a tada je izjavila da danas vidimo sve više etabliranih žena arhitekata, što ne znači da im je postalo lako i da nema više velikih izazova, ali da je došlo i do velikih promena i da treba nastaviti borbu za progres u tom pravcu.
Prvi put je dobila Stirling nagradu, najprestižnije britansko priznanje za arhitekturu, 2010. godine za projekat Maxxi muzeja u Rimu, a potom i 2011. godine za Evelin Grejs akademiju u Brikstonu.
(SEEcult.org)
Arhitekta Zaha Hadid, jedna od najnagrađivanijih i najuticajnijih ličnosti u svetu arhitekture, preminula je iznenada 31. marta u Majamiju od posledica srčanog udara.
Zaha Hadid preminula je u 65. godini u bolnici u Majamiju, gde se lečila od bronhitisa, ali je iznenada doživela srčani napad, saopstila je njena kompanija u Londonu.
Prva žena koja je ikada dobila Prickerovu nagradu (2004) i dvostruka dobitnica Stirling nagrade (2010. i 2011), Zaha Hadid projektovala je zdanja širom sveta, uključujući i fabriku BMW-a u Lajpcigu, Operu u Guangžou u Kini, Muzej savremene umetnosti Maxxi u Rimu, Serpentin Sakler galeriju u Londonu, Riversajd muzej u Glazgovu, Centar “Hajdar Alijev” u Azerbejdžanu, Akva centar u Stratfordu povodom Olimpijskih igara u Londonu...
Dizajnirala je i jedan od stadiona na kojima će 2022. godine biti održano Svetsko prvenstvo u Kataru.
Japanska vlada prošle godine je odustala od plana da izgradi futuristički stadion za Olimpijske igre u Tokiju 2020. godine, opredelivši se za jeftiniji dizajn.
Njen arhitektonski studio izradio je i dizajn za kompleks na Donjem Kalemegdanu, na mestu nekadašnje fabrike “Beko”.
Rođena 31. oktobra 1950. godine u Bagdadu, gde je i odrasla, Zaha Hadid je studirala matematiku na Američkom univerzitetu u Bejrutu, a potom arhitekturu u Londonu, gde je živela od 70-ih.
Radila je svojevremeno sa holandskim arhitektom Remom Kolhasom (Koolhaas), a krajem 70-ih osnovala u Londonu svoju kompaniju Zaha Hadid Architects.
Gradonačelnik Londona Boris Džonson saopštio je na Tviteru da je Zaha Hadid bila “inspiracija i da će njeno nasleđe ostati da živi u divnim zgradama širom sveta”.
Bila je i prva dobitnica Zlatne medalje Kraljevskog instituta britanskih arhitekata (Riba), koja joj je nedavno uručena, a tada je izjavila da danas vidimo sve više etabliranih žena arhitekata, što ne znači da im je postalo lako i da nema više velikih izazova, ali da je došlo i do velikih promena i da treba nastaviti borbu za progres u tom pravcu.
Prvi put je dobila Stirling nagradu, najprestižnije britansko priznanje za arhitekturu, 2010. godine za projekat Maxxi muzeja u Rimu, a potom i 2011. godine za Evelin Grejs akademiju u Brikstonu.
(SEEcult.org)
Brave Heart- Supermoderator
- Broj poruka : 27780
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 56
Lokacija : Niš
Re: Vesti iz sveta umetnosti
Zatvor za početnike
Centar za pozorišna istraživanja ApsArt predstavlja od 1. apirla u Uličnoj galeriji u Beogradu izložbu ilustracija “Zatvor za početnike” - duhoviti i opori vodič slikom i rečju kroz zatvorski život u Srbiji.
Stripovi, ilustracije i tekstovi Nikole Koraća i Branka Teševića deo su knjige “Zatvor za početnike - Ilustrovani rečnik zatvorskog slenga” koja je nastala u okviru evropskog projekta “PAROL! Umetnost izvan zidova, izvan granica”, koji je realizovao ApsArt.
Rečnik zatvorskog slenga pisali su bivši osuđenici - saradnici ApsArta, pod rukovodstvom dramaturga Bogdana Španjevića, transponujući tako u njega svoje živo i nevoljno stečeno osuđeničko iskustvo. Priče i pojmove oživeli su ilustracijama i stripovima Korać i Tešević.
Njihove jedinstvene slike i priče, kako navodi ApsArt, nije moguće naći u izveštajima nevladinih organizacija, Ministarstva pravde, kao ni u novinama i tabloidima.
Groteskne, ali istinite slike zatvorskog života, navika, tehnika preživljavanja, karaktera i tipova, rađaju se iz neobičnih žargonskih termina koji definišu posebnost i surovost života sa druge strane rešetaka.
Izložba predstavlja zatvor kao svet za sebe, čitav sistemu začudnih, mračnih, ali i komičnih zakonitosti koje određuju život ili smrt.
U okviru projekta “Od kršenja do stvaranja zakona”, ApsArt je realizovao ranije i predstavu “Banja robija”, koja je nastala iz dramskog procesa sa 300 osuđenicima, a izvođena je i u kazneno-popravnim zavodima.
Izložba “Zatvor za početnike” će biti otvorena uz muzičku podršku Horda Sage, a posetioci će moći da obiđu i Fijuk sajam malih izdavača u Centru urbane kulture Imago, na kojem učestvuje više od 40 izlagača, uz izložbu društvenog kluba Fotosinteza, Fijuk bioskop i koncert benda Crno dete.
(SEEcult.org)
Centar za pozorišna istraživanja ApsArt predstavlja od 1. apirla u Uličnoj galeriji u Beogradu izložbu ilustracija “Zatvor za početnike” - duhoviti i opori vodič slikom i rečju kroz zatvorski život u Srbiji.
Stripovi, ilustracije i tekstovi Nikole Koraća i Branka Teševića deo su knjige “Zatvor za početnike - Ilustrovani rečnik zatvorskog slenga” koja je nastala u okviru evropskog projekta “PAROL! Umetnost izvan zidova, izvan granica”, koji je realizovao ApsArt.
Rečnik zatvorskog slenga pisali su bivši osuđenici - saradnici ApsArta, pod rukovodstvom dramaturga Bogdana Španjevića, transponujući tako u njega svoje živo i nevoljno stečeno osuđeničko iskustvo. Priče i pojmove oživeli su ilustracijama i stripovima Korać i Tešević.
Njihove jedinstvene slike i priče, kako navodi ApsArt, nije moguće naći u izveštajima nevladinih organizacija, Ministarstva pravde, kao ni u novinama i tabloidima.
Groteskne, ali istinite slike zatvorskog života, navika, tehnika preživljavanja, karaktera i tipova, rađaju se iz neobičnih žargonskih termina koji definišu posebnost i surovost života sa druge strane rešetaka.
Izložba predstavlja zatvor kao svet za sebe, čitav sistemu začudnih, mračnih, ali i komičnih zakonitosti koje određuju život ili smrt.
U okviru projekta “Od kršenja do stvaranja zakona”, ApsArt je realizovao ranije i predstavu “Banja robija”, koja je nastala iz dramskog procesa sa 300 osuđenicima, a izvođena je i u kazneno-popravnim zavodima.
Izložba “Zatvor za početnike” će biti otvorena uz muzičku podršku Horda Sage, a posetioci će moći da obiđu i Fijuk sajam malih izdavača u Centru urbane kulture Imago, na kojem učestvuje više od 40 izlagača, uz izložbu društvenog kluba Fotosinteza, Fijuk bioskop i koncert benda Crno dete.
(SEEcult.org)
Brave Heart- Supermoderator
- Broj poruka : 27780
Datum upisa : 19.12.2013
Godina : 56
Lokacija : Niš
Strana 34 od 40 • 1 ... 18 ... 33, 34, 35 ... 40
Similar topics
» Vesti iz sveta umetnosti
» Vesti iz sveta umetnosti
» Vesti iz sveta astronomije...
» Vesti iz sveta astronomije...
» Vesti iz sveta astronomije...
» Vesti iz sveta umetnosti
» Vesti iz sveta astronomije...
» Vesti iz sveta astronomije...
» Vesti iz sveta astronomije...
Strana 34 od 40
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Čet Jun 27, 2024 12:11 am od Johnny-Azra
» Moje otkriće
Čet Jun 27, 2024 12:02 am od Johnny-Azra
» Sta pevusite ovih dana?
Čet Jun 27, 2024 12:01 am od Johnny-Azra
» Podseća me
Sre Jun 26, 2024 11:57 pm od Johnny-Azra
» Ne može da vam dosadi
Sre Jun 26, 2024 11:56 pm od Johnny-Azra
» Ne kvarite mi temu dok se opustam...
Sre Jun 26, 2024 11:54 pm od Johnny-Azra
» Poklanjam ti pesmu
Sre Jun 26, 2024 11:44 pm od Johnny-Azra
» Moj hit danas
Sre Jun 26, 2024 11:37 pm od Johnny-Azra
» Odavno nisam čuo/čula
Sre Jun 26, 2024 11:32 pm od Johnny-Azra
» Accessories
Sub Jun 22, 2024 12:09 pm od Iskra69
» Muzika koja u vama izaziva jezu..
Sre Maj 29, 2024 10:48 am od hanijbanij
» Muzika i igra Rusije
Pet Maj 10, 2024 2:51 pm od Davidova
» Sta je to sto ljude cini ljudima?
Sub Maj 04, 2024 9:05 pm od hanijbanij